Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
06. 03. 2015.
Крагујевац још увек без конкурса за медије
Расписивање конкурса за суфинансирање медија у Крагујевцу планирано је за крај марта, усмена су уверавања надлежних.
Иако се власт у граду на Лепеници променила пре више од четири месеца, процес прилагођавања још траје. Градска кућа недавно је усвојила одлуку о новој систематизацији управа, која ће се примењивати од 1. априла, односно тек после пролећног ребаланса буџета. Док се све то не заврши, за медије, ситуација је прилично неизвесна. Постоје једино усмена обећања да ће конкурс да буде расписан крајем марта.
За сада, према уверавањима надлежних, сума намењена суфинансирању медијских пројеката, која је преписана из прошлогодишњег буџета, највероватније ће остати иста. Реч је о око 40 милиона динара, уз напомену да у тај износ улази и дуговање пренето из 2014, које је приближно 14 милиона.
- Ми ћемо ићи сигурно на овај износ који већ постоји, значи 40 милиона динара, без повећања. Ребаланс је нешто што морамо да спроведемо због промене администрације, па онда сходно томе мора да се усклађује и начин коришћења буџета. Износ за медије сигурно неће бити умањен, то вам гарантујем – тврди Обрад Турковић, који би ускоро требало да буде постављен за помоћника градоначелника за информисање.
О датуму објављивања конкурса, међутим, још се ништа не зна. Настојања су да се распише до краја марта, али нема чврстих гаранција да ће тако и да буде. Ипак, иако се за сада све своди на усмена обећања и добру вољу, Турковић нас уверава да ће читав процес да се одвија у потпуности у складу са законом.
Без фаворизације
- Ми ћемо настојати, по препоруци министарства, да у комисији буду представници удружења медија и независни новинари. Онда када објавимо конкурс, неће постојати никаква фаворизација и сви су добродошли. Начелно, све ће зависити од одлуке комисије по чијој ћемо препоруци и да распоредимо средства – каже Турковић и додаје како ће то највероватније да буде из два једнака дела.
Како закон и предвиђа, једино медијско јавно предузеће у граду до краја процеса приватизације неће имати право на опредељена средства. Тако ће, каже Турковић, Радио-телевизији Крагујевац, као и до сада, месечно бити уплаћивано око пет милиона динара закључно са 30. јуном 2015. Уколико се приватизација заврши повољно, свакако ће имати прилику да учествују у другој годишњој расподели буџетског новца намењеног свим медијима.
Усвојен буџет града Крагујевца за 2015. годину је 8,2 милијарде динара. Сума од 40 милиона опредељена за медије далеко је испод пожељна два процента (свега 0,48 одсто). То, заједно са средствима која се издвајају за РТК, праксу крагујевачких власти сврстава у ред са већином општина у Србији које нису позитивно одговориле на акцију Удружења новинара Србије (УНС) да се медијима опредељује најмање два одсто годишњег буџета.
Ипак, иако подстицани с недовољно средстава за њихово стабилно, независно и дугорочно функционисање, годинама смо били сведоци да су медији финансирани јавним новцем били само продужена рука власти. Нова постава на челу града тврди да ће, без обзира на износ, убудуће бити другачије, а да ли ће, остаје да видимо.
Приватним медијима је готово исто
Док нови закон о финансирању медија из буџета оним кућама чији је оснивач локална самоуправа намеће безусловну приватизацију и потпуну промену пословања, што за многе значи и неизвесну будућност, за приватнике, практично, не мења много тога.
Према евиденцији АПР-а, на територији града Крагујевца регистровано је 27 јавних гласила. Пракса је, међутим, да се извештавањем и креирањем слике у јавности, осим радија и телевизије, баве и многи који немају такав статус, док неки други, уписани као медији, раде нешто сасвим друго. Нови регистар – Регистар медија, с много озбиљнијим захтевима за упис, који је ступио на снагу 13. фебруара, требало би да и у ту област уведе мало реда.У нади да нови прописи ипак омогућују здравију конкуренцију и равноправнији положај приватних медија у борби за буџетска средства, они се за тржишну утакмицу ревносно припремају на потпуно исти начин као и раније.
- Заиста не видим неке битне промене. Једино што улива наду је препорука за формирање комисија, јер, ако у њима заиста буду представници удружења и истакнути медијски радници, не би требало да буде проблема, али видећемо. Још ништа не знам. Конкурисаћемо свакако и код министарства и код локалне самоуправе кад објаве позив - каже новинарка Нина Бајић, која је задужена за писање пројеката на јединој крагујевачкој приватној телевизији, Каналу 9.
- Истински доказ да је борба заиста равноправна биће само ако они медији који су ранијих година били означени као ’неподобни’ због своје истрајности у независном извештавању, у новој трци и учествују и добију одређена средства, без промене уређивачке политике, али то заиста остаје да видимо. Много је скепсе и даље и бојим се да они неће ни да се појављују на конкурсима града – каже крагујевачка новинарка са дугогодишњим искуством.
С друге стране, Обрад Турковић, као представник власти, тврди да ће у односу на ранију праксу интернет медији, који су били у сенци традиционалних, сигурно имати равноправнији третман:
- Мислим да је и неравномерна распоређеност средстава на све врсте медија довела до тога да су неки били прилично запостављени, иако они представљају и садашњост и будућност, у једнакој мери као и неки други. Радио програм се враћа у живот више него што је то било до пре пар година и томе треба посветити пажњу, као и информисању путем интернета које је потпуно другачије од устаљене праксе где доминира телевизија, а највише га користе млади.
У Крагујевцу, иако се информисањем бави више интернет портала, према евиденцији Агенције за привредне регистре, до почетка ове године, свега два су била уписана у регистар јавних гласила. Нови закон, међутим, јасно предвиђа да нико ко нема такав статус нема ни право на буџетска средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.