Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
08. 08. 2019. Правна по(д)ука за државног секретара
Одговор поводом текста "Гајовић: Узавреле заблуде секретара Раковића"
Текст државног секретара Александра Гајовића објављен у Данасу 6. августа 2019. под насловом „Гајовић: Узавреле заблуде секретара Раковића“ поново обилује апологетиком злоупотреба процеса буџетског суфинансирања медијских садржаја.
Заправо, државни секретар у одговору на мој текст „Државни секретар правда очигледне злоупотребе“ не каже ништа ново, препричава самог себе у настојању да оправда оно што се оправдати не може, а то је да се новцем грађана уместо јавног интереса претежно финансира политичка промоција и пропаганда прорежимских медија.
За Гајовића је очигледно болна тачка то што сам апострофирао одлуку да се на овогодишњем конкурсу Министарства културе и информисања за медијске пројекте највећи, односно максимални износ од два милиона динара додели Вечерњим новостима за пројекат „Осам векова Српске православне цркве“.
Моју примедбу да је то пре културно-историјска тема Гајовић оцењује као „непознавање правне материје која се односи на медије“!? И ничим не поткрепљује своју оптужбу. Зато ћемо се мало позабавити „правном материјом“ и, мада верујем безуспешно, по(д)учити државног секретара, иначе дипломираног правника.
Закон о јавном информисању и медијима први пут у историји медијског законодавства Србије прецизира подужу листу тема од јавног интереса. И гле чуда, на тој листи ни помена о вери, религији или цркви. Ни о једној, па ни о СПЦ.
„Правна материја“ је, ваљда, и чињеница да је за верске заједнице у Србији надлежно Министарство правде, тачније његова Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама, која, између осталог, помаже свим црквама и верским заједницама, као и, посебно, „афирмисање верских основа и садржаја српског националног идентитета“.
Да ли је у том контексту „Осам векова Српске православне цркве“ права тема за конкурс Министарства културе и информисања за суфинансирања јавног информисања? На то питање индиректно је одговорила Влада Србије 1. августа када је за обележавање осам векова аутокефалности СПЦ уплатила донацију од 30 милиона динара Архиепископији београдско-карловачкој.
Не кажем да би Вечерње новости или неки други медиј требали да са пројектима стану у ред пред Патријаршијом, али не видим зашто би се једна, понављам, превасходно културно-историјска тема финансирала као информативни пројекат.
Државни секретар, ето, сматра да треба и позива се на конкурсну комисију „чије ставове нико осим њега (Раковића, прим. а.) не оспорава нити доводи у сумњу“ а у којој је, како истиче, „НУНС имао свог легитимног представника… афирмисану новинарку Гордану Сушу“. Гајовић и овде подмеће, јер ако, како сам каже, о конкурсној комисији нисам рекао ни реч, како то онда оспоравам њене ставове!?
А заправо не оспоравам ставове комисије већ као и првом тексту „Поново незаконит конкурс Министарства: Два милиона државном листу Новости“ сматрам да је „сасвим могуће да чланови стручне комисије Министарства која је оцењивала пројекте нису знали да противно Закону предлажу суфинансирање државног медија“, али да је Министарство то морало да зна и да на то упозори комисију. Исто као што морало да реагује прошле године када је конкурсна комисија доделила 8,6 милиона динара за два пројекта квази медијских фирми након што су новинарска и медијска удружења открила да обе пројектне документације садрже фалсификоване стручне референце и податке о капацитетима тих фирми.
Уместо тога, државни секретар и његов министар тврдили су да је све легално и по закону.
Гајовић зна да Министарство у којем прима плату не финансира Вечерње новости и хтео би да зато на ту тему уместо упитника стави тачку закључком да се тај лист „не финансира из јавних прихода“, те да, самим тим, има право да конкурише за суфинансирање поменутог пројекта. Тешко је поверовати да је држава као власник Новости своје медијско чедо препустила тржишту. А још је теже доказати да државни медиј добија државну финансијску помоћ када је то тајна у рангу државних инвестиционих аранжмана са белосветским компанијама као што је то фамозни пројекат „Београд на води“.
Гајовићево неслагање са мојом оценом да су Вечерње новости таблоидне новине његово је право, тим пре што је добар део своје новинарске каријере одрадио у једном другом, у међувремену угашеном таблоиду Политика експрес. Но, како пита за критеријуме према којима се медији сматрају таблоидним упућујем га да о томе бар мало консултује експерте.
Ево прве помоћи: Професор на Харварду Марвин Калб таблоиде дефинише као „срозавање озбиљних вести и промовисање секса, скандала и информативне забаве“. Слично томе, Селимас Милер указује на три кључна задатка таблоидних новина и то: а) информисање и забава читалаца, б) продаја новина у што више примерака и ц) придобијање што више оглашивача. У жељи да задовоље апетите публике и ирационалну потребу за сензационалним догађајима таблоидни медији безобзирно пласирају „неуобичајене и црне чињенице“ упркос сазнањима да таква уређивачка политика има веома негативан утицај на свест читаоца, гледаоца и слушаоца.
Колико поменути критеријуми важе за Гајовићев „традиционални београдски медиј“ Вечерње новости нека суде читаоци.
Правна поука државног секретара да се због конкурса Министарства жалим Управном суду је цинична, мање зато што на то овим поводом немам право а више због искуства свих медија који су поводом очигледних конкурсних злоупотреба широм Србије покретали управне спорове. И уверили се да је то сизифовски посао.
На крају, подсећам да је Влада Србије на већ поменутој седници од 1. августа одлучила и да са 58 милиона динара помогне Епархији жичкој да заврши радове на изградњи и уређењу манастира Жича и катедралног храма у Краљеву. Иначе, СПЦ планира да прославу својих осам векова почне управо из Жиче. Није ли то нова прилика за још један „информативни“ подухват таблоида о трошку свих грађана Србије? Ако не пре, сазнаћемо то на наредном медијском конкурсу Министарства културе и информисања.
Аутор је генерални секретар НУНС-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.