Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
14. 09. 2015.
Нишки мониторинг медијских пројеката , дилеме и полемике
Пороци тајни – врлине јавне
Након одлука о суфинансирању медијских пројеката у градовима и општинама Србије, остаје да без одговора "виси" питање ко ће и како контролисати колико су медији који су добили какве такве паре заиста и реализовали пројекте са којима су конкурисали.
У Нишу се најдаље отишло у покушајима да се оствари мониторинг, над радом комисије која је поделила око 57 милиона градских буџетских пара, као и над квалитетом реализације подржаних пројеката, али се око тога води и жестока полемика између појединих медија и иницијатора мониторинга, док је комисија одрадила свој посао иза затворених врата. Ко ће мониторисати медије у мањим градовима и општинама?
Локални антикорупцијски форум (ЛАФ) у Нишу, званично најбољи и најагилнији форум ове врсте, није успео да се избори да има свог независног грађанског посматрача који би пратио рад Комисије која је одлучивала о суфинансирању медијских пројеката имајући на располагању 57 милиона динара.
Комисија, уз подршку локалне самоуправе, одбила је ту врсту мониторинга, као и могућност да представници медија прате као извештачи рад и одлучивање ове комисије.
Образложење председника Комисије независног експерта Душана Стојановића, иначе дописника "Вечерњих новости", било је да би то ометало и успорило рад комисије. Приговор ЛАФ-а да такав став није у реду и није у складу са Локалним антикорупцијским планом, који је иначе још пре оснивања овог форума усвојен у градском парламенту, подржала је Агенција за борбу против корупције, али је нишка трочлана Комисија о приспелим пројектима ипак одлучивала "иза затворених врата".
У међувремену, београдски Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) и нишки ЛАФ понудили су у Србији јединствен пројекат мониторинга над медијима који се пројектно финансирају новцем грађана.
БИРОДИ и ЛАФ сматрају да би овакав мониторинг био утолико "делотворнији" због чињенице да је Савет за борбу против корупције у свом годишњем извештају управо медије чији су пројекти добили највише суфинансирајућих пара у Нишу означио "власнички, финансијски или уређивачки блиски властима". Али, према тврдњама БИРОДИ-ја и ЛАФ-а 8 од укупно 16 медија и медијских организација чији су пројекти добили буџетска средства града, начелно је прихватило да ће учествовати у мониторингу. Одбили су да учествују у мониторингу углавном они који су и добили највише буџетских пара, тачније око 89 одсто укупних средстава намењених суфинансирању.
"Циљ мониторинга је да допринесе и спречавању производње промотивног, пропагандног и тематски и актерски нерелевантног садржаја који су у супротности правилима струке и њеним етичким стандардима. Он би такође направио границу између медијских професионалаца и они који нису, а да истовремено буде и једна врста заштите квалитетних новинара, који су предуслов слободних и професионалних медија. Средства која су медији добили морају да се користе за остваривање јавног интереса у области информисања. Ми смо направили инструмент и методологију за мониторинг извештавања и рада медија. Овакав начин мониторинга је механизам за мерење интегритета новинара и медија у Србији, али и као средство њихове заштите од неоснованог притиска или кажњавања. Новинари морају да раде посао новинара. Сведоци смо да у Србији новинарски посао раде и разне старлете, манекенке и портпароли – рекао је Зоран Гавриловић, директор програма Друштво против корупције БИРОДИ-ја јуче на трибини „Мониторинг рада медија”.
Чланица ЛАФ-а, угледни нишки новинар Зорица Миладиновић истакла је да је очекивала да ће новинари медија који су добили средства од Ниша добровољно учествовати у мониторингу.
- Немамо механизам да наредимо новинарима да нам достављају прилоге или текстове, али очекивала сам да ће већина њих прихватити да учествује. Јер, неопходно је да утврдимо на који начин су медији извештавали. Из Управе за културу су нам рекли да су „пројекти ауторско дело“ и да је то разлог што не могу да нам их дају. Очекујемо да ћемо их добити преко повереника за доступост информација од јавног значаја - напомиње она.
Ситуацију са расподелом новца медијима у Нишу, новинар Марко Смиљковић упоредио је са пијацом, јер се, каже, не зна по којим је критеријумима новац распоређен, за које пројекте и зашто су неки добили 100 пута више од других.
"Очигледно је да ће и даље само пар њих да живи, а остали ће и даље бити на белом хлебу. Зато, имам страшан утисак да је овај новац који је сада дат, дат не да би неко нешто писао, него да не би писао", сматра Марко Смиљковић,уредник сајта "Грађанин", који је добио 200 хиљада динара и који је иначе прихватио мониторинг.
Уредник једног нишког медија који је добио паре, али не прихвата мониторинг, желећи да остане анониман овим поводом каже:
"БИРОДИ и ЛАФ су смислили пројекат мониторинга чије циљеве не желим да спорим. Али, није добро што су замислили да ми из суфинансираних медија учествујемо у реализацији тог мониторинга, за "џ" и губећи силно време око тога, док ће они за пројекат мониторинга од некога и негде свакако узети паре, ако већ нису. Све што ми радимо је јавно, видљиво и читљиво и не бранимо им да нас монитопришу колико год хоће, нити стрепимо од њиховог извештаја о томе"- каже још наш саговорник.
ТВ "Зона плус" је једини медиј у Нишу који је преко саопштења за јавност образложио зашто је одбио да учествује у мониторингу БИРОД-ија и ЛАФ-а.
Уређивачки колегијум ове ТВ истиче да инструменти и методологија овог и оваквог мониторинга "нису довољно јасни и прецизни, а притом су и захтевни за новинаре".
Глaвна и одговорна уредница ове ТВ Слађана Остојић још каже да ће сваки покушај да их неко прозивкама и непримереним квалификацијама присили на учешће у "мониторингу сумњивог кредибилитета" сматрати актом недопустивог притиска на медије што је и против остваривања јавног интереса"!
У БИРОДИ--ју и ЛАФ-у одбацују такве наводе истичући да се начин и методологија мониторинга који су понудили ослања на моделе и искуства медијски развијених држава, да су га осмислили стручњаци са искуством у праћењу медијског начина извештавања, а да би екстерну еваулацију обавили експерти чија се имена неће саопштавати како би се избегао евентуални утицај на њих. Даље се наглашава да ће они наћи начин да кредибилно мониторишу медије који су одбили да дају сагласност на понуђени модел мониторинга, сматрајући да то налажу медијски и јавни интерес.
БИРОДИ и ЛАФ још истичу да ће сачинити свеобухватан извештај о реализацији нишког Конкурса за суфинансирање медија у 2015. години, а на основу комплетне конкурсне документације добијене по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, коју су добили од градске Управе за културу и информисање.
Овај извештај, као и извештај о резултатима мониторинга биће достављени надлежним домаћим и међународним организацијама, новинарским удружењима и асоцијацијама.
Др Зоран Арацки, дугогодишњи новинар, сада професор на департману за журналистику Филозофског факултета у Нишу, који је као представник Управе Друштва новинара Ниша био члан у неколико комисија које су делиле скромна суфинансирајућа средства, не спори потребу за озбиљним мониторингом, али има и бројне дилеме:
"Као члан комисија имао сам бројне дилеме, али сматрам да је ово први пут да се медији овако суфинансирају кроз пројекте, па ће конкурс за наредну годину као и одлучивања о њему бити ослоњена на искуства из ове прве године.У реду је што ће медије у Нишу покушавати да мониторишу БИРОДИ и ЛАФ, али ко ће оцењивати степен реализације суфинансираних пројеката у мањим општинама? Јесу ли ПР и друге службе локалних самоуправа довољно квалификоване и кредибилне да то раде? Или, ко би то други урадио уместо њих? На другој страни, већина пројеката којима се ове године конкурисало, односе се на читаву годину. Али, како су комисије углавном заседале у августу, па док њихове одлуке формално потврде општинска и градска већа, па онда док се потпишу уговори о суфинансирању са медијима, остаће још пар месеци до краја године, а то онда и временски ограничава могућу пуну реализацију пројеката са којима се конкурисало. Неће ли се онда медији који су углавном добили много мање од очекиваног и траженог за конкурсне пројекте, понашати по систему - колико пара, толико и музике и јавног интереса"- каже др Арацки.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.