Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
30. 03. 2018.
Медијска глорификација локалних власти на рачун грађана
Када зовете телефоном портал Јужни Банат, аутомат одговара да претплатник није у могућности да прима позиве. То не би било чудно да није реч о порталу који је апсолутни победник на конкурсима за пројектно суфинансирање медијских садржаја у шест општина И два града Јужног Баната. Један од аутора портала Pancevo city, Ненад Живковић истиче да је сајт Јужни Банат на тим конкурсима приходовао укупно око 20 милиона динара и да је њихов оснивач панчевачка фирма Банат брифинг.
"То је јако лоше, зато што је тај Банат Брифинг једна фантомска фирма о којој нису познати подаци осим оних који се појављују у Агенцији за привредне регистре. Нико од новинара није упознао, нити знају ко су уредници и власници, нити се новинари појављују на догађајима, а канцеларија у Његошевој улици је нон стоп закључана", наводи Ненад Живковић.
Портал Јужни Банат је драстичан, али не и једини пример озбиљних злоупотреба трошења новца за пројектно суфинансирање. Суфинансирање медија кроз јавне конкурсе почело је да се спроводи 2015., са циљем да смањи утицај државе на медије и омогући извештавање од јавног интереса. Али, пракса показује да рад комисија које одлучују о расподели новца није транспарентан и да се успоставља јача контрола над медијима.
Тања Максић из Балканске истраживачке мреже (БИРН) каже да су анализирали прву годину суфинансирања медијских садржаја И да су утврдили да је конкурс Министарства културе протекао без већих неправилности, док су локалне власти подржавале белетристичке садржаје углавном медија послушника различитих центара моћи.
"За неке медије, поготово оне који су независни и који имају мало више критички став према влади што републичкој, што на локалу, ово заправо јесте један модел да ви њих дисциплинујете, односно да им ускратите финансијска средства и да их натерате да се боре за голо преживљавање. За медије који су лојални, који хоће да учествују у некој врсти пропаганде, који не питају много, за њих је ово врло добар модел за преживљавање и за попуњавање буџета", рекла је Тања Максић.
Светозар Раковић из Независног удружења новинара Србије оцењује да пројектно суфинансирање медија у пракси не функционише.
"Претворено је, ми то слободним речима зовемо, у организовани криминални подухват. Има много разлога зашто то кажемо. Од почетка 2015 године, када је уведено суфинансирање медија законом, до данас је ситуација све гора, све је више злоупотреба, очигледних злоупотреба које су већ посао за озбиљну истрагу", каже Светозар Раковић.
Подаци НУНС-а за 2017 годину показују да је укупно расписано 147 јавних конкурса за информисање, на којима је распоређено близу 11 милиона евра. Министарство културе И информисања определило је 255 милиона динара, док су локалне самоуправе издвојиле близу 972 милиона динара. Највише неправилности уочено је у великим градовима. У Београду су прошле године, од укупно 74 милиона намењених за суфинансирање информисања од јавног интереса, приватна телевизијиа Студи Б И фирме повезане са њом, добиле 23 милиона. Милионске суме добиле су и компаније које су основане у време расписивања конкурса Зофин и Фолим, што ствара сумњу да се новцем грађана подмирују приватни, а не јавни интереси.
Примере великих градова следили су и мањи градови и општине. Већ поменут град Панчево је занимљив је и зато што је успешено "преиграо" законско решење које предвиђа да један медији на име пројектног суфинансирања не може да добије више од 23 милиона динара. Пошто се тој цифри приближила приватизована телевизија Панчево, према речима Ненада Живковића, новац је додељен тек основаним агенцијама.
"У року 10 дана формиране су три нове агнеције у Брусу, Београду и Чачку, које су на јесењем делу конкурса добиле још око 15,5 милиона за емисије које треба да реализују на ТВ Панчеву. Рачуни тих агенција користе се за проток новца, а остаје да се утврди шта од тога буде заиста пребачено ТВ Панчеву, а ста остаје агенцији као провизија за услугу", рекао је Ненад Живковић, аутор портала Pancevo city.
Директорка ТВ Форум Милева Малешић објаснила је да су у Пријепољу највише новца, по скоро два милиона динара, добиле телевизије које нису из тог града.
"Конкурс је расписан за пет милиона динара, пријепољским медијима је додељено само 15 одсто средстава. Највише средстава су добиле две телевизије - из Прибоја и Новог Пазара. Телевизија из Новог Пазара чак нема дозволу РЕМ-а за емитовање програма на општини Пријепоље. Увидом у пројекте евидентирано је низ неправилности и ненаменског трошења средстава", казала је Милева Малешић.
Није било лако ни једноставно упознати јавност Пријепоља са неправилностима, локална самоуправа је уз пуно опирања на крају дозволила само увид у документа конкурса новинару телевизије Форум, али без могућности копирања и сликања. Тако се открило да је јавни интерес за грађане Пријепоља по одлуци комисије, била куповина опреме за Санџачку телевизију и финансирање плата запослених на прибојској телевизији.
"Ми смо конкурисали са два пројекта, за телевизију и портал. Односили су се на медијске садржаје посвећене развоју пољопривреде и туризма и решавању најважнијег еколошког проблема депоније на обали Лима, која представља еколошку бомбу не само за Пријепоље, већ и за градове низводно. Средстава у износу од 100.000 динара смо вратили, јер нисмо желели да дајемо легитимитет незаконитим радњама у спровођењу конкурса", казала је директорка ТВ Форум Милева Малешић.
Анализа спровођења конкурса показује да се у комисије углавном бирају исти чланови, који долазе из удружења која нису позната широј и новинарској јавности, а које Светозар Раковић из НУНС-а назива "послушницима".
"Те струче комисије имају свој задатак, оне доносе одлуку и оцењују медијске пројекте и нико не би смео њихове одлуке да промени, ни председник општине, ни градоначелник, нико из средине која је расписала конкурс, зато се бирају послушници, њима се дају готови спискови које својим потписима овере нешто што је организовани криминални подухват", рекао је Светозар Раковић.
Тања Максић из Балканске истраживачке мреже наводи да су у раду комисија примећена два кључна проблема.
" Један круг проблема је заправо транспарентност. Ви не можете да уђете у траг томе како су комисије одлучивале, зашто су баш одређеним медијима дале паре да ли су ти медији оправдали тај новац, да ли су произвели садржај на који су се обавезали. Други сет проблема је како ви бирате комисије. Не постоје никакви критеријуми и мерила на основу којих ви кажете ово јесте медијски стручњак и он може да одлучује о пројектима, а овај други није, то је просто дискрециона одлука оних који расписују конкурсе и одна су те комисије главно место корупције, али ви немате никаву законску основу да кажете ту је негде закон прекршен", закључује Тања Максић.
Посебно је занимљиво то да закон не предивђа никакве казне за уочене злоупотребе. Незадовољни медији могу једино да покрену управни спор, на чије се решење чека у просеку годину дана, када је конкурс већ увелико прошао, а средства расподељена.
Коментари (1)
Остави коментар02.04.
2018.
PROJEKTNA BRUKA
Da li je Rakovic mozda u Brusu dodelio novac sam sebi? U koliko je komisija bio do sada Svetozar Rakovic? Da li je on tvorac ovog i ovakvog projektnog sufinansiranja. Da li je on osmislio ovaj ''organizovani kriminalni poduhvat'' kako ga zove? Njemu cini se jedino smeta sto nije ta organizovana grupa ostala iskljucivo na nivou medijske koalicije ...
Одговори