Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Новинарске анегдоте  |  Вибова салата од ништа
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Новинарске анегдоте

14. 10. 2016.

Вибова салата од ништа

Уље, сирће, бибер и со из карафиндела виљушком се дуго мешају у тањиру. Салата се једе тако што се у масу прстима умаче хлеб.

 

Циркус на 15. спрату

О путовању у Шабац паробродом који не постоји, дружењу у Клубу Политике и улози мајмуна у настанку једног јела.

У Клубу Политике на 15. спрату, у Македонској 29, тог дана седео сам с Владом Булатовићем Вибом[1] и Зуком Џумхуром[2]. Потоњем је на рамену седело мајмунче које је донео са једног од путовања по Африци и с којим је извесно време био нераздвојан. Пио је шљивовицу, меку ракију. Из бокалчета за вино, од три деци, сипао је у столовачу, чашу  са стопицом.

Причало се о свему и свачему, скакало се с теме на тему као што жаба скаче с бусена на бусен, час тамо час вамо, или – можда је финије рећи: као лептир с цвета на цвет. Тако сам ја, однекуд ми дошло, устврдио да наши дописници из унутрашњости имају неограничено поверење у Политику, њене уреднике и истакнуте новинаре, да не би посумњали ни у најчуднију тврдњу или захтев ако је из њихових уста. 

Да бих то доказао, с локала из Клуба дао сам налог Централи да ме повеже с дописником из Шапца којег сам насумице изабрао, баш зато што га тада лично нисам познавао. Чим му се јавила Славица с Централе и рекла да га траже из Политике, он је, чини ми се, скочио на ноге лагане и био спреман да изврши сваки задатак. Тако је, орно, зрачио док је говорио у слушалицу.

Обавестио сам га да сутра пре подне Зуко, Виб и ја полазимо из Београда за Шабац, паробродом. И да би било добро да нас сачека. Јован је, наравно, знао да не постоји никакав пароброд који саобраћа са Шапцем, као и било којим другим местом, ал’ је без двоумљења само питао: – У колико сати да вас чекам?

– Ма само је човек прихватио твоје зезање, па ти одговорио у складу – сматрала су двојица мојих пријатеља, док сам ја и даље терао моју причу.

У таквом расположењу, ничим изазван, Виб је устврдио да је у стању да направи ,,салату од ништа“!  Био је и велики гурман. То је, уосталом, потврђивала и његова огромна фигура. Могла би се направити књига анегдота у којима би главни јунаци били он и храна.

Како „од ништа“? Каква је то салата? Како може бити "од ништа", питали смо, али он је само од Миће келнера затражио плитки тањир и виљушку. На столу је већ био карафиндел[3].

– Сад ћете видети – рекао је.

Сипао је најпре уље тако да прекрије дно тањира. Онда га је побиберио и виљушком полако мешао да се бибер и уље сједине. То је, богме, потрајало, као и његов гласни монолог који је засмејавао све у Клубу. Онда је сипао сирће па опет виљушком мешао. Све је поновио и кад је сипао со. Тада је „салата“ била готова.

Поручио је хлеб који је у овом случају играо улогу пре свега прибора за јело, јер се само њиме „салата“ могла појести. Кашике и виљушке биле су немоћне.

Зуко је тражио да најпре његов мајмун куша ово сочиненије. Па ако он поједе залог без противљења,  и Зуко ће кушати. Читав циркус је настао при рођењу новог рецепта тог дана. Уосталом, циркуса и нема без мајмуна. Гости Клуба били су на ногама, окупљени око нашег стола, напето пратећи шта ће мајмун учинити. И шта је учинио? Узео је натопљен комадић хлеба из Зукине руке, загледао га са свих страна, погледао у Виба, па у мене, па у Зуку – и коначно ставио у уста. Жвакао је полако, колутајући очима док је публикум грајао и вриштао од смеха. Потом је пружио руку да му дају још.  Вибова салата од ништа ушла је јеловник Клуба Политике. Најпре незванично а касније се нашла и уписана у јеловник као јело које је – бесплатно. Тадашњи шеф Клуба није жалио уље, сирће и остало. Све ће он то наплатити, на друге начине.

*

Уз ово јело препоручујем Петлови поје у извођењу Биљане Крстић (1955). Петлови мори појев, / Морава дзмни / Пуштај ме / злато моје / Да идем. / Ал, тој су мори / Петлови, петлови / лжови. / Легај ми / Злато моје, / крај мене./

То је била песма коју је Виб певао док је справљао своју Салату од ништа.


[1] Владимир Булатовић Виб (1931–1994), новинар, сатиричар, афористчар и уредник Политике.

[2] Зулфикар Џумхур (1921–1989) писац и путописац, сликар и карикатуриста, новинар Политике.

[3] Карафиндел је део угоститељске опреме. Састоји се од металног држача у који су стављене две флашице: једна са сирћетом, друга с јестивим уљем. Обавезно се налази на столовима у ресторанима, кафанама где се сервира храна. Понекад се у склопу комплета (на држачу) налазе и со и бибер, а понекад има и место за чачкалице. (извор: Википедија)

Анегдота – прича је преузета из књиге Слободана Ј.Ж.Стојићевића „“Први српски TWITT кувар“, која ће се, у издању „Службеног гласника“ појавити на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду


У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама. Поделите са нама Ваше вицкасте успомене. Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на vesna.arsenic@uns.org.rs

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси