Насловна  |  Актуелно  |  Медијски конкурси  |  Буџетска подршка медијима свела се на грабеж
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медијски конкурси

21. 06. 2019.

Аутор: Д. Д. Извор: Данас

Округли сто о конкурсном суфинансирању медија

Буџетска подршка медијима свела се на грабеж

Потребне су радикалне промене конкурсног суфинансирања медијских пројеката од јавног интереса или чак укидање овог модела, па прављење новог, под јасним правилима, неке су од оцена медијских радника са југа Србије на округлом столу „ИнформисаНИ“, одржаном крајем прошле седмице у Нишу, у организацији нишког Одбора за људска права, у оквиру пројекта „Кажи/тражи шта те занима“.

Учесници округлог стола из Ниша, Лесковца, Врања и Димитровграда, већински су оценили да се овај вид буџетске подршке медијима свео на „грабеж“ јавног новца, који приоритетно одлази медијима блиским власти. Остварење јавног интереса у јавном информисању, због којег се расписују овакви конкурси, „изгубило се у преводу“. Ни пет година од расписивања таквих конкурса није јасно на основу којих параметара се одређује износ буџетског новца за ову намену, бирају чланови стручних комисија за оцену пројеката и оцењују пројекти.

Јована Страхињић, истраживачица у пројекту „Кажи/ тражи шта те занима“, који мониторише транспарентност тока буџетског новца ка медијима у 20 градова и општина у Србији у 2017, 2018. и 2019. години, казала је да постоји „тренд пада“ такве транспарентности.

– Истраживање показује да имамо формалну транспарентност на законском минимуму, али да суштински не знамо како се расподељује буџетски новац за медије, јер нема мерљивих критеријума за такву доделу. Индекс транспарентности буџетског финансирања медија у 2018. у просеку износи 50 одсто (од максималних 100), а велики део буџетских средстава је „прешао“ у директна уговарања органа јавне власти са медијима, која су најнетранспарентније финансирање – казала је она.

Зорица Миладиновић, новинарка дневног листа Данас и бивша координаторка Локалног антикорупцијског форума Ниш, подсетила је да Министарство културе и информисања недавно није дозволило да одлучивање комисија о буџетском суфинансирању медијских пројеката од јавног интереса на девет његових конкурса прате независни грађански посматрачи, што су предложили БИРН, НУНС и Фондација Славко Ћурувија.

Славиша Миланов, председник удружења грађана „Емблема“ који је оснивач интернет портала ФАР, додао је да је општина Димитровград ове године дозволила грађанског посматрача, на основу Локалног антикорупцијског плана који предвиђа овакву меру, али да то „не представља помак“.

– Помака нема јер не постоје јасни критеријуми на основу којег се бирају чланови стручне комисије, нити на основу којих критеријума се дели новац. Око 80 одсто средстава добијају медији блиски властима, нема евалуације пројеката, нема јавне расправе на којој се утврђује јавни интерес у области јавног информисања… – рекао је Миланов.

Радоман Ирић, новинар из Врања, који је био у 60-ак стручних комисија за оцену пројеката, казао је да је конкурсно суфинансирање у том граду – позоришна представа. Ове године су од 17 милиона чак 14 милиона добиле телевизије, а три милиона је распоређено на преостали 21 медиј.

Главна и одговорна уредница лесковачке агенције ЈУГпрес Љиљана Стојановић казала је да се догађа да се медији оснивају само пар дана пред конкурс, као и да се „добитници знају унапред“.

– Дешава се да готов списак са именима добитника излази из кабинета градоначелника и пре него што се о њима званично одлучује – казала је она.

Гордана Бјелетић, уредница нишких Јужних вести, подсетила је да тај интернет портал није учествовао на овогодишњем нишком конкурсу, на којем је за медијске пројекте издвојено 78,5 милиона, а четири петине средстава добили медији који су власнички, финансијски и уређивачки блиски властима. Јужне вести су прошле године за свој пројекат „добиле“ 600.000 динара, али су одбиле да их приме.

– Нисмо желели да учествујемо у нечему што је врло погрешно. Очигледно је да на тим конкурсима чланови Стручне комисије из неких удружења једни другима додељују новац. Они се буквално играју новцем грађана, казала је она.

Ивана Петровић из нишког City радија је, пак, казала да не зна шта је паметније – бојкотовати конкурсе или учествовати на њима, па бити саучесник у једној лошој причи, али истовремено „смањити штету“.

– Понекад помислим да на пројектно суфинансирање треба ставити тачку, па почети испочетка под јасним критеријумима који би подразумевали и прецизно одређивање чланства у стручним комисијама или бодовне листе за пројекте, рекла је Петровић и додала да је Цитy радио од 2015, када су почели да се расписују конкурси, поднео 24 тужбе Управном суду због најразличитијих конкурсних пропуста. Од тог броја 18 пресуда је донето у њихову корист, али упркос томе „ништа нису успели да промене“.

Ово зло мора да се укине

– Ово зло мора да се укине, ово се не да поправити. Свима је јасно да је прва година примене медијских конкурса и конкурсног суфинансирања служила да се купе локалне телевизије, а да све следеће године служе да се те телевизије финансирају. Такође, на делу је формирање нових удружења, тако да ће за пар година она бити ударна, а УНС или НУНС можда неће ни постојати – рекао је Мирослав Јукић из нишког Удруженог покрета слободних станара.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси