Како је Јован Пламенац рекао за УНС, у овом случају тужено је Министарство културе и медија због тога што је допустило да портал Удар постоји, иако није имао објављен импресум, име уредника, нити је био познат његов власник.

Овај портал је, иначе, сада угашен. Последња објава била је 30.8. 2020. године, на дан парламентарних избора у Црној Гори, када је објављен списак од 235 лица, међу којима су политичари, бивши војни и полицијски функционери, свештеници али и новинари, а која су наводно „сарадници српске службе у Црној Гори“.  

Адвокат Јована Пламенца Никола Ангеловски потврдио је УНС-у да је Министарство у овом случају тужено, и по ставу суда одговорно, због „нечињења“.

„Портал Удар није био у евиденцији медија ресорног министарства, иако је по закону у обавези, а министарство није учинило ништа да спречи рад овог портала, да утврди власника, односно уредника медија, као и да покрене поступке изрицања новчаних казни у случају необјављивања импресума“, рекао је Ангеловски.

Како је додао, у овом спору, суд је тумачио и европску праксу и одлучио да је Министарство одговорно и да треба да надокнади нематеријалну штету оштећеном Јовану Пламенцу.

Спорне објаве на нерегистрованом порталу

Како је утврђено пресудом Основног суда, на порталу „Удар“ 17. августа 2020. године објављен је видео запис на којем је, поред осталих, Пламенац означен као сарадник српске Безбедносно-информативне агенције (БИА), кодног имена „Лисица", те да му је оперативна веза, такође свештеник, јереј Горан Крстић.

Према наводима из пресуде, "изнијете тврдње на поменутом порталу нијесу засноване на било каквом доказу, нити на исти упућују, а ни не наговјештава се да је у питању сумња, претпоставка и/или гласина, па је јасно да те информације нијесу објављене у доброј вјери, нити су служиле расправи од јавног интереса”.

"Објавом на проталу 'Udar.me' директно се утицало на част и углед тужиоца, јер је исти широј јавности представљен као извршилац тешког кривичног дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе - шпијунажа из чл. 368 КЗ ЦГ, чиме је повријеђено људско достојанство тужиоца које јемчи Устав Црне Горе", истиче се у пресуди.

Како пише и у пресуди, Министарство је, имајући у виду расправу у јавности коју је покренуло објављивање оваквих информација, имало сазнања о постојању овог медија, али није учинило ништа да утврди идентитет власника и уредника.

Портал је, путем анонимних објава, оптуживао новинаре, политичаре, активисте и свештенике за сарадњу са страним службама, издају и друге тешке оптужбе, које нису биле поткрепљене доказима.

У неколико одвојених судских процеса, тужбе су биле уважене и донете су пресуде које потврђују да је портал ширио мржњу и дискриминацију.

Ко је Јован Пламенац

Парох барски Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве Јован Пламенац рођен је у Бару 1955. године.

Новинарством је почео да се бави 1977. године, када је почео да ради у „Репортеру“. У својој новинарској каријери радио је и у „Дуги“, Радио Бару, „Побједи“ и био уредник Радио Светигоре.

Добитник је више награда Удружења новинара Црне Горе (УНЦГ), као и награде УНС-а „Милан Жегарац“ која се додељивала ратним репортерима.

Био је председник УНЦГ-a. Члан је УНС-а од 1994. године.

Како су рекли за УНС, почетком јула су, без ранијег обавештења, на пословни имејл добили нову, измењену систематизацију.

„Тако смо видели да се радна места за петоро колегиница и колега потпуно укидају, а да се број новинара рубрике Спорт смањује са пет на три, односно да ће два новинара остати без посла“, рекао је за УНС један од колега који је добио отказ, а који је желео да остане анониман.

То се и догодило 22. јула када је њих седморо добило Решења о престанку радног односа.

Отказе уговора о раду, по одлуци послодавца, односно издавача портала 24седам.рс, компаније Digital media network doo, добили су уредник и два новинара рубрике Спорт, лектор и новинар рубрике Култура, укинута је рубрика Друштво у којој је отказ добио уредник рубрике као једини члан овог дела редакције, као и један новинар-фоторепортер. 

„Није било никакве назнаке да ће се ово догодити. Никога нису обавестили, нити су нам пре тога послали упозорење или нас информисали да су резултати нашег рада лоши или да је посећеност сајту опала“, рекао је за УНС један од колега који је добио отказ.

Како наводи, крајем јула са њима је раскинут радни однос, а решење је потписала директорка издавача медија, компаније Digital media network doo Маргарета Станић.

Пословни резултати и посета сајту у паду

У отказу уговора о раду, у који је УНС имао увид наводи се, између осталог, да је “након извршене анализе пословних резултата у првих 5 месеци 2025. године у односу на 2023. и 2024. годину, Послодавац утврдио да пословни резултати имају негативне теденције“.

Објашњава се да су „расходи по основу исплата зарада запослених  готово исти у анализираном периоду, а да остварени пословни резултати, који су по објективним критеријума у паду, негативно делују на обим пословања и привређивање Послодавца“.

Све то заједно, наводи се, „за последицу има престанак потребе за радом запослених на неодређено време на појединим радним местима на којима је потребно утврдити вишак запослених“. 

У Решењу пише и да је „званични Гемиус рејтинг Послодавца значајно пао у 2025. години у односу на 2024. годину“.

У мају 2024. године Послодавац је био на 9. позицији на тржишту, а у истом месецу ове године се налази на 16. позицији. Слична ситуација је у поређењу првих 4 месеца 2024. године у односу на прва 4 месеца ове године“, пише у Решењу.

У њему се истиче и да иако није сигурно да ће промене које ће послодавац вршити на основу одлуке о смњењу броја запослених бити довољне за даље економски одрживо пословање, он је приморан да их изврши без одлагања.

У Одлуци о утврђивању организационих промена које доводе до престанка потребе за радом запослених на неодређено време која је донета 2. јула, а у коју је УНС такође имао увид, наводи се и да ће Послодавац тог истог дана спровести оцењивање запослених у рубрици у којој је потребно смањити број запослених, рубрици Спорт, те да ће након спроведене оцене два запослена са најмањим бројем бодова остати без посла.

Уредник Спорта, рубрика Друштво и лектор непотребни, култури довољан само уредник

У Одлуци о утврђивању организационих промена, коју је такође потписала Маргарета Станић, описују се и додатни разлози за смањење броја запослених у свакој категорији.

Након што се наводи да ће се број новинара у рубрици Спорт смањити са пет на три, у Одлуци пише да се „радно место Уредник рубрике Спорт укида, осим из раније наведених разлога, и из разлога што ће након ових промена број новинара у овој рубрици бити смањен за 40 посто, па је пословна процена Послодавца да више није неопходно да се у рубрици Спорт настави са постојањем  радног места Уредник рубрике“.

„Радно место Лектор укида се, јер опис послова лектора, треба, у складу са својим општим образовањем, да обавља сваки новинар самостално у оквиру свог делокруга посла“, наводи се у Одлуци.

У истом документу пише и да се радно место новинар рубрике Култура укида, „јер је утврђено да, с обзиром на обим посла у оквиру ове рубрике и броју посетилаца ове рубрике у односу на остале рубрике, одговор на радне задатке за потребе ове рубрике може да обавља самостално Уредник ове рубрике“.

Како се даље истиче, кад је реч о радном месту Новинар-фоторепортер „процењено је да због укупно смањеног обима посла, укидања појединих рубрика и радних места, није више економски и са аспекта потреба посла рационално да и даље постоји ово радно место“.

„Радно место Уредник рубрике Друштво укида се, јер се укида целокупно Одељење рубрика Друштво, имајући нарочито у виду да је Послодавац направио пословну процену да укидање ове рубрике неће утицати на позиционирање на тржишту“, пише у Одлуци.

УНС је од директроке компаније Digital media network doo Маргарете Станић покушао да добије одговоре на питања због чега запослени нису добили упозорење да ће доћи до смањења броја запослених, нити било какву информацију о лошим пословним резултатима медија у којем раде, али их до објављивања овог текста нисмо добили.

О порталу  24 Седам и Digital media network doo 

Портал 24 Седам основан је средином 2020. године, а у регистар медија Агенције за привредне регистре уписан у фебруару идуће године. Издавач овог портала је фирма Digital Media Network, основана априла 2020. године, неколико месеци пре покретања портала.

Власница фирме је у почетку била Маргарета Станић, садашња директорка, а власништво је у септембру 2021. пренето на швајцарску фирму Europe Development Business Group AG.

