Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
29. 09. 2015.
Шапчани: Пројектно суфинансирање медија напредак за новинарску професију
И док је за медије пројектно финансирање огроман искорак у економском и професионалном смислу, за локалне самоуправе ово ће бити експериментална година.
У том “прелазном року” медији би требало да се посвете извештавању о темама од јавног интереса, а локалне самоуправе, које су саучесници правовременог и квалитетног информисања, финансијски помогну да резултати буду видљиви. Крајњу оцењу даће грађани у локалним заједницама. У разговору на ову тему, истакнути Шапчани подржавају нови модел пројектног финансирања медија, уз очекивање да се евентуални недостаци отклоне кроз доследну примену закона.
“Мислим да је то значајна новина и да на тај начин медији могу да буду независнији у односу на период када су се финансирали из градског или државног буџета. Мада, треба имати на уму да слободу нико ником не даје, већ она треба да се освоји, као и свака позиција у животу, па и у професији, али мислим да ће услови финансирања дати више простора да се људи осећају слободније. Са друге стране, пошто је то пројектно финансирање, може да се догоди да се новинари осећају несигурно, јер то није стални извор за егзистенције. Ако локалне самоуправе заиста буду издвајале 2% локалних буџета, што нису мале “паре”, јер је сада буџет за културу и медије мањи од 1%, то може да да добре резултате”, каже Соња Бокун Ђинић, директорка Библиотеке шабачке.
Бокун Ђинић истиче да се морају прецизно дефинисати критеријуми, и механизми којима ће се локалне управе натерати да та средства издвоје.
“Овакви конкурси могу да подстакну нове креативне снаге, као и могућност да медији извештавају и о другим темама које су важне за локалну заједницу, као што су здравство, социјална заштита, просвета, култура, а не само политика, што је често био случај. Важно је да локалне самоуправе, као доносиоци одлука издвоје та средства, а не да се све препусти њиховој слободној процени, која је често на страни њихове личне промоције, а не пројеката важних за друштво”, каже Соња Бокун Ђинић.
Дугогодишњи новинар, публициста и некадашњи заменик директора Танјуга Драган Мићић подсећа да је данас тешко достићи статус и положај који су новинари некада имали, али подржава овај вид финансирања, који ће, како каже, свакако значити бољитак у односу на садашње стање.
“Некада су новинари били цењени и економски независни. Када сам био заменик директора “Танјуга” имао сам већу плату од савезног министра за информисање. То је данас несхватљиво. Ипак, ово је покушај да се уведе ред у област информисања. Држава треба да води бригу о томе, јер правог информисања никада није много. Она треба да подстиче медије да раде у служби грађана и своје државе. Лоше приватизације урушавају систем. Самим тим, то демотивише професионалце и новинарски посао постаје обесмишњен. Ако се тежи ка објективном информисању, онда треба да се замислимо да ли је и 2% довољно. Циљ је да оно што је објективно има вредност, а то кошта. Ове законске новине уливају наду да се уводи ред, под условом да о томе одлучују професионалци. Ако се буде поштовала реч комисије која одлучује о пројектима, а коју чине новинари, онда се можемо надати бољем информисању”, каже Драган Мићић, новинар и публициста.
Иако је, бавећи се политиком, нарочито на позицији државног секретара у Министарству вера и дијаспоре, схватио значај медија, доктор медицине и публициста Шапчанин Предраг Тојић подржава Закон јер, како истиче, то ће подстаћи транспарентност у трошењу новца, али и професионализацију медија.
“Новинарство је слуга истине. Закон је замишљен као деполитизација и подстицај новинарског стваралаштва, истраживања и критике. Новинари нису пуки преносиоци вести па ће овакав систем подстаћи критичко и истраживачко новинарство. Слобода ће да изнедри критику, јер ће медији тачно знати за шта добијају новац. Биће већа одговорност, али и конкуренција, јер ће се новинари трудити да пишу квалитетније пројекте, како би добили новац. Проблем је у томе што није прецизирано да то буде 2% буџета, што ће они који одлучују, покушати да злоупотребе. Тим пре, јер су до сада успостављали директну зависност са медијима, а сада ће то бити индиректна зависност. У Европи су новинари критичари власти и морају да буду објективни, док је код нас огромна зависност од носилаца власти и то мора да се промени”, каже доктор Предраг Тојић.
Сви су сагласни да треба сачекати да се сагледа како ће се закон показати у пракси, али истовремено и радити на његовом усавршавању.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.