Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
09. 04. 2016.
Шта је јавни интерес у информисању?
И у Општинама Неготин и Књажевац такође је један члан комисије био представник тих локалних самоуправа, док су остали чланови представљали нека мање позната удружења новинара. Приметно је да су избегавани представници УНС-а и НУНС-а као најзначајнијих новинарских удружења у Србији
Циљ конкурсног односно пројектног финансирања медија јесте заштита јавног интереса кроз обезбеђивање независне и квалитетне медијске продукције. Циљ је и да се транспарентан систем финансирања медијске производње кроз пројектно финансирање.
Тако је планирано новим Законом о јавном информисању. А какво је тренутно стање у пракси? Да ли се и како примењују предложени модели и које су слабе тачке примене нових процедура? Негативни примери забележени у овој области и на истоку Србије.
У општинама на истоку земље, конкурси за пројектно суфунансирање медијских садржаја приводе се крају. У Бору и Зајечару конкурси још нису расписани, нема ни назнака када ће бити. Услови за учешће на конкурсу јасни, а потребна конкурсна документација обимна.
Неопходне су бројне потврде почев од тога да право учешћа на конкурсу имају издавачи медија који су уписани у регистар медија, као и правна лица, односно предузетници који се баве производњом медијских садржаја, па преко доказа да редовно измирују своје обавезе према Републици Србији, да плаћају порезе и доприносе запосленима, да нису кажњавани од стране Регулаторног тела за електронске медије, да су кадровски и технички опремљени за реализацију пријављеног пројекта, а кључно је и да пројекат има одређени квалитет и да постоји одређено искуство у реализацији сличних пројеката у прошлости. Наводно, све то је битно, а шта се дешава у пракси?
На до сада завршеним конкурсима у Бољевцу, Жагубици, Књажевцу, Неготину и Кладову, Регионалној Телевизији Бор средства за реализацију предложеног пројекта одобрена су само у општини Бољевац, док на осталим конкурсима пројекти ТВ Бор или нису узети у разматрање или нису прошли.
Интересантно је да у општинама које припадају Борском округу Регионална Телевизија Бор није добила подршку за реализацију предложених пројеката иако већ пуних шест година свакодневно у својим информативним емисијама извештава из Неготина, Кладова, Мајданпека али и из Књажевца и Жагубице захваљујући развијеној сопственој дописничкој мрежи коју нема ниједна регионална кућа на овом подручју. Од самог оснивања Телевизија Бор била је јавни сервис грађана од које добијају све информације које су потребне за свакодневни живот.
Запослени у ШРИФ-у имају потребно новинарско знање, код неких потврђено дипломом Факултета политичких наука у Београду или Филозофског факултета у Нишу, где се школују новинари у Србији, други кроз праксу савладали новинарску технику на здравим основама у систему који негује професионално новинарство уз поштовање законксих норми и новинарског кодекса. С обзиром на квантитет и квалитет програма доказала је да је кадровски и технички спремна и опремљена за извештавање са лица места у свих осам општина у Борском и Зајечарском округу.
Референтна листа предузећа „Штампа, радио и филм“ је предугачка, а захваљујући програму на језицима националних мањина и доприносу који је ШРИФ дао у тој области добитник је награде Привредне коморе Србије за друштвено одговорно пословање у 2014. години. И није ово самохвалоспев, већ чињенице које доказују професионалност и одговорност ШРИФ-а у обављању послова и зато је чудно и сумњиво како се таквој кући не даје подршка и финансијка помоћ да настави да реализује садржаје. Шта се ваља иза брега?
Недовољна стручност комисија за процену, тренутак расписивања парламентарних и локалних избориа или нешто друго? Зашто кућа којој је то основна делатност и у којој 34 радника прима зараду и одговорно ради свој посао нема подршку за реализацију пројеката већ се подржава аматеризам, локалне телевизијске куће које ничу као печурке без потребног стручног кадра и основних техничких услова за рад? Како је могуће да у једној општини једна локална тв кућа буде одбијена зато што није доставила доказ о кадровској и техничкој опремљености јер је и нема, а да у другој добије највише средстава по конкурсу и да иста та као локална телевизија добије средства за реализацију пројекта у другој општини иако по дозволи не покрива сигналом то подручје?
Након дигитализације подручје видљивости многих телевизија је проширено, али у дозволи за емитовање коју издаје РЕМ тачно стоји која је врста дозволе и за које подручје а свако представљање локалног медија као регионалног је лажно представљање и обмана јавности.
Највише средстава у Жагубици добило је предузеће које није регистровано за медијску делатност, у Књажевцу средства је између осталих добила и једна локална телевизија из Неготина као и једна агенција из Бора која се барем тако представља а суштински је лични блог једног борског новинара. Исти су добили средства и у Неготину.
А какви су заиста пројекти и то не само они који су добили средства, већ и они који су остали „испод црте“, није могуће проценити, јер се уз назив фирме која је аплицирала и додељеног износа, наводи само назив пројекта, на основу чега се подробнија анализа не може направити. И да не буде забуне, средства које општине издвајају за медије нису ни два посто буџета како су заговарала новинарска удружења, мала су и недовољна за финанисрање свих медија на овом подручју, али да ли се давањем мале помоћи тако великом броју медија, може остварити главни циљ конкурса - јавни интерес грађана Србије, или је тај новац из неког разлога само „вештачко дисање“ за поједине медије који реално не би ни требало да постоје с обзиром на њихов садржај и квалитет.
У појединим општинама пројекте су оцењивали фотографи, сниматељи, информатичари. Општина Жагубица је за чланове комисије поставила два лица које је представила као чланове УНС-а из Неготина, иако их УНС није предложио. За члана комисије именован је и Начелник одељења за привреду и економски развој Општине Жагубица, иако Закон о јавном информисању и медијима изричито прописује да чланови комисије не могу да обављају јавну функцију.
И у Општинама Неготин и Књажевац такође је један члан комисије био представник тих локалних самоуправа, док су остали чланови представљали нека мање позната удружења новинара. Приметно је да су избегавани представници УНС-а и НУНС-а као најзначајнијих новинарских удружења у Србији. У Књажевцу и Жагубици пројекат Регионалне телевизије Бор комисија је одбацила без разматрања са образложењем да се овај медиј финансира из јавних прихода, што није тачно јер је ТВ Бор у поступку преноса капитала на запослене без накнаде и од јула прошле године не финансира се из јавних прихода.
На крају, остаје питање, да ли ће ико осим струковних удружења, реаговати на овако спроведене конкурсе, који се косе са одредбама Закона о информисању и медијима? Нејасно је и то како се реализују и правдају пројекти када се нема капацитета и стручног кадра за проверу реализације пројекта за који се даје новац. Општинским управама је битно да добију рачуноводствене извештаје како не би имале проблеме са буџетским инспекцијама а квалитет пројекта, то да ли је било плагијата, да ли су поштовани новинарски стандарди и да ли је остварен јавни интерес остаје у другом плану, то за сада нико не контролише.
Коментари (2)
Остави коментар12.04.
2016.
Sitne prevare?
U Sapcu su podelili novac pre nego sto se komisija i sastavila, mada ima indicija da komisije nije ni bilo!! Sta rade udruzenja dok se izvrdava Zakon?
Одговори10.04.
2016.
Nepravda
Da da da
ОдговориSlična je priča i u jugozapadnoj Srbiji.
U opštini Tutin su od ukupno 7 miliona dinara svojoj TV TUTIN dodelili 6.5 miliona iako ima izrečenu meru od strane REM-a, nije upisana u APR-u kao medij ima 7 zaposlenih, emituje najnovije filmove i serije bez licenci, i još mnogo mnogo negativnih referenci.
Ostale mrvice dodeljene su TV JEDINSTVO iz Novog Pazara koja ima 4 zaposlena i ne može da podmiri potrebe izveštavanja ni u Pazaru a kamo li u Tutinu. I novinskoj agenciji Beta koja je vlasnik radija sto plus.
Sredstva nisu dodeljena Radio televiziji Novi Pazar koja nema izrečenih mera od regulatornih tela najozboljnija je u regionu ima 4 dopisništva i 10 puta više tehničkog i kadrovskog potencijala.
KRIMINAL!!!