Редакција портала, иначе, налази се у Сава центру на Новом Београду, где су и медији у Телекомовом портфолију, као што су Еуроњуз и Њузмакс адрија.

Најављен је као портал који ће бити посвећен „испитивању тачних чињеница, игнорисању полуинформација и потпуном бојкоту дезинформација“, а профилисао се као медиј чија је уређивачка политика провладина.

Овај портал познат је и по томе што је годинама уназад добијао  и значајна новчана средства на конкурсима за пројектно суфинансирање медијских пројеката.

Како се наводи и на самом порталу 24 Седам, један од оснивача портала је Чачанин Остоја Мијаиловић.

Како пише портал Истиномер, Мијаиловић је у септембру 2022. постао председник Југословенског спортског друштва „Партизан“, а са ове функције смењен је фебруара ове године. Члан је Српске напредне странке, а на ванредним парламентарним изборима одржаним 24. априла 2016. године изабран је за посланика у Скупштини Србије, са листе  „Александар Вучић – Србија побеђује“.  

Главна уредница портала је Драгана Миловановић, која је, како пише на сајту Media Ownership Monitor Србија, од 2002. до 2020. била главна и одговорна уредница дигиталног издања Новости.

Анкета је анонимна и отворена за одговоре до 31. јула 2025. године.

У наставку је линк за попуњавање анкете https://forms.gle/84YMuajjz36hqKgt7

Гладовање као оружје, тишина као саучесништво

Председниче Владе,

чланови Владе и Народне скупштине,

Обраћамо вам се као представници Удружења новинара Србије (УНС) у тренутку када свет сведочи једној од најтежих хуманитарних катастрофа. Изражавамо дубоку солидарност са свим цивилима који данас умиру јер се свет не усуђује да одлучно реагује, као и са колегама новинарима који, упркос свему, и даље обављају свој новинарски задатак. Нажалост, Влада Републике Србије показује уздржаност – у тренутку када би свака држава требало да покаже храброст.

Једини преостали сведоци злочина и патње су локални новинари. Под блокадом и уз забрану уласка страним новинарима, они свакодневно ризикују своје животе како би свету пренели истину. А сада се и они покушавају ућуткати глађу.

Међународна и Европска федерација новинара (ИФЈ и ЕФЈ) упозоравају да су новинари у Гази досегли тачку физичког колапса: гладују, губе свест, снагу – а тиме и могућност да обављају свој посао.

Према подацима ИФЈ-а, најмање 187 новинара и медијских радника убијено је од почетка рата у Гази. Њихове смрти шаљу опасну поруку: да истина не сме да се чује. Затварањем Газе за стране новинаре, израелска војска гуши слободу изражавања и право јавности да зна. Сведоци смо буквалног ућуткивања гласова истине – новинара – изгладњивањем до смрти.

Изостанак јасне осуде блокаде помоћи и напада на новинаре, дубоко су разочаравајући и морално неприхватљиви. Чак и најављена хуманитарна помоћ губи на значају без чврсте политичке одлуке и става.

Захтевамо да Влада Републике Србије јавно и званично подржи хитну евакуацију цивила који су у непосредној опасности, међународне захтеве за омогућавање приступа страним новинарима Гази, заштиту локалних извештача и позиве на међународну истрагу систематског изгладњивања као ратног злочина.

Србија мора стати на страну истине, хуманости и међународног права. Очекујемо да Влада Републике Србије снажно подржи међународно право и заштиту људских права.

Када се истина глађу ућуткује — наша је дужност да говоримо још гласније. Морална и политичка је срамота да српска Влада у овом тренутку ћути.

„УНС изнова позива Одбор да Закон о електронским медијима (ЗЕМ) примени онако како гласи, једнако према свима, без дискриминације, да уочене неправилности отклони и поступа у складу са Законом, а не да га свесно крши“, навео је УНС-у данашњем одговору.

УНС је истакао да „остаје при тврдњи да кандидати не испуњавају законске услове, да Одбор има неспорна сазнања о овим чињеницама и да је упркос томе заузео другачији став и формирао коначну листу, а такво противзаконито поступање не може да буде правдано 'сврсисходношћу' и паушалним навођењем да нешто 'не би било правно утемељено'“.

„УНС сматра да 'сврсисходност' не може да оправда дискриминаторско поступање и кршење закона, а правно утемељење Удружење налази у слову закона који одређује да штампани медиј није електронски медиј, да особа која предаје верски предмет нема потребна знања одређена чланом 10 Закона о електронским медијима, и да кандидат који сам напише да има 9 година радног искуства у својој биографији не испуњава законске услове који одређују минимум 10 година радног искуства“, навео је УНС.

Удружење је подсетило Одбор да је 13. јуна УНС упутио Приговор којим је, између осталог, указао на кршење одредби ЗЕМ-а и то чланова 4 став 1. тачка 6), члана 10 и члана 15.

УНС је и тада позвао Одбор да законске одредбе примењује како гласе, једнако на све, независно ко су овлашћени предлагачи и ко су кандидати.

Након што је Одбор УНС-у доставио Предлог извештаја за Листу за чланове Савета Регулатора са позивом да се изнесу примедбе и коментари, Удружење је то и учинило.  

УНС је најпре Одбору за културу и информисање доставио коментаре на Предлог извештаја за седам овлашћених предлагача чланова Савета РЕМ-а, у којима је навео да шесторо предложених кандидата не испуњава услове за избор за чланове Савета РЕМ-а.

Одбор је УНС-ове коментаре одбио као неосноване.

УНС је Одбору одговорио да овакав став „указује на суштинско неразумевање одредби ЗЕМ-а“.

Након одговора УНС-а, у писму упућеном Удружењу 21. јула Одбор је истакао да за кандидате Мевлуда Дудића, Сумеју Смаилагић и Мухедина Фијуљанина, за које је, између осталих, УНС навео да не испуњавају услове, није поднет ниједан приговор до сада, нити је било које удружење оспорило њихову кандидатуру.

Одбор стога, како су навели, није накнадно разматрао њихове кандидатуре и испуњеност услова да буду изабрани за чланове Савета РЕМ- а.

„За сам крај указали бисмо вам и на чињеницу да је Одбор већ утврдио Листу кандидата и листу организација за чланове Савета Регулатора из члана 12. став 1. тач) 1. до 4, 6), 8) и 9), те да поновно разматрање ових групација овлашћених не би било правно утемељено нити сврсисходно у овом тренутку“, додали су они.

УНС је данас, одговарајући на овакав став Одбора, указао овом телу да је тачком 4 на коју се у одговору Одбор позива одређено да ће Одбор темељно размотрити примедбе и донети закључке о подобности предлагача и кандидата, на основу критеријума прописаних ЗЕМ-ом, а да се подносиоцима даје право да говоре о кандидатима и овлашћеним предлагачима на које имају примедбе.

„Као што вам је познато, УНС-у није дата прилика првог и другог јула 2025. године да образложи свој Приговор, имајући у виду мноштво приговора и примедби изјављених од стране других организација. Из ког разлога је то тако, питање је за Одбор за културу и информисање, а не за Удружење новинара Србије“, навео је УНС у данашњем одговору.

„Примедбе УНС-а су одбијене, иако је УНС указао и доказао да поједини кандидати не испуњавају законске услове. УНС сматра да је став Одбора дат у Одговору од 21. јула године забрињавајуће погрешан“, навео је УНС.

УНС је подсетио да је Одбор Удружењу упутио Одговор на изнете примедбе дана 13. 7. 2025. године у коме је детаљно навео за сваког оспореног кандидата  разлоге због којих сматра да су примедбе Удружења неосноване и који је УНС објавио.  

„Дакле, Одбор јесте накнадно разматрао кандидатуре Мевлуда Дудића, Сумеје Смаилагић и Мухедина Фијуљанина, те су нетачни наводи из Одговора Одбора од 21. јула 'да примедби није било' и 'да Одбор није накнадно разматрао њихове кандидатуре'“, навео је УНС. 

Уколико примедби није било, упитао је УНС, „како их је Одбор могао одбити као неосноване, јер не може се одбити нешто чега нема“.

„Са друге стране, ако Одбор није накнадно разматрао кандидатуре, поставља се питање како је заузео став о основаности изнетих примедби и приложених доказа. Очигледно нешто у одговору Одбора не одговара истини“, пише у одговору УНС-а Одбору за културу и информисање.

Уз напредни фото и видео сервис и одговоран новинарски приступ, Секулић је, како је додао Ракочевић, одржао агенцију Фонет на тржишту и пребродио сва професионална искушења.

„Трудио се да схвати тежину тренутка и положај онога ко извештава, да га разуме и преузме одговорност. Једним делом је тако преузимао страхове и проблеме бројних колега, посебно оних из кризних подручја. Био је новинар и уредник који је спајао, често неспојиво: професију, људску топлину и сурову брзину рада у Агенцији - зато је тако дуго трајао, зато нас је прерано напустио“, додао је Ракочевић.

Секулић је, подсећа Ракочевић, сарађивао са бројним редакцијама на Косову и Метохији, као што су Радио КиМ, Глас југа.

Време и место сахране Зорана Секулића биће накнадно објављени. Секулић је преминуо у ноћи 21. јула у 67. години.

Одбор је у одговору УНС-у ове коментаре одбио као неосноване. УНС је у тада Одбору навео да њихов одговор указује на суштинско неразумевање одредби ЗЕМ-а.

У јучерашњем одговору из Одбора за културу и информисање навели су да је прва тачка Дневног реда 16. седнице Одбора за културу и информисање гласила: „Разматрање поднетих приговора на листу кандидата и листу организација за чланове Савета Регулатора“, те да се листа кандидата формирала искључиво на основу ових приговора.

„Напомињемо и то да је на инсистирање између осталог и вашег удружења, а у складу са договором постигнутим на састанцима одржаним у Европској кући усвојена тачка 4. Закључка копредседавајућих којом је између осталог договорено да се разматрају искључиво приговори који су овлашћени предлагачи поднели, као и да се листа кандидата и листа организација искључиво промени на основу ових приговора“, додали су из Одбора за културу и информисање.

Истакли су да за кандидате Мевлуда Дудића, Сумеју Смаилагић и Мухедина Фијуљанина, за које је, између осталих, УНС навео да не испуњавају услове, није поднет ниједан приговор до сада, нити је било које удружење оспорило њихову кандидатуру.

Одбор стога, како су навели, није накнадно разматрао њихове кандидатуре и испуњеност услова да буду изабрани за чланове Савета РЕМ- а.

„За сам крај указали бисмо вам и на чињеницу да је Одбор већ утврдио Листу кандидата и листу организација за чланове Савета Регулатора из члана 12. став 1. тач) 1. до 4, 6), 8) и 9), те да поновно разматрање ових групација овлашћених не би било правно утемељено нити сврсисходно у овом тренутку“, додали су они.

Говорници на Форуму истакли су да је информација данас моћнија него икада, али и да је одговорност оних који је преносе већа него раније. Разговарало се и о страдању новинара у сукобима широм света и о томе да њихове жртве не смеју бити заборављене.

Скупу је присуствовало око 100 лидера новинарских удружења и представника медија из више од 50 земаља и региона.

Ове године бројна новинарска удружења први пут су присуствовала форуму и именована су за нове чланове „Међународне куће новинара”, у оквиру Мреже новинара „Појас и пут“.

Представници УНС-а, Ракочевић и Рава, учествовали су на стручним, округлим столовима и говорили током свечаног отварања манифестације. Члан Управе УНС-а Предраг Рава добио је сертификат и звање „Медијског амбасадора”.

Подизање свести о могућностима сарадње и подстицање међусобног разумевања међу новинарима један је од приоритета, истакнуто је на овогодишњем Форуму “Појас и пут”.

Овај Форум део је иницијативе „Појас и пут“ као развојне стратегије за сарадњу Народне Републике Кине и других земаља у области инфраструктуре, трговине и културе.

Посета културним знаменитостима и туристичким атракцијама

Организатори су се потрудили да учесници Форума из Кине оду са што више позитивних утисака, па су за новинаре приредили и посету културним знаменитостима и туристичким атракцијама Нанчанга, Џингдежена и Ганџоуа.

Иако различити по карактеру и величини, ова три града спаја моћна река Ган, која је вековима била „животна артерија“ југа Кине.

Захваљујући њеним токовима, ови градови су још у древна времена постали важна чворишта за трговину, културу и транспорт робе, укључујући чувени порцелан из Џингдежена.

Реке су одувек играле кључну улогу у развоју кинеске цивилизације, посебно у наводњавању плодног земљишта и омогућавању комуникације између удаљених крајева царства. У

право зато Нанчанг, као историјски центар, Џингдежен, познат по уметности порцелана и Ганџоу, као „Јужна капија Ђангсија“, представљају важне тачке на мапи древне Кине, али и значајне градове у савременом развоју земље, укључујући и иницијативу „Појас и пут“.

