Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
01. 12. 2015.
Први месец мониторинга суфинансираних медијских пројеката
„Мониторинг начина извештавања медија који су подржани на овогодишњем Конкурсу за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса на територији града Ниша представља први мониторинг ове врсте у Србији. Ово је, дакле, пилот пројекат, а уколико буде успешан, у шта не сумњамо, свакако ћемо настојати да га „код надлежних“ кандидујемо као модел мониторинга за све све овакве конкурсе у Србији, или бар као основ будућих мониторинга“, каже Зорица Миладиновић, новинар, координатор Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.
Она наглашава да овим мониторингом БИРОДИ и ЛАФ Ниш настоје да наметну идеју да је неопходно контролисати извештавање медија који су на конкурсима за суфинансирање добили новац грађана за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.
Мониторинг је почео 1. октобра, први резултати за октобар су већ познати организаторима мониторинга, а коначни резултати требало би да буду готови у јануару следеће године. Резултати мониторинга биће представљени на Антикорупцијском дијалогу у Нишу, који иначе представља једну од мера у Локалном плану за борбу против корупције града Ниша, a биће достављени и Министарству културе и информисања, новинарским удружењима, локалној самоуправи, релеватним регулаторним телима и свим међунардним организацијама које се баве или су заинтересоване за област медија. Саставни део мониторинга је и Извештај о самом конкурсу, који ће бити достављен на изјашњавање надлежним органима власти у Нишу и Стручној комисији која је одлучивала о расподели буџетских средстава на конкурсу, а након тога ће бити представљен и на конференцији за новинаре у Београду.
Координаторка нишког ЛАФ-а истиче да мониторинг и евалуацију начина извештавања медија чији су пројекти добили буџетску подршку није предвиђен прописима и ту „празнину“ је неопходно попунити. Овакав мониторинг и евалуацију не предвиђају ни Медијска стратегија, ни Закон о јавном информисању и медијима, а ни Правилник за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који прописује једино обавезу медија да надлежним органима достављају наративне и финансијске извештаје. А о томе каква су реаговања самих медија на овај мониторинг и евалуацију Зорица Миладиновић каже:
„У недостатку јасно дефинисаног мониторинга и евалуације ове врсте, медији који су добили средства на „нишком“ Конкурсу су у својим пројектима мониторинг и евалуацију „видели“ на најразличитије могуће начине. Тако, неки од њих у својим пројектима наводе да ће мониторинг и евалуацију остварити кроз „редовне састанке пројектног тима“, или „праћењем реакције гледалаца“, или „кроз број позива гледалаца“, или кроз „коментаре гледалаца на сајту телевизије, њеном Јутјуб каналу или на друштвеним мрежама“, или чак кроз „број ретвитова“... Додатни мотив да осмислимо и реализујемо овакав миниторинг је сам „нишки“ Конкурс, који је један од највећих у Србији. Пратиле су га сумње у најразличије нерегуларности, а убедљиву већину средстава добили су медији који су у Годишњем извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији, који је фебруара ове године објавио Савет за борбу против корупције, означени као медији који су власнички, финансијски и програмски блиски властима (Телевизија Belle amie, Радио Belle amie, интернет портал Belle amie, Народне новине, Телевизија Зона плус и Телевизија Копеникус). Непосредно након тог Конкурса, Конзорцијум Народних новина и главна и одговорна уредница Телевизије Зона плус, купили су Нишку телевизију за знатно мање новца него што је тим медијима додељено на Конкурсу. НТВ је купљена за 78.000 евра у динарској противредности, док је Народним новинама одобрено 14.850.000, а Телевизији Зона плус 8.152.200 динара“, каже Миладиновић.
У ЛАФ-у и БИРОДИ-ју кажу да им је намера да кроз овакав мониторинг утврде да ли се кроз извештавање буџетски подржаних медија остварује јавни интерес у области информисања или се новцем грађана остварује интерес локалне власти, владајућих странака, власника приватног медија, његових комерцијаних партнера и други лични и појединачни интерес, и да на овај начин допринесу спречавању производње промотивног, пропагандног и тематски и актерски нерелеватног медијског садржаја, кроз који се не реализује јавни интерес у области информисања. Овај мониторинг је по њиховој оцени добар инструмент да се направи граница између добрих медијских професионалаца и оних који то нису, а поред осталог могао би да послужи као "механизам за заштиту квалитетних новинара".
Ко је међу 16 медија који су добили средства на "нишком конкурсу", дао сагласност на учешће у мониторингу, а ко није?
„Сагласност на учешће у мониторингу дало је осам медија (новинска агенција Бета, интернет портали Јужне вести, Грађанин, Roma World и City online, City radio, академски лист Пресинг и телевизијска продукција „Наша села“). Сви они добили су укупно око 11 одсто од 51.128.200 динара, колико је подељено на конкурсу. У мониторингу су одбили да учествују углавном медији који су добили убедљиво највећи износ буџетских средстава за своје пројекте (чак 86 одсто), а који су истовремено у Годишњем извештају Савета за борбу против корупције означени као блиски властима. То су медији чији су оснивачи чланови породице Радомировић - Белами телевизија, Белами радио, Белами интернет портал и Народне новине, који су на конкурсу добили укупно 31 милион динара (скоро 62 одсто укупних средстава), затим Телевизија Зона Плус чији је власник син актуелног министра одбране, која је добила више од осам милиона, и Телевизија Коперникус, која је добила 4,5 милиона динара“, каже Зорица Миладиновић.
Евалуатори су већ одрадили свој посао за октобар и предали своје извештаје БИРОДИ-ју и ЛАФ-у. Како иначе изгледа тај механизам мониторинга и евалуације?
"Мониторинг се састоји од самоевалуације, односно самооцењивања аутора новинарских прилога и екстерне евалуације, односно неутралног оцењивања експерата из академске заједнице, професионалних удржења и професије. У оквиру самоевалуације новинари одговарају на питања шта је тема прилога, има ли у њему свих „страна“, који су извори информисања, да ли је приступ теми неутралан, негативан или позитиван, да ли је на аутора извршен утицај при прављењу медијског садржаја и слично. Екстерни евалуатори процењују веродостојност попуњеног материјала на основу анализе узорка, односно случајно изабраних медијских прилога који им се достављају, а дају и сопствене оцене о начину извештавања“, каже Миладиновић.
Она посебно наглашава да сви учесници овог пилот пројекта - ЛАФ Ниш, БИРОДИ, екстерни евалуатори и новинари медија који су пристали на мониторинг, све своје обавезе реализују добровољно и без икакве новчане подршке, јер верују да овакав мониторинг представља јавни интерес, а и значајан искорак у конкурсном финансирању медија. У БИРОДИ-ју и ЛАФ-у кажу да су изузетно захвални свима њима на таквом ставу и доброј вољи, јер без њих, овог мониторинга, који се у великој мери ослања на добровољност, не би ни било. Истовремено верују да је убудуће за мониторинг и евалуацију начина извештавања медија који су буџетски подржани требало превидети средства на самом конкурсу или у оквиру медијских пројеката.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.