Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

10. 05. 2016.

Аутор: Предраг Благојевић Извор: Јужне вести

Новцем грађана плаћају сопствену промоцију у медијима

Иако то Закон о информисању јасно забрањује, нишке општине и јавна предузећа и даље кроз скривене уговоре плаћају медијима да афирмативно извештавају о њима, а неретко тако забрањују да их критикују.

 

У години у којој је отпочела пуна примена новог закона о информисању који забрањује да се новац из јавних буџета исплаћује мимо посебних конкурса, четири градске општине у Нишу и неколико јавних предузећа су мимо тих процедура исплатили нишким медијима најмање 12 милиона динара - показује вишемесечно истраживање "Јужних вести".

"Најдарежљивија" је била Општина Палилула, која је исплатила 3,1 милион динара новца пореских обвезника, а следе је Црвени Крст са 2,6, Нишка Бања са 1,3 милиона и Медијана са 950.000 динара.

Међу јавним предузећима и установама предњаче Топлана, ЈКП Наиссус (Водовод) и Завод за здравствену заштиту радника познатији као Медицина рада, који су медијима укупно дали 4,1 милион динара.

Скоро сав новац уплаћен је на рачун РТВ Белами, "Народних новина" и ТВ Зоне плус.

За шта је званично плаћано?

Највећи део новца исплаћен је кроз такозване "уговоре о техничкој сарадњи", потписане без јавне набавке и јасних критеријума. Информација о њиховом постојању није јавно доступна, па за њихово постојање грађани нису могли да знају.

Предмет овог уговора је међусобна сарадња у виду развоја, копродукције и продукције радио и телевизијског програма, видео-материјала са тематиком актуелних догађаја и активности Градске општине, као и куповина времена за емитовање снимљених прилога - пише у њима.

Како се даље прецизира, медиј се обавезује да "врши дораду и производњу видео-материјала о текућим активностима Градске општине", да "обезбеди време за емитовање већ припремљених-снимљених материјала" и "обезбеди време за гостовање овлашћених представника Општине уживо", и то "минимум два пута недељно у трајању не краћем од 20 минута".

Председник Градске Општине Црвени Крст Мирослав Милутиновић, једини који је пристао да о овоме разговара са новинарима "Јужних вести", каже да није расписивао конкурс који предвиђа Закон о информисању јер је од Министарства за локалну самоуправу добио тумачење да то није потребно.

Звао сам Министарство и одговорили су ми, још чувам тај допис, да градске општине нису јединице локалне самоуправе и да се на њих не односе те одредбе Закона о информисању – каже Милутиновић.

Председник Општине Нишка Бања Зоран Видановић већ дуго не одговара на позиве и поруке новинара "Јужних вести", па званичан коментар нисмо успели да добијемо. Ипак, незванично нам је у овој општини речено да су се и они водили тумачењем Министарства за локалну самоуправу.

Та инструкција Министарства је заправо дистрибуирана кроз мрежу Сталне конференције градова и општина (СКГО), где се и даље може наћи. Ово тумачење је, иначе, објављено као одговор на питање: "Да ли су градске општине надлежне за спровођење Закона о јавном информисању и медијима?".

С обзиром на то да је Законом о локалној самоуправи прописано да се локална самоуправа остварује у општини, граду и граду Београду, одредбе Закона о јавном информисању и медијима се не односе на градске општине, те оне немају обавезу спровођења овог закона - пише у одговору Министарства.

Овакво тумачење Министарства изненадило је представнике медијских и новинарских удружења, који су бурно реаговали због њега.

Генерални секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС) Светозар Раковић каже да је још маја 2015. године на заједничком састанку представника Министарства информисања, СКГО и новинарских удружења, закључено да је реч о грешци.

Закључено је да је Министарство информисања погрешно протумачило Закон, те да ће им из СКГО послати званичан захтев да поново то протумаче, па да се спорно тумачење уклони са сајта СКГО. Ипак, иако смо од тада неколико пута реаговали и питали шта се дешава, до данас то није учињено - каже Раковић.

Коментар Министарства информисања "Јужне вести" нису успеле да добију.

Палилула крије уговоре?

Иако је највише новца пореских обвезника медијима исплатила Општина Палилула, новинари "Јужних вести" нису успели да сазнају по ком основу је то учињено.

Према подацима достављеним из Министарства финансија, са рачуна ове општине је "Народним новинама" и телевизијама Белами и Зона плус у 2015. години исплаћено нешто преко 3 милиона динара.

Ипак, начелница општинске управе Марија Брајдић је у свом писаном одговору навела да Палилула у 2015. није потписала уговор ни са једним медијем, а и поред инсистирања новинара одбила је да одговори по ком основу је новац исплаћиван.

Тендери "са сликом" у Медијани

Као основ за исплату новца медијима у централној нишкој општини Медијана одлучили су се за расписивање тендера подељеног у 5 целина, где је свака имала посебне критеријуме.

Међутим, управо ти услови изазивају сумњу да су прилагођавани унапред одређеним медијима.

Тако је право учешћа на једном месту имала само телевизија која има регионалну покривеност, што је услов који испуњава само ТВ Белами, док је на другом могла да учествује само телевизија са локалном фреквенцијом, коју је у том тренутку имала једино Нишка ТВ.

На трећој "позицији" право да се пријави имала је само телевизија са националном кабловском покривеношћу - условом који испуњава баш ТВ Коперникус, док је четврта позиција намењена телевизији са "регионалном кабловском покривеношћу", што је испуњавала само ТВ Зона плус.

Пета позиција је била намењена "дневним новинама", где је битно поменути да јужно од Београда постоје само једне - "Народне новине".

Општина је тендером желела да плати извештавање медија "о раду локалне самоуправе Града Ниша". Ипак, док је код телевизија основни критеријум била најнижа понуђена цена, код новина су се додатни поени добијали на самом броју страница на којима би биле објављиване плаћене вести - и то по следећем кључу:

- 1-2 стране - 4 поена
- 3-4 стране - 7 поена
- преко 5 страна - 10 поена

Сам тендер је био дефинисан као "јавна набавка мале вредности", па по закону није било неопходно да се позив објављује јавно. Тако се десило да су, иако је тендер био спроведен априла 2015, новинарска и медијска удружења за њега сазнала сасвим случајно тек јануара ове године.

Плаћана промоција, забрањена критика

У уговорима које је нишка Топлана потписивала са медијима, чија је сврха "појачано медијско праћење свих значајних активности овог јавног предузећа", прилично су прецизно дефинисана права и обавеза обе стране.

Тако се, примера ради, медиј обавезује:

Да све време трајања уговора, у вршењу својих овлашћења, наступа са становишта афирмације основне делатности Топлане

А већ у следећем реду:

Да негативне информације о Топлани не објављује, пре него што о томе затражи став Топлане.

У истом члану уговора се од медија тражи да "веродостојно пласира информације добијене у Топлани, без објављивања личних ставова и мишљења новинара".

Заузврат, Топлана је медијима давала новац пореских обвезника.

Раскид уговора због критике

Новинари: и цензура и аутоцензура

Утицај на уређивачку политику медија који кроз "фамозне уговоре о медијском праћењу" остварују представници власти илуструју новинари. Ипак, чак ни они који више не раде у медијима не желе да се њихово име објављује јер ће се, страхују, тиме замерити и политичарима и некадашњим колегама.

Увелико смо извештавали о протестима Удружења председника скупштина станара против градских власти и Топлане, када нам је директор Топлане крајем јануара понудио тај фамозни "уговор о медијском праћењу". Потписали смо га, али смо наставили да пратимо протесте. Очито су били незадовољни због тога и после месец и нешто дана нам је стигло обавештење да раскидају уговор - тврди бивша уредница Нишке телевизије.

Проблем је што се проблеми не заустављају на уговорима између медија и неке општине или јавног предузећа, већ политичари од медија очекују лојалност и за друге ствари.

Тадашњи председник општине је био истовремено и председник спортског клуба. Пошто наша новинарска екипа није дошла не пресс-конференцију тог клуба, он је дошао код нас и викао, тражећи да му "објаснимо" зашто се то десило - каже новинарка.

Са друге стране, новинар који је тражио да остане анониман каже да није све у цензури, већ да је озбиљан проблем и аутоцензура.

Када дођеш у редакцију у којој се "знају правила", довољно је да знаш да твој медиј има "уговор" са неким јавним предузећем па да се устежеш да поставиш "незгодно" питање или уопште размишљаш о теми у којој су они потенцијални кривци - каже новинар.

"То није утицало на нашу уређивачку политику"

Ипак, и поред тога што су њихови медији зарађивали много пара кроз овакве уговоре, а новинари тврде да политичари тиме купују лојалност медија, њихови уредници и директори тврде да кроз те уговоре јавни функционери не утичу на извештавање о њима.

Власник РТВ Белами и "Народних новина", а однедавно и сувласник Нишке телевизије Витко Радомировић, одбацује било какву могућност утицаја политичара на уређивачку политику тих медија.

Ма какви. Не можемо ми да напишемо да је нешто добро ако није добро. У принципу, ти уговори утичу само на то да их ми пратимо. Е сад, како их пратимо... Ако је неко нешто забрљао, нормално да напишемо да је то проблем - каже Радомировић.

Да утицаја на уређивачку политику нема тврди и власник и директор ТВ Коперникус Звездан Миленковић, који је своје одговоре послао мејлом.

Није било директног утицаја на уређивачку политику ТВ Коперникус. Наравно, очигледно је да је у време предизборне кампање била увећана активност јавних предузећа и општина коју смо могли само делимично да испратимо - написао је Миленковић.

Са друге стране, главна уредница ТВ Зоне плус и сувласница Нишке ТВ Слађана Остојић тврди да уговори са јавним предузећима и општинама утичу на уређивачку политику - али "позитивно".

Уговори о медијском праћењу рада јавних предузећа и те како утичу на нашу урђивачку политику, јер нас обавезују да будемо сервис грађана, уместо да производимо таблоидне или риалити програме, од којих бисмо нешто и зарадили. Ови уговори нас не обавезују да ћутимо о било чему, нити да штитимо интересе пословодства јавних предузећа. Ми штитимо интересе грађана, јер је новац који се исплаћује преко тих уговора њихов новац - написала је Остојићева.

Министарство информисања ћути

Закон о јавном информисању, који је усвојен средином 2014. године под притиском Европске уније, јасно забрањује свим државним институцијама - градовима, општинама, јавним предузећима и установама да новац медијима исплаћују мимо посебних конкурса - за "суфинансирање јавног интереса у области јавног информисања".

Такве конкурсе су, примера ради, у Нишу у 2015. години спровели само Град Ниш и Општина Пантелеј.

Државни секретар Министарства информисања Саша Мирковић напомиње да закон оставља могућност јавним институцијама да мимо тог конкурса плаћају само "оглашавање".

Код оглашавања се ради о услузи која се тражи од медија, а избор медија се врши путем јавне набавке - каже Мирковић.

Он је нагласио да је то његов "незванични став", а да ће Министарство "званично одговорити ако им се неко званично обрати".

Ипак, на новинарска питања послата 7. априла баш никакав одговор још увек није стигао.

"Уговори мимо конкурса - озбиљан извор злоупотреба"

Лидер Коалиције за надзор јавних финансија и правни експерт Драган Добрашиновић сматра да било какво "оглашавање јавних субјеката" у медијима мимо конкурса представља озбиљан извор злоупотреба.

По својој суштини, најчешће је у питању куповина политичког утицаја јавних функционера и владајућих странака новцем грађана, чиме се успоставља прикривена контрола над медијима - сматра Добрашиновић.

По његовом мишљењу "не постоји ниједан оправдан разлог" за било који вид оглашавања јавних предузећа у медијима, осим када су, како каже "излозена конкуренцији, што по правилу није случај".

Све видове јавног оглапавања монополиста који долазе из јавног сектотора треба законом забранити због финансијске штетности и одсуства било каквог друштвеног интереса - каже Добрашиновић.

Парадокс односа: власт - медији - грађани

Уговори о тзв. пословно-техничкој сарадњи између јавних институција и локалних медија, по мишљењу социолога медија и професора нишког Филозофског факултета Зорана Јовановића, јесу "само још један начиин да се завуче рука у већ оплићале џепове грађана".

Као џепароше Јовановић види "баш оне који постоје и раде у корист грађана" - медије као јавно-информативне сервисе и јавна предузећа и установе.

Притом, грађани немају никакву могућност да контролишу токове свога новца - каже Јовановић.

Овакву ситуацију Јовановић пореди са пијацом где грађанину продавац "стрпа у торбу оно што је он одабрао и притом му узме из новчаника онолико колико је проценио да вреди роба коју грађанин није ни желео да купи."

Уз то, додаје, на изласку из пијаце "контролор грађанину наплати таксу због тога што је пазио да га продавац не би покрао".

Дакле, реч је о томе да се овде, упркос гласним и вишегодишњим заклињањима у демократију, народ третира као глупа марва, чији се глас чује само на изборима, и то тако што му и тада интонацију дају диригенти, читај политичари.

Све то казује, закључује професор Јовановић, да "живимо у земљи у којој се власт, и све њене институције, према свом народу понашају као окупаторске снаге".

Колико је укупно пара додељено нишким медијима у 2015. години

По Закону о информисању чија је примена почела августа 2014. године, када је прописана обавеза свих државних органа да новац намењен информисању грађана додељују искључиво кроз јавне конкурсе, постоји и обавеза Државе да све исплате мора да пријаву Агенцији за приврене регистре, где су ти подаци јавно објављени.

По тим подацима нишким медијима РТВ Белами, Народним новинама, Јужним вестима и ТВ Зона плус, је у 2015. години исплаћено 52 милиона динара.

Ипак, реални приходи из јавних буџета су заправо далеко већи.

Према подацима Министарства финансија, само такозвани директни и индиректни буџетски корисници, у које се убрајају министарства, градови, општине и поједине установе, али не и јавна предузећа, нишки медији су по разним основима зарадили безмало 100 милиона динара.