Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
10. 09. 2015.
Пројектно суфинансирање медија (2): Конкурси са личним описом
У неколико локалних самоуправа проблематично је решење о расподели новца: У Жагубици и Кладову је, противно закону, новац додељен јавним предузећима, у Новој Вароши, предлог о расподели се није допао председнику општине, па је он поделио паре по сопственом нахођењу.
Велики број локалних самоуправа у Србији још није расписао конкурсе за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса.
Ипак, као што смо видели на примеру банатске општине Опово, постоје мале локалне самоуправе без медија, које су смогле снаге да распишу конкурсе.
Како каже Анкица Јожика, руководилац одељења за друштвене делатности у Опову, општина једноставно мора да размишља о информисању грађана, поготово тамо где нема медија.
Забринутост локалних власти за информисање грађана, чак и у тешким економским околностима, заиста је похвална, али како су ствари текле у 83 локалне самоуправе и три градске општине (Обреновац, Лазаревац и Пантелеј), где су расписани конкурси?
По Закону, општине и градови одреде колико пара мисле да дају, па распишу конкурс.
У тексту конкурса треба да кажу да могу да се јаве медији и друге фирме које испуњавају законом прописане услове, које имају да понуде "медијски пројекат од јавног интереса" од значаја за ту конкретну средину, и то пре свега у производњи медијског садржаја.
Тај конкурс треба да садржи и позив квалификованим новинарским и медијским удружењима (односно удужењима власника приватних медија), да предложе кандидате за комисију која ће одлучивати о расподели новца.
Јер, представници новинарских и медијских удружења и медијски стручњаци морају чинити већину у свакој комсији.
Ко сме у комисију?
Медијска коалиција, која окупља сва новинарска удружења која имају право да предлажу чланове комисија које одлучују о расподели новца локалне самоуправе медијима, нашла је замерке у случају неколико десетина локалних конкурса.
У 21 од тих 33 случаја била је реч о нерегуларности у самом тексту конкурса.
Махом је била реч о такозваној "дискриминацији медија", односно ограничењу да се на конкурс могу јавити само медији са територије општине која расписује конкурс, или по врсти медија: само радио станице, само штампани медији...
Локална самоуправа по Закону нема права да бира који ће се медији, одакле и које врсте јавити на конкурс.
Можда је најзанимљивији пример града Зрењанина, у чијем је конкурсу писало да је намењен само електронским медијима са седиштем на територији Града који постоје најмање 25 година.
Медијска коалиција је на овакве конкурсе реаговала, тражећи измене у тексту конкурса.
Текст конкурса је на време изменило или је накнадно реаговало поништењем конкурса укупно 10 од ових 21 градова и општина.
Зрењанински конкурс је поништен средином августа.
Тамо где локалне власти нису уважиле примедбе Медијске коалиције, Коалиција није ни предлагала кандидате за комисије.
По евиденцији НУНС-а, у осам случајева проблематичан је био састав или начин формирања конкурсне комисије.
Негде једноставно у комисију нису изабрани кандидати Медијске коалиције, који по Закону и подзаконским актима морају чинити већину у свакој од локалних комисија.
Негде су у комисију ушли кандидати новинарских удружења која немају право да их кандидују, јер према Правилнику то могу само удружења регистрована дуже од три године, а то су за територију целе Србије само удружења која чине Медијску коалицију (има још неколико мањих локалних, која имају право да учествују).
Негде су, као у Деспотовцу, општински функционери рачунати као медијски стручњаци.
На реакцију Коалиције, састав комисија је уведен у законске оквире у Деспотовцу, Прокупљу и Шиду.
Терање по старом
На неколико места је било проблематично решење комисије о расподели новца.
У Жагубици и Кладову је новац додељен јавним предузећима, што је законом забрањено.
У Бору је новац додељен за директан пренос седница општинске скупштине, али је ово решење у августу поништено.
У Новој Вароши, предлог о расподели новца се није допао председнику општине, па је он поделио паре по сопственом нахођењу.
Пожаревац је, на пример, неколико пута током године расписивао јавне набавке медијских услуга праћења рада јавних предузећа и скупштине града, што нови Закон не познаје и не дозвољава. Када је коначно расписан и конкурс за суфинансирање пројеката, текст није био у складу са Законом, па је Коалиција тражила поништење.
И општина Мали Зворник расписала је јавну набавку, а не конкурс за суфинансирање.
У Шиду је на првом конкурсу уведен критеријум "обима и квалитета претходне сарадње са општином", на шта су се учесници који нису из Шида жалили у јавности.
На другом конкурсу, комисија је 12. августа одлучила да не додели новац ниједном од пријављених пројеката, због њиховог лошег квалиета.
Колико кошта, да кошта
Према Закону о јавном информисану и медијима, локалне самоуправе су имале обавезу да у буџету за 2015. годину, као и наредних година, одреде један део средстава за пројектно суфинансирање медија. Неке од локалних самоуправа то нису учиниле.
"Кад су закони усвојени, постојао је рок од 90 дана да се донесу подзаконски акти. Кад је то ступило на снагу већ је била средина новембра, а до тада је Министарство финансија већ послало буџетске инструкције локалним самоуправама, са старим буџетским разделима. Зато сам ја ову годину назвао транзиционом, јер имамо мешавину старог и новог система финансирања медија. Ове године сви који нису желели да играју по новим правилима, имају оправдање. Следеће године неће имати," категоричан је Саша Миркович.
Тако Град Пожаревац није у буџету предвидео новац за суфинансирање медијских пројеката, а средства за конкус, који јесте расписан, скрпљена су са других буџетских позиција и укупно износе око 0,4 промила укупног буџета Града.
Иако су новинарска и медијска удружења препоручивала да локалне самоуправе за медијске пројекте одвоје два одсто својих буџета, истраживање УНС-а из јануара ове године показале су да и општине које имају ову буџетску позицију намениле медијима далеко мање новца.
Од 29 локалних самоуправа које су обухваћене овим истраживањем, седам је предвидело издвајања од два одсто или већа, 20 њих мање од два одсто, а две општине уопште немају у плану да троше новац на медије.
Без обзира колики проценат буџета општина и градова је намењен суфинансирању медијских пројеката, што је сада једини дозвољени начин финансирања медија, упућени кажу је да је готово увек реч о значајно мањим износима од оних који су за медије издвајани пре доношења новог Закона.
"Немамо податке колико је локалних самоуправа предвидело у буџетима средства за пројектно суфинансирање. Тешко је утврдити и колика је та сума у тоталу, све је то у току, морамо да сачекамо крај године. Мислим да ћемо ове године створити основ да се то на прави начин прати у 2016, години. Ускоро ће се радити анализа, где ће бити сабрана добра и лоша искуства из примене Закона и ту ће да се дође до збира колика је сума издвојена за пројектно суфинансирање у овој години," обећава Мирковић.
Што се појединачних износа тиче, позато је да је највише новца на конкурсу поделио Град Ниш: 57.235.000 динара.
Шта је пројекат?
И тамо где Медијска коалиција није имала примедби, примедбе на исходе конкурса износили су протеклих месеци учесници на конкурсима.
Тако је Драган Коцић, директор City радија из Ниша који је подносио пројекте на више адреса, писао да су у општини Пирот новац добијали медји чији се предлог никако није могао назвати пројектом, већ је била реч о програмским шемама које су углавном носиле назив "информативни програм" или нешто слично.
Коцић пише да је за доношење овакве одлуке било пресудно уверење да се ради о медијима који много значе грађанима Пирота, те да ће Пирот остати без медија, а људи који тамо раде без посла, ако на овом конкурсу не добију „обећана“ средства.
У општини Неготин је два милиона динара добио пројекат под називом "Информисање становништва о активностима општине Неготин у 2015. години – информативно праћење и промовисање рада и активности Општинске управе Неготин".
Коцић је уверен да промоција рада и активности општинске управе "није и не сме бити јавни интерес". Ово је исти аргумент као и у случају оних преноса скупштинских седница у Бору.
У Сомбору и Бечеју једноставно нису прошле пријаве ниједног учесника који није имао седиште на територији ових локалних самоуправа.
Често се помиње и проблем превеликог броја усвојених пројеката, којима се додељују суме недовољне за квалитетну реализацију предложених садржаја.
"Нисам приметио да код великог броја чланова комисија постоји став да пројектно суфинансрање не треба да буде врста социјалне помоћи. Ми смо на републичком конкурсу дефинисали горњи лимит, колико највише новца један пројекат може добити. Сада размишљамо да дефинишемо и доњи лимит, како бисмо дошли до мањег броја квалитетнијих пројеката. То могу и локалне самоуправе. Ми нисмо хтели да то намећемо члановима комисија, али су они показали неспремност да то сами ураде. Идемо и на то да се у конкрусу дефинише тема, област на коју се конкурс односи," каже Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.