Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

04. 09. 2015.

Аутор: Зоран Б. Николић Извор: НУНС

Пројектно суфинансирање медија (1): Иду избори, биће пара за медије

Готово половина општина и градова у Србији до сада није расписало ниједан конкурс за суфинансирање медијских пројеката, иако је Закон о јавном информисању и медијима прописао да се средства за ту намену морају наћи у локалним буџетима за 2015. годину.

 

Реч је махом о малим и неразвијеним општинама, али и о локалним самоуправама које имају медије у незавршеном процесу приватизације, које су приморане да и даље финансирају.

И поред тих проблема, у градовима и општинама које нису расписале конкурсе, са чијим смо представницима разговарали, кажу да ће конкурси ускоро бити расписани.

Објашњење је код свих исто: Иду локални избори.

Законом о јавном информисању и медијима, донетим у августу прошле године, предвиђен је, осим оглашавања, само један начин финансирања медија од стране државе и јединица локалне самоуправе.

Он се званично зове: суфинансирање пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса.

Сви остали начини финансирања који су су до августа 2014. легално коришћени, на пример директне субвенције општина медијима или расписивање јавне набавке за медијске услуге, постали су илегални.

Уз то, била је обавеза свих локалних самоуправа да у буџету за 2015. годину одвоје новац за ову намену и распишу конкусе за пројектно суфинансирање медијских пројеката.

Закон не каже колико новца.

Многе локалне самоуправе су ову обавезу испуниле (и том приликом се појавио низ поблема), али много њих то није учинило.

Проблем приватизације

У Србији, не рачунајући Град Београд и Косово и Метохију, постоји 144 локалне самоуправе: 22 града и 122 општине. Уз то, неки градови имају градске општине, њих укупно 13, које би такође имале право да расписују овакве конкурсе. То значи да је укупан број јединица локалне самоуправе (мимо Београда и Косова) које би могле да суфинансирају медије - 157.

До краја августа, према подацима новинарских и медијскх удружења, конкурсе је расписало само њих 84 (неке и по више конкурса).

На страну градске општине (од њих 13 само су београдске општине Обреновац и Лазаревац и нишка општина Пантелеј расписала конкурс), то значи да је 61 општина или град морало да предвиди у својим буџетима новац за медије у овој години, али да се није одлучило да их подели, иако смо добрано зашли у другу половину године.

У Војводини медије по новом систему не финансира 17 од 45 локалних самоуправа, у централној Србији 48 од 99 њих.

Од укупног броја локалних самоуправа које нису расписале конкурсе (61), готово половина (28) је општина и градова који су у сред приватизације медија, судећи по подацима са сајта Агенције за приватизацију.

Свих пет локалних самоуправа са статусом града (Панчево, Јагодина, Шабац, Врање, Нови Пазар) које нису расписале конкурсе спада у ову категорију.

"Први пут после неколико година нисмо расписали конкурс за суфинансирање. Град Панчево је власник недељника Панчевац и Радио телевизије Панчево, и та средства сада иду ка њима. Ти медији много коштају буџет. РТВ је условно продата, али купац још није потписао уговор и уплатио новац, тако да још не можемо бити сигурни шта ће са тиме бити," каже Снежана Баралић Бошњак, помоћница секретара за културу, информисање, спорт, бригу о младима и цивилни сектор Града Панчева.

"Сви запослени су прихватили социјални програм и они који још раде сада раде као волонтери. Ту је и гомила хонорараца које треба платити," објашњава наша саговорница.

И Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања, слаже се да је процес приватизације утицао на спровођење законских одредби о пројектном суфинансирању.

"Локалне самоуправе које имају медије чија је приватизација у току су биле у дилеми како да се понашају. Они су очекивали да ће приватизација да се оконча до 1. јула, па да ће онда расписати те конкурсе. Сада је приватизација продужена, па је и расписивање конкурса одложено. Те локалне самоуправе су хтеле да омогуће да на конкурсима учествују и ови медији када се приватизују, јер по закону они не могу да учествују на конкурсима све док су у јавном власништву," објашњава Мирковић.

Притом у 10 од тих 28 општина, према подацима из Регистра дозвола Регулаторног тела за електонске медије, нема других електронских медија осим оних код којих је још у току приватизација или ликвидација.

То су махом мале и сиромашне општине.

Босилеград и Медвеђа немају ни по 10.000 становника, а ни Бабушница и Димитровград нису далеко. Бела Паланка је трећа одоздо у Србији по висини зарада.

Уз недостатак новца, локалне власти буни и питање ко би могао да се пријави на конкурс и како би, у случају електронских медија (пре свега телевизије) који су и даље главни извор информација у Србији, емитовао програм који би евентуално општина финансирала.

"Ми смо се свим силама борили да спасимо РТВ Босилеград, која је у нашој општини једини медиј, а није имао ко да је купи. Репетитор на Бесној Кобили не ради, тако да се РТС не види код нас, и да нисмо успели да спасемо нашу медијску кућу, у Босилеграду не би остало ништа", објашњава Владимир Захаријев, председник општине Босилеград, медијску ситуацију у том пограничном градићу, додајући да је ситуација у овој општини, где већину становника чине припадници бугарске националне заједнице, специфична.

"Наша РТВ ради у оквиру Центра за културу. Требало би да је финансирамо пројектно, али ми то радимо по старом, фактички кроз субвенцију. Питали смо и Министарство информисања и регулаторно тело и рекли су нам да је то по закону," тврди Захаријев.

Муке малих места

Исте муке муче и општине у којима и иначе нема никаквих регистрованих електронских медија.

Од 14 таквих општина, само су две понудиле медијима суфинансирање, Опово и Мало Црниће.

"Ми до сада нисмо расписивали такве конкурсе јер нисмо имали потребе. Ове године нисмо потрошили ни динара на медије у било ком облику. Голубац је мала општина, без сопствених медија, за нас су медији незаинтересовани, немамо ниједног дописника из Голупца. Имамо један приватни радио који само емитује народну музику. Када имамо неку информацију, ми их замолимо да прочитају бесплатно. Питање је ко би то што би општина суфинансирала могао да види. Сви зову, питају кад ће конкурси, неки нас убеђују да то може и у виду јавне набавке. Ми смо опрезни," каже Владица Буљубаша, начелник општинске управе у Голупцу.

Истине ради, програм за општине попут Голупца могле би да емитују радио и ТВ станице са регионалним фреквенцијама, уколико израчунају да се то исплати за највише 80 одсто вредности пројекта, колико општина сме да финансира.

Да ствари нису једноставне у малим местима ни када се конкурс распише, јер нема много заинтересованих да на таквим конкурсима учествују, показује пример банатске општине Опово.

"Ми смо расписали конкурс за 1,5 милиона динара. Јавио нам се само један медиј, са пројектом за њихов интернет сајт, који је добио 250.000 динара. Остали новац је остао нераспоређен, јер није било заинтересованих," каже Анкица Јожика, руководилац одељења за друштвене делатности ове општине.

Посебан проблем је што конкурси нису расписани у чак девет од 17 општина и градова у којима мањинске националне заједнице чине већину становништва. То су: Прешево, Босилеград, Димитровград, Нови Пазар, Тутин, Бачки Петровац, Сјеница, Мали Иђош и Ада. Уз то, само последње три од ових општина немају медије у приватизацији.

"Тренутно је у току борба 18 медија на језицима националних мањина да не буду приватизовани. Само овде у Босилеграду, локални медиј у томе има подршку општине. Ми немамо ништа против приватизације, али су медији национаних мањина морали бити изузети из тога," каже Захаријев.

Све у свему, добре две трећине општина које нису расписале конкурсе за суфинансирање медијских пројеката има неки од набројаних проблема. С обзиром да већину од тог броја чине локалне самоуправе које приватизују медије, поставља се питање да ли је била паметна одлука да се приватизација и прелазак на нови модел давања државе медијима спроводе истовремено. Да ли је требало прво окончати приватизацију, па тек онда увести нови систем државног суфинансирања медија?

"Још од 2011. године се каснило са доношењем медијских закона. Моје је, сада могу да кажем, наивно очекивање било да ће се приватизација окончати до краја 2014. године. Сада видим да ће и 31. октобар 2015. једва бити довољан рок. Ми нисмо могли да дозволимо да цела 2015. година буде потрошена само за приватизацију. Овај распоред је усаглашен  са Бриселом. Ја се слажем да би било боље да смо могли да 'подвучемо црту' и да са новим сиситемом финансирања почнемо нову буџетску годину, али смо већ били у закашњењу са спровођењем реформи," каже Саша Мирковић.

И поред свих проблема, неке од локалних самоуправа које до сада нису расписале конкурсе најављују да ће то ускоро учинити.

"Расписаћемо конкурс до краја године. Ако иду избори, сигурно ће бити расписан конкурс," каже Снежана Баралић Бошњак.

"Ове године нам предстоје избори. Расписаћемо конкурс, грађани то очекују", каже Владица Буљубаша.