Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

28. 12. 2018.

Аутор: Јасмина Продановић Извор: Цензоловка

Милион динара из буџета новинама које у Регистар медија нису уписане у складу са законом

Обреновачке новине Нови Палеж не би смеле да добијају средства на конкурсима за пројектно суфинансирање, али Обреновац наставља да обилато награђује овај лист и његовог уредника Момчила Јоксимовића, који је већ неколико пута опомињан од стране Савета за штампу због кршења Кодекса.

Београдска општина Обреновац доделила је предузетници Весни Јоксимовић, власници Агенције „Палеж штампа“, укупно милион динара у 2018. години, на јавном конкурсу и путем појединачног давања, за пројектно суфинансирање у области јавног информисања.

Према уговорима, оба медијска пројекта реализује лист Нови Палеж, чији је издавач Удружење новинара Обреновца (УНО).

Пријава и конкурсна документација Агенције „Палеж штампа“, на основу које су средства додељена, а у коју је Цензоловка имала увид, неуредна је и некомплетна, што доводи у питање основ и валидност оба уговора о додели средстава потписана између Градске општине Обреновац и Весне Јоксимовић, односно Агенције „Палеж штампа“.

Тешка повреда правила

Према мишљењу Дејана Стојановића, самосталног саветника у Министарству културе и информисања (МИК), споран је законски основ за доделу ових средстава, управо због листа Нови Палеж.

Како каже, иако је видљив у Регистру медија, Нови Палеж није у тај регистар и уписан јер није доставио све податке у складу са Законом о јавном информисању и медијима (Закон о ЈИМ), укључујући и име и презиме главног и одговорног уредника.

„То су неке финесе у самом закону, нека ситна дистинкција, коју би требало да знају у органима локалне самоуправе. У складу са изменама Закона о општем управном поступку, стручна служба органа који води управни поступак (расписује конкурс), по службеној дужности прибавља податке и обраћа се Регистру медија АПР са питањем да ли је медиј уписан у регистар. Ако медиј није доставио све податке у складу са законом, добиће одговор да није уписан, иако је видљив. Нови Палеж не би смео да добије средства за пројектно суфинансирање. Неко може и да му додели средства, али је то тешка повреда правила поступка и тај конкурс би сигурно био оборен пред Управним судом.“

Кабинет председника Општине Обреновац, који је у оба случаја обављао послове стручне службе, не само да се није обратио Регистру медија већ је неважеће решење о упису Новог Палежа у Регистар јавних гласила прихватио као важеће и исправно.

Овај регистар је 1. јануара 2015. године укинут и замењен Регистром медија, а услови за упис су пооштрени ради обезбеђивања веће транспарентности доделе буџетских средстава. Нови Палеж је тада пренет у Регистар медија, уз обавезу да у наредних шест месеци достави податке у складу са законом, како би био уписан, што издавач до данас није учинио.

Кабинет је као важеће прихватио и решење о упису Агенције „Палеж штампа“ у Регистар привредних субјеката АПР из 2013. године, без провере код АПР у регистру какав је тренутни статус Агенције „Палеж штампа“. У конкурсној документацији не постоји доказ о провери да ли су против медија и одговорних лица вођени било какви поступци пред Саветом за штампу и како су они окончани, што је била обавеза стручне службе.

Бројне су и неправилности у уговорима потписаним са Агенцијом „Палеж штампа“, односно Весном Јоксимовић. Ни у једном уговору није наведен матични број и ПИБ Агенције „Палеж штампа“, као ни регистрациони број медија.

 

„Палеж штампа“ је у једном уговору наведена као издавач медија иако то није. У уговору за појединачно давање додељено јој је 500.000 динара, али је споран правни основ за појединачно давање изван конкурса јер не постоји разлог због ког тај пројекат није могао бити планиран у време расписивања конкурса за 2018. годину.

Нејасан је и правни ентитет  – Агенција „Нови Палеж“ не постоји ни у једном регистру АПР-а, а појављује се у неколико чланова уговора о појединачном давању.

У Новом Палежу није објављено ништа

Проблематична је и реализација оба суфинансирана пројекта. Иако се, по уговору са конкурса, Агенција „Палеж штампа“ обавезала да ће медијске садржаје у наредних 12 месеци објављивати у листу Нови Палеж, они су објављивани у листу Палеж.

Лист Нови Палеж почиње да излази и да се дистрибуира тек у августу ове године, и то од броја 137, након брисања Палежа из Регистра медија. Од тада до данас у њему није објављено ништа од уговорених садржаја. Такође, ни по уговору о појединачном давању, у Новом Палежу није објављен ниједан од уговорених садржаја.

Адвокат Милош Стојковић сматра да је проблем Закона о јавном информисању и медијима и тај што предвиђа врло мали сет санкција за незаконито поступање у поступку пројектног суфинансирања.

Према Стојковићу, у случају доделе средстава Агенцији „Палеж штампа“ реч је о заобилажењу и извргавању закона, има доста проблематичних ствари, чињенично стање је компликовано, а реализовање суфинансираног пројекта у медију који није у уговору нити је уписан у Регистар медија у складу са законом апсолутно је противзаконито.

„Јесте реч о злоупотребама јер се изиграва закон ‘балансирањем’ између Палежа и Новог Палежа. Злоупотребљава се чињеница да су формално уписани у Регистар медија, иако нису регистровани у складу са законом јер нису доставили све чињенице које морају да буду уписане у Регистар медија. Користе и ту ‘рупу у закону’, пошто није прописано да се медиј брише из регистра ако није доставио све податке у складу са законом“, каже Стојковић и додаје:

„Споран је уговор о додели средстава по конкурсу јер је комисија засновала своју одлуку на непотпуном утврђивању чињеничног стања. Основана је тврдња да је поступање незаконито јер имамо доста чињеница које говоре у прилог томе, али је проблем ко то треба да утврди. То у управном спору утврђује Управни суд, као правно средство у случају незаконитости самог конкурса. Али, осим учесника на конкурсу, у року наведеном у решењу о додели средстава, нико није могао да покрене управни спор. Колико ми је познато, нико га није ни покренуо, тако да то правно средство више не постоји.“

С друге стране, Стојковић каже да је за законито спровођење конкурса и спречавање злоупотреба неспорно одговоран руководилац органа који је расписао конкурс.

„Руководилац органа власти који је расписао конкурс и који потписује решење о додели средстава одговоран је за његово законито спровођење. Такође, сноси одговорност ако у року од 15 дана по одлуци Регистру медија не достави податке, јер је дужан да се стара о томе да пријава буде достављена АПР, како би у Регистру медија била уписана чињеница да су средства додељена и коме.“

Општина Обреновац није у законском року, а ни касније, обавестила АПР о одлуци о додели средстава за пројектно суфинансирање за 2018. годину.

Јелена Ракић, шефица кабинета председника Општине Обреновац, најпре је одбила да одговори на питања о раду стручне службе, уз објашњење да је Цензоловка све информације о конкурсу већ добила по захтеву за слободан приступ информацијама. Након појашњења да се захтев односио на документацију, а да су питања везана за рад стручне службе, тражила је да се питања пошаљу мејлом. До тренутка објављивања текста, одговори на питања нису стигли.

Дејан Стојановић каже да до краја 2018. године МИК планира да пошаље обавештење свим јединицама локалне самоуправе како би се избегле ситуације у којима медији који нису уписани у Регистар медија, попут Новог Палежа, добијају средства из буџета.

„Позваћемо се на Закон о општем управном поступку и указати свим локалним самоуправама да су у обавези да упуте допис АПР од кога ће добити доказ да ли су апликанти по расписаним конкурсима уписани у Регистар медија у складу са законом, што је један од основних услова за учешће на конкурсу. Док не будемо имали решење које је недвосмислено на нивоу закона, ово ће бити обавештење локалним самоуправама како треба да поступе у наредним конкурсима. Пробаћемо и преко медијских удружења да то обавештење учинимо видљивијим.“

Предузетница Весна Јоксимовић одбила је да за Цензоловку одговори на питања у вези са конкурсом, средствима која су јој додељена и реализацијом пројеката.

Весна Јоксимовић је супруга Момчила Моме Јоксимовића, који се представља као главни и одговорни уредник Новог Палежа, иако тај податак не постоји у Регистру медија. Представљао се и као главни и одговорни уредник листа Палеж, и у том својству има четири јавне опомене Савета за штампу због кршења Кодекса новинара Србије и непрофесионализма.

Из истих разлога искључен је из УНС-а 2012. године, након чега оснива УНО, чији је и председник. УНО је у блокади дуже од годину дана, због чега на конкурсима за пројектно суфинансирање аплицира Агенција „Палеж штампа“.

Палеж је избрисан из Регистра медија 16. јула ове године, након што је АПР установио да седам година нелегално излази и дистрибуира се, јер је његов издавач брисан из евиденције АПР још 2011. године.

Бизаран поступак Министарства против Јоксимовића

Дејан Стојановић каже да је упознат са проблемима са Палежом и његовим главним и одговорним уредником, да они сежу и до десет година уназад, и сматра да медиј није професионалан сам по себи.

„Најблаже речено, јако је некоректан у објављивању информација и јако се селективно понаша према људима које критикује основано или неосновано у свом медију. До мене су дошле и неке информације на који начин се од негативне информације долази до позитивне. Министарство може да реагује ако су медијски садржаји такви да у себи садрже прекршај а министарство је надлежно да тај прекршај покрене. Али онда имате ситуацију да се тај човек крије, да неће да прими позиве за суд, да се суд, изгледа, према њему благонаклоно понаша.“

У том смислу, бизаран је, најблаже речено, прекршајни поступак који је Министарство културе и информисања водило против издавача Палежа и Момчила Јоксимовића пред Прекршајним судом у Обреновцу због необјављивања импресума у једном броју листа.

Министарство је у пријави погрешило и као издавача навело правно лице које то није. Суд, међутим, није утврдио чињенично стање и уместо да одбаци пријаву, покренуо је поступак и пресудио. Али уместо да пресуди по Закону о јавном информисању и досуди прописану казну од 150.000 до милион динара, изрекао је само опомену и наложио да се плате трошкови поступка у износу од 1.200 динара у складу са Законом о прекршајима, игноришући Закон о ЈИМ.

Потом је Министарство пропустило да уложи жалбу Вишем суду, услед чега је таква пресуда постала правноснажна 17. јула 2018, дан након што је Палеж избрисан из Регистра медија.

 

Дејан Стојановић признаје да је грешка Министарства што није уложило жалбу Вишем суду, али и да не разуме како је суд могао да пресуди на такав начин. Истиче и да ће се у изради медијске стратегије обратити пажња да се подаци из различитих регистара АПР укрштају. На тај начин би се спречило да неки медиј егзистира на тржишту и користи јавна средства иако нема издавача, попут Палежа који је годинама без издавача реализовао појединачне уговоре са јавним предузећима у Обреновцу, уговорене преко Агенције „Палеж штампа“ и по том основу, такође супротно закону, добио више милиона динара из јавних средстава.