Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
28. 03. 2015.
Смешно мале паре
Почетком марта, најзад је, са потписом градоначелника, и у Ваљеву објављен конкурс за пројектно суфинансирање медија.
Међутим, иако се на томе темељно радило, морало је, после сугестије струковних удружења, доћи до исправке.
Наиме, конкурсом је било предвиђено да на њему могу учествовати „медији са седиштем на територији града Ваљева“, али је то сада исправљено, па сада у тој тачки конкурса стоји да за средства може конкурисати „Издавач медија чији је медиј уписан у регистар медија, односно регистар јавних гласила у Агенцији за привредне регистре“.
У осталом конкурс на висини задатка, нарочито његов увод: Намена конкурса је финансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања, који доприноси истинитом, непристарсном, правовременом и потпуном информисању свих грађана града Ваљева, заштити и развоју људских права, демократије, унапређењу правнее и социјалне државе, слободном развоју личности, заштити деце и младих, развоју културног и уметничког стваралаштва, развоју образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система , развоју науке, спорта и физичке културе, заштите животне средине и здравља људи, унепређивања медијског и новинарског професионализма и осталих медијских садржаја који доприносе задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације.
Аферим, овоме ни УН, ЕУ, не би имали шта замере. Али, све то за 3,5 милиона динара, што не чини ни 0,15 посто градског буџета.
Милан Милиновић, власник и уредник „Вујић“ телевизије, која најутицајнији медиј у Ваљеву, каже да пројектно суфинансирање има добрих страна, у првом реду то да се из буџета могу добити неке паре, до пре неколико година средства су добијала само медијске куће у власништву града. Међутим, то су смешно мале паре. Његова кућа је добијала око трећине издвојених средстава, око милион динара, а ту нема ни за један пројекат. Невоља је што они који су на власти очекују да се за те паре прате све активности власти.
Истина, то очекују сам о необавештени, али, већина их је необавештено. Паре које добију не покрију ни 50 посто пројекта. Више новца добију од уговора за праћење сталних градских манифестација, од Тешњарских вечери, до Џез феста. Па он дражави, на име пореза и доприноса, плаћа седам милиона годишње, шта добија од државе, у овом случају града. Ако би се издвајало 2 посто из буџета, то би била озбиљна средства, овако, то је смешно, поштовање процедуре, од чега нико нема бенефита.
Ни Дарија Ранковић, уредница портала „Колубарске“, не види разлоге за оптимизам: Ваљево за медије издваја срамотно мало новца, тек 3,5 милиона динара или 0,15 посто за пројектно финансирање и још шест милиона динара за субвенције Радио Ваљева за првих шест месеци ове године, до када овај медиј по закону мора бити приватизован.
Наставља, да је то смешно мала сума, која најбоље одсликава однос власти према медијима. Са тим новцем Ваљево би да финансира пројекте три телевизије, шест радио станица, три регистрована портала, једног недељника и вероватно још по неког произвођача медијских садржаја, који се јави на конкурс.
По њој, пројектно финансирање је још једно понижење за новинарску професију и то из више разлога. Кроз пројектно финансирање се ограничавају слобода (наметањем тема које могу бити обрађене и плаћене кроз пројекат) и средства (мало новца, а много медија).
Новац, који се за пројектно финансирање издваја из буџета је смешно мали део јавних средстава, а још је мањи приход за медије да би егзистирали.
С обзиром на то да су медији деградирани требало би у Закону о јавном информисању да пише да су оснивачи медија хуманитарне организације, а не привредна друштва, која се иначе оснивају зарад остваривања профита. А кроз пројектно финансирање не да нема профита, него се медији доведе у апсурдну ситуацију да поред правдња буџетских средстава утрошених за реализацију пројеката, морају правдати и део сопствених средстава која су уложили у пројекат!?
По Дарији, апсурд је да медији, по завршетку пројекта, морају доставити наративан и финансијски извештај. Финансијеру није довољан доказ да је извршена уговорена обавеза – видео или аудио запис, текст реализованог пројекта, него се у правдању рачуна и трошкова насталих приликом реализације „иде у ситна цревца“ за 120.000 динара колико је коштао пројекат или извршена услуга.
Истовремено грађевинска фирма, која се такође јавља на конкурс (тендер) за услугу (асфалтирање) која кошта неколико милиона динара, (не мора да има сопствено учешће), на крају обављеног посла није у обавези да финансијеру достави наративни и финансијски извештај. Довољна је асфалтирана улица.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.