Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
24. 03. 2018.
Гајовић одговорио удружењима: Нема дискриминације
Државни секретар у Министарству културе и информисања Александар Гајовић негирао је да у конкурсима тог министарства за суфинансирање пројеката у области јавног информисања постоји дискриминација медија на основу различитих лимита за различите врсте медија, односно по питању услова за пријаву, зависно од типа медија.
Гајовић је у писму председнику Асоцијације онлајн медија Предрагу Благојевићу навео да је Министарство културе и информисања и ранијих година расписивало конкурсе по типу медија.
„То не представља услов за пријаву, нити је медијима ускраћено право учешћа, што би представљало дискриминацију“, каже државни секретар.
„Напомињемо да учесници (на конкурсима, оп. а.) имају право на пројектно финансирање, а не право на одређени износ средстава по пројекту, и у том смислу, различити лимити за различите врсте медија не представљају дискриминацију, већ један од елемената конкурса“, стоји у Гајовићевом писму.
Удружења: Могућност притиска на медије
Асоцијација онлајн медија, Независно друштво новинара Војводине, Независно удружење новинара Србије и Асоцијација независних електронских медија затражили су 13. марта од поверенице за заштиту равноправности да „хитно реагује због дискриминације коју спроводи Министарство културе и информисања, а којој су изложени многи медији у Србији.“
Удружења су се обратила повереници због актуелног конкурса за информисање који спроводи ресорно министарство, наводећи да су конкурси расписани одвојено по типу медија, и да се притом битно међусобно разликују укупни износи издвојеног новца, као и минимални и максимални износи вредности пројеката који ће бити суфинансирани, зависно, опет, од тога да ли се програм објављује на телевизији, на радију, порталима, у штампи или новинским агенцијама.
„Пракса раздвајања медија по типу ствара могућност да власт убудуће уведе додатне и неосноване критеријуме, чиме ће додатно фаворизовати себи лојалне медије и вршити притисак на независне медијске куће“, навела су удружења и указали на то да је Министарство одбило да одговори на допис од 19. фебруара упућен министру, у којем се тражи образложење за дискриминацију медија у конкурсима.
После више од месец дана удружења су коначно добила одговор. Државни секретар Александар Гајовић, одбацујући тврдње о дискриминацији, наводи да је расписивањем више конкурса, уместо једног, „комисијама омогућено да квалитетније и ефикасније обаве свој посао, односно оцене пројекте“.
Гајовић подсећа и на то да је комисија на прошлогодишњим конкурсима приликом оцењивања пројеката који су реализовани путем радија и интернет медија „констатовала да су у већини пројеката планирани трошкови нереално високи“.
Гајовић: Милион био довољан
„Kомисија је препоручила да најмањи износ средстава који се може одобрити по пројекту треба спустити на 200.000 динара, пре свега за интернет медије, јер минимална средства не могу бити иста за различите врсте медија јер ни трошкови производње медијских садржаја нису исти за све медије.“
Државни секретар наводи да је Министарство културе и информисања у 2018. години општи конкурс поделило у три посебна конкурса и прописало различите лимите за различите врсте медија.
„Приликом прописивања различитих лимита, Министарство је узело у обзир и чињеницу да је за пројекте који су реализовани путем интернета у 2017. години, максимални износ средстава одобрен по пројекту износио милион динара, а што је према пристиглим наративним и финансијским извештајима корисника био довољан износ за успешну реализацију пројекта.“
32 МИЛИОНА ЗА ШТАМПУ И АГЕНЦИЈЕ, 58 ЗА РАДИО И ОНЛАЈН, 72 ЗА ТВ
На овогодишњем конкурсу Министарства за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије и сервисе новинских агенција предвиђено је да буде расподељено 32 милиона динара, с тим да је најмањи износ који се може одобрити по пројекту 400.000, а највећи три милиона динара.
Од 72 милиона динара предвиђених на конкурсу за производњу медијских садржаја намењених телевизији, 500.000 је одређено као најмањи, а пет милиона као максимални износ којим се може суфинансирати пројекат.
Најмањи износ по пројекту, 300.000 динара, додељиваће се за суфинансирање пројекта интернет медија, док је милион динара одређено као максимални износ по пројекту. У категорији радија, минимални износ по пројекту је 400.000, а максимални два милиона динара. За пројекте у обе категорије на располагању је 58 милиона динара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.