Насловна  |  Актуелно  |  2% за медије  |  Мала бара, много крокодила
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

2% за медије

25. 05. 2015.

Аутор: Милорад Додеровић Извор: УНС

Мала бара, много крокодила

Искуство које сам стекао агажујући се као представник УНС-а у комисијама за доделу буџетских средстава локалних самоуправа у неколико градова и општина намењених пројектном финансирању медија, могло би се сажети у реченици из наслова "мала бара, а много крокодила".

 

И управо због тога челници локалних самоуправа не крију задовољство што су лишени обавезе да сами суде о медијским пројектима који рачунају на одређена буџетска средства, јер су свесни да су паре мале да би задовољили све медијске апетите описане у иначе шаблонски писаним пројектима и да колико год вештом и праведном расподелом нико на крају не може бити задовољан поготову ако се те цркавице поделе по резону - свима помало, али никоме довољно.

Међутим, без обзира што је ово прва година у којој о расподели ових локалних пара подносиоцима медијских пројеката одлучују комисије које чине представници УНС, НУНС, Локал преса и АНЕМ-а, стиче се утисак да су већ успостављени доста јасни критеријуми по кјима се паре деле. Занимљиво је и да у овим комисијама, у којима може бити три или пет чланова, нема надгласавања и одлуке су, бар до сада, доношене једногласно. А у локалним самоуправама оцењују да су те одлуке и врло праведне. У просеку се за сада прихвата тек сваки трећи приспели медијски пројекат који је пристизао по конкурсима.

Мало  локалних самоуправа је, бар на до сада расписаним конкурсима, испоштовало препоруку да се за медијске пројекте издвоји минимум од два процента укупних буџетских пара за ову годину. Те паре износе од 1,7 милиона у Курушумлији, преко 5,7 милиона у Крушевцу, 10, 5 милиона у Лесковцу или 57 милиона динара у Нишу...

Општи је утисак да су многи медији, међу њима нарочито разни сајтови и портали или локалне ТВ станице чије програме чак и не могу да прате грађани општина и градова за  чија средства се конкурише, ишли логиком да шаблонски наштанцују што више наводних "пројеката" и пошаљу их на што више адреса, па колико им и где упали да се огребу по коју цркавицу.

Посебно је интересантан пример из Крушевца где је милион динара  тражио власник електронског билборда постављеног у центру града, сматрајући себе медијем који са пуним правом може да тражи буџетска средства. Он је иначе тврдио да његов билборд све што је везано за активности градске управе објављује бесплатно, али се испоставило да није баш тако. За крушевачке или куршумлијске паре намењене медијским пројектима конкурисали су иначе и интернет портали из Новог Сада, Земуна, Београда и других градова, а који иначе са стварним интересима грађана у овим општинама немају благе везе.

Иначе, у општини Куршумлија, са деведесетак брдско-планинских села и засеока, по квадратним километрима једној од највећих у Србији, иронично би било очекивати да горштаци са собом док беру дрва или терају стоку на испашу, носе лап-топ, или у кући имају рачунар, како би сурфовали по њима и информисали се шта има ново у њиховој општини, Србији и белом свету. Слично апсурдно очекивање важило би и за ТВ станице чији се програми емитују искључиво преко кабловске мреже, које иначе нема ни у свим деловима многих градова, а камоли у брдима и на планинама.

А, што се интернет портала тиче, карактеристично је да су њихови оснивачи и власници најчешће дописници централних државних медија, па што дневно штанцују за своје централне редакције, то "налепе" и на своје портале. Међу њима је иначе врло развијена "ресавштина", јер се не зна ко од кога и колико "краде" и преписује, а има и садржаја који су бајати и које је прегазило време.

Нешто и о ургенцијама и  притисцима на чланове комисија. Било их је, додуше не агресивних, него онако финих и дискретних. Потписник ових редова је те урганције педантно и јавно саопштавао већ на првом састанку комисије. Занимљиво је још да, када је о већим износима реч, има љубазних понуда да се оде на ручак или вечеру, а нисам сигуран да није било и оних који су били спремнни да члановима, или некон најутицајнијем члану комисије, понуде и проценат од средстава која би им била одобрена.

Наравно, лично сам одбијао позиве чак и на "кратки експресо" које су ми нудиле неке колеге у Крушевцу и Куршумлији где сам одлазио на састанке комисија као представник УНС-а. Ради се иначе о колегама са којима би радо попио кафу и пријатељски ћаскао, да није тог посла у арбитрирању око пара за медије. А после потписаних записника са једногласним комисијским одлукама, стизале су ми непристојне и помало претеће СМС поруке појединих подносилаца медијских пројеката који су "извисили" за паре. Уколико се буду понављале јавно ћу саопштити имена "писаца" таквих порука.

За сада, бара јесте плитка, у њој се брчка и учи пливању пуно "медијских крокодила", многе локалне самоуправе касне са конкурсима, а чланови комисија су још увек на броју. Ко преживи причаће!

 

Коментари (9)

Остави коментар
сре

03.06.

2015.

Додеровић [нерегистровани] у 10:39

Прочитај па одговарај

Господине Коцићу, нигде у тексту не тврдим да су "сви пројекти" штанцовани, нити да су све комисије "доносиле одлуке једногласно", јер сам наводио и одреднице "многи" и "бар до сада".Остајем иначе при тврдњи да је "бара мала", а да су "крокодили" и бројни и свакакви, јер по Србији је заиста много оних који су умислили да су новинари и медији по оној народној "чула жаба где се кују коњи"...или да се отварају сајтови и портали. Не бих да полемишем са вашим ставовима јер се много не разликују од мојих, али немојте ми приписивати да сам написао он што нисам.Иначе, замерам невладином сектору, што попут ЛАФ-а у Нишу, није тражио да има соје посматраче и мониторинг над радом комисија. У Нишу, где се врти и највише пара за медијске пројекте,може бити и највише притисака на чланове комисије, па самим тим и највише неправди у расподели пара.Јер, знајући власнике медија, апетити су не само медијски, него и политички.

Одговори
пет

29.05.

2015.

Dragan Kocić, City radio Niš [нерегистровани] у 22:54

Nije bara mala, spram toga kakvi su krokodili

Kao neko ko je takođe bio član jedne od komisija, ne bih se složio sa nekim konstatacijama koje su iznete u ovom tekstu. Nije tačno da se odluke u komisijama donose jednoglasno. U Pirotu ne samo da odluka nije doneta jednoglasno, nego je i nametnuta zbog potrebe da se određenim medijima opredele sredstva po svaku cenu. Čak i po cenu da ti "mediji" nemaju projekte, već svoje programske šeme proturaju kao "projekte".

Ne bih se složio ni da je bara mala, a mnogo krokodila. Bara je ovog puta sasvim dovoljno velika za sve "krokodile" koji imaju dobre projekte. Oni koji ne znaju, ili ne žele da znaju kako funcioniše projektno finansiranje, ne mogu biti "krokodili" koji će stati u ovu baru. A zašto nije tako, to je pitanje i za medijska uduženja, i za članove komisija, i za lokalne samouprave i za ministarstvo.

Takođe, nije tačno da su svi projekti šablonski pisani. Ima i te kako kvalitetnih ideja i projekata. Ali, problem je u tome što upravo ovi šablonski i bezlični "projekti" dobijaju finansijsku podršku, a neretko oni pravi, sa jasno definisanim javnim interesom, ostaju bez podrške. U ovo sam se uverio prateći pomno sprovođenje konkursa i u velikom broju drugih opština. Raspodela možda jeste vešta, ali nije pravedna.

Mislim da nije dobro što se olako prihvatilo da će ova godina biti "prelazna" zbog uvođenja novog načina finansiranja, pa se tolerišu brojni propusti. Zakon može da se poštuje ili da se krši, treća opcija ne postoji. A ovde se i te kako krši, problem je samo što retko koga to zanima...

Dragan Kocić
Direktor City radija, Niš

Одговори
чет

28.05.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 08:12

Večita

Gospođa Čabarkapa, kao revnosni borac za novinarska prava i interese, morala bi konačno da i novinaerima i javnosti objasni kada je poslednji put organizovala izbore u tom svom sindikatu.Da odgovori i kome je i kada podnela finsijski izveštaj , kao i izveštaj o svojim putešestvijima na razne međunarodne skupove.Zatim, koliko ima članova sa plaćenom članarinom kako bi bilo jasno da li se radi o reprezentativnm sindikatu,ili o njenoj privatnoj organizaciji sa večitim predsedničkim mestom.I tek posle ovakvih odgovora i tek tada imala bi pravo da se oglašava u javnsti u ime novinara.

Одговори
уто

26.05.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 19:03

evo jos

16. мај 2015. | 09:39 | Извор: Бета
Синдикат новинара: Комисије легло корупције

Синдикат новинара Србије (СИНОС) упутио је данас оштар протест због, како наводе, начина на који је Министарство културе и информисања Србије делило средства за суфинансирање пројеката, и што су паре углавном подељене организацијама чији су представници били у комисијама.

Одговори
уто

26.05.

2015.

krokodil van bare [нерегистровани] у 18:59

evo vam odgovor

Извор: Танјуг
Пројектно финансирање медија (ни)је легализовало корупцију?

Прва расподела буџетског новца за пројекте које одобрава Министарство културе и информисања обављена на основу нових правила медијских закона показала је сву слабост и коруптивни потенцијал пројектног финансирања, саопштио је данас Синдикат новинара Србије (СИНОС). С друге стране Коалиција медијских и новинарских удружење и Асоцијација медија саопштавају да су на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја њени представници у независним комисијама радили потпуно аутономно.

"Комисије у којој су већину чинили представници одабраних медијских удружења расподелиле су новац грађана Србије сопственим удружењима, тако да се нико не љути и да сви буду намирени", наводи се у саопштењу.

СИНОС оцењује да су медијски закони и систем пројектног финансирања легализовали корупцију и додаје да је расподела буџетског новца по новим правилима показна вежба дељења главног колача.

"Новац локалних самоуправа, после гашења локалних медија, по истом кључу, ортачки и братски биће расподељен медијским кућама које су чланице удружења и асоцијација које већински одлучују о расподели новца грађана Србије", оцењује СИНОС.

...

Синдикат новинара Србије и Професионално удружење новинара Србије у саопштењу су објавили износе за пројекте у које су имали увид.

Према тим подацима, Удружење новинара Србије добило је 2,67 милиона динара, Независно друштво новинара Војводине 2,21 милиона динара, а Независно удружење новинара Србије 1,2 милиона динара.

Асоцијација медија добила је 1,93 милиона динара, Асоцијација независних електронских медија 1,99 милиона динара, а Агенција Фонет, чији је власник и председник УО Асоцијације медија 2,16 милион динара.

Агенција Бета, која је чланица Асоцијације медија, добила је 2,53 милиона динара, Савет за штампу, чија је председница УО и председница УНС добио је 1,91 милиона динара, а Локал пресс 916.000 динара.

Како се додаје, поред сукоба интереса и одобравања новца за пројекте које су поднеле њихове асоцијације и удружења, "намирене" су и медијске фирме које су у власништву породице министра одбране Братислава Гашића, па су тако фирма АДД Продуцтион и "Зона плус", које су у власништву сина и супруге, на конкурсу добила 768.000, односно 900.000 динара.

Додаје се да је за серију о филантропији Фонд Б92, чији је оснивач Веран Матић, "медијски експерт који је одлучивао о пројектима и један од најближих сарадника државног секретара за информисање у Министарству културе Саше Мирковића", добио нешто мање од четири милиона динара.

Потпуно је јасно, наводи се, зашто је Министарство културе и информисања законом и подзаконским актима онемогућило да у комисијама за доделу пројеката партиципирају представници Синдиката новинара Србије и Професионалног удружења новинара Србије, организација које су упозоравале на негативне последице лоших законских решења.

Коалиција медијских и новинарских удружење и Асоцијација медија: Чланови комисија потпуно аутономни

Коалиција медијских и новинарских удружење и Асоцијација медија саопштили су данас да су на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја њени представници у независним комисијама радили потпуно аутономно и нису били изложени никаквим утицајима и притисцима, ни Министарства, нити оних који су их предложили. У заједнчком саопштењу Коалиције (НУНС, УНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес) и Асоцијације медија навели су да су заједничким договором делегирали своје кандидате за комисије, без утицаја и било каквих интервенција представника власти.

"За чланове комисија бирани су стручни људи са професионалним угледом, који су одлуке доносили руководећи се својом савешћу и знањем, квалитетом предлога пројеката и њиховом усаглашеношћу са законски дефинисаним јавним интересом у сфери информисања", наводи се у саопштењу.

Како се навод, проблеми на који су наилазили јесу, пре свега, у сфери квалитета предложених пројеката, као и неких процедуралних пропуста, које је могуће отклонити у наредном периоду.

Коалиција и Асоцијација подсетиле су да је пројектно финансирање медијских садржаја у јавном интересу, прописано новим Законом о јавном информисању и медијима, био је један од кључних захтева новинарских удружења и медијских асоцијација у реформи медијског законодавства.

Према њима, неопходно је да целокупан процес доделе јавних средстава за суфинансирање медијских садржаја буде у потпуности транспарентан, што подразумева контролу и не искључује критике, али се не сме дозволити да могући пропусти сам овај процес доведу у питање.

Модел суфинансирања јавног интереса у сфери информисања путем независних комисија од кључног је значаја за будућност медија и медијског професионализма у Србији, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су дебата и критичко преиспитивање практичне примене конкурсних процедура увек добродошли, јер представљају важну карику у дугогодишњим настојањима новинарских удружења и медијских асоцијација да се однос државе и медија учини што транспарентнијим и инклузивнијим.

У саопштењу се наводи да су у 2015, која је у стручној јавности већ названа "прелазном" или "експерименталном" за спровођење нових медијских закона, унапред очекивани поједини проблеми и пропусти у поступку конкурсног суфинансирања медијских садржаја кроз независне комисије, у складу са јавним интересом, као једном од кључних реформских процеса.

Циљ је да се, после овогодишњег искуства, ти проблеми темељно анализирају и отклоне и цео поступак подвргне евалуацији, како би се, у договору са Министарством културе и информисања, пронашла решења која ће га унапредити, пише у саопштењу.

Одговори
уто

26.05.

2015.

milica [нерегистровани] у 15:39

Lupetanje

Ocigledno da gospodin koji komentarise ovaj tekst, isti nije ni procitao, nije razumeo poentu price ili ga je pak pogodjilo to sto je pravedno doneta odluka o dodeli srestava a njegov "projekat" nije prosao.

Одговори
уто

26.05.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 09:49

gladni krokodili

Razlog više da se još jednom preispita Pravionik o učešću na konkursu za projektno finansiranje! Izbacite portale i agencije koji su najdrskiji i najdrčniji za državne pare. Jedni isti konkurišu po celoj Srbiji, prete, ucenjuju i najprljavije igraju. Zna se šta je medij za prosečnog Srbina i srpskog seljaka - televizija, makar i najgora lokalna, radio i novine, ako stigne da ih pročita. Ostali krokodili neka se dokažu kao novinari . Oni bi da rade i za sebe i za druge medije i to nije sukob interesa. Izborite se za drugačije vrednovanje i drugačiji model finansiranja, pa će i krokodili uginuti.

Одговори
пон

25.05.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 16:06

Autore

Neverovatno je koliko "anonimus" olako optužuje komisije koje rade na dodeli lokalnih, ina;e skromnih para, po konkursima za medeijske projekte.Očigledno je dea je totalno pobrkao lončiće i pojma nema čemu priča i sa kojim argumentima ima pravo da nekoga naziva mafijom.Zato su i sve njegove ocene i optužbe čisti i neargumentovani "ćorci"!

Одговори
пон

25.05.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 13:45

MAFIJA

Koja ste Vi mafija postali , ne vodeći računa o malim, lokalnim medijskim kućama, o činjenici da upošljavaju određeni broj radnika, izmiruju svoje obaveze prema državi, deleći pojedinim medijima milione, a pojedinima ni crkavicu, jer nisu deo Vaše priče. Utvrdite kriterijume za dodelu sredstava, napravite razluku između TV stanica , radija, portala, produkcijskih kuća, i bez omalovažavanja bilo koje opštine ili medijske kuće, pogotovo iz unutrašnjosti Srbije.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси