Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
25. 01. 2019.
Медијски конкурси: Лоше спроведено и – ништа се не мења
Дужина поступка, могући трошкови којима се излаже медиј и чињеница да исход пресуде нема утицаја на доделу средстава, обесхрабрују медије да траже судску заштиту иако је Управни суд у две трећине поступака пресудио у корист тужиоца, закључак је недавно спроведеног истраживања.
„У Србији је све промењиво осим конкурса на којима се додељује новац медијима и културним пројектима. То је увек намештено и ту нема поправке.“
Овим речима је један дугогодишњи члан комисија за доделу новца на јавним конкурсима у разговору за БИРН објаснио тренутно стање у Србији по овом питању.
Сличан је и закључак БИРН-овог извештаја, аутора Боривоја Ђорђевића, у којем се показује шта се догађа када медији који сматрају да су оштећени на конкурсима потраже правду на суду.
Дужина поступка, могући трошкови којима се излаже медиј и чињеница да исход пресуде нема утицаја на доделу средстава, обесхрабрују медије да траже судску заштиту иако је Управни суд у две трећине поступака пресудио у корист тужиоца, стоји у истраживању.
Истовремено, мере које су изрицане нису утицале на учесталост кршења закона и прописа који регулишу ову област.
Анализом су биле обухваћене тужбе и пресуде које су у периоду од 2015. до 2018. године покренули учесници конкурса, а у којима је пред Управним судом оспоравана законитост решења о додели средстава на конкурсима.
Ивана Петровић, сувласница и пројект менаџер нишког Цитy радија има доста болна искуства у овој области. Каже да би о томе „могла да напише ‘Рат и мир’, али да би то ипак више био ‘Рат’“
„Комплетан процес је обесмишљен. И сами смо били чланови комисија па смо јасно могли да видимо да се уместо фер оцењивања квалитета пристиглих пројеката, прича углавном сводила на готове листе медија којима треба доделити новац и на притисак на чланове комисија да наметнута решења прихватају“, каже сувласница Цитy радија.
Стефан Марковић, новинар Јужних вести, објашњава да се углавном унапред зна који ће медији добити новац.
„Такав је случај био и прошле године, када је Ниш, као рекордер за суфинансирање медијских садржаја (са 54 милиона динара), готово 38 милиона динара доделио медијима које су у власништву или породице Гашић, или породице Радомировић из Ниша“, додаје Марковић.
Привид законитости
БИРН-ово истраживање спроведено је на узорку од 69 поступака – 68 управних спорова и једном поступку за одлагање извршења решења.
Циљ истраживања био је да се види како су и да ли спроведене пресуде Управног суда којима су уважене тужбе учесника конкурса – укупно 22 пресуде.
У периоду обухваћеном истраживањем, број тужби био је релативно мали (68 тужбених захтева за три и по године) а број тужилаца и мањи (само један учесник конкурса био је тужилац у 37 од 68 укупно покренутих поступака).
Поступци су покренути против 28 јединица локалне самоуправе и у два случаја, Министарства културе и информисања. Број тужби поднет по годинама бележи драстичан пад – у 2015. години је поднето 47, у 2016. години 7, у 2017. години 10 и у 2018. години само две тужбе.
Као најчешћи разлог подношења тужбе наводи се недостатак образложења за одлуку о додели средстава. Учесници конкурса су се жалили да нису могли да утврде конкретно због чега њихов пројекат није изабран, као и којим критеријумима се комисија водила приликом оцене предлога пројеката и због чега је неким учесницима конкурса одобрено суфинансирање.
Такође, у већем броју тужби наводи се да нису поштована правила самог конкурса.
„Цела прича око Управног суда се показала као привид законитости. То је обична фарса. Пресуде су доношене у нашу корист, али те пресуде суштински нису никаква казна за локалне самоуправе. Оне плаћају судске трошкове што их посебно не узнемирава јер та средства иду од новца грађана“, каже Ивана Петровић из Цитy радија.
Она наводи да се заправо не може учинити ништа да се спречи фактичка расподела новца оним медијима којима су власти наумиле да дају новац.
„Оног тренутка када орган власти који је расписао конкурс потпише Решење о расподели, то решење постаје коначно. Новац се по њему исплати, а то да ли ће или неће сутра пред Управним судом бити оборено више нема никаквог утицаја“, објашњава Петровић.
Адвокат Јелена Ћирлић, координатор пројекта „Само вас посматрамо и тужакамо“ из Ниша, каже да је Управни суд у том граду доносио пресуде којима су уважавали тужбе и предмет враћали на поновно одлучивање.
„Уместо да у поновном поступку донесу ново, на закону засновано решење, они су све игнорисали и само даље разрађивали своје злоупотребе истог и `испумпавали` новац из буџета локалних самоуправа“, каже Ћирлић.
БИРН-ова анализа посебно се бави трошковима управног спора, управо оним што Ивана Петровић из свог искуства оцењује као трошак на који се тужени много не обазиру.
Трошкове чине издаци настали у току или поводом спора. То су судске таксе, издаци странака, њихових адвоката и слично. У истраживаном узорку трошкови су се кретали од 1.370 до 114.650 динара.
Само у једном поступку трошкове су платили тужиоци јер су повукли тужбу, док је у свим осталим на надокнаду трошкова био обавезан тужени орган.
„Тиме су само својим суграђанима натоварили судске трошкове. Онај ко изгуби плаћа трошкове вођења поступка“, појашњава Јелена Ћирлић.
Стефан Марковић из Јужних вести наводи да су им из градске управе признали да су конкурси спорни, али да се ради по моделу „ми знамо да је лоше спроведено, али шта сад – тако се ради“.
ПАРЕ ПОТРОШЕНЕ, КОМИСИЈИ ИСТЕКАО МАНДАТ
У извештају се апострофира један пример који показује да у одређеним случајевима није довољна ни пресуда суда да би се неправилности и незаконитости исправиле.
Надлежни из општине Бечеј навели су нису поступили по одлуци Управног суда јер су паре већ потрошене, а комисији која је средства доделила истекао мандат. Тиме је за општину Бечеј на ову причу упркос пресуди у корист тужиоца стављена тачка.
Хоботница коју би требало демонтирати
У својој борби да оспори сумњиву доделу новца медијима, Цитy радио не посустаје.
„Буквално смо употребили све што се могло. Од захтева да се комисије бирају транспарентно уз објављивање биографија свих кандидата, преко бројних дописа надлежним органима, до захтева да процес одлучивања буде јаван“.
Заједно са колегама из Јужних вести организовали су и протест јер су имали сазнања да су резултати намештени.
„Једино што смо сасвим извесно постигли је одмазда коју трпимо већ две године на нишком конкурсу. Дрзнули смо се да објавимо биографије свих кандидата из којих се јасно видело да њихова стручност није ни у ком случају разлог њиховог избора, већ да је у питању нешто друго“, објашњава Ивана Петровић.
Каже да ће наставити да се бори, иако сматра да је битка унапред изгубљена.
„Главни проблем лежи у избору чланова комисија који су међусобно углавном интересно повезани преко разних чудних удружења која су преко ноћи никла. Они долазе са већ унапред договореним износима за одређене медије блиске властима. Док се та хоботница не демонтира илузорно је и помишљати да се ишта може довести у ред.“
Стефан Марковић из Јужних вести такође као посебно велики проблем наводи то што комисије које одлучују нису транспарентне.
„Нетранспарентност се, пре свега, огледа у томе што, иако је било обећања да ће то бити учињено, никада не буду истакнуте биографије чланова, нити њихове компетенције због чега су они чланови једног тако важног тела“, каже Марковић.
У истраживању се закључује да се медији све мање одлучују да своја права потраже пред судским органима.
Упркос повећању броја незаконитости, број тужби Управном суду је у посматраном периоду драстично опао иако је у чак две трећине поступака тужба прихваћена. Медији једноставно нису имали мотивацију јер без обзира каква била одлука суда, она нема утицај на расподелу новца по конкурсу.
ОДБИЛИ ПАРЕ
Јужне вести су, са жељом да не учествују у конкурсима где је било махинација, одбиле да прихвате 600.000 динара на прошлогодишњем конкурсу.
„Те паре касније су расподељене за некакав документарац. Нисам сигуран да је он икада снимљен“, закључује Стефан Марковић, новинар Јужних вести.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.