Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  „Радио-телевизија Војводине практично не ради у јавном интересу“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

21. 04. 2017.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

„Радио-телевизија Војводине практично не ради у јавном интересу“

„Циљна група до које РТВ треба да пронађе пут управо су млади, али смо дошли у готово бизарну ситуацију да управо они негодују због извештавања РТВ, да РТВ извештава закаснело и необјективно“, каже Александра Ђурић Боснић, бивша председница Програмског савета РТВ

Након што је став већине чланова Програмског савета РТВ био да није потребно да то тело реагује на примедбе које је на рачун извештавања покрајинског јавног сервиса о актуелним протестима изнео Синдикат „Независност“ РТВ, председница Савета Александра Ђурић Боснић поднела је пре два дана оставку на то место.

У образложењу своје оставке навела је да се на тај корак одлучила након што Програмски савет није прихватио њен предлог о томе да се генерални директор, Управни одбор покрајинског јавног сервиса, али и целокупна јавност „правовремено подсете на то да је јавни сервис дужан да се придржава принципа истинитог, непристрасног, потпуног и благовременог информисања грађана“.

У интервјуу за Цензоловку бивша председница Програмског савета РТВ објашњава зашто се предомислила иако је пре само неколико месеци рекла да нема намеру да поднесе оставку. Затим говори о томе да ни после скоро годину дана није успела да упозна генералног директора РТВ и о томе зашто ново руководство РТВ игнорише иницијативе Програмског савета.

Цензоловка: У децембру сте управо за Цензоловку рекли да се Програмски савет доживљава као парадно-саветодавно тело чије иницијативе руководство РТВ игнорише, али сте додали да и поред тога не намеравате да поднесете оставку на место председнице Савета. Према образложењу ваше оставке, однос са руководством РТВ остао је непромењен. Због чега сте у међувремену одлучили да ипак поднесете оставку?

Ђурић Боснић: То сам изјавила у децембру, али и одмах након смене директора програма Слободана Арежине у мају прошле године, када сам медијима изјавила да нећу поднети оставку уколико доживим политички притисак. Ни сада нисам дала оставку понукана било каквом врстом притиска, већ је моја оставка последица процене да више не могу одговорно да обављам функцију председнице.

У моменту који је не само по мојој процени већ и по процени великог броја људи био изузетно важан за углед Радио-телевизије Војводине, а то су хиљаде и хиљаде грађана, махом студената, који данима испред РТВ исказују своје незадовољство радом те куће, ја сам изгубила подршку већине чланова Савета. Сматрала сам да на том месту треба да останем све док као председница могу да помогнем остварењу мисије јавног сервиса и све док има смисла залагање за то да јавни сервис мора да се придржава законом прописаних норми о функционисању јавних сервиса.

Цензоловка: Програмски савет није подржао ваш предлог да се руководству РТВ упути својеврсно подсећање на то да је јавни сервис дужан да се придржава „принципа истинитог, непристрасног, потпуног и благовременог информисања грађана“. Значи ли то да већина у Савету сматра да се РТВ придржава тих принципа?

Ђурић Боснић: Чланови Програмског савета добили су 7. априла писмо Синдиката „Независност“ РТВ у којем је изнето да РТВ не ради више у интересу грађана, да је извештавање необјективно и да се тиме обмањују грађани Војводине, као и да се не извештава о протестима. Сматрала сам да због таквих примедаба мора да реагује Програмски савет.

Пошто је нашим пословником омогућено да у хитним ситуацијама консултације можемо да обављамо телефоном или на други начин, започела сам мејлом консултације са свим члановима Савета у вези са захтевима које бисмо послали генералном директору и Управном одбору, а на темељу примедаба које је упутио тај синдикат.

Сматрала сам да је важно да хитно реагујемо, тим пре јер су сва истраживања показивала да примарну циљну групу до које РТВ треба да пронађе пут чине управо млади и студентска популација. Па смо дошли у готово бизарну ситуацију да управо та циљна група негодује због извештавања РТВ, да РТВ извештава закаснело и тако да се то не може назвати објективним извештавањем.

То је, по мени, био прави моменат да се генерални директор и Управни одбор подсете на чињеницу да је јавни сервис дужан да ради у законским оквирима, да то подразумева објективно и непристрасно извештавање, укидање свих облика цензуре и невршење притиска на новинаре који раде у јавном сервису. Нажалост, тај мој предлог није добио подршку већине чланова Савета.

Неки чланови нису довољно јасно одговорили, неки су сматрали да треба проверити наводе синдиката и да на наредној седници, 18. априла, треба проверити да ли је било прилога о протесту, колика је била минутажа… Мој је став био да на тој седници свакако треба да верификујемо консултације путем мејла, али и да исто тако није у реду да између 7. и тог 18. априла, у веома узаврелој атмосфери протеста, Савет остане нем.

Цензоловка: Шта су били аргументи већине која није подржала ваш предлог?

Ђурић Боснић: Аргументи су били разнолики – од тога да о томе не треба да се расправља мејлом, да о томе треба да се разговара на редовној седници, чак не ни на ванредној, до тога да није примерено да се дописујемо са генералним директором и Управним одбором.

Због нејасних одговора појединих чланова била сам приморана да свима поставим директно питање тражећи да се изјасне са „да“ или „не“. И ту се већина изјаснила са „не“. На самој седници, 18. априла, колеге су имале примедбе на начин комуникације, неки опет на садржај, а било је и питања о томе колико је Синдикат „Независност“ уопште меродаван.

Цензоловка: Да ли сте на тој седници разговарали о извештавању РТВ током минуле изборне кампање и о резултатима мониторинга програма РТВ, по којем је покрајински јавни сервис дебело фаворизовао само једног председничког кандидата?

Ђурић Боснић: Поставили смо то питање Славици Суботић Браун, в.д. директора програма РТВ, која је уједно и чланица Програмског савета, али је она рекла да још није стигла да систематизује све те податке.

Цензоловка: Поднели сте оставку на место председнице, али и даље остајете у Савету чија већина очито не дели ваш став према садашњем квалитету програма и извештавања покрајинског јавног сервиса. Верујете ли да као обичан члан у таквом савету можете да утичете на ствари на које нисте могли као председница?

Ђурић Боснић: Не могу да будем сигурна у успех тога, али могу да будем подршка оном мањинском делу Савета који ће се борити за оно за шта се и досад борио.

Цензоловка: Не сматрате, дакле, да је останак у Савету губљење времена?

Ђурић Боснић: Не, из простог разлога што све док се не догоди распуштање овог сазива Савета, напори оних који сматрају да треба радити у интересу јавног сервиса остају забележени у записницима са седница Савета.

Цензоловка: Због чега Савет није успео да успостави добру комуникацију с актуелним руководством РТВ? Да ли је проблем у томе што је овај састав Савета изабран пре прошлогодишњих промена у РТВ или је просто посреди игнорисање тела које по природи не би требало да бежи од критика?

Ђурић Боснић: Оног тренутка када смо у мају прошле године затражили од новог руководства РТВ аргументе за смењивање уредника и укидање емисија, Савет је означен као тело које неће у свему подржавати ново руководство, и тада су почеле тензије између Савета и руководства. Истини за вољу, имали смо на досадашњим седницама представника Управног одбора, али генералног директора, којег смо звали четири-пет пута да присуствује седницама – никада. Ја, рецимо, никада лично нисам упознала генералног директора. С друге стране, наше искуство са бившим руководством РТВ било је позитивно, на свакој седници не само да су генерални директор и директор програма били присутни него су и активно учествовали у расправи.

Цензоловка: На шта су досадашње иницијативе Савета руководству РТВ указивале када је у питању програм? Да ли се Савет бавио анализом гледаности, наводима у јавности о цензури, притисцима на новинаре и на промену уређивачке политике? Какав је у протеклих годину дана био став Савета према програму РТВ?

Ђурић Боснић: Свака наша иницијатива завршила се неславно. Практично се свака наша иницијатива односила на покушај да добијемо одговор на питање да ли се на РТВ догађа политичко обликовање јавног сервиса.

Имали смо циклус јавних расправа о програму РТВ и на расправама у Ловћенцу и Новом Саду, где су поједини грађани директно указивали на појаву цензуре и политичке злоупотребе медија. О томе ништа нисте могли да видите на снимцима РТВ, већ само на друштвеним мрежама где су објављени снимци које су на тим јавним расправама направили сами грађани.

Сачинили смо извештај са тих јавних расправа и у њему се наводе примедбе грађана на цензуру и на неприличан начин извештавања РТВ. Извештај смо послали генералном директору, али досад није било реакција.

У том извештају налазе се и захтеви грађана за већи број емисија о животињама и о пољопривреди, али и за више емисија истраживачког типа које би могле да буду атрактивне за младе. Ми на тај извештај гледамо као на својеврсну смерницу руководству РТВ за креирање будућег програма нечег што би требало да буде покрајински јавни сервис.

Цензоловка: А он то сад није?

Ђурић Боснић: Формално јесте, али као резултат досадашњег рада, РТВ озбиљно омашује своју функцију и практично не ради у јавном интересу, а тај интерес је предвиђен, поред осталог, и Статутом РТВ.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси