Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  2% за медије  |  Продукције као заобилазни пут до конкурсног новца (1): Новосадски Дневник преко ћерки фирми зарадио милионе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

2% за медије

25. 10. 2019.

Аутор: Зоран Стрика Извор: Цензоловка

Продукције као заобилазни пут до конкурсног новца (1): Новосадски Дневник преко ћерки фирми зарадио милионе

Док је прошле године штедро користио тек основану и мало коме познату фирму Панонија Медиа, Дневник Војводина Прес, издавач листа Дневник, уочи овогодишњих конкурса у Војводини одлучио је да скине рукавице и да на својој адреси оснује чак две фирме преко којих је дошао до пројеката вредних најмање 23 милиона конкурсних динара. Саговорници Цензоловке тврде да је коришћење продукција класичан пример заобилажења законских ограничења.

Предузеће Дневник Војводина Прес, издавач јединог дневног листа на српском језику у Војводини, новосадског Дневника, крајем прошле године основало је две продукције преко којих се појављивало на овогодишњим медијским конкурсима у Војводини. Те две фирме, ДВП Дигитал и ДВП Продукција, добиле су од почетка ове године око 23 милиона динара у барем 36 од 45 локалних самоуправа, колико их је у Покрајини, а овакав посредан начин доласка медија до јавног новца на конкурсима саговорници Цензоловке сматрају класичним примером заобилажења законских ограничења.

У Србији мало тога можете да урадите ако имате 200 динара у џепу. Можете да поједете парче пице, а ако постоји посебна акција, добићете и мало сока. Ипак, уколико нисте много гладни, 200 динара можете да инвестирате паметно и да кроз неколико месеци од тог новца направите милионе. Да је то могуће, доказује руководство новосадског предузећа Дневник Војводина Прес, које је ове године направило милионе са две фирме у чије су оснивачке капитале уложили равно по 100 динара.

Издавач листа Дневник основао је крајем прошле године два предузећа – ДВП Продукција и ДВП Дигитал. Предузећа су основана дан за даном – 24. и 25. децембра 2018. године. Фирме немају запослене, а обе су регистроване на Булевару ослобођења 81, на адреси на којој је, већ деценијама, регистрован и Дневник Војводина Прес. Осим саме скраћенице у имену (ДВП ­– Дневник Војводина Прес), о томе да су ова предузећа у директној вези са издавачем Дневника говори и податак да је директорка обе фирме Сенка Јовановић, која је уједно и директорка финансија и рачуноводства у предузећу Дневник Војводина Прес.

Свакако најочигледнији доказ о повезаности јесте податак у Агенцији за привредне регистре о томе да 100 одсто удела у обема ћеркама фирмама има управо компанија на чијем је челу Душан ВлаовићДневник Војводина Прес.

МИЛИЋ: КЛАСИЧНА ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА

Адвокат Вељко Милић поручује за Цензоловку да је могућност да независне продукције учествују на конкурсима за суфинансирање добра замисао, али да се показало да је она злоупотребљена.

„С обзиром на то да према Закону о јавном информисању и медијима један медиј може да учествује на конкурсу само са једним пројектом, лица повезана са власником издавача оснивају правна лица или се региструју као предузетници само да би учествовали на конкурсу за суфинансирање. Пројекат реализују преко медија са чијим издавачем су повезани. На тај начин заобилазе ограничење да један медиј може да учествује само са једним пројектом. Дакле, ради се о класичној злоупотреби права“, објашњава Милић.

Три слова као миг

Према подацима Цензоловке, од 45 локалних самоуправа у Војводини, Дигитал и Продукција добили су новац у 36, с тим што су у Новом Саду награђене, и то обилато, обе ћерке фирме. Ове продукције новац нису добиле само у Сремским Карловцима (где је зато новац добио издавач листа Дневник), Сечњу, Житишту, Руми, Тителу и Кањижи. У Сенти и Малом Иђошу конкурси су и даље у току, док подаци о завршеном конкурсу у Ади и даље нису јавно доступни.

Чињеница да су фирме основане свега недељу дана пре краја 2018. године, као и да немају запослене, очигледно није сметала члановима конкурсних комисија да значајне своте новца грађана доделе управо Дигиталу и Продукцији. Као да је скраћеница ДВП у њиховим називима била миг за чланове комисија на коју страну новац треба да оде, а то је на страну медија који свесрдно подржава актуелну власт.

На сличан миг комисије од 2017. реагују чим им у руке дође пријава фирме Инфо ИТ Медиа, која је своје јавним новцем награђене пројекте пласирала у листу Информер. Издавач тог листа, Инсајдер тим, у власништву Драгана Ј. Вучићевића, стопроцентни је власник Инфо ИТ Медиа. Учешће ћерки фирми на медијским конкурсима, дакле, није реткост, и основана је претпоставка да је њихов задатак да, с једне стране, својим називима не боду толико очи јавности, као и да, што је њима ипак приоритет, својим оснивачима доносе приход. То је, наравно, случај и са свим медијима који ангажују „спољне продукције“, углавном непознате и неретко нетом пре почетка конкурсне сезоне основане фирме, из чијих се пријава види да добар или, у неким случајевима, чак највећи део добијеног новца на конкурсима троше – на објављивање садржаја у одређеном медију. Управо ти медији на тај начин профитирају од медијских конкурса, иако на њима чак нису ни учествовали.

На основну пројеката који су јој одобрени у 19 војвођанских локалних самоуправа, фирма ДВП Продукција  инкасирала је више од 10,5 милиона динара, а највећи износ – 1,4 милиона динара – стигао је од конкурсне комисије у Новом Саду.

Сестринска фирма ДВП Дигитал нашла се међу добитницима у 18 локалних самоуправа, приходујући око 12,5 милиона динара, и такође у Новом Саду добила је највећи износ – 2,3 милиона динара. На том конкурсу сам Дневник Војводина Прес добио је 4,8 милиона динара, па испада да је од Града Новог Сада на исту адресу уплаћено 8,5 милиона динара.

На ту новосадску адресу, Булевар ослобођења 81, трилинг ДВП фирми је од почетка ове године до сада донео више од 28 милиона конкурсних динара. Лимит који један медиј може да добије на име државне помоћи у року од три фискалне године износи, иначе, 23 милиона динара.

Документација у коју је Цензоловка имала увид показује да ће барем један пројекат који је добила једна од Дневникових ћерки фирми бити реализован у Информеру (пројекат „Непристрасно и без дискриминације у Србобрану“), док ће најмање 10 пројеката које су изнедриле Дневникове продукције бити реализовано управо у том листу, што ће, учтиво је претпоставити, бити случај и са свим осталим, али за то Цензоловка није успела да добије потврду.

Наиме, ни Сенка Јовановић ни Душан Влаовић, с којим смо више пута покушали да ступимо у контакт, нису одговорили на питања Цензоловке у вези са праксом да новац добијају преко продукција које су основали.

Дневник није једини

Међутим, далеко од тога да је Дневник једини који се када дође сезона медијских конкурса ослања на продукције. Тако је, рецимо, предузеће Емит 24 у овогодишњим пројектима за које је добило новац навело да ће их реализовати на порталу Српског телеграфа (republika.rs), предузетник Страхиња Вујадиновић и његов News Media Team већ су традиционално повезани са порталом Србија данас, а Proglas Public Relations има богату сарадњу са Студиом Б.

Да се од ангажовања спољних продукција може солидно зарадити показала је Радио-телевизија Панчево, која је овај начин стицања зараде довела готово до савршенства. Од 2016. до октобра 2019. године тај медиј је, учествујући на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја у јужном Банату, зарадио најмање 35,5 милиона динара, а још скоро 30 милиона преко продукција и агенција, које су на медијским конкурсима у Панчеву у последње две године добиле 32,8 милиона динара. (О томе ћете више читати у понедељак на Цензоловци.)

Саговорници Цензоловке поручују да се у овом случају ради о изигравању система конкурсног суфинансирања пројеката из области јавног информисања. Овакав начин доласка до новца из буџета није нов, а показало се да га користе они медији који су протеклих година у великој мери наилазили на срдачну подршку за своје пројекте, па су неки од њих можда и премашили максимум државне помоћи од 23 милиона у периоду од три године.

Треба истаћи да ово није први пут да се медијски пројекти који су добили помоћ локалних самоуправа реализују у Дневнику преко неке продукције. Током прошле године Дневник Војводина Прес користио је услуге фирме Панонија Медиа, која је основана, гле, у децембру 2017. године и, наравно, нема запослених. Ово предузеће је у конкурсној сезони 2018. похарало чак 38 локалних самоуправа у Војводини инкасирајући нешто преко 20 милиона динара (колико, иначе, износе и пословни приходи фирме у прошлој години). Подаци Цензоловке и они које је портал Раскрикавање објавио у оквиру пројекта „Кешформисање“ показују да је Панонија Медиа у најмање 30 победничких пројеката навела да ће медијски садржај бити објављен у листу Дневник, а вредност тих пројеката била је 16 милиона динара. Уз све то, издавач Дневника је самостално на локалним конкурсима добио око 4,3 милиона динара, од чега је чак 3,4 милиона дошло од Града Новог Сада.

ЗА ПРОДУКЦИЈУ НИ 'МИНИМАЛАЦ'

Колико се учешће продукција на конкурсима, као и њихов пословни интерес, наизглед чини веома упитним, показује пројекат „Подршка особама с инвалидитетом“ продукције Панонија Медиа који је на прошлогодишњем конкурсу Град Нови Сад наградио са 400.000 динара. За „трошкове лекторисања, графичке обраде, прелома и објављивања пројектног материјала“ у листу Дневник, Панонија Медиа морала је да плати 360.000 динара, док је, како стоји у документацији у коју је Цензоловка имала увид, „надокнада руководиоцу и организатору пројекта“ износила свега 40.000 динара – у бруто износу.

Према бази података Раскрикавања, највише новца додељено је Радио-телевизији Нови Пазар, која је на конкурсима добила 45,6 милиона динара. Потом је ту Студио МАГ са 42,8 милиона, па Коперникус РТВ Рашка са 33,2 милиона државне помоћи. Студио Б је добио 30,1 милион, RTV Belle Amie 29,9 милиона, а Радио-телевизија Крушевац 27,5 милиона динара. На другој страни, медији који се баве професионалним извештавањем те су иоле критички настројени према актуелној власти, на конкурсима не добијају подршку за своје пројекте или добијају тек мрвице колача.

Радојевић: „Свака част“ на труду

Новинарка Раскрикавања Весна Радојевић каже за Цензоловку да су током истраживања уочили да бројне продукције производе програм за ТВ Зону, Студио Б, РТВ Панчево, портал Србија данас и друге, и истиче да оно што је свима њима заједничко јесте провладина уређивачка политика.

„На овај начин заобилазе и законски максимум дозвољене државне помоћи и немају бригу да ли ће једне године доћи до ситуације да не могу више да узимају новац на општинским конкурсима. Не знам шта стоји иза пословних договора продукција са медијима преко којих реализују своје пројекте, и могу само да претпоставим да није у питању само добра воља запослених да отварају фирме и конкуришу са својим пројектима, а затим новац проследе медијима које помињете. Сигурно је да и једни и други имају неку корист. Искрено, чуди ме да се ово и ради, јер је у нашој земљи готово легализовано непоштовање закона од оних који имају подршку власти. Карикирам мало, али заиста свака част на труду да се уопште нађе рупа у закону, када им се не би ништа ни догодило да закон свесно крше“, коментарише Весна Радојевић.

Леђенац: Како на „легалан“ начин финансирати пропаганду

Маја Леђенац из Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) указује на то да већ неколико година ничу, како каже, фантомске „медијске“ и друге организације којима се додељује новац пореских обвезника ради задовољења нечијих личних материјалних или партијских интереса владајућег режима. Тиме владајућа странка, сматра Маја Леђенац, демонстрира свој однос према јавном информисању, не либећи се да, обесмишљавањем прописа, новцем грађана финансира властиту пропаганду и гушење медијских слобода.

„Они који прате рад листа Дневник, могу лако да уоче да се квалитет њиховог садржаја није побољшао, већ да је овај медиј међу онима који предњаче у промовисању актуелног режима. А то је само један од бројних примера који потврђују како актуелна власт новац грађана преусмерава у властити маркетинг“, додаје наша саговорница.

Маја Леђенац указује и на то да су закони који уређују ову област донети пре пет година и да од тада, па све до данас, делује као да се институције и актери власти баве само једним послом – како да нађу нове начине да на „легалан“ начин финансирају своје пропагандистичке активности и њима подређене медије.

Весна Радојевић каже да би за бројне злоупотребе у области конкурсног суфинансирања медија требало да се заинтересује тужилаштво, али и градска правобранилаштва. Пре свега, сматра ова новинарка, морали би да испитају сврсисходност оваквог финансирања медија – општине практично дају новац за ПР локалних власти.

„С друге стране, Правилник о суфинансирању медија и није довољно јасан. Иако се каже да, на пример, новац не треба давати медијима који крше Кодекс новинара Србије, наша база је показала колико милиона таблоиди добијају од општина. Ту нема ништа од јавног интереса и правовременог и објективног информисања грађана. Али, да ли је то забрањено? Да ли је то кривично дело? Имам утисак да су Правилником који сам раније споменула заправо легализоване бројне злоупотребе и да је отворен простор за разна тумачења“, наводи Весна Радојевић.

Што се тиче граница, додаје наша саговорница, одавно смо их све пробили.

„Све је дозвољено подржаваоцима владајуће партије и тако ће бити све док правосуђе у овој земљи не почне да ради свој посао“, закључује новинарка портала Раскрикавање. 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси