Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

30. 11. 2015.

Аутор: В. Радојевић Извор: sumadijapress.co.rs

Град Крагујевац и слобода медија

Да ли Град Крагујевац, одустајањем од јавног позива за суфинансирање медијских пројеката, шаље поруку да не жели плурализам мишљења у јавном дискурсу?

 

Слобода медија је од животне важности за демократију. Без слободе медија и изражавања нема напретка друштва, нити процеса проширења Европске уније. То је потврдио и европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан у Бриселу на недавно одржаној конференцији „Спеак УП!“ („Проговори!“) посвећеној слободи говора на Западном Балкану и у Турској.

Иако слобода говора није посебан предмет преговора о проширењу ЕУ, она је, свакако, део основних људских и грађанских права и на њу ЕУ будно мотри током преговарачког процеса.

Хан је указао да се новинари Западног Балкана данас суочавају с бројним изазовима и да је центрима моћи и медијским магнатима у интересу да има што мање независног и истраживачког новинарства.

– Отказују се популарни политички телевизијски програми, омета се истраживачко новинарство, а не верујем да је то знак да су политичари постали поштени и да је све у реду – рекао је комесар Хан.

Неопходно је да се слобода штампе обезбеди током преговарачког процеса, јер је после касно

Медијима се посвећује и посебан део у Извештају Европске комисије (ЕК) о напретку Србије на путу ка ЕУ за 2015. годину. Упркос позитивним оценама за економске реформе, напредак у дијалогу с Косовом, сарадњу са суседима, као и за однос према избеглицама и мигрантима, највеће замерке из извештаја ЕК односе се на правосуђе, усклађеност спољне политике Србије са ЕУ и медије. Од српских власти и даље се очекују помаци у борби потив корупције и организованог криминала, владавини права и стварању услова за потпуну слободу изражавања.

Шеф делегације ЕК у Србији Мајкл Девенпорт успротивио се тумачењима извештаја о напретку по којима у протеклој години није остварен прогрес у медијским слободама и слободи говора.

– Не бих се сложио да у Извештају стоји да нема напретка. У Извештају стоје сугестије за унапређивање медијског законодавства. Прошле године смо могли да информишемо да је медијско законодавство усвојено, а у последњих 12 месеци имплементација те регулативе је започела, али није примењена у потпуности – навео је Девенпорт приликом представљања Извештаја у Београду.

У Извештају конкретно стоји да је “Србија умерено напредовала у поштовању темељних права” и додаје да се „више мора учинити да би се обезбедили услови за пуно упражњавање слободе изражавања и транспарентности власништва и финансирања сектора медија“.

Необјашњиви мотиви за куповину „пропалих“ медија

Када је реч о процесу приватизације државних и локалних медија, у извештају о напретку Србије ка ЕУ наводи се да је он почео с извесним закашњењем. Тако је и Радио Телевизија Крагујевац, накарадно и противправно називана „шумадијски јавни сервис“ иако је финансирана из градског буџета (а не од претплате), приватизована пред сам крај рока. Нови власник РТК Радоица Милосављевић, у медијским написима означаван као „контроверзни крушевачки бизнисмен“, купио је овај крагујевачки медиј за 85.500 евра.

Милосављевић је власник неколико предузећа, а као кадар СПС-а од 2009. до 2012. године био је и заменик градоначелника Крушевца. Како је раније рекао медијима, поседује Дом здравља с 40 радника, високу школу за индустријски менаџмент и фабрику која му је омогућила да стекне капитал. У истој изјави, рекао је да није истина да је четири године робијао, али је потврдио да је 1978. године био осуђен на 16 месеци као председник ФК Напредак.

Милосављевић је, приликом посете својој телевизији у Димитровграду, рекао да је „власник 11 медија и сувласник још десетак“. Истог дана, током посете РТВ Крушевац која се такође налази у његовом власништву, рекао је да је „власник још осам телевизија и акционар у још шест“.

Након ових опречних изјава, Удружење новинара Србије му је поставило питање колико медија заправо поседује. На то је Милосављевић одговорио да је, поред РТК, власник седам медија које је купио у процесу приватизације – Телевизије Пирот, РТВ Брус, РТВ Панчево, РТВ Крушевац, ТВ Пожеге, Центра за информисање Нови Кнежевац и РТВ „Цариброд“ из Димитровграда за које је укупно платио око 281.000 евра. Како наводе у овом новинарском удружењу, Милосављевић је био заинтересован и за куповину РТВ Трстеник, Радио Ваљева и РТВ Инђија, али ови медији нису завршили у његовом власништву.

Шта је све купио Радоица Милосављевић?

Транспарентност продаје локалних медија, многи доводе у сумњу. Јавности није познато шта све чини имовину РТК чији је сада власник Радоица Милосављевић. Ти подаци садржани су у приватизационој документацији, која нема статус јавног документа и са њеним садржајем могао је да се упозна само потенцијални купац који ју је откупио у поступку приватизације. Извесно је да је РТК располагала са 600 квадратних метара пословног простора у згради у Улици Бранка Радичевића бр. 9, плацем од 14 ари с објектом за емисиону технику од 33 квадрата на Жежељу, као и плацем од 11 ари с пословном зградом од 170 квадрата у Улици Саве Ковачевића у близини Центра за стрна жита, где се некад налазио радио предајник.

УНС подсећа да су Милосављевићу, у току приватизације медија, многи оспоравали право куповине, а међу њима понајвише компанија „Ентертаинмент Медиа Гроуп”, која је била заинтересована за куповину РТВ Панчево и која је подносила приговоре Министарству привреде, Агенцији за приватизацију и Савету за борбу против корупције, наводећи „да је Милосављевић осуђиван за кривична дела за која је запрећена казна пет или више година затвора што, према члану 12. Закона о приватизацији, аутоматски значи да није могао да учествује у поступку продаје РТВ Панчево, као ни осталих медија које је у међувремену купио“. Ови приговори су одбијени и Радоица Милосављевић је постао власник осам локалних медија у Србији.

Готово у исто време када је приватизована, Радио Телевизија Крагујевац добила је 30 милиона динара из градског буџета, приближно 250.000 евра. Коалиција новинарских и медијских удружења с правом поставља питање коме је Град Крагујевац уплатио новац. Уколико је приватном предузећу, то значи да је Милосављевић од Града добио радио и телевизију, и преко тога готовине у износу од 164.500 евра.

Коалиција, коју чине Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Независно друштво новинара Војводине и Пословно удружење „Локал прес“, затражила је од Министарства финансија и Државне ревизорске институције тумачење и проверу одлуке Скупштине Града Крагујевца о додели додатних 30 милиона већ приватизованој Радио Телевизији Крагујевац.

Коначно повлачење локалних власти из власништва у медијима

Од 73 медија која је требало да буду приватизована, продато је мање од половине – тачније 35. Међу њима су РТВ из Инђије, Старе Пазове, Панчева, Димитровграда, Бруса, Пирота, Крагујевца, Крушевца, Аранђеловца, Лајковца, Блаца, Пожеге, Новог Пазара и Шапца, ТВ „Аполо“ из Новог Сада, Нишка телевизија и „Студио Б“ из Београда, општинске радио станице из Шида, Рашке, Ивањице и Барајева, информативно-пропагандни центри из Куле, Бачког Петровца, Новог Кнежевца и Владичиног Хана, као и штампани недељници из Панчева, Бачке Паланке и Шапца. Осталих 38 биће приватизовано преносом капитала без накнаде на запослене или угашено. Агенција за приватизацију је пре потписивања уговора с новим власницима морала да добије сагласност Управе за спречавање прања новца при Министарству финансија и Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ, некадашња РРА).

Подсетимо, Скупштина Града Крагујевца донела је 23. октобра, осам дана након што је РТК приватизована, Одлуку о измени Програма пословања ЈП Радио Телевизија Крагујевац и дотадашњи прошлогодишњи буџет, са 44,5 милиона динара увећала на 74,5 милиона. У образложењу Одлуке наводи се да је реч о „субвенцији распоређеној у корист ЈП Радио Телевизија Крагујевац како би било омогућено несметано функционисање предузећа до продаје“.

Упркос томе, члан Градског већа за финансије и имовину Игор Митровић тврди да после приватизације ниједан динар није уплаћен тој медијској кући.

– Никаквих неправилности у преносу средстава Телевизији Крагујевац није било. РТК је требало да буде приватизована до краја јуна и 44,5 милиона динара обезбеђено је за њено финансирање до тада. Како до приватизације у том року није дошло, Градско веће је, у складу са законом, увећало апропријацију према којој су вршене даље исплате запосленима. Иначе, тог 23. октобра одржана је прва скупштинска седница, после одлуке Градског већа, па је Одлука тек тада могла да буде усвојена – рекао је Митровић.

Сем за РТК, за медије нема пара из буџета

Након овога, постало је јасно да Град Крагујевац до краја 2015. године неће расписати јавни позив за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања.

То је „Локал пресу“ и потврђено из Градске управе за послове градоначелника и Градског већа, након што је ово пословно удружење упутило питање „колико је новца из буџета Града Крагујевца за 2015. годину, по ком основу и за које намене до сада пребачено медијима“.

Градско веће је, како се у одговору наводи, закључно са 21. октобром 2015. године, медијске пројекте суфинансирало са 4.319.250 динара и то по основу дуговања из 2014. године.

Новац су добили Телевизија „Канал 9“ (1.801.000 динара), „Јавност д.о.о.“, која је оснивач и издавач новина „Крагујевачких“ (1.545.600 динара), ИП Спорт медиа (670.000 динара), СГ Плус медиа (200.000 динара), „Радио Златоусти“ (14.000 динара), Удружење грађана „Експрес“ (56.250 динара) и Нина медиа клипинг (32.400 динара).

Списак који је Градско веће проследило „Локал пресу“, међутим, није комплетан јер садржи само износе који су на рачуне медија легли по основу одлука овог органа, али не и средства која је пребацила Градска управа за ванпривреду, иначе надлежна за медије. Зато се удружењу саветује да се овој управи обрати новим дописом уколико жели да добије комплетну информацију.

Подсетимо, градска власт је претходни конкурс за суфинансирање медијских пројеката поништила у јулу ове године. Градоначелник Радомир Николић пребацио је одговорност на Коалицију новинарских и медијских удружења, објашњавајући да је конкурс за суфинансирање медијских пројеката Града Крагујевца поништен јер удружења нису предложила чланове конкурсне комисије.

Из „Локал преса“, међутим, подсећају да локална самоуправа није реаговала на упозорења Коалиције да је позив медијима нерегуларан, пошто је право учешћа било ограничено искључиво на медије са седиштем на територији Града. Како Град Крагујевац није желео да исправи конкурс, медијска коалиција одбила је да кандидује своје представнике за комисију која ће одлучивати о пројектима.

Упркос томе што је градским буџетом за 2015. годину било планирано 40 милиона динара за медијске пројекте, летошњим јавним позивом била је предвиђена расподела тек четвртине тог износа.

Челници града месецима су најављивали расписивање новог конкурса за пројектно суфинансирање медија, одмах након усвајања ребаланса буџета који је био предвиђен за крај октобра. Међутим, обрт се десио на седници Скупштине Града, на којој је подржана одлука Градског већа да се 30 милиона динара усмери ка Радио Телевизији Крагујевац, која је у то време из јавног прешла у приватно власништво. На овај начин су три четвртине планираног, односно троструко више од најављеног новца за све медије, „отишле“ тек приватизованој РТК.

Док су неки склони да верују да је конкурс поништен, односно намерно нерегуларно припремљен, јер пара нема, други су у уверењу да се ради о перфидно смишљеном „изигравању правних норми“ како би новац из буџета добили само пробрани, блиски, истомишљенички фаворизовани медији.

Концентрација моћи и контрола медија

Утицај владајућих структура још је већи на медије с националним покривањем. Државна агенција Тањуг је у статусу чекања. Формално-правно она не би требало да постоји откако је истекао рок за приватизацију медија, али се власти још надају да ће се, и по истеку рока, наћи начин да Тањуг „преживи“.

Недавно је премијер Вучић за финансирање Радио Телевизије Србије понудио комбинацију ТВ претплате и суфинансирања из буџета, чиме је идеја о конституисању јавног медијског сервиса још једном обесмишљена. Одлуком да се из републичког буџета, са четири милијарде, настави финансирање Радио Телевизије Србије и Радио Телевизије Војводине, прекршен је и закон, као и обавеза државе да се повуче из власништва у медијима.

– Закон о РТС изричито каже да се јавни сервис финансира из претплате и то је уведено управо да Александар Вучић и њему слични не би контролисали јавни сервис. Вучић ће оваквим финансирањем, економским уцењивањем, наставити да манипулише јавним сервисима. Критичког мишљења, правих информација и вести које су потребне грађанима неће бити ни у локалним медијима, јер је, путем изигравања правних норми и формирањем манипулативних комисија, пронађен модел финансирања само оних медија који су блиски владајућим структурама. После показних примера из Ниша, Крагујевца и других градова, где су готово сав новац добили медији блиски СНС, на реду је Београд – наводи се у једном од недавних саопштења ванпарламентарног политичког покрета „Доста је било“.

Покрет у саопштењу истиче да међу пет чланова комисије, која ће одлучивати о расподели 45 милиона медијима у Београду, нема ниједног представника медија који је критички писао о коруптивним пословима градоначелника. Такође, нема ниједног представника репрезентативних медијских удружења, као што су УНС и НУНС, нити медијских стручњака који имају интегритет, али су ту зато чак два представника удружења спортских новинара града, као и новинарке јутарњег програма РТС и Пинк и то у својству „медијских експерата“.

Пројектно финансирање медијских садржаја, прописано новим Законом о јавном информисању и медијима, било је један од кључних захтева новинара и медијских асоцијација. Питање је, међутим, колико би овакво финансирање заиста обезбедило независност од власти. Анализе медијског садржаја у протеклим годинама показале су да су медији, у којима се држава појављује макар и као оглашивач, а не као финансијер, мање критички настројени, управо због новца који добијају од продаје медијског простора.

С обзиром да се локални медији суочавају с финансијском кризом, новац из локалних буџета који би обезбедили кроз пројекте за многе медије значио би опстанак. На другој страни, објективно и критичко извештавање значило би да би од тог новца могли да се опросте већ при следећем конкурсу. Ко, онда, жели да сече грану на којој седи?

Ово отвара, практично, филозофско питање: да ли локалне самоуправе уопште треба да суфинансирају медије? Присталице неолибералне економије свакако ће рећи да медији средства треба да обезбеде из фондова или од продаје медијског простора. Финансирање јавног информисања из локалног буџета које би довело до аутоцензуре уистину нема много смисла. На другој страни, финансирање из буџета недвосмислено значи да финансијер (локална власт) може да утиче на медијски садржај, ма колико се медиј залагао за заштиту јавног интереса. У неким земљама, ово је решено „спуштањем“ решења с националног на локални ниво. Да би локални медиј био јавни сервис, он мора да буде финансиран од претплате и независтан од владајуће политичке структуре и локалног буџета којим она управља.

С обзиром да код нас не постоји спремност за плаћање претплате за функционисање националног јавног сервиса, јасно је да увођење претплате за локалне јавне сервисе не би наишло на одобравање јавности. И у случају националног, и у случају локалног нивоа, медији су до те мере срозали свој углед и интегритет, да нико и не жели да плаћа „нешто“ што је у функцији политичких моћника, а не најшире јавности. Због тога је за „наше право да знамо све“ најпре потребно да све променимо.

Изазови за следећи извештај ЕК

У Извештају Европске комисије за 2015. годину још се наводи и да је Повереник за информације од јавног значаја известио о неколико случајева који показују да су државни органи пре спремни да плате казне, него да открију тражене информације.

Медијско извештавање засновано на анонимним изворима и процурелим информацијама, изношење детаља истрага, објављивање ухапшених и преношење докумената из истрага, настављају да поткопавају поверење у правосуђе. Тиме се крше и прописи о заштити података о личности и претпоставка невиности, оцењује се у извештају Европске комисије.

Држава не штити новинаре

У Извештају ЕК се указује на случајеве претњи и насиља над новинарима и истиче веома ограничен број истрага, суђења и правоснажних осуда за те случајеве. Слабија оцена из области правосуђа делом се односи и на нерешене случајеве убиства новинара између 1999. и 2001. године. Иако су, због убиства Славка Ћурувије, подигнуте оптужнице против неколико бивших припадника Безбедносно-информативне агенције, истрага убиства још двојице утицајних новинара није напредовала. Комисија констатује да се није много напредовало ни у истрази хакерских напада на сајтове 2014. године. У извештају се истиче да су потребни напори да се идентификују и гоне осумњичени за кршење слободе на интернету.

Комисија је навела и да су на програмима јавних сервиса углавном државни функционери из владајућих партија и аналитичари који исто мисле, док је присуство представника опозиције и критичких или независних аналитичара много мање.

Изјаве државних функционера око истраживачког новинарства, како се оцењује у Извештају, не иду у прилог стварању окружења у којем слобода изражавања може да се практикује без ометања.

ЕК наводи да се три нова медијска закона спроводе, али да њихов утицај на постизање циљева из медијске стратегије из 2011. године тек треба да се види. Додаје се и да је увођење регистра медија у циљу веће транспарентности власништва над медијима још у раној фази.

Као предмет оцењивања нашло се и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ, некадашња РРА). Европска комисија указала је на чињеницу да РЕМ није реаговао на промене програма које би могле да делују на способност емитера да испуни критеријуме на основу којих је добио фреквенцију, као и на потребу јачања независности тог тела.

Комисија наводи да не постоји евиденција о броју случајева који се воде против медија због клевете и додаје да су казне веома ниске.

Комесар Хан је приметио да ЕУ има извесну моћ да утиче на власти да не угрожавају слободу штампе само током претприступних преговора, а да после учлањења нема више утицаја на то.

– Због тога је неопходно да се слобода штампе обезбеди током преговарачког процеса, јер је после касно – упозорио је Хан.
То значи, закључује ЕК, да Србија у наредних годину дана треба да обезбеди услове за пуно остваривање слободе изражавања, што ће несумњиво бити велики изазов за нашу власт, али и друштво у целини.