Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
29. 04. 2016.
Лоша пракса у општинама
Разочарани смо што добра пракса у раду комисија за доделу средстава за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, која је постојала на републичком нивоу, није примењена у локалним самоуправама, изјавио је данас генерални секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС) Светозар Раковић.
На трибини Коалиције новинарских и медијих удружења на којој је представљен извештај о пројектном суфинансирању, Раковић је оценио да је највећи проблем што се јако ретко објављују објашњења на који начин су средства расподељена.
Раковић сматра да се за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса у локалним самоуправама издваја недовољно новца.
Сећате се старог залагања да би требало можда и законом прописати обавезу да локалне самоуправе барем два одсто свогбуџета издвоје суфинансирање медијских садржаја. Сада је тај просек око један одсто, указао је Раковић на трибини у Београду под називом Резултати медијске реформе-година иза нас.
Он је напоменуо и да су локалне самоуправе када су биле власници медија издвајале далеко већа средства за њих него што данас дају за пројектно суфинансирање.
Јако лоше функционише комуникација Медијске коалиције са локалним самоуправама. Ми их упозоримо да је локални конкурс апсолутно незаконит и не добијемо никакав одговор, указао је Раковић, који је напоменуо да повремено проблем представља и начин избора комисија за доделу средстава, јер се бирају недовољно компетентни чланови.
Он је негирао да су чланови комисија за доделу средстава за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса добијали велике износе, наводећи да им често нису били плаћени ни путни трошкови.
Раковић је указао и да је погрешно тумачење да градске општине не морају да примењују Закон о јавном информисању у делу пројектног суфинансирања, јер нису јединице локалне самоуправе. Он је напоменуо да нико не може да се изузме из поштовања и примене закона.
Према Раковићу, градске општине по закону немају обавезу да расписују конкурсе за пројектно суфинансирање, али то не значи да новац медијима могу да додељују на други начин, игноришући закон.
Председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) Петар Јеремић је рекао да је Коалиција новинарских имедијских удружења од 1. априла 2015. до 1. априла 2016. реаговала на неправилности уочене у 68 конкурса за пројектно суфинансирање.
Наше примедбе су уважене у 47 случајева, рекао је Јеремић и навео да Коалиција није реаговала на седам конкурса који нису били правилно расписани, јер их није на време уочила.
Укупно је било расписано 180 конкурса, а исправних је било 105, напоменуо је Јеремић.
Он је указао и да је проблем у томе што нема санкција за оне који спроводе конкурсе за пројектно суфинансирање у случају када се прекрши закон.
Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић је оценио да у пројектном суфинансирању постоје и примери добре праксе.
То је свакако Министарство културе и информисања, делом и Покрајински секретаријат, али и неке локалне самоуправе које су на завидном нивоу примениле Закон о јавном информисању у делу о суфинансирању медијских садржаја од јавног интереса, навео је Сејдиновић.
Постоје и многи модели како су локалне самоуправе избегавале да конкурс буде транспарентан, навео је Сејдиновић и као један од начина навео антидатирање конкурса при самом истеку рока за пријаве.О н је објаснио да су поједине локалне самоуправе објављивале конкурс са датумом наведеним на самом конкурсу и да су то чиниле при самом року за његово истицање.
Тражили смо и да се обезбеди могућност да невладине организације буду присутне на седницама комисије, а у Нишу то није било дозвољено, напоменуо је Сејдиновић, износећи проблеме уочене у додели средстава за пројектно суфинансирање.
Суочавамо се са недовољно јасним разграничењем шта је предмет јавних набавки, а шта суфинансирања, а нема ни никаквих санкција за општине које су кршиле законе, па се дешава да поједине локалне смаоуправе то настављају да раде, указао је Сејдиновић.
Снежана Милошевић из Локал преса је оценила да се у добром делу локалних самоуправа не схвата појам јавног интереса, а нема ни политичке воље да се примени Закон о јавном информисању.
Ту мислим на велике градове и тенденцију да и мале средине које су на почетку поштовале закон сада примењују искуства великих средина, тако да се све чешће изналазе модели за усмеравање средстава према одређеним медијима путем јавних набавки или директних погодби, указала је Милошевић.
Као пример Милошевић је навела Крагујевац у коме за ову годину није још расписан конкурс за пројектно суфинансирање, а одређена средства су, како је навела, додељена сада приватној Телевизији Крагујевац.
Обратили смо се локалним властима да нам одговоре по ком основу су средства додељена и да нам доставе понуду Телевизије Крагујевац, напоменула је Милошевић која сматра да је потребна и боља обука чланова комисија за доделу средстава за пројектно суфинансирање.
Веће залагање Министарства културе и информисања и снажнија подршка и интересовање за локал могло би да допринесе да се закон боље примени у локалним самоупрвама, сматра Милошевић.
Председник Асоцијације независних електронских медија Милорад Тадић је оценио да је година дана пројектног суфинансирања била прилично разочаравајућа у погледу резултата.
Медијски закони су донети и донели су солидну основу за спровођење медијске реформе. Међутим, у Србији је велика разлика између форме и примене закона, сматра Тадић који је указао да је у локалним самоуправама пројектно суфинансирање лоше спроведено.
Очекивали смо да ће пројектним суфинансирањем профункционисати поступак обраћања пажње на програмски садржај, али један број чланова комисије није био дорастао задатку. Србија нема капацитета да овакву једну ствар спроведе крајње професионално, сматра Тадић који сесагласио са Снежаном Милошевић да је потребна обука људи који раде у комисијама за доделу средстава за пројектно суфинансирање.
Квалитетан медијски садржај мора да буде ставка број један,а број два остваривање јавног интереса, рекао је Тадић.
Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић је рекао да Медијска коалиција и Министарство културе и информисања треба да постигну сагласност о неколико кључних питања у вези са пројектним суфинансирањем, попут редефинисања републичког конкурса како би он био из категорије социјалног давања прешао у категорију финансирања јавног интереса.
Према Обрадовићу, потребно је дефинисати механизам утврђивања јавног интереса на локалу и утврдити законске обавезе и санкције за општине које не распишу конкурс за пројектно суфинансирање медијсих садржаја од јавног интереса.
Пре пројектног циклуса морамо да знамо и ко су медијски стручњаци, да знамо њихове биографије и да то стоји на располагању локалним самоуправама, сматра Обрадовић који је навео да је износио своје мишљење и да то нису усаглашени ставови унутар Медијске коалиције.
Он је истакао да нема никаквих замерки на начин на који је био расписан и изведен конкурс Министарства за пројектно суфинансирање.
Државни секретар Министарства културе и информисања Саша Мирковић је рекао да се у извештају Коалиције наводи да је од 180 конкурса 75 дефинисано као неправилно и да је у 47 случајева уважена примедба коалиције.
Процентуално ми говоримо од 15 одсто неправилности, напоменуо је Мирковић и подсетио да је реч о првој години спровођења медијских закона и да треба имати у виду да је упоредо текао процес приватизације и дуалног финансирања медија.
Сада можемо да подвучемо црту и да кажемо да је процес приватизације окончан. Остало је неколико случајева који ће бити разрешени што поделом акција што изласком државе из власничке структуре медија, објаснио је Мирковић.
Мирковић је рекао да није тачно да не постоји санкција за оне који крше закон, наводећи да се може покренути управни спор у случајевима када је дошло до очите злоупотребе Закона и подзаконских аката.
Адреса за прописивање износа средстава које општине треба да определе за пројектно суфинансирање је Министарство државне управе и локалне самоуправе, објаснио је Мирковић одговарајући на примедбе да су средства смањена када је почело пројектно суфинансирање.
Оне локалне самоуправе које нису у регистар медија унеле државну помоћ ће бити санкционисане. Ту је потпуно јасно да је требало да прође време да видимо шта је урађено, закључио је Мирковић.
Коментари (2)
Остави коментар08.05.
2016.
Re:Čista pohlepa
Eh, rođaci, ocigledno da sada nema para ni za one medije koji decenija iveštavaju iz svojih regiona, a tek za vas... Preigrali ste i iz pohlepe ostavili bez posla ogroman broj novinara i medijskih radnika širom Srbije.
Одговори02.05.
2016.
mnoo prašine, malo efekata
Očigledno je da projektno finansiranje medija, kako su ga tvorci koncipirali, u Srbiji ne može zaživeti. Razloga je mnogo, a još više nejasnoća, nepreciznosti i nedosldnosti, ne samo lokalnih samouprava, već i medijskih udruženja, a i samih medija. Kakav sadržaj može ponuditi na primer, televizija sa dvoje zaposlenih novinara i dvojicom snimatelja. A mnogo je na lokalu takvih koje ravnopravno konkurišu sa onima koji imaju daleko veće kapacitete, ali ne umeju da lobiraju kod članova komisije za svoje projekte. To je najdrastičniji primer lošeg zakona i još gore primene, a takvih primera je po Srbiji sijaset. To je takodje samo jedna kap u moru nedoslednosti.
Одговори