Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

29. 05. 2018.

Аутор: Анђела Миливојевић Извор: www.cins.rs

Милиони са медијских конкурса за Српски Телеграф и Информер

Провладини таблоиди Српски телеграф и Информер добили су укупно 23,05 милиона динара кроз конкурсе за медије, упркос честом кршењу Кодекса новинара Србије. Комисије које су одлучивале о додели новца занемаривале су опомене које им је изрицао Савет за штампу.

Од свог оснивања у марту 2016. године до данас дневни лист Српски телеграф је добио 12,1 милион динара на 21 медијском конкурсу, док је листу Информер на 15 конкурса од 2017. године припало 10,9 милиона динара. Оба таблоида новац су добила у Београду и на територији Војводине.

Информер је током 2016. и 2017. био рекордер са 25 изречених јавних опомена Савета за штампу због кршења Кодекса новинара Србије. На другом месту налази се Српски телеграф са 11 опомена у истом периоду.

Према Правилнику који прописује критеријуме за оцену медијских пројеката, кога је 2014. године донео тадашњи министар културе и информисања Иван Тасовац, предност у добијању новца би требало да имају пројекти који остварују јавни интерес, уз гаранцију да се медиј придржава професионалних и етичких стандарда.

То значи да комисије које одлучују о финансирању треба да узму у обзир податке од Савета за штампу када новац додељују штампаним и онлајн медијима, односно, мере Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) када одлучују о телевизијама и радио станицама.

Та правила нису пуно значила за београдску комисију која је у 2017. дала новац и једном и другом таблоиду.

Српском телеграфу је припало пет милиона динара за пројекат назван "Београдски човек“. У две реченице образложења комисије нема ни речи о томе да ли су њени чланови у обзир узели допис Савета за штампу који им је предочен и у коме пише да је овај медији у тренутку расписивања конкурса имао четири јавне опомене.

Информер је у Београду добио три милиона динара, упркос опоменама Савета. Још два милиона динара добила је фирма Инфо ит медиа, у власништву Драгана Ј. Вучићевића, власника и уредника Информера.

Две Вучићевићеве фирме новац су добиле за два веома слична пројекта, а оба се реализују у Информеру: док је Инфо ИТ медиа предложио текст "интервју са градоначелником - шта је урађено између два Дана ослобођења Београда", Инсајдер тим је као први текст који би био објављен навео "Београд процветао између два Дана ослобођења Града".

Обе фирме су предложиле извештавање о БЕМУС-у, Октобарском салону, ФЕСТ-у, мигрантима, расту стопе наталитета и реконструкцији градских улица. Активност под називом "Колико је град Београд ове године издвојио за помоћ новопеченим мајкама и незапосленим трудницама" налазила се у оба пројекта, као и извештавање о новоотвореном престоничком комуналном порталу.

Поред ова два таблоида, комисија у Београду је са пет милиона динара наградила и таблоид Ало који је имао четири опомене због кршења Кодекса.

На истом конкурсу новац није додељен порталу Пиштаљка који је хтео да пише о корупцији и сукобу интереса у извршним органима града и градских општина, уз образложење да се пројекат базира на истраживањима која не садрже јасне чињенице које би биле од интереса за грађане. Иста комисија ускратила је новац пројектима дневног листа Данас, агенције Бета, недељника Нови магазин и НУНС-овог Медија центра, који нису имали ниједну опомену Савета за штампу или РЕМ-а.

„Ту су ствари потпуно јасне, продржавни медији добијају на државним конкурсима, од државних комисија,“ каже Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу. Додаје да ту није реч о поштивању или непоштивању Кодекса већ о подршци власти.

Милан Лађевић, главни и одговорни уредник Српског телеграфа, каже за ЦИНС да је његов лист квалитетом својих пројеката добио новац на конкурсима и да нико на то није имао примедби.

„Овде је на делу хајка одређене групе медија која није прошла на тим конкурсима. Мисле да ће притисцима нешто постићи, али је много боље да обезбеде квалитетнији пројекат“, каже Лађевић.

За разлику од београдске, комисије широм Војводине су Српском Телеграфу додељивале новац уз образложење да верују да ће то помоћи да овај таблоид више поштује Кодекс, док је већина комисија у случају Информера потпуно игнорисала одлуке Савета за штампу.

До објављивања овог текста Драган Ј. Вучићевић није одговорио на питања ЦИНС-а о томе како то да Информер добија новац на конкурсима, а његов лист крши етичке стандарде.

Одлуке Савета за штампу небитне?

„Бићемо праве народне новине, ни режимске, ни опозиционе, нећемо нагињати ни истоку ни западу. Желимо и трудићемо се да будемо у служби грађана и јавности, један национални, просрпски сервис“, рекао је Милан Лађевић, главни уредник Српског Телеграфа пред излазак првог броја у марту 2016.

Убрзо су Независне новине Српски телеграф добиле на популарности таблоидним насловима и извештавањем које је често ишло у прилог владајућим политичким странкама. За само десет месеци постојања овај таблоид је постао рекордер међу дневним новинама по броју текстова у којима је прекршен Кодекс – према мониторингу Савета за штампу, то се у 2016. догодило 1.320 пута.

Комисија за жалбе Савета за штампу је у истој години Српском телеграфу пет пута изрекла јавну опомену због кршења Кодекса.

Ова комисија, коју чини 11 чланова, представника медија и медијских удружења, као и цивилног друштва, одлучује о жалбама које оштећени подносе због непоштивања Кодекса у штампаним и онлине медијима. Медији због којих је жалба упућена имају право да објасне разлоге свог писања, након чега комисија већином гласова одлучује да ли је Кодекс прекршен.

Прва опомена за Српски телеграф је уследила после само два месеца од изласка првог броја, када су објављени текстови са насловима “Гејеви шире сиду по Србији” и “Гејеви су болесни. Тај проблем се мора искоренити”.

У одговору на жалбу Милан Лађевић, главни уредник листа, навео је да је она бесмислена и неоснована, јер лист није промовисао говор мржње према ЛГБТ заједници, те да су спорни наслови објављени управо у интересу геј заједнице.

Само неколико месеци након оснивања, Српски телеграф је почео да склапа уговоре са институцијама - београдска Општина Стари град уплатила им је 300 хиљада динара крајем априла, да би нешто касније исту суму дали Лесковац и Шабац.

Кроз разне комерцијалне уговоре Српски телеграф је у првој години постојања од државе добио 2,7 милиона динара. Крајем те године новац им је први пут припао и путем јавног конкурса за медије - 250 хиљада динара у Сремској Митровици. Већ следеће године успели су да добију 10,8 милиона динара на 18 конкурса, да би у априлу ове године добили још милион динара у Панчеву и Старој Пазови.

Конкурси су уведени као обавеза 2015. године, пошто је Закон о јавном информисању и медијима прописао да се буџетски новац медијима даје на овај начин како би их то подстакло да производе садржаје од јавног интереса, а не само комерцијалне садржаје.

Током 2017. Комисија Савета за штампу је Српском Телеграфу изрекла шест јавних опомена, док је Саветов мониторнг у периоду март-новембар показао да су објавили 1.282 текста у којима је прекршен Кодекс, што је поново било највише међу дневним листовима.

Српском телеграфу новац да би поштовали Кодекс

Мала банатска општна Пландиште доделила је у марту 2017. године Српском телеграфу 250 хиљада динара за пројекат "Јавно информисање у Пландишту", за који је овај таблоид иницијално тражио скоро 500 хиљада динара.

Комисија је узела у обзир и мере Савета за штампу, “али је превагнуло мишљење међу члановима Комисије да је изјава од стране апликанта о предузетим мерама и активностима, након изречених мера, довољно убедљива, а са друге стране овом својом одлуком Конкурсна комисија подржава апликанта у настојању да се у наредном периоду придржава препорука Савета за штампу и примени их у раду."

Вера комисије у Српски телеграф није се испоставила оправдана јер је овај таблоид и након тога добијао опомене.

Сличног размишљања била је и комисија Општине Врбас која је Српском телеграфу доделила 100 хиљада динара за пројекат "Врбас - правовремено информисање", као и Општине Кикинда која му је дала 475 хиљада динара за пројекат “Приче из Кикинде”.

У сва три случаја комисије су знале за мере Савета, али су их игнорисале. Притом су потпуно различите комисије давале готово иста образложења, користиле идентичне реченице и наводиле да верују како одлуком о финансирању подржавају медиј да се придржава препорука Савета.

Истовремено, комисија у Врбасу је 2016. године супротну одлуку донела у случају телевизије КЦН (Kopernikus cable network), којој новац није дала између осталог и због мера које јој је изрекао РЕМ.

Тамара Скрозза каже: „То образложење комисија, које су они дали у више случајева, је отприлике као када би хирург убио неколико пацијената за редом а ви му дате повишицу плате и очекујете да ће то утицати на његов стандард, па ће бити мирније руке, па ће ваљда поштедети ове друге.“

У Општини Апатин комисија је добила допис Савета за штампу у коме пише да је Српски телеграф имао осам јавних опомена у периоду од годину дана пре расписивања конкурса.

Комисија је добила и допис који је потписао Љубомир Дабовић, директор фирме Медијска мрежа - издавача Српског телеграфа. У првим редовима дописа великим словима је написано да не признају надлежност Савеза за штампу "због основане сумње у непристрасност и основаност рада овог удружења грађана и начина избора у телима самог Савета за штампу".

Дабовић је споменуо случај извештавања на тему ЛГБТ права због чега је његов таблоид добио три опомене, наводећи да су новинари "аргументовано и чињеницама поткрепили своје ставове везано за тему ЛГБТ популације".

Неки од тих текстова из 2016. имали су наслове: “Драга не буди педер“ и “Педери крили арсенал оружја“.

Српски телеграф је и након тога наставио са увредљивим извештавањем о ЛГБТ заједници, због чега је у 2017. добио нове опомене.

Упркос томе што су ово јавно доступне информације, комисија је одлучила да пројекат "Јавно информисање у Апатину" треба да добије 217 хиљада динара, а у образложењу не пише да се расправљало о кршењу Кодекса.

„Што се тиче НВО Савета за штампу сматрам да су они заправо једна политичка организација која одлуке доноси по принципу: ’ова уређивачка политика ми се не свиђа’", каже Милан Лађевић коментаришући опомене Савета и додаје да је, према његовом мишљењу, „до сад тај Савет у више случаја показао двоструке аршине и један лицемеран однос.“

Са друге стране, Тамара Скрозза каже да Српски телеграф и Информер „могу да признају или не признају Савет за штампу али морају да поштују Кодекс новинара Србије“. Објашњава да Савет одлучује и о медијима који не признају његову надлежност јер је препознат као тело које се бави професионалним стандардима на државном нивоу.

Затварање очију пред Информеровим опоменама

"Овим путем изјављујем да Инфо ИТ медиа нема изречене мере од стране регулаторних тела или саморегулације у последњих годину дана због кршења професионалних и етичких стандарда."

Ова изјава стигла је 7. фебруара 2017. године на адресу Општине Бечка Паланка као део пријаве за конкурс за медије.

Инфо ИТ медиа основана је месец дана пре овог конкурса, имала је двоје запослених и регистрацију на адреси где се налази и редакција Независних дневних новина Информер. Инфо ИТ медиа је заправо фирма Драгана Ј. Вучићевића, који је уредник и - преко фирме Инсајдер тим - власник Информера.

Вучићевић је Информер покренуо 2012. године, уочи парламентарних избора на којима је победу однела Српска напредна странка, а представља га као "најтиражније новине у Србији".

Фирма Инфо ИТ медиа је за пројекат "Водич кроз градове и општине у Републици Србији упознајте Бачку Паланку" од ове општине добила 250 хиљада динара.

Комисија је у образложењу нагласила да посебну вредност пројекту даје "широка доступност информација с обзиром на то да се пројекат реализује путем дневних новина Информер".

Оно о чему комисија није расправљала је 16 јавних опомена које је Информер добио од Савета за штампу током 2016.

Разлог за то је чињеница да Општина Бачка Паланка није ни питала Савет за штампу колико је опомена Информер добио у претходном периоду. Иако је комисији достављен допис фирме Инфо ИТ о томе како она нема опомене, ова фирма формално није медиј већ је регистрована као рекламна агенција, није уписана у регистар медија и свој медијски садржај реализује преко Информера, због чега према њој Савет не може ни да изриче опомене.

Из Савета је потврђено ЦИНС-у да ни Сремска Митровица ни Бачки Петровац, на чијим је конкурсима Информер добијао новац, нису тражили податке о изреченим опоменама. Навели су и да неке општине имају обичај да те информације траже директно од учесника конкурса.

Таблоид Информер је преко фирми Инфо ИТ медиа и Инсајдер тим приходовао 10,9 милиона динара током 2017. и 2018. године, на 15 медијских конкурса.

Највише новца после Београда, Информер је добио од Новог Сада, Панчева и Старе Пазове, по милион динара. Према подацима Савета за штампу, све три комисије су имале податке о опоменама Информеру.

Комисије у Војводини - једни те исти људи

Анализа свих конкурса на којима је Српски телеграф добио новац показује да се у 11 од 21 комисије нашло име Владимира Јовановића из Удружења туристичких новинара и писаца у туризму Србије - ФИЈЕТ. У случају комисија које су доделиле новац Информеру Јовановић се појавио у седам од 15 конкурса.

О Јовановићу као рекордеру по учешћу у војвођанским комисијама писао је портал Цензоловка јер је он у 2017, углавном као представник ФИЈЕТ-а, учествовао у расподели новца на чак 16 конкурса, што је више од трећине локалних самоуправа у Војводини које су спровеле конкурс.

Према писању Цензоловке Јовановић је некада радио у Новосадској телевизији из које је отишао 2017. године и основао сопствену продукцију Медиа инфо центар. Ова тек основана фирма добила је око осам милиона динара на четири конкурса у 2017. Сувласник те фирме у међувремену је постао Марко Царић, један је од суоснивача Привредне академије у Новом Саду.

У осам конкурсних комисија које су доделиле новац Српском телеграфу нашао се Владан Стефановић, као представник ФИЈЕТ-а, Удружења радио-станица РАБ Србија и Удружења електронских медија ComNet.

Оно што је такође заједничко свим конкурсима где је Српски телеграф добио новац јесте чињеница да су локалне самоуправе редом одбијале да у комисијама буду чланови Медијске коалиције новинарских удружења коју чине УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ и Локал пресс.