Насловна  |  Актуелно  |  Медијски конкурси  |  Медијски конкурси: Свима помало, а некима мало више
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медијски конкурси

10. 06. 2018.

Медијски конкурси: Свима помало, а некима мало више

На осам конкурса Министарства културе и информисања, ове године је из буџета за производњу медијских садражаја од јавног значаја, додељено укупно 261,8 милиона динара.

На осам конкурса Министарства културе и информисања, ове године је из буџета за производњу медијских садражаја од јавног значаја, додељено укупно 261,8 милиона динара.

На конкурсу намењеном телевизији највећи износи припали су појединим, јавности готово непознатим продукцијама, међу којима је и фирма регистрована за производњу аудио -видео садржаја непосредно након расписивања конкурса.

За разлику од претходних година, у доношењу одлука о додели средстава медијима, овога пута нису учествовали представници неких од највећих новинарских и медијских удружења.

Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација Локал прес су повукли своје представнике из комисија за оцењивање медијских пројеката. Како су саопштили, разлог за то су састави конкурсних комисија у које је Министарство именовало "компромитоване медијске и парамедијске раднике, из фантомских или власти блиских удружења".

Подсетимо, новинарско удружење Друштво новинара Ниша имало је највише представника у комисијама, дупло више него што је припало највећим удружењима УНС-у и НУНС-у.

Више поверења, Министарство је имало и у Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) које је основано пре непуне четири године, што значи да је по Закону о јавном информисању тек стекло право да именује своје чланове у комисије.

Након објављивањa резултата конкурса, НУНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес су саопштили да су ти резултати наставак "катастрофално лоше праксе конкурсног суфинансирања која се са локала преселила на републички ниво".

Затражили су оставку министра Владана Вукосављевића и државног секретара Александра Гајовић, али не и поништавање конкурса.

На конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја било је пријављено укупно 1.298 пројеката, средства је добило њих 418, док је 881 пројекат одбијен. На примедбе да су у конкурсним комисијама маргинализована репрезентативна удружења, министар Владан Вукосављевић је недавно за Инсајдер рекао да је то преоштра оцена а да је Министарство желело да обезбеди децентрализацију, уз већи број представника локалних удружења.

"Људи никад нису задовољни. Ако се узму само представници ових неколико, без сумње релевантних удружења, онда се оптужи за београдизацију јер представници локалних медија нису заступљени. Када су они заступљени онда је проблем што су ови, како ви кажете, маргинализовани. Истина је негде на средини", тврди Вукосављевић.

Новац је по различитим пројектима додељен и новинарским и медијским удружењима чији су представници изашли из конкурсних комисија.

НУНС-у је одобрено 1.250.000 динара за тв пројекат "Ожиљци професије" као 900.000 динара и за унапређење професионалних стандарда у области слободе медија. У истој области Асоцијација независних електронских медија је за свој пројекат добила 1.200.000 динара, а Локал Пресс 700.000 динара.

Независном друштву новинара Војводине (НДНВ) је са 800.000 динара суфинансирана стручна конференција, а са 600.000 динара и пројекат овог удружења у области информисања националних мањина. Новој продукцији највише новца Као и током претходних година, Министарство културе и информисања суфинансирало је медијске садржаје са углавном уједначеним износима.

Занимљиво је, међутим, да су највећи износи припали појединим, јавности готово непознатим продукцијама као и да су се нека имена нашла на списковима оних којима су одобрена средства на више различитих конкурса - од штампе и интернета до информисања националних мањина.

На конкурсу за суфинансирање садржаја намењених телевизији највише новца додељено фирми Essentis доо, која је на конкурсу добила 4,9 милиона динара за документарни серијал 100 година након Солуна. Према званичним подацима ова компанија основана је 2008. године, а тек 7. марта 2018, месец дана након расписивања медијских конкурса, извршила је пререгистрацију делатности са консултанстких услуга на производњу аудио-визуелних производа.

Према подацима из финансијских извештаја током последње две године није имала ни приходе ни расходе. Иако, звнично нема ниједног запосленог, у образложењу резултата конкурса наводи се да Essentis као предлагач пројекта " поседује високе стручне и професионалне референце".

После фирме Essentis, највише новца за телевизијске садржаје добиле су мање познате продукције Ray Dream из Новог Сада као и фирма Г.Ф.Ц из Београда.

Министарство је у овој области подржало и државну стратегију за повећање наталитета па су тако одобрена средства за неколико пројеката који се баве овом тематиком. Међу њима су ТВ Зона плус, телевизија у власништву сина Братислава Гашића, коју је Министарство суфинансирало с два милиона динара је за пројекат "Има да нас има".

Исту суму добила је ТВ Happy за емисију "Прело у нашем сокаку". Према пројекту ова емисија ће осим наталитета о истом трошку обрађивати и низ других тема - заштиту деце, старих, равноправност и унапређење положаја одређених друштвених група, уз представљање непознатих крајева Србије.

Између осталих на овом конкурсу новац су добиле и продукцијска кућа Мрежа, ТВ Шабац, Канал 9 из Новог Сада. За серијал о Народном музеју, два милиона динара додељено је и компанији Адриа Медиа Гроуп, која издаје дневне новине Курир.

Adria Media Group је добила и близу пола милиона динара на конкурсу за суфинаснирање садржаја намењених штампаним медијима и новинским агенцијама. Највише новца у овој области додељено је агенцији Фонет - 2.000.000, док је 1.300.000 припало Народним новинама из Ниша, а 1.200.000 часопису НИН.

РТВ Врање и Студио 101 добили новац за по четири пројекта Када је у питању конкурс за суфинаснирање садржаја за радио и интернет медије, већина медија је морала да се задовољи са просечним износом од пола милиона динара.

Ипак, дупло више одобрено је пројекту о Николи Тесли, Удружења Тесла Глобал форум из Новог Сада као и РТВ Студио Б за радијске емисије "Без насиља у школи". По четири пројекта на више различитих конкурса одобрено је Радио телевизији Врање и Агенцији за производњу радио и телевизијских програма Студио 101 - Зоран Николић ПР.

Позитивно су оцењени њихови пројекти намењени радију, интернету, али и националним мањинама и особама са инвалидитетом. Директор РТВ Врање је Зоран Величковић који је уједно на челу удружења ПРОУНС а Зоран Николић испред агенције Студио 101, члан Надзорног одбора медијског удужења РАБ.

На више различитих конкурса средства су добиле и нишка телевизија Зона Плус, иза које стоји син Братислава Гашића као и нишки медији у власништву породице Радомировић, Тв Bella Amie и Народне новине. Исти ови медији добили су недавно и највише новца на локалном конкурсу у Нишу, због чега је портал Јужне вести одлучио да не прихвати средства која је град одобрио за њихов пројекат.

Јужне вести су навеле да је скоро 70 одсто новца из буџета града Ниша додељено телевизијама које су познате по промотивном извештавању и блискости са владајућом Српском напредном странком.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси