Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Медији правдају насилнике
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

11. 01. 2017.

Аутор: М. М. Стевановић Извор: Данас

Медији правдају насилнике

Иако је насиље над женама данас у медијима много видљивије, запажа се да је извештавање о овом друштвеном проблему у првом реду сензационалистичко и таблоидно, са обиљем предрасуда и стереотипа.

Таквој пракси не одолевају ни они медији које не сврставамо у таблоиде као ни они који и сами организују бројне кампање против насиља. 

Такви медији, како за Данас каже Сања Павловић из Аутономног женског центра, обликују своје текстове на начин који жртви одузима достојанство и приватност, а истовремено угрожавају и њену безбедност. 

- Кампања коју заједно спроводе одређени медији, попут Курира или телевизије Пинк, у сарадњи са Сигурном кућом из Београда, недопустива је из много разлога. Све чешће видимо текстове о појединачним причама жена које су преживеле насиље, а које су подршку потражиле у Сигурној кући. лако се њихов идентитет најчешће не открива у потпуности, начин на који су приче представљене, сензационалистички и уз изношење и најситнијих бруталности, није едукативан и не доприноси борби против насиља, већ стварању ријалити програма од живота тих жена. Такође је недопустиво да у Сигурној кући настају фотографије које се затим диструбуирају путем медија - каже Павловић. 

Како додаје, мали је број оних текстова и прилога који се овим проблемом баве истраживачки и друштвено одговорно, који преиспитују рад институција и могућности да се убиство спречи, а такође се ретко наводи да је убиство жене само крајњи облик дуготрајног мушког насиља. 

- Уместо изјаве стручњака и стручњакиња који се баве овом темом, медији узимају изјаве комшија и родбине, што води бројним текстовима у којима се насилник описује као „миран, тих и повучен“. Околина га заиста тако доживљава, али овај опис једноставно није потпун, јер насилници најчешће врло добро контролишу своје понашање у заједници и свесно неће бити агресивни према другима, већ само према онима који имају мање моћи према жени и деци - каже Павловић.

Када имамо тако непотпуне изјаве, додаје она, ми се онда питамо како је та жена успела да „испровоцира“ тако „узорног комшију“. 

Анализом бројних наслова или пренетих изјава запажа се тежња да се поступци насилника оправдају, а одговорност за насиље и убиство пребаци на саму жртву. На пример: Убио жену јер је тражила секс; Јелена ме издала, зато сам је убио; Упропастила му брак; Крвава освета остављеног мужа; Није могао да прежали раскид; Секиром убио жену зато што је хркала; Нисам могао да је гледам с другим... 

- Чести су наслови у којима се узроци за насиље траже у околностима попут тешке економске ситуације, алкохолизма, менталних поремећаја (нпр. Сиромаштво и љубомора довољни за трагедију?), чиме се стварају предрасуде да су ови фактори узроци насиља и, још једном, оправдава насилник. 

- Овим се такође скреће тема са стварних узрока мушког насиља према женама, а то је, што потврђују и бројна међународна документа, историјски неједнак однос моћи између мушкараца и жена. Мало је медија који на овај начин прилазе теми и који се баве стварним узроцима, а мушко насиље према женама смештају у домен озбиљног кршења људских права - каже Павловић и закључује да је правдање насилника љубомором показатељ да су медији део патријархалног дискурса у коме се жена још увек доживљава као власништво мушкарца, докје сваљивање кривице на саму жртву механизам патријархалног друштва и институција да избегну одговорност.

Водич за новинар(к)е - насиље у породици

Друго издање Водича за новинар(к)е - насиље у породици, који је недавно објавио Аутономни женски центар, објашњава улогу медија и даје сугестијеза одговорно извештавање о насиљу. У водичу се даје и преглед истраживања о насиљу у породици, део је посвечен врстама породичног и партнерског насиља и разјашњењу феномена, затим законским оквирима, докје у последњем делу дата листа СОСтелефона Мреже Жене против насиља. Као примердобре праксе, АЖЦ наводи недељник Време, који је серијом текстова, без иједне личне приче или детаља из живота жртава, знатно допринео законским изменама које су усвојене у складу са Истанбулском конвенцијом. 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси