Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

31. 03. 2016.

Аутор: Цензоловка и ЦИНС Извор: Анђела Миливојевић, Владимир Костић

Новцем грађана политичари плаћају своју промоцију

Милиони динара потрошени су прошле године на промоцију власти у градовима и општинама, укључујући гостовања политичара у емисијама и преносе скупштинских седница. Новац грађана је исплаћиван и медијима повезаним са локалним функционерима .

 

Локалне самоуправе у Србији требало је да од 2015. године престану са вишегодишњом праксом финансирања медија према страначким интересима. Закон о јавном информисању и медијима предвидео је да се из буџета плаћају садржаји од јавног интереса, превасходно путем конкурса. Ипак, милиони динара су и након тога додељивани ван конкурса, често за промоцију странака на власти.

У Зајечару је медијима дато преко 21 милион динара, највише кроз програм промоције животне средине, који није спровођен према правилима Закона о јавном информисању. Два медија која су том приликом добила новац била су или су још повезана са локалним функционерима – Сашом Мирковићем, некадашњим првим човеком Српске напредне странке (СНС) у Зајечару, Велимиром Огњеновићем, градоначелником тог града, и Душаном Фировићем, чланом Градског већа Зајечара.

Телевизија Смедерево је добијала новац од општине чак и када је истекао рок за њену приватизацију. Новцем грађана Смедерева плаћане су емисије у којима је гостовала градоначелница Јасмина Аврамовић, али су гостовали и премијер Александар Вучић, министарка Зорана Михајловић и председница парламента Маја Гојковић.

Новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) прикупили су хиљаде страница документације и анализирали десетине медијских конкурса и исплата медијима из буџета локалних самоуправа. У великом броју случајева новац је издвајан за праћење рада локалних власти и политичара. Такви примери пронађени су и у Сурдулици, Обреновцу, Убу, Новом Саду и Суботици.

Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) каже да је давање новца медијима ван конкурса врста некажњивог коруптивног понашања.

„Тим механизмом се јавни новац грађана користи како би се од приватних медија који су партијски повезани са функционерима и јавним сектором правили билтени, медијски алати за улепшавање стварности.“

Ни у једној од наведених локалних самоуправа нису одговорили на питање ЦИНС-а због чега су давали новац медијима ван конкурса.

Зајечарско заобилажење закона

Град Зајечар је у 2015. години издвојио преко 62 милиона динара на медије путем јавног конкурса, али и кроз уговоре о оглашавању и медијској промоцији, наведено је у документацији достављеној новинарима ЦИНС-а. Две телевизије које су раније биле повезане са функционерима градске управе, а једна је то и сада, добиле су највећи део овог новца.

Путем конкурса за суфинансирање медијског садржаја у Зајечару распоређено је 38 милиона динара на једанаест медија. Скоро половина тог новца – 18,8 милиона – дата је регионалној БЕСТ телевизији, док је Радио-телевизија Ф канал добила 3,5 милиона динара.

Обе телевизије су добиле новац и ван конкурса. ТВ БЕСТ је са градом закључила уговор на 17 милиона динара за пројекат информисања из области животне средине. Из документације се види да је Телевизија БЕСТ 13. јануара послала пријаву за доделу новца, да би већ сутрадан Велимир Огњеновић, градоначелник Зајечара, одобрио и потписао овај уговор.

Телевизија Ф канал такође је средином јануара 2015. закључила уговор од 1,5 милиона динара како би реализовала пројекат о животној средини.

ТВ БЕСТ је преко фирме А.Д. Тимочка радио и телевизија званично у већинском власништву Данијеле Видосављевић. Ипак, током 2010. године у медијима се као заступник капитала ове телевизије представљао Саша Мирковић, некадашњи први човек зајечарског СНС-а и бивши председник скупштине овог града. Садашњи градоначелник Велимир Огњеновић био је извршни директор ТВ БЕСТ до 2013. године.

Власник РТВ Ф канал је Саша Фировић, син Душана Фировића, члана Градског већа Зајечара. За Душана Фировића је Агенција за борбу против корупције почетком 2014. године донела препоруку за разрешење са функције јер је у два наврата учествовао у доношењу одлуке да се Ф каналу додели више од девет милиона динара из градског буџета.

Из програма о животној средини финансиран је још један медиј, ТВ Исток, са 1,5 милиона динара. Ова телевизија добила је касније на конкурсу 2,5 милиона динара.

Власт у Зајечару је током 2015. године плаћала и извештавање о догађајима у граду у националним медијима, па су тако закључена три уговора о оглашавању у листу Курир, у укупној вредности од скоро 800.000 динара.

За „медијско извештавање о активностима града“ Зајечар је за 2015. предвидео око 29.000 динара месечно агенцији Танјуг, а Нашим новинама је дато 140.000 динара за „ПР текстове о разним догађајима“.

Смедеревска ТВ за промоцију СНС-а

За разлику од Зајечара, где су медији повезани са локалним функционерима добијали новац из буџета, у Смедереву је Јавно предузеће ТВ Смедерево сав новац ван конкурса добило за промоцију локалне власти и праћење јавних догађаја.

С обзиром на то да је Телевизија Смедерево била у власништву града, она према Закону о јавном информисању није могла да учествује на конкурсу за медијске пројекте.

Према документацији управе града Смедерева, од свих партија само је СНС, једна од странака на власти у овом граду, имала ексклузивне емисије на ТВ Смедерево плаћене из градског буџета.

У другој половини године градоначелница Смедерева и функционерка СНС-а, Јасмина Аврамовић, закључила је четири уговора са овом телевизијом, укупне вредности више од милион динара. Сви уговори су закључени тек након што је телевизија емитовала садржај за који је добила новац.

Емитовање емисије са градоначелницом Аврамовић „Усред среде“, уживо, у трајању од 90 минута, коштало је грађане Смедерева 37.000 динара. Нешто скупља – 44.000 динара – била је емисија „Градоначелница Смедерева др Јасна Аврамовић са представницима синдиката из Железаре“, која је заправо била разговор у студију који је трајао 120 минута и имао три репризе.

Смедерево је по 15.000 динара платило за тридесетоминутну емисију са потпредседницом Владе Зораном Михајловић и за емитовање емисије „Маја Гојковић, председница Скупштине Србије, у посети Вили Обреновић“. Исто су коштале и две октобарске полусатне емисије, са репризама, у којима је гостовао премијер Србије Александар Вучић – прва о премијеровој посети финској компанији PKC Group и Фабрици за прераду рибе, а друга под називом „Покретање пећи 1 у Железари“.

Градоначелница Аврамовић је почетком децембра склопила још један уговор са ТВ Смедерево, у вредности од 192.000 динара, за прављење филма поводом Дана града. У 33 минута приказан је „рад локалне самоуправе у протеклих годину дана, све најављене и реализоване инвестиције, посете домаћих и страних делегација, важне манифестације и постигнућа у привреди, култури и спорту“. Још 192.000 динара дато је за пренос седнице Скупштине града.

Према уговору из септембра, 120.000 динара плаћено је за преносе концерата Мериме Његомир, Мирослава Илића, Зорице Брунцлик и Здравка Чолића.

Обавезна гостовања функционера

Општине Обреновац и Уб, које су због катастрофалних поплава у мају 2014. претрпеле милионске штете, имале су довољно новца током 2015. године да одређеним медијима дају више од пет милиона динара за оглашавање или закуп медијског простора.

У Обреновцу је тако закључено 12 уговора са укупно пет локалних медија, у вредности од скоро 4,5 милиона динара, углавном за промоцију рада општинских челника. Првих шест уговора оверено је 5. фебруара 2015. године, а наводи се да је период важења уговора од 1. јануара до 31. марта.

Следећих шест уговора склопљено је са истим медијима, 6. априла, али за само месец дана. Текстови пројеката били су идентични претходним, као и месечни износи који су припали медијима. Све уговоре потписао је председник општине Обреновац и однедавно члан СНС-а Мирослав Чучковић.

Највише новца дато је РТВ Студио МАГ, око 2,8 милиона динара, у чијем уговору пише да ће општина Обреновац плаћати извештавање о активностима општине и јавних установа. Уговор предвиђа и обавезно укључивање „у програм овлашћених лица органа и служби Градске општине“.

Телевизија Сага добила је око 139 хиљада динара да би реемитовала најважније вести и репортаже које су већ приказане на РТВ МАГ у емисијама „Градске приче“ и „Вести“.

Војвођанско чување доброг угледа

Нови Сад и Суботица такође су додељивали новац медијима ван конкурса, користећи, између осталог, и Закон о јавним набавкама као основ за закључивање уговора.

Челници Суботице су у прва три месеца прошле године закључили уговоре о пружању медијских услуга, вредне скоро три милиона динара. Највише новца дато је РТВ YU Eco путем јавне набавке мале вредности, за телевизијски пренос седница Скупштине града. Вредност преноса по седници процењена је на 162.000 динара – скоро 1,7 милиона динара до краја године.

Предузетничка радња Диновизија добила је послове преноса седница Скупштине путем интернета и „пружања услуга видео-снимања и израде филмског записа о раду органа локалне самоуправе“, вредне укупно 638.000 динара. У једном од уговора наведено је да се Диновизија обавезује да чува углед града и да га ни на који начин неће угрозити.

На исто чување угледа обавезала се и фотографска радња Noah agency која је почетком фебруара закључила уговор од 363.000 динара за фотографисања дешавања која организују градска скупштина и управа.

У Новом Саду су током 2015. закључена четири уговора, укупне вредности преко четири милиона динара.

Новосадска ТВ је за емитовање седница Скупштине Новог Сада добила нешто више од милион динара. Два уговора са агенцијом Танјуг, за извештавање о активностима градских органа и услуге сервиса вести и фото-материјала за потребе градских органа, вредела су нешто више од 1,36 милиона динара. Нови Сад је са агенцијом Инфобиро из Београда закључио уговор на шест месеци, у вредности од 1,8 милиона динара.

Општина Уб је у фебруару прошле године ван конкурса закључила два уговора о пословној сарадњи са Телевизијом 3М и МБ радиом.

У периоду фебруар–јун Телевизији 3М плаћано је 130.000 динара месечно за емитовање информативног програма, уз обавезно гостовање (једном месечно) председника општине и његовог заменика. Уговоре са телевизијом потписао је управо председник општине Дарко Глишић. У биографијама Глишића и његовог заменика Александра Јовановића Џајића наводи се да су чланови СНС-а од оснивања.

Општина Уб платила је МБ радију 150.000 динара за период од пет месеци, за емитовање информативног садржаја и емисије „Недељни информатор Општине Уб“, која је прављена „по достављању материјала потребног за емисију од стране овлашћених лица општинске управе“. Уговором је предвиђено и гостовање неког од челника општине.

Сурдулица даје паре и кад нема конкурса

У Сурдулици 2015. године није расписиван конкурс за финансирање медијских пројеката јер општина није добила довољно пријава за чланове комисије која оцењује конкурсе за медије. Ипак, један медиј – Сурдуличка радио-телевизија – добио је новац од локалних власти.

Високопозиционирани функционер Социјалистичке партије Србије Новица Тончев потписао је као председник Скупштине Сурдулице уговор са овом телевизијом, чији је раније био и сувласник. Уговор је потписан 30. априла, за услуге информисања грађана о раду општине: приказивање рада седница Скупштине и преношење конференција за штампу. За овај посао уговором је било предвиђено максимално 1,5 милиона динара.

Истој телевизији две недеље касније додељен је још један посао путем јавне набавке, у вредности од 1,5 милиона динара. У уговору је наведено да се Сурдуличка РТВ обавезује да информише јавност о раду и активностима свих служби општине преко малих огласа и обавештења, да ће обезбедити гостовање представника општине у емисијама, као и да ће да информише јавност о свим најважнијим културним, спортским и туристичким дешавањима.

Драган Добрашиновић из Топличког центра за демократију и људска права каже да је давање новца медијима ван конкурса проблематично, супротно Закону о јавном информисању и да „представља типичну злоупотребу службеног положаја, чије постојање треба испитати у сваком конкретном случају“.