Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

20. 05. 2016.

Аутор: Зорица Миладиновић Извор: Цензоловка

Милиони из нишког буџета додељени медијима који подржавају власт

Како се новац грађана Ниша широкогрудо делио „буразерским медијима“ и то у износима какве медији у већим срединама као што су Нови Сад или Београд не могу ни да сањају. Милионске суме, чак и за дневнице за службена путовања, додељене за пројекте на територији Ниша

„Конкурси за ’наше’, наслов је недавног новинског коментара о пројектном суфинансирању медија, које се, како се наводи, у већем броју случајева свело на буџетску подршку власти онима који су јој блиски.

„Наши“ за „наше“, могло би се рећи.

 

Непосредни повод за коментар био је нишки конкурс за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања за 2016. годину, који се, стицајем околности, нашао у жижи јавности.

Конкурс је почетком ове седмице по други пут расписан након што је неколико сати раније поништен због тога што су сва три члана Стручне комисије за оцену медијских пројеката поднела оставку.

Два медија која су аплицирала на конкурсу, Цитy радио и Јужне вести, организовала су крајем прошле седмице протест „Знам за јадац“, испровоциран, између осталог, незваничним информацијама да су медији блиски власти наводно добили више од 76 одсто буџетских средстава. Они су том приликом изнели и несвакидашњи захтев – да се убудуће у нишком буџету за подршку медијима издвоји пет пута мање новца него сада. На овом конкурсу се, иначе, „дели“ 68,2 милиона динара, што га чини највећим „надметањем“ те врсте у Србији.

И прошлогодишњи нишки конкурс спадао је у највеће – његова „вредност“ износила је 51,1 милион, а чак 86 одсто средстава добили су пројекти медија који су, по извештају о власничкој структури и контроли медија Савета за борбу против корупције, објављеном у фебруару прошле године, власнички, финансијски или уређивачки блиски властима.

Локални антикорупцијски форум Ниш (ЛАФ) и београдски Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) спровели су мониторинг овог конкурса, али и начина извештавања буџетски подржаних медија, који је, према доступним подацима, био једини мониторинг те врсте у земљи.

ЛАФ је, такође, од Стручне комисије захтевао да њен рад прати грађански посматрач, који је једна од мера у нишком Локалном плану за борбу против корупције, али је она то одбила, како је, уосталом, поступила и ове године.

Локални план је, иначе, један од ретких документа те врсте у Србији, а ЛАФ, као аутономно градско тело надлежно за његово спровођење, једино је функционално антикорупцијско тело „на локалу“.

Изврнута стварност

Проблеми са овогодишњим конкурсом почели су крајем марта, када два од три члана Стручне комисије нису подржала предлог ЛАФ-а да њен рад надзире грађански посматрач, који би, према Локалном плану за борбу против корупције, који је усвојила Скупштина града 2011, имао право да присуствује седницама, оствари увид у документацију и учествује у дискусији, а без права одлучивања.

Због таквог става већине, Петар Јеремић, представник Медијске коалиције (НУНС, УНС, АНЕМ, ЛокалПресс и НДНВ), иступио је из комисије. Медијска коалиција и ЛАФ су након тога затражили њено распуштање и именовање нове, али је начелник Управе за културу Небојша Стевановић одлучио да је допуни, односно да на упражњено место постави Мају Раковић, председницу Удружења радио-станица РАБ Србија.

– Присуство само једног човека, а без одговарајућег правног основа, антипод је јавности рада комисије и више подсећа на покушај цензуре коју не мора спроводити само власт, већ то могу и неки други неформални центри моћи. Дакле, присуство било које друге особе у својству „грађанског посматрача“ било био противно позитивним нормама која ово питање регулишу, јер таква позиција ниједном нормом није предвиђена. Исход би према томе било апсолутно кршење законитости рада комисије и покушај нарушавања њене независности и самосталности – навела је Стручна комисија.Таква Стручна комисија, коју су, осим Маје Раковић, чинилиВладета Радовић, управник Департмана за новинарство и комуникологију Филозофског факултета у Нишу, и Драгољуб Гајевић, „новинар и публициста“, неколико дана касније поново је одбила грађанског посматрача. У образложењу је навела да Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања „нигде није предвиђено да комисија може сужавати или проширивати свој састав“, нити је предвиђена „било која категорија посматрача“.

Због овакве одлуке, ЛАФ се жалио начелнику Управе за културу Стевановићу, а његов одговор још није стигао. Члан ЛАФ-а Ђокица Јовановић оценио је да је оптужба за наводни покушај цензуре „цинична инсинуација“ и „потпуно изврнуто приказивање стварности“. Он је казао да је управо комисија, која ради мимо увида заинтересоване јавности, на начин и по критеријумима који нису транспарентни, себе „ставила у положај неупитног цензора који дела по налогу неформализованог центра моћи“.

– Комисија тврди да присуство стручне јавности, персонификоване у грађанском посматрачу, представља „цензуру“, а одлучивање иза затворених врата о јавним средствима проглашава „самосталношћу и независношћу“ у раду. Оваква замена теза представља опасност за правни поредак, начело транспарентности при одлучивању о јавним средствима, јавни интерес у области јавног информисања, као и само јавно информисање – рекао је он.

На медијском протесту који је потом уследио председник Независног удружења новинара (НУНС)Вукашин Обрадовић поручио је да „Србија не сме да буде власништво Витка Радомировића илиРадоице Милисављевића“, алудирајући на нове медијске „тајкуне“ који су купили више медија по Србији, а након тога добијали значајна буџетска средства на медијским конкурсима. Он је изнео већ прилично раширену оцену да је пројектно суфинансирање медија злоупотребљено како бисмо „уместо државних, сада добили партијска гласила“, а не медије који објективно информишу грађане.

– Од четири телевизије у Нишу ниједна не представља медиј, већ су све средство пропаганде власти. Један од доказа је чињеница да од септембра прошле године ЛАФ није добио ни секунд телевизијског времена, након што је указивао на бројне нерегуларности. Градске власти су потом и нашу организацију прогласиле „непожељном“ у Нишу – упозорио је Зоран Гавриловић, програмски директор БИРОДИ-ја, који је, између осталог, према Локалном плану за борбу против корупције, обавезан да мониторише реализацију тог плана.

Ивана Петровић, уредница Цитy радија, и Предраг Благојевић, глодур Јужних вести, саопштили су више захтева, од којих је кључни да се конкурс поништи. Они су тражили и да се буџет за суфинансирање медијских пројеката смањи на 20 милиона динара, колико је износио пре две године. У предизборној, 2015. години, у буџету града Ниша за укупно финансирање медија издвојено је око 70 милиона, а у овој години чак 95 милиона, што је више од буџета опредељеног за медије у Београду и Новом Саду заједно.

У време одржавања протеста стигла је вест да су се члану Стручне комисије Владети Радовићу, који је поднео оставку претходног дана, придружили и Маја Раковић и Драгољуб Гајевић. Радовић је оставку образложио уопштеним наводима да „не постоје одговарајући услови“ за оцену пристиглих пројеката и да је „реч о проблему фундаменталне природе који није могућно решити“. Он је истовремено захтевао и „обуставу рада“ комисије.

Њихове оставке уследиле су након што су Цитy радио и Јужне вести упутили допис начелнику Управе за културу Стевановићу, у којем су навели да имају информацију да је донета спорна одлука о расподели средстава, у корист медија блиских властима (СНС-у).

Они су упозорили на више озбиљних „неправилности“ на конкурсу и при одлучивању комисије и изнели сумње о недозвољеном утицају на њен рад.

У њему се још наводи да је, очигледно, „једини циљ“ Стручне комисије био да се „подмире апетити медија блиских СНС-у“, који су у власништву чланова породице Радомировић – РТВ Белле амие, Нишке телевизије и Народних новина, породице бившег министра одбране Братислава Гашића – ТВ Зона плус, породице Миловановић – ТВ Коперникус и једног од повереника за информисање СНС-а Николе Панића – Радио Бум 018. За пројекте Цитy радија и Јужних вести, рецимо, комисија је „определила укупно 1,5 одсто средстава“.

Чланица Стручне комисије Маја Раковић је, међутим, казала да одлука о расподели средстава „уопште није донета“.

– Није сачињен записник о расподели новца, који, по правилу, треба да потпишу сви чланови комисије. Нисмо усвојили ни коначне „цифре“, односно износе које би појединачни медији требало да добију. Истина је само да смо оцењивали пројекте по систему бодовања који смо усвојили, а да у таквом одлучивању нисмо стигли ни до пола. Овакве тврдње, које не стоје, доживљавам као утицај на мој рад и незаслужену непријатност, због чега сам поднела оставку – рекла је она.

На оваква спорења надовезао се градоначелник Ниша Зоран Перишић (СНС), који је „проценио“ да је утицај Јужних вести и Цитy радија на информисање „као махање лептира на ураган у Индонезији“.

– Ради се о медијима чији је медијски утицај на информисање грађана Ниша као утицај махања лептирових крила на монсун у Индонезији, који вероватно бесни у овом тренутку – рекао је Перишић и изнео податке о наводној читаности, односно слушаности ових медија, које су они негирали.

Више новца, мање јавног интереса

Безмало сви недостаци пројектног финансирања медија, међутим, могли су се прилично јасно видети још на прошлогодишњем нишком конкурсу. Конкурс и одлучивање Стручне комисије пратиле су сумње у вишеструке нерегуларности, због чега је неколико медија покренуло поступке пред Управним судом, Агенцијом за борбу против корупције и Градским већем, од којих већина није окончана.

„Конкурси за ’наше’“, наслов је недавног новинског коментара о пројектном суфинансирању медија, које се, како се наводи, у већем броју случајева свело на буџетску подршку власти онима који су јој блиски.

„Наши“ за „наше“, могло би се рећи.

Непосредни повод за коментар био је нишки конкурс за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања за 2016. годину, који се, стицајем околности, нашао у жижи јавности.

Конкурс је почетком ове седмице по други пут расписан након што је неколико сати раније поништен због тога што су сва три члана Стручне комисије за оцену медијских пројеката поднела оставку.

Два медија која су аплицирала на конкурсу, Цитy радио и Јужне вести, организовала су крајем прошле седмице протест „Знам за јадац“, испровоциран, између осталог, незваничним информацијама да су медији блиски власти наводно добили више од 76 одсто буџетских средстава. Они су том приликом изнели и несвакидашњи захтев – да се убудуће у нишком буџету за подршку медијима издвоји пет пута мање новца него сада. На овом конкурсу се, иначе, „дели“ 68,2 милиона динара, што га чини највећим „надметањем“ те врсте у Србији.

И прошлогодишњи нишки конкурс спадао је у највеће – његова „вредност“ износила је 51,1 милион, а чак 86 одсто средстава добили су пројекти медија који су, по извештају о власничкој структури и контроли медија Савета за борбу против корупције, објављеном у фебруару прошле године, власнички, финансијски или уређивачки блиски властима.

Локални антикорупцијски форум Ниш (ЛАФ) и београдски Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) спровели су мониторинг овог конкурса, али и начина извештавања буџетски подржаних медија, који је, према доступним подацима, био једини мониторинг те врсте у земљи.

ЛАФ је, такође, од Стручне комисије захтевао да њен рад прати грађански посматрач, који је једна од мера у нишком Локалном плану за борбу против корупције, али је она то одбила, како је, уосталом, поступила и ове године.

Локални план је, иначе, један од ретких документа те врсте у Србији, а ЛАФ, као аутономно градско тело надлежно за његово спровођење, једино је функционално антикорупцијско тело „на локалу“.

Изврнута стварност

Проблеми са овогодишњим конкурсом почели су крајем марта, када два од три члана Стручне комисије нису подржала предлог ЛАФ-а да њен рад надзире грађански посматрач, који би, према Локалном плану за борбу против корупције, који је усвојила Скупштина града 2011, имао право да присуствује седницама, оствари увид у документацију и учествује у дискусији, а без права одлучивања.

Због таквог става већине, Петар Јеремић, представник Медијске коалиције (НУНС, УНС, АНЕМ, ЛокалПресс и НДНВ), иступио је из комисије. Медијска коалиција и ЛАФ су након тога затражили њено распуштање и именовање нове, али је начелник Управе за културу Небојша Стевановић одлучио да је допуни, односно да на упражњено место постави Мају Раковић, председницу Удружења радио-станица РАБ Србија.

– Присуство само једног човека, а без одговарајућег правног основа, антипод је јавности рада комисије и више подсећа на покушај цензуре коју не мора спроводити само власт, већ то могу и неки други неформални центри моћи. Дакле, присуство било које друге особе у својству „грађанског посматрача“ било био противно позитивним нормама која ово питање регулишу, јер таква позиција ниједном нормом није предвиђена. Исход би према томе било апсолутно кршење законитости рада комисије и покушај нарушавања њене независности и самосталности – навела је Стручна комисија.Таква Стручна комисија, коју су, осим Маје Раковић, чинилиВладета Радовић, управник Департмана за новинарство и комуникологију Филозофског факултета у Нишу, и Драгољуб Гајевић, „новинар и публициста“, неколико дана касније поново је одбила грађанског посматрача. У образложењу је навела да Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања „нигде није предвиђено да комисија може сужавати или проширивати свој састав“, нити је предвиђена „било која категорија посматрача“.

Због овакве одлуке, ЛАФ се жалио начелнику Управе за културу Стевановићу, а његов одговор још није стигао. Члан ЛАФ-а Ђокица Јовановић оценио је да је оптужба за наводни покушај цензуре „цинична инсинуација“ и „потпуно изврнуто приказивање стварности“. Он је казао да је управо комисија, која ради мимо увида заинтересоване јавности, на начин и по критеријумима који нису транспарентни, себе „ставила у положај неупитног цензора који дела по налогу неформализованог центра моћи“.

– Комисија тврди да присуство стручне јавности, персонификоване у грађанском посматрачу, представља „цензуру“, а одлучивање иза затворених врата о јавним средствима проглашава „самосталношћу и независношћу“ у раду. Оваква замена теза представља опасност за правни поредак, начело транспарентности при одлучивању о јавним средствима, јавни интерес у области јавног информисања, као и само јавно информисање – рекао је он.

На медијском протесту који је потом уследио председник Независног удружења новинара (НУНС)Вукашин Обрадовић поручио је да „Србија не сме да буде власништво Витка Радомировића илиРадоице Милисављевића“, алудирајући на нове медијске „тајкуне“ који су купили више медија по Србији, а након тога добијали значајна буџетска средства на медијским конкурсима. Он је изнео већ прилично раширену оцену да је пројектно суфинансирање медија злоупотребљено како бисмо „уместо државних, сада добили партијска гласила“, а не медије који објективно информишу грађане.

– Од четири телевизије у Нишу ниједна не представља медиј, већ су све средство пропаганде власти. Један од доказа је чињеница да од септембра прошле године ЛАФ није добио ни секунд телевизијског времена, након што је указивао на бројне нерегуларности. Градске власти су потом и нашу организацију прогласиле „непожељном“ у Нишу – упозорио је Зоран Гавриловић, програмски директор БИРОДИ-ја, који је, између осталог, према Локалном плану за борбу против корупције, обавезан да мониторише реализацију тог плана.

Ивана Петровић, уредница Цитy радија, и Предраг Благојевић, глодур Јужних вести, саопштили су више захтева, од којих је кључни да се конкурс поништи. Они су тражили и да се буџет за суфинансирање медијских пројеката смањи на 20 милиона динара, колико је износио пре две године. У предизборној, 2015. години, у буџету града Ниша за укупно финансирање медија издвојено је око 70 милиона, а у овој години чак 95 милиона, што је више од буџета опредељеног за медије у Београду и Новом Саду заједно.

У време одржавања протеста стигла је вест да су се члану Стручне комисије Владети Радовићу, који је поднео оставку претходног дана, придружили и Маја Раковић и Драгољуб Гајевић. Радовић је оставку образложио уопштеним наводима да „не постоје одговарајући услови“ за оцену пристиглих пројеката и да је „реч о проблему фундаменталне природе који није могућно решити“. Он је истовремено захтевао и „обуставу рада“ комисије.

Њихове оставке уследиле су након што су Цитy радио и Јужне вести упутили допис начелнику Управе за културу Стевановићу, у којем су навели да имају информацију да је донета спорна одлука о расподели средстава, у корист медија блиских властима (СНС-у).

Они су упозорили на више озбиљних „неправилности“ на конкурсу и при одлучивању комисије и изнели сумње о недозвољеном утицају на њен рад.

У њему се још наводи да је, очигледно, „једини циљ“ Стручне комисије био да се „подмире апетити медија блиских СНС-у“, који су у власништву чланова породице Радомировић – РТВ Белле амие, Нишке телевизије и Народних новина, породице бившег министра одбране Братислава Гашића – ТВ Зона плус, породице Миловановић – ТВ Коперникус и једног од повереника за информисање СНС-а Николе Панића – Радио Бум 018. За пројекте Цитy радија и Јужних вести, рецимо, комисија је „определила укупно 1,5 одсто средстава“.– Како сазнајемо, једини критеријум за доделу средставаРТВ Белле амие, Телевизији Зона плус, Нишкој телевизији и Народним новинама, који се осведочено нису квалификовали да буду медијски сервис грађана, био је – колико им се још може дати до законског максимума „де минимис“ државне помоћи (законом дозвољеног максималног износа државне помоћи за последње три фискалне године, п.а.) – наводи се у допису Стевановићу.

Чланица Стручне комисије Маја Раковић је, међутим, казала да одлука о расподели средстава „уопште није донета“.

– Није сачињен записник о расподели новца, који, по правилу, треба да потпишу сви чланови комисије. Нисмо усвојили ни коначне „цифре“, односно износе које би појединачни медији требало да добију. Истина је само да смо оцењивали пројекте по систему бодовања који смо усвојили, а да у таквом одлучивању нисмо стигли ни до пола. Овакве тврдње, које не стоје, доживљавам као утицај на мој рад и незаслужену непријатност, због чега сам поднела оставку – рекла је она.

На оваква спорења надовезао се градоначелник Ниша Зоран Перишић (СНС), који је „проценио“ да је утицај Јужних вести и Цитy радија на информисање „као махање лептира на ураган у Индонезији“.

– Ради се о медијима чији је медијски утицај на информисање грађана Ниша као утицај махања лептирових крила на монсун у Индонезији, који вероватно бесни у овом тренутку – рекао је Перишић и изнео податке о наводној читаности, односно слушаности ових медија, које су они негирали.

Стручна комисија и Управа за културу одлучиле су, рецимо, да убедљиву већину средстава добију пројекти медија који су по различитим основама блиски властима, односно СНС-у. Скоро 61,5 одсто укупних средстава (31.486.000 динара) добију пројекти медија чији су оснивачи чланови породице Радомировић (Телевизија Белле амие, Радио Белле амие, интернет портал Белле амие и Народне новине). Телевизији Зона плус, чији је власник Владан Гашић, син бившег министра одбране Братислава Гашића, одобрено је 8.152.200 динара (15,9 одсто), а Телевизији Коперникус, која је у власништву два члана нишке породице Миловановић – 4.500.000 динара (8, 8 одсто). Сви остали медији добили су око 14 одсто укупних средстава.

Народне новине су за набавку техничке опреме за шест месеци добиле укупно 3.060.000 динара, као и 324.000 динара за „сервисирање“ те нове опреме. Телевизија Белле амие добила је за набавку такве опреме укупно 2.193.000 динара, а за трошкове интернета укупно 1.170.000 динара.У извештају о конкурсу ЛАФ-а и БИРОДИ-ја прецизира се, између осталог, да је у шестомесечном пројекту Телевизије Белле амие предвиђено 1.680.000 динара на име службених дневница, иако се сви прилози реализују искључиво на територији града Ниша, те не захтевају службена путовања. Службене дневнице за активности које се реализују на територији града предвидео је и Радио Белле амие, у укупном износу од 810.000 динара. Њих су предвиделе и Народне новине које такође по пројекту „не излазе“ из града, а добиле су укупно 2.160.000 динара „у то име“.

Ипак, по мишљењу ЛАФ-а и БИРОДИ-ја, најозбиљнији проблем на овом конкурсу могла би представљати чињеница да су Народне новине добиле 14.850.000 динара, а неколико месеци касније, у конзорцијуму са глодурком Зоне плусСлађаном Остојић, купиле Нишку телевизију, чији је оснивач Скупштина града, за мање од десет милиона динара. То је отворило питање које још увек захтева одговор надлежних: Да ли је градски медиј, који финансирају грађани Ниша, купио приватник – за новац грађана Ниша?

Александар Живадиновић, други понуђач на аукцији, иначе тадашњи извршни директор маркетинга НТВ, поднео је приговор на такву одлуку Агенције за приватизацију. У њему је изразио сумњу у валидност дела поднете документације, односно оверене изјаве власника Народних новина Видосава Радомировића, у којој се тврди да се те новине „не финансирају у целини или делом из јавних прихода“.

Изјаву овакве садржине дужан је, иначе, да поднесе сваки понуђач који има својство правног лица јер Закон о јавном информисању и медијима, као и Упутство за понуђаче, не дозвољавају да у приватизацији медија учествују „правна лица која се у целини или делом финансирају из јавних прихода“.

Живадиновић је у приговору подсетио на то колико новца су Народне новине добиле на конкурсу, као и да су оне, према подацима Управе за трезор Министарства финансија, од 2009. године добијале милионска средства из градског и општинских буџета. У извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији Савета за борбу против корупције тврди се, уз позивање на податке Јужних вести, да се до сада из нишког буџета за те новине „годишње издвајало око 150.000 евра“, те да су оне од 2009. до 2012. године, и то само из градског буџета, добиле 49 милиона динара.

Министарство привреде Републике Србије одбило је Живадиновићев приговор. Он је затим покренуо поступак пред Управним судом, који још увек траје. Најавио је да ће у случају да и одлука Управног суда „не буде адекватна“ покренути поступак пред Уставним судом, као и могућност да „заштиту од дискриминације на тржишту“ потражи пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Власник Народних новина Радомировић негирао је тврдње о овим нерегуларностима. Он је за поједине нишке медије оценио да Народне новине, како је рекао, не представљају правно лице које се у целини или делом финансира из јавних прихода јер „‘нису директни буџетски корисник“, а буџетска средства су, казао је, „зарадиле“ тако што су пружале услуге у оквиру своје делатности.

Два одсто“ и независност

"Плитко и површно информисање у корист оних који имају моћ"

Због јавних упозорења на овакве, стварне или потенцијалне пропусте, ЛАФ Ниш и БИРОДИ су крајем августа прошле године одлучили да мониторишу начин извештавања медија који су добили средства грађана. Они су оценили да је неопходно утврдити да ли ти медији кроз буџетски подржане медијске садржаје остварују јавни интерес у области информисања, дефинисан Медијском стратегијом и Законом о јавном информисању и медијима, за шта су и добили новац грађана, или реализују неки партикуларни интерес – власти, власника или комерцијалних партнера.

Мониторинг је мерио начин извештавања од 1. октобра до 31. децембра 2015. За то време мониторисано је укупно 546 медијских садржаја објављених у свих 16 медија који су добили буџетска средства на конкурсу. У мониторингу је добровољно учествовало осам медија. Није пристало да учествује преосталих осам, и то оних који су добили највише новца грађана, али су њихови прилози прибављани посредством Управе за културу, по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Методологија мониторинга била је комбинација самоевалуације аутора медијских садржаја и екстерне евалуације осморо стручњака из академске заједнице, новинарских организација и професије. Аутори медијских садржаја попуњавали су упитник за све медијске садржаје или одређени узорак, а екстерни евалуатори попуњавали су другачији упитник, којим је на „спољни“ начин мерено остваривања јавног интереса у извештавању.

– Резултат мониторинга је прилично јасан, па и очекиван. У начину извештавања буџетски подржаних медија преовладава билтенизација, која је еуфемизам за такозвано плитко и површно информисање у корист оних који имају власт, односно моћ. Медији који су добили највише новца нису остварили јавни интерес, односно злоупотребили су буџетску подршку за промоцију и пропаганду. Јавни интерес је најмање остварила Телевизија Белле амие, а Јужне вести и Цитy радио су највише допринели остваривању јавног интереса – рекао је Зоран Гавриловић.

У извештају ЛАФ-а и БИРОДИ-ја предложени су прецизни критеријуми за бодовање медијских пројеката, као и критеријуми за избор чланова Стручне комисије. Предложен је и упитник за утврђивање коруптивног ризика који би требало да попуњавају чланови Стручне комисије, да би се утврдило да ли су они или са њима повезана лица, у смислу Закона о Агенцији за борбу против корупције, у „недозвољеној“ вези са пројектима, медијима и локалном самоуправом.

БИРОДИ, ЛАФ и Новосадска новинарска школа су 10. фебруара ове године Министарству културе и информисања упутили заједнички предлог измена и допуна Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који се пре свега састоји од увођења обавезног и стандардизованог мониторинга начина извештавања медија, који би се састојао од самоевалуације и екстерне евалуације. Они су такође предложили и установљење мерљивих критеријума за избор чланова Стручне комисије и оцену медијских пројеката. Сличне ставове су Министарству доставили и НУНС и ЛокалПресс. Сви ови предлози и мишљења нису се нашли у недавно усвојеним изменама и допунама правилника.

 

Након свих спорења везаних за „нишко“ пројектно финансирање, Удружење новинара Србије реаговало је ових дана и саопштењем у којем се противи иницијативи, изреченој на медијском протесту, да се у Нишу смањи износ новца у градском буџету који је намењен пројектном суфинансирању медијских садржаја од јавног значаја. УНС се, супротно томе, залаже да се у локалним самоуправама повећају давања и да се „установи принцип по ком би се издвајало два одсто за конкурсно суфинансирање медијских садржаја“.

– УНС сматра да је потребно да се због неправилности које се јављају у процесу пројектног суфинансирања ради на њиховом отклањању, а никако на укидању или умањењу износа намењеног медијским пројектима – наводи се у саопштењу, уз подсећање да је Ниш са 68,2 милиона динара за пројектно суфинансирање „на 0,6 одсто свог буџета“.

У Јужним вестима и Цитy радију пак подсећају да се до тог износа стигло у изборној години, а да је пре две године за медије било издвојено „само“ 20 милиона динара. У овим медијима подсећају да на овогодишњем конкурсу максимални износ буџетских средстава по пројекту износи 20 милиона динара, а да је, рецимо, Министарство културе и информисања као горњу границу одредило 7,5 милиона. „Најскупљи“ одобрени пројекат у 2015. години износио је 3,4 милиона динара. Грантови које додељује Европска унија у Србији у просеку износе око 100.000 евра.

– Тако велики новац веома озбиљно може да поремети односе на тржишту оглашавања. Јер, Закон о контроли државне помоћи дефинише да је „државна помоћ сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим корисник државне помоћи стиче повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту“. Закон о јавном информисању дефинише да се новац који се исплаћује медијима обрачунава управо као „државна помоћ“ – подсетио је Предраг Благојевић.

Он је додао да су, према подацима АПР-а, укупни приходи Телевизије Белле амие, Народних новина, Телевизије Зона плус, Јужних вести и Цитy радија у 2014. години износили 126 милиона динара. Градске власти Ниша одлучиле су да медијима ове године дају 105 милиона динара – 95 из градског буџета и десет милиона из пет градских општина, што је чак 85 одсто укупних прихода ових медија у 2014.

– Ако узмемо да је „независан медиј“ онај који не зависи од новца оног о коме би требало да извештава, да ли нишки медији заиста могу да буду независни уколико четири петине својих укупних прихода добијају од градских власти? – упитао је он.

НУНС се није укључивао у „дебату“ о новчаној вредности конкурса, али је председник те организације Вукашин Обрадовић на медијском протесту „обећао“ да ће НУНС затражити од Министарства културе и информисања да „поново размотри све прописе везане за медијско суфинансирање како би оно служило грађанима и јавном интересу у области информисања, а не владајућим партијама“.

Ако конкурси за „наше“ доиста испровоцирају добру измену недовољно добрих прописа – ипак нису расписивани узалуд.

*****

Ауторка текста је новинарка листа Данас и координаторка ЛАФ-а