Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
18. 12. 2017.
Пројектно суфинансирање јавног интереса у медијима обесмишљено недореченостима закона
Како држава плаћа своје медије
Суфинансирање јавног интереса у медијима, у облику у којем се примењује у Србији и на основу постојеће законске регулативе само легализује корупцију и злоупотребе.
Првобитна идеја пројектног суфинансирање као најбољег начина да се оствари јавни интерес у сфери информисања, потпуно је изгубљена а читав процес је обесмишљен, док управни поступак, као једини правни механизам на располагању медијима који сматрају да су у расподели средстава оштећени, нема никаквог ефекта, сагласни су саговорници Данаса.
- Закон је препун рупа за које је од почетка било јасно да се нису случајно ту нашле, и пракса од претходне три године је показала да су злоупотребе и корупција сада у законским оквирима - каже за Данас Предраг Благојевић, уредник Јужних вести.
Он наводи да је тај медиј до сада покренуо десетак управних спорова, те да је сваки пут Управни суд пресудио у њихову корист. Међутим, кроз управни спор се само оцењује форма решења као управног акта и налаже се исправљање недостатака, док новац остаје расподељен онако како је првобитно одлучено.
- Прошле године је Управни суд пресудио да је Министарство културе прекршило закон када је комисија дала предлог за расподелу новца а министар сам преиначио решење. Јужним вестима је уместо 1,7 дао један милиона динара, Данасу, НУНС-у и још некима је смањио суму а неким другима повећао. Наши адвокати сматрају да онај који расписује конкурс нема права да мења предлог комисије, може да га одбије и мора да образложи зашто је то урадио. Због тога смо покушали пред судом да докажемо да то тако не може, наши адвокати су протумачили да је суд пресудио у нашу корист, а министарство каже да то тумачи на други начин. Дакле пресуда постоји, али је написана тако да може да се тумачи на различите начине. У преводу, проблем није решен - објашњава Благојевић.
С друге стране, он истиче да је именовање чланова комисије уређено тако да отвара простор махинацијама.
- По закону у комисијама за оцењивање пројеката чланови не смеју да буду у сукобу интереса, нити да буду јавни функционери. Шта је јавни функционер дефинисано је у неколико закона, али сукоб интереса није дефинисан ни једним јединим правним актом у Србији, осим у контексту јавних функционера. Онда се деси да у Нишу у комисији имамо новинарку која ради у два медија који учествују на конкурсу и о чијим пројектима одлучује, и она правно није у сукобу интереса. Такође, оставља се простор ономе ко расписује конкурс да одлучи кога ће у комисију, а да не мора да образложи зашто је, рецимо, уместо председника НУНС-а прихватио неког анонимуса на предлог неког фантомског удружења - објашњава Благојевић и додаје да ти недостаци суштински урушавају целу идеју пројектног финансирања која је добра, "али је начин на који се спроводи катастрофалан".
Драган Лазаревић, адвокат Асоцијације локалних и независних медија Локал прес поновио је да управни поступак још није резултирао судским одлукама које би довеле до опипљивог ефекта. "Многи медији су покушавали са покретањем управног поступка, огромна већина поступака је још у току, али нико на тај начин још ништа није добио, ни успео да оствари своја права", рекао је Лазаревић.
Да недореченост законских одредби омогућава владајућим структурама на локалу да доделу буџетског новца организују према страначким или личним интересима потврдио је и уредник Цитy радија Драган Коцић. Он напомиње да је тај радио добио више од 20 управних спорова, али да је то "осим моралне сатисфакције, губљење времена".
- Десило се да су владајућа странка и медији у рукама истих схватили да то не мора да се уради како закон предвиђа и да могу сав новац да оставе себи, а да притом не постоји никаква законска полуга која ће их у томе спречити или санкционисати. На свим конкурсима на којима смо ове године учествовали, највећи део новца расподељен је медијима који су директно или индиректно у рукама владајуће странке. То је у Нишу било тако бахато урађено, да су чак и неким медијма, који су испунили онај законски лимит од де минимис државне помоћи, омогућили да оснују нове медије, продукцијске куће, ПР агенције и да преко њих аплицирају не би ли по сваку цену дошли до новца. Онда медији који су основани на дан отварања конкурса и немају никаквог искуства, или се отворено баве фолк културом и немају везе са друштвено ангажованим деловањем, добију милионе динара - прича Коцић. Он додаје да се чланови комисије бирају дириговано да би доносили унапред планиране одлуке, а није јасно речено које критеријуме члан комисије треба да испуњава.
- У последњим случајевима у овогодишњем конкурсу Града Ниша, покушали смо да спречимо расподелу новца тако што смо тражили да се донесе мера привремене забране расподеле, док се не реши управни спор. Међутим, Управни суд такве захтеве одбија. Они желе да се новац што пре расподели - изричит је Коцић.
Међутим, треба поставити питање колико је Управни суд независан у доношењу одлука, с обзиром да је Влада Србије прошле недеље донела одлуку којом ће из текуће буџетске резерве, подржати Управни суд са укупно девет и по милиона динара, због, како се наводи, "обезбеђивања недостајућих средстава за исплату зарада и припадајућих социјалних доприноса". Од тога 8,1 милион издвојен је за плате запослених, а 1.45 за социјална давања.
Ажурност судова
Седам медијских кућа незадовољних расподелом новца на прошлогодишњем конкурсу Града Београда поднело је у јануару заједничку тужбу Управном суду, али се предмет још није макао од почетка. Из суда су одговорили да је "предмет у раду и да ће бити решен у разумном року". Подсетимо, на том конкурсу половину укупно додељених средстава, чак 41,5 милиона динара, добили су власници Студија Б са повезаним фирмама. Чак 16 милиона отишао је на само три медијске куће, издавача Курира, портал Телеграф и Коперникус.
Таблоиди и фантомске фирме
На овогодишњем конкурсу у Београду трећину целе суме намењене медијима, чак 23 милиона динара, однео је студио Б са повезаним фирмама, док су највеће своте, по пет милиона динара добили Ало, Српски телеграф и Информер. Такође, вишемилионски износи отишли су и непознатим продукцијским предузећима, која су основана непосредно пре или након расписивања конкурса. Фирма Зофин добила је четири милиона динара, а пет милиона је однела новооснована фирма Фолим, која је, како Данас сазнаје, у власништву техничке директорке Студија Б Марије Лековић.
Коментари (1)
Остави коментар18.12.
2017.
BRUKA
A sada ste se setili da projektno sufinansiranje ne valja. Dobro je bilo dok ste u komisijama Vi iz NUNS-a i medijske koalicije dodeljivali novac sami sebima. Videli vas i drugi, pa pozeleli i oni isto. Cim ne dobiju projekat ljudi iz medijske koalicije, odmah sve ne valja. Kada dobiju sve, kao u Sapcu, onda je to savrseno. Sram Vas bilo, unistili ste lokalne medije koji su postojali po 40, 50 godina i sada mudrujete. Podrska SINOSU I KOALICIJI ZUM KOJI SU BILI PROTIV OVAKVIH NAKARADNIH RESENJA KADA SU DONOSENA!
Одговори