Насловна  |  Деск  |  Акција 2% за медије  |  Милиони за Студио Б преко „проточних фирми“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Акција 2% за медије

05. 05. 2018.

Аутор: Снежана Ђурић и Биљана Живанчевић Извор: Пиштаљка

Милиони за Студио Б преко „проточних фирми“

Новац намењен пројектима за информисање од јавног значаја који је Градска управа Београда у протекле две године на конкурсима додељивала непознатим и тек основаним фирмама и удружењима добрим делом се сливао у касу „Студија Б“, показују званични документи до којих је дошла Пиштаљка. Само у 2016. години ово радиодифузно предузеће које је приватизовано пре три године приходовало је чак 33,4 милиона динара, што је скоро половина новца подељеног на градском конкурсу а да уопште није учествовало на њему.

Новац се слива на рачун „Студија Б“ тако што му други учесници конкурса, они којима је новац додељен, плаћају различите медијске услуге у оквиру својих пројеката, изричито наведене у буџетима и финансијским извештајима.

Извештаји за 2017. годину још нису завршени, јер су пројекти у току, па се ни тачне цифре за ту годину не знају, али оно што се зна јесте да је комисија одлучила да финансијски подржи 24 медијска пројекта од којих ће чак 11 бити емитовано на „Студију Б“.

Извештаји о резултатима медијских пројеката из 2016. године, које је Пиштаљка добила по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, показују да су фирме „Брендер“, „Ирик“, „Magic records“, „Iframe“ и „Avantiproduction“, које су добиле новац на конкурсу за 2016. годину, сав или скоро сав новац потрошиле плаћајући „Студију Б“ услуге реализације и емитовања или изнајмљивања студија. „Ирик“ је основан после расписивања конкурса за доделу средстава, а „Брендер“ је регистрован у Агенцији за привредне регистре 20 дана пре конкурса.

Предузетничка радња „Avantiproduction“ Матије Марковића од 5,5 милиона динара колико је добила од града за шест епизода емисије „Брисање граница“ о укључивању у друштво особа са инвалидитетом, 5,08 милиона динара је платилa „Студију Б“ за израду сценарија, реализацију, емитовање и најам студија.

Предузетничка радња „Iframe“ Мирослава Савића је од укупно 6,5 милиона динара буџетског новца колико је добила на конкурсу на плаћање услуга „Студију Б“ потрошила чак 6.176.000 динара. Ова фирма учествовала је на конкурсу и 2017. године, али њеном пројекту „Цркве и храмови – водич кроз духовни Београд“ није додељен новац. Савић је одбио да говори за Пиштаљку и објасни због чега је „Студио Б“ ангажовао за реализацију свог пројекта.

Фирма „Ирик д.о.о.“ је из градског буџета добила девет милиона динара за производњу 20 емисија о животу особа са инвалидитетом, од којих је „Студију Б“ платила 7,7 милиона динара за „реализацију и емитовање“. Интересантно је да је милион динара потрошено на закуп студија за потребе пројекта, а новац је плаћен фирми за транспорт и шпедицију Кrstaco inc која на свом сајту не помиње ову врсту делатности.

Фирма „Брендер“ је 2016. године од града добила 7,5 милиона динара за пројекат о београдским причама и легендама – „Мој Београд кроз време“. У финансијском извештају овог пројекта пише да је „Студију Б“ плаћено 6.480.000 динара за реализацију и емитовање.

Сав новац добијен од града на конкурсу 2016. године за пројекат „Зауставимо насиље“ – осам милиона динара – предузеће „Magicrecords“ потрошило је на исплате „Студију Б“. У јавности је већ писано о томе да је један од власника предузећа  „Magicrecords“ Милош Крџић, супруг Љубице Крџић, власнице „Максим медије“, предузећа које је власник „Студија Б“.  

Пракса преливања средстава „Студију Б“ настављена је и на последњем конкурсу 2017. године. Фирма „Ирик“ је на њему добила четири милиона динара за пројекат о белој куги – „Последња станица за ... Србију“. У пројектованом буџету 66 одсто тражених средстава определила је за плаћање услуге „реализација и емитовање на Студију Б“. Предузеће „Ирик“планира да током седам месеци у 38 једносатних емисија које ће бити емитоване на „Студију Б“ „кроз разговоре са стручњацима из ове области, посебно са лекарима, психолозима...“ утиче на пораст наталитета.

Објашњење зашто се „Ирик“ одлучио баш за сарадњу са „Студиом Б“, а не са неком другом кућом, Пиштаљка није добила. Након што је новинарка Пиштаљке објаснила власници „Ирика“ Биљани Ресановић да ради причу о медијским пројектима, она је прекинула везу а на касније позиве није одговарала.

Привредно друштво „Брендер“, коме је 2017. године одобрено шест милиона динара за реализацију пројекта „У здравом телу ... здрави и весели“, у пријави за суфинансирање навело је да ће 53 одсто средстава потрошити на „реализацију и емитовање на Студију Б“. Власник ове фирме Бранислав Павловић је у телефонском разговору са новинарком Пиштаљке навео да не зна када ће почети емитовање емисија о правилном бављењу спортом, али да би требало да буде наредних дана. Потврдио је да су скоро сва средства из пројекта опредељена за „Студио Б“. „Изабрали смо их јер су градска телевизија“, рекао је и додао да се никад раније није бавио новинарством, али да је „одлучио да проба нешто ново“.

Ова фирма, основана само двадесетак дана пре конкурса из 2016. године је на четвртом месту по висини одобрених средстава за медије од Града Београда и у 2016. и у 2017. години. Пројектом „У здравом телу... здрави и весели“ фирма се обавезала да ће преко „Студија Б“ реализовати 98 емисија од 10 минута да би подигли „свест удружења и клубова који се баве дечијим спортом колико је битно да они раде на њиховом здравом размишљању“.

У буџету пројекта „Београдски рокенрол“ Удружење рок музичара, које је на конкурсу 2017. године добио 6,9 милиона динара, децидно се наводи да ће се сав новац грађана потрошити на услуге „Студија Б“. Те услуге односе се на „снимање, репортажна кола и монтажу на РТВ Студио Б“, односно на „реализацију и емитовање на РТВ Студио Б“ као и израду најавне шпице.   

„Заиста смо проточна фирма у том пројекту“, рекао је за Пиштаљку секретар Удружења рок музичара Владимир Николић. „Ми смо од „Студија Б“ наручили 24 емисије, и за то им плаћамо све што треба: технику, водитеља и слично, по фактури“, објаснио је он. На питање због чега су онда конкурисали за средства града, Николић је одговорио: „Да бисмо популаризовали рок музику и младе музичаре“.

Пракса да се новац грађана намењен за информисање троши само на оперативне трошкове, изнајмљивање опреме, студија или за емитовање, присутна је само код фирми које новац усмеравају ка „Студију Б“. 

Такво буџетирање не сматра исправним чак ни председник комисије која је оцењивала медијске пројекте Ференц Берчек. „Београдски конкурс, али ни други медијски конкурси на локалу нису у реду“, рекао је Берчек за Пиштаљку. „Ја сам био против тога да се подрже пројекти који су предвидели да се сав новац потроши на оперативне трошкове. По мени то није у реду, али прегласан сам: четири према један“, додао је он.

Окривљујући лоша законска решења, Берчек је одлучно негирао да му је сугерисано на који начин да оцени пројекте. На питање да ли је исти случај и са осталих четворо чланова комисије, он је кратко рекао: „Не могу да тврдим“.

Листа учесника који ће новац исплаћивати „Студију Б“ није окончана поменутим фирмама. „Videocalibration д.о.о.“ Београд је на конкурсу добио два милиона динара за пројекат „Први кораци ... у Београду“ о развоју деце у градским условима. Чак 51 одсто тог новца искористиће да плате услуге „Студија Б“.

Иначе, фирма Videocalibration је у августу прошле године, дакле, чак недељу дана после расписивања градског конкурса за доделу средстава медијима на коме је добила новац, променила име и делатност, као и власника. Ова фирма се до тада бавила трговином на велико машинама и опремом и звала „Мetalon calibration“.

Предузетничка радња „VIproduction“ Владимира Илића је за промоцију породичних вредности у пројекту „Породица данас“ добила 1,5 милион динара. Пројектовано је да 32 одсто својих средстава дају „Студију Б“.

Осим преливања средстава појединих учесника конкурса на рачун „Студија Б“, Пиштаљка је у конкурсној документацији приметила и плагирање пројеката.

У пројекту новоосноване фирме „Зофин“, која је за пројекат „Београд за свачији џеп“ намењен промоцији бесплатних културних садржаја у граду, добила четири милиона динара, понаљају се идентичне реченице из наративног извештаја радија „ЈАТ“ па чак се користи и име „ЈАТ“-овог пројекта. 

Наиме, „Радио ЈАТ“, власништво већ поменутог Милоша Крџића, супруга власнице „Студија Б“, преко фирме „Максим медија плус“ добио је 2016. године за пројекат „Београдизација“ 2,7 милиона динара за шест радијских емисија у којима је представљена „културна понуда у Београду, за коју је предвиђено да се улазница не плаћа или ако се плаћа да то буде у симболичном износу или у стварима које би посетиоци могли да замене за улазницу...“.

А онда фирма „Зофин“ 2017. године од Града добија новац за пројекат у коме у одељку описа пројекта „Београд за свачији џеп“ наводи од речи до речи: „Пројекат „Београдизација“ представља културу понуду у Београду, за које је предвиђено да се улазиница не плаћа или ако се плаћа да то буде у симболичном износу или у стварима које би посетиоци могли да замене за улазницу...“.

Пиштаљка је већ писала да је фирма „Зофин“ основана пет дана после расписивања конкурса 2017. године. Једни власник „Зофина“ је извесни Зоран Николић који је одбио да разговара са новинаром Пиштаљке.

И иако би било разумно да се такав пројекат дисквалификује као плагијат, пројекат фирме „Зофин“ добио је четири милиона динара. Ово чак и мимо Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисањау ком се налаже да се при оцењивању медијских пројеката као критеријум цени и иновативност пројекта.

Директорка радија „ЈАТ“ и власница „Максим медије“ Ружица Крџић одбила је за Пиштаљку да објасни да ли је знала да је пројекат једног од њених медија преузела фирма „Зофин“ власника Зорана Николића и да ли је тим поводом нешто учинила или намерава да учини.

У буџету пројекта „Београд за свачији џеп“ фирме „Зофин“ нигде се прецизно не наводи плаћање „Студију Б“, али је предвиђено да се сав новац из буџета потроши на плаћање најма студија, монтаже и продукције и плаћање хонорара руководиоцу пројеката. Новинар и сниматељ биће плаћени из сопствених средстава фирме, као и остали трошкови. Емисије о бесплатним културним садржајима „Зофин“ по пројекту планира да емитује на „Студију Б“.

Ово није једини плагијат који је Пиштаљка  открила у достављеној документацији. Делови нараративног извештаја радија „ЈАТ“ за пројекат „Београдизација“ из конкурса 2016. године појављују се од речи до речи и у извештајима пројекта „Зауставимо насиље“ фирме „Мagic records“ и „Отворено о... равноправности“ радија „ТДИ“. „ЈАТ“, „ТДИ“ и „Мagic records“ су фирме повезане са Милошем Крџићем.

„Студио Б“ је од града добијао и директно средства за своје медијске пројекте.

Тако је 2015. добио 23 милиона динара од укупно додељених 45 милиона, а 2017. године 13 милиона од 86 милиона који су били на располагању на конкурсу.

Како је 2016. године важило правно тумачење прописа који се примењују на ову материју према коме држава не сме да додели више од 23 милиона динара у року од три године ниједном медију, на тадашњем конкурсу „Студио Б“ није имао право да учествује. Пошто је промењено правно тумачење, „Студио Б“ је 2017. године учествовао на конкурсу.

„Студио Б“ је у августу 2015. године по цени од око 63,6 милиона динара купила фирма Ружице Крџић „Максим медија“.

Истраживање корупције „није од интереса за грађане“

Истраживање корупције у органима Града Београда било је тема пројеката које је Пиштаљка поднела на конкурсе претпрошле и прошле године. Оба пута су комисије одбиле да подрже наше пројекте, прошле године чак са образложењем да истраживање корупције није од интереса за грађане.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси