Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  За ружно лице није криво огледало
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

10. 01. 2017.

Аутор: Зоран Р.Томић Извор: Данас

За ружно лице није криво огледало

Поводом судског кажњавања недељника НИН пред Вишим судом у Београду: Није забрањено медијско указивање на евентуално учињено кривично дело и пре него што оно буде и судски утврђено као такво. Уз принцип претпоставке невиности свих и свакога - док се она, та претпоставка, на законит начин у погледу одређеног лица у датој ситуацији судски правноснажно не обори.

„За онога ко је толико немаштовит да производи доказ како би поткрепио лаж, боље би било да од почетка говори истину“ (Оскар Вајлд)

1 – Сваки министар у оквиру извршне државне власти одговара, каскадно и повезано: 1) за свој службени (не)рад, 2) за (не)рад органа којим руководи и 3) за стање у области, ресору на чијем је челу. Тако је нарочито у полицији и војсци због природе њихових послова, а с обзиром на строжу унутрашњу вертикалу односа, посебну интерну потчињеност тамошњих нижих и виших службеника, тј. старешина припадајућих органа и организација. Одговара се непосредно и посредно, „командно“ – субјективно и објективно: за незаконито и неправилно службено чињење, за противправно пропуштање, као и за недозвољено споро службено поступање. Речју, за кршење стандарда и норми добре управе.

2 – У државној управи савременог доба, у демократском цивилизацијском поретку, службена функционална хијерархија није довољна: она бива оплемењена и дисциплинована владавином права, али и знањем, стручношћу иманентној односној области, делокругу и надлежности органа.

3 – Мисија новинарске професије је да износи податке, обелодањује догађаје, да разоткрива тајне и неравнине стварности, друштвена и појединачна трења и трвења: да отвори причу око регуларности јавних делања и оклевања, да не прећути безакоња, парадоксе и апсурде, посебно. Да раскринкава априорна, с највишег места набујала политичка мешања, мешетарења и етикетирања, „пресуђења“ без суда и санкције… Истраживачко новинарство је власно и да аргументовано критикује, да сучељава различите погледе и мишљења. С друге стране, безусловно рашчишћавање магле, под сумњом њене криминализованости, јесте – у првом кораку – посао полиције.

4 – Није забрањено медијско указивање на евентуално учињено кривично дело и пре него што оно буде и судски утврђено као такво. Уз принцип претпоставке невиности свих и свакога – док се она, та претпоставка, на законит начин у погледу одређеног лица у датој ситуацији судски правноснажно не обори. Проблем настаје када, упркос бројним, ноторно јасним индицијама, материјалним и писаним доказима, ни у иоле разумном року није озбиљно службено ни покушано да се дође до истине. Елем, у случају Савамала у питању је упра(в)но крајње недопустива вишемесечна државна пасивност у погледу откривања и процесуирања потенцијалних свеколиких криваца.

5 – Сликом и речју новински представити некога „као главног фантома из Савамале“ може се тројако тумачити: 1) Да је „благо“ маскирани министар сам, непосредно ономад са својим пајташима рушио – што је буквално и детињасто, прилично смушено и наивно гледање; 2) Да „највиши полицајац“ крије тајну иза маске, тј. да зна па неће да каже ко је том приликом био непосредни извршилац а ко је био налагодавац непочинст(а)ва – што је нешто вероватније значење НИН-ове пројекције, али опет без икаквог сугерисања да је министар уједно и криминалац; 3) Да је препознатљиви маскирани лик на насловници већ по својој јавној функцији, по свом службеном положају – а без обзира на субјективну кривицу – објективно одговоран или коодговоран за кобна савамалска дешавања. Јер, он не може да буде амнестиран за пренебрегавање полицијске дужности – по налогу којим је морао доћи негде „одозго“ – да критичне ноћи правовремено и потпуно заштити грађане, њихова права и слободе од бесомучних вандала ма ко да су они били.

Потоња трећа хипотеза чини ми се најприближнијом НИН-овој новинарској идеји и њеној операционализацији. При томе, она није ни увредљива, ни на било који начин кажњива: посреди је само типични делић верног огледала наше ружне стварности.

6 – Све у свему, чиста је замена теза судско компензирање министрових наводних душевних боли, пребацивањем осуде на оне који – мање или више духовито – извесном карикатуром или/и написом само ређају и повезују непобитне чињенице и околности, извлачећи из њих логичне закључке. С циљем да параболична брука око Савамале коначно добије достојан правнички и људски епилог.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси