Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

25. 12. 2018.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Информер наплатио од Панчева 166.000 по тексту, не смета што не зна ни која река протиче кроз град

Љубав Панчева према режимским медијима нема границе: небитно је што Информер мисли да Тиса протиче кроз овај град, не закера ни због кршења Кодекса новинара – сваки текст овог таблоида Панчево је платило као да је од злата. Ни за РТВ Панчево нема зиме – новац за продукцију узимају тек настале фирме које се одмах потом гасе.

У сусрет расписивању конкурса за пројектно суфинансирање медија за 2019. годину, и правдању потрошених средстава ове године, подсећамо на пројекте који су богато награђени на конкурсу Града Панчева у 2017. години.

Увидом у наративне и финансијске извештаје установили смо да су милионе добијале тек основане агенције, које су емитовале програм на приватној Радио-телевизији Панчево, која је више пута кршила Кодекс новинара Србије, да је паре добио таблоид којем је више пута изрицана опомена Савета за штампу, те да су средства коришћена за емитовање већ постојећих садржаја.

Информер у епизоди истинитог информисања

Београдски провладин таблоид Информер добио је на градском конкурсу милион динара за пројекат „Водич кроз градове и општине у Србији – Упознајте Панчево“, у оквиру којег су – судећи према наративном извештају који су они сами доставили – објављене четири најаве, један извештај и „репортажа“, што значи да је сваки од тих шест текстова у просеку плаћен 167.000 динара или нешто мање од 1.400 евра.

Вреди забележити неке од најскупљих текстова у краткој историји пројектног суфинансирања у Србији:

– најава изложбе у част италијанског аниматора;
– најава тродневног Панчевачког џез фестивала;
– најава Салона уметности;
– репортажа о парку Спартакус;
– извештај о улагању 15 милиона динара у водоводну мрежу и
– најава концерта групе „Неверне бебе“.

У предлогу пројекта који је требало да буде реализован стоји да је његова сврха „истинито информисање о дешавањима у Панчеву, кроз комуникацију са надлежним општинским органима за контакт са медијима, и промоција рада локалне самоуправе“.

У делу где је потребно идентификовати проблеме, описати тренутно стање користећи истраживања, искуства и остало, аутори пројекта наводе следеће:

„Предлог је да у најчитанијем и најтиражнијем штампаном медију у Србији представимо реформе и развојне планове у Панчеву, афирмишући мултиетничност и толерантност, али и шансе које општина има у развоју туризма и привреде. План је да афирмишемо брендове Панчева, али и манифестације по којима је општина позната – Сланинијаду, Никољдански венац, Екс театар фест, Регату по делти Тисе, Фијакеријаду, Дане Румуна у Глогоњу, Панчевачки џез фестивал.“

Предлагачи пројекта не знају да кроз Панчево протиче река Тамиш, а не Тиса, да јавни интерес није промоција рада локалне самоуправе, те да сврха конкурсног суфинансирања нису најаве догађаја.

Опис и значај реализације пројекта доноси нове занимљивости:

„Пројектом би био остварен јавни интерес у области јавног информисања… кроз афирмацију рада локалне управе у Панчеву. Такође, допринео би заштити људских права мањина и етничких заједница и очувању идентитета припадника националних мањина… Пројекат предвиђа и заштиту особа са инвалидитетом и обезбеђивање њихове равноправности, гарантујући им пуно право на слободу мишљења и изражавања.“

Затим следи специфичан циљ који треба да „пробуди интерес у општини и околини и да мотивише привреднике из Панчева и околних места да раде заједнички на обликовању боље будућности за све грађане“.

У овој пројектној папазјанији нашло се места и за заштиту деце од штетних утицаја и усмеравање ка спорту.

За овај пројекат Информер је тражио је од Града Панчева 10 милиона динара, али им је одобрен милион, који је, према финансијском извештају, потрошен за „програмске трошкове“.

Уз предлог пројекта и буџет, Инсајдер тим, издавач Информера, приложио је изјаву у којој се наводи да та фирма „настоји да од почетка свог рада оствари принципе истинитог, непристрасног, правовременог и потпуног информисања свих грађана, као и развоја демократије и унапређења правне и социјалне државе“.

Они признају да су Информеру изрицане одређене мере од стране Комисије за жалбе Савета за штампу, али истичу „да је у питању поступање које је резултат различитог схватања напред наведених принципа, као и законом заштићеног права новинара да не открију извор својих информација“.

Обећање лудом радовање

У наративном извештају направљеном пошто је пројекат завршен – теме су значајно другачије. Најпре се наводи да је после консултација са градском прес службом закључено да су најаве панчевачких културних манифестација најбоља медијска промоција туристичке понуде. Пише и да је циљ пројекта био да се „најављивањем најважнијих туристичких манифестација крајњи корисници обавесте шта их све чека у Панчеву, ко ће их забављати, шта ће моћи да виде и евентуално купе“ и додаје да је „циљ испуњен, локална самоуправа је организацијом ових манифестација омогућила туристичкој привреди града да оствари значајне приходе“.

О заштити људских права мањина и етничких заједница, очувању идентитета припадника националних мањина, заштити особа са инвалидитетом и обезбеђивању њихове равноправности, заштити деце од штетних утицаја – ни речи.

И поред свега наведеног, Информер је и ове године у Панчеву на конкурсу за суфинансирање медијских садржаја добио 500.000 динара.

Подсетимо, Информер је током 2016. и 2017. био рекордер у кршењу Кодекса новинара са 25 изречених јавних опомена Савета за штампу.

Ипак, Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања не предвиђа забрану финансирања медија који су кршили Кодекс новинара Србије. У члану 18 је као један од критеријума за оцену пројеката наведено да се посебно оцењује: да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана, због кршења професионалних и етичких стандарда (податке за електронске медије стручна служба прибавља од Регулаторног тела за електронске медије, а за штампане и онлајн медије од Савета за штампу); доказ о томе да су након изрицања казни или мера предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити.

Додаје се и то да ближе критеријуме може одредити и сам орган који расписује конкурс.

На питање да ли очекује промене у законској регулативи када је у питању кршење професионалних и етичких стандарда, Недим Сејдиновић, председник Независног удружења новинара Војводине (НДНВ), одговара да сама регулација ништа неће донети.

„Уколико им не одговара закон или подзаконски акт, власт ће их једноставно игнорисати. Узмите случајеве Тањуга, Радио-телевизије Крагујевац, Вечерњих новости и Политике, медија који функционишу противзаконито. Свакако би требало ствари легислативно прецизирати, али се плашим да то неће решити проблем. Садашњи акти би у земљи у којој постоји владавина права обезбедили нормалан процес, и у којој би се заиста финансирао јавни интерес у сфери јавног информисања. У Србији се све на крају претвори у ноћну мору“, сматра Сејдиновић.

Новац за постојеће емисије, 3.000 дневно за такси

На другом медијском конкурсу у 2017. години, који је расписан у септембру, а одлука донесена у новембру, од 24.916.138 динара, колико је било на располагању, чак 14.800.000 динара добила је Радио-телевизија Панчево преко три повезане агенције.

Наиме, сва три привредна друштва основана су у мају 2017. године, а два од три су убрзо после тога прекинула са обављањем делатности.

Пројекат „Добро јутро, Панчево“, који је реализован од 1. новембра до 31. децембра 2017. године на РТВ Панчево, подржан је са шест милиона динара.

Подносилац пројекта је Милен Јовковић, власник привредног друштва за производњу кинематографских дела Криптофест Брус.

Према подацима у АПР-у, Криптофест Брус је основан 19. маја 2017. године, четири месеца пре расписивања конкурса. У АПР-у је забележено да је 15. децембра 2017 – дакле током трајања конкурса – фирма Криптофест Брус угашена.

За два месеца, према наративном извештају, реализовано је 60 јутарњих програма, које су уређивали новинари Радио-телевизије Панчево.

Како стоји у наративном извештају, грађани су сваког јутра били информисани кроз интерактивне ТВ форме, подигнута је информисаност друштва и друштвена одговорност/ активност грађана.

Ауторских уговора није било у приложеној документацији, али рачуна за такси превоз јесте – на њега је потрошено више од 190.000, што ће рећи – више од импресивних 3.000 динара дневно. Просечна цена вожње таксијем у Панчеву је 250 динара.

Реализација, емитовање, монтажа, постпродукција и изнајмљивање студија плаћени су 5,6 милиона динара.

Комисија је подржала још један пројекат чији је главни садржај јутарњи програм, овога пута радијски. Подносилац пројекта је предузетник Владо Мандић, власник привредног друштва за производњу кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма Формарт Чачак, основаног 19. маја 2017. године, истог дана када и Криптофест Брус.

Пројекат „Панчевачки будилник“ добио је 3,8 милиона динара, а понудио је, према извештајима, јединствен садржај у медијском панчевачком простору – јутарњи програм, који се иначе годинама емитује на Радио Панчеву.

Подносиоци пројекта тврде да је информисање грађана Панчева у јутарњим сатима било врло оскудно, те да је предвиђено да емитовање „Панчевачког будилника“ буде у термину када се грађани Панчева „спремају за посао, иду на посао и проводе време на послу“.

„Наш циљ је да овом продукцијом ’олакшамо живот’ сваком слушаоцу, дајући му информације које су му потребне баш у том тренутку. Временску прогнозу – да зна како да се обуче ујутру, стање на улицама града, ред вожње или евентуалне измене рада АТП-а, радове – да зна куда да иде на посао“, стоји у наративном извештају.

Осим што су произвели 60 медијских садржаја, подносиоци пројекта пишу да је била предвиђена и „анонимна анкета, у писаном облику, са око 150 грађана, коју ће спровести уредник и новинар емисије, са циљем да се сазна да ли су пратили емисију, затим утисци, похвале“.

У наративном извештају резултата анкете нема.

За израду џинглова Формарт је потрошио 3,5 милиона динара, а остатак опредељеног новца из градског буџета искоришћен је, између осталог, и за такси и дневнице (150.000 динара) и маркетинг (14.800 динара).

На овогодишњем градском конкурсу Формарт је за исти садржај – јутарњи програм на Радио Панчеву – добио 2,25 милиона динара.

„Трећа срећа“ за РТВ Панчево био је Стефан Мегић, власник Агенције за видео-продукцију Стемег, који је на градском конкурсу добио пет милиона динара. Агенција је, према подацима из АПР-а, основана 23. маја 2017, а прекид обављања делатности забележен је 22. јануара 2018. године.

У питању је такође информативни садржај, распоређен у 60 емисија.

Милион динара у 2017. години припало је и Дражену Ћурчићу, власнику Тотал медија из Новог Сада. У оквиру пројекта „Панчевачка панорама“ произведено је 50 медијских садржаја, објављених у новосадском Дневнику од 1. до 31. децембра.

У 10 бројева на целој страни објављиване су вести из Панчева. Ауторски уговори закључени су 15. новембра, са три особе, али међу њима нема уговора са Мирославом Милаковим, главним и одговорним уредником РТВ Панчево, који је потписан испод текстова.

За превођење 2,4 милиона динара

Недељнику Панчевац припало је пет милиона динара за „Мултијезични додатак“. Објављено је осам додатака: на сваки број потрошено је 310.000 динара за превођење, укупно око 2,4 милиона. Онлајн промоција плаћена је по 142.000, укупно око 1,1 милион. Штампа и дистрибуција су коштале 1,7 милиона динара.

Портал Србија данас добио је милион динара за пројекат „Зашто волим Панчево“, који је реализован од 1. до 31. септембра. За посао објављивања текстова и инфографика ангажовано је 20 запослених, а за трошкове техничке подршке издвојено је 750.000 динара.

Према нацрту буџета, за 2019. годину Град Панчево ће за суфинансирање медијских садржаја издвојити као и ове године – 38.095.238 динара.