Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Вешање из страсти: Кулминација морбидне љубави Информера према Вучићу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

17. 02. 2017.

Аутор: Тамара Скрозза Извор: Цензоловка

Вешање из страсти: Кулминација морбидне љубави Информера према Вучићу

Насловне стране Информера нису тек пример професионалног бешчашћа, кршења закона и људских права, нити забаван садржај којем човек може само да се насмеје уз јутарњу кафу. Оне су пре свега опасне и увек имају врло конкретне последице. Било да описују величину и тежину премијерових репродуктивних органа или да му стављају омчу око врата.

Петак, 17. фебруар 2017, сасвим је специфичан дан у историји српског журнализма. Јер баш се тада на киосцима појавила насловна страна која је и најневернијима коначно доказала да српски таблоиди нису ни налик светским, да су дубоко загазили иза границе која се не прелази и да ту више нема говора о било каквом информисању.

У ономе чиме се Информер тог петка представио публици, више нема ни назнаке уравнотеженог, професионалног, информативног, па – рецимо то – ни нормалног. Фото-монтажа на којој је око врата Александра Вучића завезан конопац спреман за вешање, уз наслов „Да ли је ово крај Вучића“, по многима више личи на позив на суицид него на апел за Вучићев живот; на спрдачину, пре него на политички став; на деградацију читалаца, пре него на нешто што би требало да их инспирише и пробуди.

Такав и толики искорак из реалности у сваком је случају неопростив.

Наслов „Истина је, сви су се ујединили да му скину главу“ спада у домен лажи – друге речи ту нема. Јер, Информер нема никакве, ама баш никакве, доказе за тврдњу да су Томислав Николић, Вук Јеремић, Саша Јанковић, Саша Радуловић и Драган Шутановац уједињени у жељи да обесе актуелног премијера или да га лише главе. Једно је, наиме, политичка борба, а друго завера за убиство – на шта упућује ова таблоидна „икебана“ Драгана Ј. Вучићевића.

Коначно, порука „Народе, дижи се, лопови хоће да се врате на власт и униште Србију“ прави је – пар еxцеланце – позив на рушење уставног поретка (што прилично апсурдно звучи у случају таблоида који је за исто то кривично дело раније оптуживао друге). Такође, ту је у питању неоправдано узнемиравање и застрашивање јавности, и опет једна велика лаж.

Удављен, убијен и без икакве шансе

Иако су се поменутог дана и због поменуте насловне стране узбуркали духови на друштвеним мрежама, а свој глас пустили чак и они који су иначе толерантни на Вучићевићеве чињеничне и визуелне конструкције, тешко је рећи да је та и таква насловна – некакво изненађење. Напротив. Све оно чиме нас је Информер чашћавао током претходних неколико година, имало је свој логичан завршетак у омчи око Вучићевог врата

С друге стране, као и у случају комплексних живих бића којима је тешко открити право порекло и еволутивни пут, тешко је и у случају Информера детектовати мистериозне стазе које су довеле до баш таквог финала. За разлику од визуелног дела, који превазилази категорију иновативног, садржајни део насловне стране сасвим је у складу с читавим серијалом оних на којима је такође обзнањиван крај владавине или крај живота актуелног премијера.

Један од најсвежијих примера забележен је 9. јуна 2016. када је премијеров портрет приказан између фотографија Мајкла Давенпорта и америчког амбасадора Кајла Скота, уз наслов „Убијање Вучића“, наднаслов „Информер има доказе о завери“ и потпуно антологијски поднаслов „ЕУ и Америка плаћају екстремисте да праве хаос у Србији“. Већ сутрадан су на насловној страници објављене фотографије тих „екстремиста“, међу којима чак и троје људи из Цензоловке (?!).

Нешто раније, 1. априла 2016, објављена је насловна страна која се данас, пост фестум, чини готово надреално бесмисленом. „Запад срушио Вучића“ тврди уредништво Информера, уз поднаслов „У Србији више ништа није исто“ и објашњење „После ослобађајуће пресуде Шешељу, Александар Вучић скоро да више нема никакве шансе да остане премијер Србије“.

Само месец дана касније, Вучић је опет победио на изборима, нешто касније опет је постао премијер, непуних годину дана после тога кандидује се за председника, а на насловној страни којом је и започета ова прича – Шешељ се појављује као релевантан извор који тврди да је „Тома у дилу са Мишком“.

Читава подгрупа насловних страна на којима се обзнањује крај Вучићеве владавине односи се на најаве државног удара, уз различите налогодавце и актере. Чини се, ипак, да шампионску позицију у овој категорији убедљиво држи издање од 30. новембра 2015. године, када је за учешће у наводном државном удару оптужен лист Курир због тога што је, како се наводи, „објавио исказ душевног болесника Александра Корница, који оптужује премијера Вучића за уцену и организовани криминал“. У контексту догађаја који су следили, посебно је (траги)комично то што се испод фотографија Александра Вучића и Корница појављује и фотографија Драгана Ј. Вучићевића уз цитат: „Смејали су се кад сам говорио о државном удару, сад ваљда никоме није смешно“. Упркос жестокој конкуренцији, незаборавна је ипак насловна страна од 23. маја 2014, када је, уз назнаку „Паклени план тајкуна и Демократске странке“, објављена фотографија премијера који са тадашњим министром одбране Братиславом Гашићем обилази поплављена подручја, али и упозорење „Вучића удавити у поплавама!“. Да не би испало како Информер даје рецепт за дављење премијера (далеко било), ту је и кратко објашњење: „У наредним данима ‘независни медији’ доказиваће како су за катастрофалне поплаве криви ‘неспособна власт’ и Александар Вучић!; Намерно се пласирају лажи да се на стотине лешева из Обреновца и околине крије по хладњачама широм Србије“. „Јеси ли глуп, луд или наиван?“

Занимљиво је да Драган Ј. Вучићевић, који гаји нескривену симпатију према премијеру, на својим насловним странама врло често шаље поруке које могу различито да се протумаче: осим насловне с омчом око Вучићевог врата и приче о дављењу у поплавама, ту је и изузетно занимљива насловна страна објављена 3. јуна 2015, с питањем „Вучићу, јеси ли глуп, луд или наиван“, па ситнијим фонтом „… кад трпиш ову Зорану?!“

Поред тога што је вицкаста, ова насловна страна занимљива је и као школски пример интимизације Информера с премијером, чему је Драган Ј. Вучићевић и иначе склон. Но, за разлику од „живих наступа“, у којима се човеку може толерисати повремено „проклизавање“ у том смислу, чини се у најмању руку непримереним да се премијеру државе било ко у јавности обраћа са „ти“, а камоли таквим речником, још и у штампаној форми.  Иначе, то је још један у низу занимљивих детаља чудесне везе између премијера и уредника Информера: упркос обостраној емоцији и наклоности, Вучићевић је Вучића јавно назвао „будалом“, „глупим“ или „наивним“ више пута него било који Вучићев противник.

Колико год оштра била конкуренција и колико год омча око Вучићевог врата била медијски фасцинантна, чини се да у конкуренцији најефектнијих насловних страна Информера посвећених премијеру – једна ипак одскаче и добија највише оцене за „умјетнички дојам“.

У викенд издању за 20. и 21. септембар 2014. Драган Ј. Вучићевић је крупним масним словима констатовао како премијер „Има муда“, уз ситније штампану поруку „Срби му то неће опростити“.

Вучићевић је овде једним потезом прекршио све до тада постојеће професионалне стандарде. Јер, мерење премијерових гениталних органа није ни у јавном интересу, ни у складу с културом јавне речи, већ представља политичку пропаганду ријалити типа која је у пристојном (и иоле демократском) окружењу – недопустива.

Да ствар буде још занимљивија, оцена о мудима изречена је након „сече плата и пензија“, с поднасловом у којем се каже: „Одлука да смањи примања у јавном сектору коштаће премијера и његов СНС високог рејтинга, слажу се стручњаци“. Читавих две и по године касније, јасно је да су Срби и те како опростили Вучићу што је натприродно обдарен у гаћама, баш као и да „стручњаци“ које је Информер консултовао немају појма о чему причају. Што је, дакле, још један доказ колико има истине у ономе што Информер тврди и колико су засноване и непристрасне анализе главног уредника тог листа.

Херојска борба увлакача

Мало је ситуација у којима је конкуренција поразила Информер у ономе што се жаргонски назива „увлакачким извештавањем“. Упркос евидентном труду да буду блиски „коме треба“, уредницима Курира, рецимо, скоро никада није пошло за руком да поразе свог архинепријатеља ДЈВ-а. Кажемо „скоро никад“, јер се таква ствар једном ипак догодила: 2. фебруара 2014, када се Александар Вучић, тада још у улози првог потпредседника Владе, прославио као јунак дана на завејаном путу код Фекетића.

Курир је тог дана објавио потресну и поетску репортажуо томе како су Новак Ђоковић и Вучић „спасавали малишане из сметова“, уз насловну страну на којој је реч „Хероји“ била одштампана великим, масним словима. Информер тог дана није имао чиме да парира. Вероватно имајући у виду да тако губи битку за милост будућег премијера, Вучићевић брже-боље, већ сутрадан, објављује насловну страну на којој такође велича Вучићев лик и дело, али сасвим иновативно.

Уз обавештење како „лопови обијају завејана кола и скидају точкове“ и одговор Вучића на оптужбе за саморекламерство, ту је објављен наслов који нема никакве везе ни с остатком садржаја, ни с професионалним стандардима: „Вучић извлачио Албанце из сметова!“ пише уз снимке Вучића који носи дете у наручју и колоне завејаних аутомобила. На страну то што наднаслов и поднаслов причају једну, а сам наслов сасвим другу причу – то је за Информер не тако атипична појава.

Овде је проблем у томе што читалац не би ни требало да буде обавештаван о етничкој припадности спасених људи. Подразумева се, ваљда, да ће подједнак третман у спасавању имати Албанци, Хрвати, Монголи или Срби. А ако већ спасава људе, подразумева се да им Вучић неће тражити доказе о генетском пореклу. Какве везе има ко је које нације? И да ли је Вучић већи херој због тога што спасава мрске Албанце, уместо да се бави небеским Србима?

Посебна категорија су насловне стране Информера у предизборном периоду. Иако би се од прорежимског гласила, какво овај лист несумњиво јесте, дало очекивати да читаоце бомбардује позитивним прогнозама, Информер се јавности обратио низом најава по којима Вучић губи изборе. Тако се 30. јануара 2016. каже да је „Вучић сигуран само са 51%“, да би у викенд издању за 2. април 2016. ствар била конкретизована: уз Вучићеву фотографију, ту се наводи: „Мало фали да изгубим“.

Коначно, у светлу овонедељних догађаја, у овај избор требало би свакако уврстити насловну страну Информера која је у време када је објављена (15. септембра 2014) деловала потпуно невероватно. Ту се, наиме, каже да „странци и опозиција“ хоће да изазову сукоб у врху СНС-а и да „преко председника руше премијера“. Тврди се да они „процењују да је ‘Вучић најтањи на Томи’, јер би рејтинг лидера СНС брзо пао ако би заратио с председником“.

Данас то не изгледа баш толико сулудо колико тада, али се ни у том случају не сме заборавити да функција насловних страна Информера није (само) информативна и да се иза сваке приче која је ту пласирана крије неки дубљи циљ и далекосежна политичка комбинаторика. Управо због тога, те насловне стране не би требало доживљавати једино као пример професионалног бешчашћа, кршења закона и људских права, али ни као забаван садржај којем човек може само да се насмеје уз јутарњу кафу.

Оне су пре свега опасне и увек имају врло конкретне последице. Било да описују величину и тежину премијерових репродуктивних органа или да му стављају омчу око врата.

www.cenzolovka.com

Коментари (1)

Остави коментар
пет

17.02.

2017.

Слободан Ћук [нерегистровани] у 18:40

ЧУДО НЕВИЂЕНО!

А ја се чудим што "Информера" нема на киосцима. Сада ми је јасно, прочитали људи урадак Тамаре Скроз за, па пожурили да виде чудо невиђено. Не у биоскопе да виде филм Живка Николића (давно било), него на киоске да купе "Информер". И шта? Само данашње издање, без страна од 30. новембра 2015, 2. фебруара 2014. ... и још десетак побројаних из разних година?
И оцене о "Информреру" по сопственом суду Тамаре, без упоредне анализе, критеријума....
Ја јој нешто не верујем на реч, још од када суди о новинама и новинарима у "оној комисији", познатој по "објективности и новинарима од изузетног интегритета".

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси