Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
09. 04. 2016.
Медијски закони се не поштују
Критеријуми за доделу средстава локалних самоуправа за медијске пројекте, прописани законом, у највећем броју случајева се не поштују, већ се интерно стварају нови, о којима се медији не обавештавају, упозорио је данас сувласник ЗА медија Душан Војводић.
Он је, на округлом столу о слобод медија, упозорио да закон није замишљен да буде социјална категорија, јер је главни аргумент кад се неком медију додељују средства: "Па морамо, њих има 70".
Да, има их 70, али имају једну камеру. Они неће опстати добили или не добили новац. Добијањем средстава на тај начин се подржава агонија неких медијских кућа које немају основ да опстану на тржишту, рекао је Војводић.
Он је указао и да се дошло у ситуацију да се на конкурсима додељују износи 50, 60 и више милиона динара, и да то ради комисија састављена "adhoc" "и нико не преузима ниједан облик одговорности за било коју грешку коју направи приликом доделе средстава".
Директор Грађанских инцијатива Маја Стојановић констатовала је да су медијске слободе основа за било какву владавину права и борбу против корупције, и да зато треба покушати да се у том смеру окрене и јавна дебата.
Она је као пример навела агенцију Танјуг која, по закону, не постоји "на папиру", али је има и "гледамо очему они извештавају, преное их медији".
Према мишљењу потпредседника Независног удружења новинара Србије Драгана Јањића, након изласка државе из медија врло мало општина уопште хоће да се потруди да нађе нове моделе за финансирање.
Локалне самоуправе, истакао је Јањић, избегавају да искористе све могућности... Многи од њих посматрају ситуацију као "само оно што је наше, где можемо директно да наредимо, е то ћемо да плаћамо. А то нису њихове паре, то су паре свих нас", указао је Јањић.
Коментари (2)
Остави коментар09.04.
2016.
promašaj
Medijski zakoni, usvojeni svojevremeno po hitnom postupku, što će reći na brzinu, očigledno su veliki promašaj. u Srbiji ne mogu zaživeti onako kako su ih tvorci kreirali, a većina koji se žale, sada drvlje i kamenje svaljuju na lokalne samouprave. Menjajte ih gospodo, preradjujte, doradjujte, jer se prethodne, kako je neki nazivaju"nulte godine" primene, pokazalo da mnogo toga ne štima. Izjednačili ste TV kuće, štampane medije i radio sa portalima. Šta su potrali? Većina su plagijatori, odnosno prepisivači tudjih vesti, niču ko pečurke i svi hoće pare. Slično je i sa tzv. lokalnim medijskim agenijama, čiji se novinari predstavljaju kao dopisnici nacionalnih TV kuća i zbog toga traže pare. Ima li kraja takvoj beskrupuloznosti.
Одговори09.04.
2016.
Prepolovljeni Tanjug
Kada se govori o Tanjugu sve se više zaboravlja da je reč o prepolovljenoj agenciji, i to prema kriterijumima i samovolji direktorke Branke Djukić, sa isteklim mandatom, koja je kršeći zakon usmeno, telefonski, otpustila više od 90 zaposlenih. Inspekcija rada obećala je da će "izaći na teren", ali se to do danas nije dogodilo. Nama, iz otpuštene polovine, ostala je dužna novembarsku platu. Sada koristi zgradu koja je u državnom vlasništvu, ime agencije staro 72 godine, i postojeće ugovore. Prema tome, Tanjug koji sada radi i izveštava, potpuno nelegalno, nije onaj Tanjug od pre 1. novembar 2015. Bez posla su ostali upravo pravi tanjugovci koji su zaslužni za imidž te agencije.
Одговори