У фокусу овог међународног скупа, ком присуствују председник УНС-а Живојин Ракочевић и члан Управе УНС-а Предраг Рава, је истицање важности медија у грађењу мостова између народа, размени информација и промоцији међусобног разумевања и поверења, као и значај размене знања, искустава и људи, како би се створиле нове прилике за заједнички напредак и јачање пријатељских односа међу народима.  

Овакви скупови представљају прилику за међусобно упознавање, успостављање нових контаката и разматрање могућности сарадње у различитим областима, укључујући медије, трговину, културу и технологију.

Свечано отварање медијског форума је планирано за сутра, а данас су организовани округли столови са новинарима из готово целог света.

На скупу који је назван „Како остварити заједничку будућност усред дубоких промена – Одговорност и улога кинеских и европских медија”, говорили су и председник Живојин Ракочевић и члан Управе Предраг Рава.

Говорници су били и новинари из Немачке, Француске, Бугарске, Турске, Пољске, Хрватске, Словеније и Белгије.

Специјални гост је био др Женг Чангџонг, професор и ментор докторских студија на Факултету за међународне односе и јавне послове Универзитета Фудан, директор Истраживачког центра за изградњу партије и национални развој при Универзитету Фудан (истраживачки центар/think tank са седиштем на овом шангајском универзитету).

Знак тихе, али нескривене дискриминације је, како додаје Блануша, „то што неки новинари уредно добијају информације и позиве, док су други принуђени да се о догађајима информишу на сајту Градске управе“.

Из разговора са колегама је, каже, приметио да се са овим проблемом суочавају и новинари КТВ-а, као и новинари портала zrenjaninski.com.

„Наш портал је овим поступком принуђен да преузима готов текст и фотографије са градског сајта (као би пренели информације о дешавањима у Градској управи), а самим непозивањем нам је омогућено да постављамо питања челницима града, фотографишемо или снимамо видео прилоге“, указује Блануша.

Као још један од видова дискриминације Блануша наводи и оцењивање пројеката на последњем конкурсу који је расписао Град Зрењанин, које је оценио као нереално.

„Како би нам вероватно потврдили да смо непожељени као новинари, на последњем конкурсу који је расписао Град, од 10 медија, ми смо са нашим пројектом заузели последње, десето место иако је, без лажне скромности наш портал volimzrenjanin.com тренутно најчитанији портал у граду и чије вести преузима неколико медија широм Србије“, навео је он.

Да се јави УНС-у Бланушу је подстакао текст „Новинаре Webinfo-a Општина Нови Бечеј не позива на догађаје – шта је лице, а шта наличје ове дискриминације?“ објављен на нашем сајту.

УНС је кабинету градоначелника послао питање због чега редакција "Волим Зрењанин" неколико месеци не добија позиве на догађаје, али до тренутка објављивања текста одговор нисмо добили.

УНС онлајн овог јуна имао је око 35.000 посетилаца више него у истом месецу прошле године и око 27 хиљада више него месец раније, у мају.

Иако статистика посете сајту УНС онлајн из ранијих година показује да она у летњим месецима опада, овог месеца посета је била већа него икада раније.

УНС посећеност сајта прати од 2015. године, а једина година када је Гугл аналитика у летњим месецима показала високу посету сајту УНС-а био је август 2016. године.

Тог августа на сајту УНС-а било је 40,373 посетилаца, а 2016. година била је година приватизације медија када је УНС био међу јединим сајтовима на којем су се могле на једном месту пронаћи најважније информације о приватизацији.

Kао и сваког месеца, и у јуну ове године на сајту УНС-а објављиване су најважније медијске информације из Србије и света, текстови о радним правима новинара, односно проблемима са којима се сусрећу колегинице и колеге у свом раду, отказима и дисциплинским поступцима против њих, нападима на новинаре и медијске раднике, информације и анализе о медијским конкурсима и пројектном суфинансирању, заштити ауторских права...

Најчитанији текст на сајту УНС-а у јуну било је саопштење „Отказ Марији Шехић на ТВ Euronews Србија пример је прогона новинарке која се супротставила професионалном бешчашћу“ које је прочитано 22.609 пута.

О најважнијим медијским информацијама на сајту УНС обавештава своје чланове слањем е-билтена на више од 7000 адреса три пута недељно, као и постављањем вести на налоге УНС-а на друштвеним мрежама Фејсбук, X и Инстаграм.

Осврћући се на то да је Одбор навео да Мевлуд Дудић и Сумеја Смаилагић испуњавају услове за кандидатуру јер имају радно искуство у „Гласу Ислама“ и подлистовима „Софта“ и „Талиб“, УНС је навео да Одбор меша електронске и штампане медије.

„Глас Ислама“ је, подсећа УНС,  гласило Исламске заједнице, лист за веру, друштво и културу који излази једном месечно, док је подлист „Софта“ ученички лист „Гази Иса-бег“ медресе, а подлист „Талиб“ студентски лист Факултета за исламске студије.

Имајући то у виду, навео је УНС, јасно је да се ови медији не могу сматрати електронским. 

“Члан 4. став 1. тачка 6. Закона о електронским медијима (ЗЕМ) одређује појам електронског медија као програма, односно целокупног програмског садржаја радија и телевизије, као и програмског садржаја доступног на захтев путем мрежа електронских комуникација”, подсећа УНС. 

УНС је подестио и да је из досадашњег поступка елиминисано неколико кандидата, за које је утврђено да имају радно искуство у штампаним, али не и у електронским медијима.

“Закон мора да се примењује једнако за све. Неједнако поступање према кандидатима који се налазе у истој ситуацији у погледу радног искуства, представља дискриминацију. Одбор мора да цени испуњеност законских услова на једнак начин према свима, јер у супротном незаконито и дискриминаторски поступа”, навео је УНС.

Иначе, УНС је навео да су се примедбе на кандидатуру др Мевлуда Дудићa односиле на радно искуство, а не на углед кандидата, како је Oдбор погрешно закључио. 

“УНС није оспорио углед овог кандидата већ је указао на то да је он предавач верских предмета, а да одредба члана 10. став 3 тачка 1. одређује да се стручњаком сматра лице у наставном или научноистраживачком звању које има најмање десет година радног искуства у струци, на факултетима на којима се студирају новинарство, комуникологија и медији, у областима и научним дисциплинама у вези са новинарством, комуникологијом и медијима”. 

Иако је Одбор у одговору навео да је Дудић предавао комуникологију на Универзитету у Новом Пазару, УНС није пронашао тај податак увидом у интернет презентације Универзитета у Новом Пазару (https://www.dunp.np.ac.rs/nastavno-osoblje/ ), Интернационалног Универзитета у Новом Пазару (https://uninp.edu.rs/srp/ ) и Факултета за Исламске студије и листе предавача на тим факултетима (https://fis.edu.rs/). 

УНС је додао и да се Одбор није изјаснио на примедбу УНС-а која се односи на то да Мухедин Фијуљанин у биографији није навео да је одлуком Владе Србије именован за в.д. директора Образовно-научног центра „Пештер”.

С обзиром на то да је Одбор за културу и информисање навео да Сумеја Смаилагић има више од 10 година радног искуства у раду у електронским медијима, УНС је подсетио да је она сама у својој биографији навела да има девет година радног искуства. 

УНС је указао на то да су биографије кандидата за чланове Савета РЕМ јавно доступне на интернет презентацији Народне Скупштине Републике Србије.

Зарад законитости, транспарентности и једнакости УНС је у одговору навео да и даље инсистира да се недостаци у изјави не могу поправљати Мишљењем министарства (необавезујућим). 

То је, навео је УНС, посебно важно, “имајући у виду да је на месту саветника министра некадашњи државни секретар у министарству информисања и телекомуникација, који је и кандидат за члана Савета РЕМ-а и једно од лица које је у својој изјави прикрило податке о сметњама из члана 15. ЗЕМ-а”.

Веома смо захвални на достављеним коментарима и Вашим напорима да процес избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије учините додатно инклузивнијим. С тим у вези, подсећамо Вас да је тачка Дневног реда на 16. седници Одбора гласила: „Разматрање поднетих приговора на листу кандидата и листу организација за чланове Савета Регулатора“ а да за пет од шест кандидата који су оспорени у Вашем допису, није поднет ниједан приговор.  

Поводом коментара које сте нам у име Удружења новинара Србије доставили, а која се односе на достављени Предлог извештаја за седам групација о примљеним предлозима кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, обавештавамо Вас о следећем:

1. за кандидата Снежану Миљковић мишљења смо да је приговор неоснован. Наиме, у вашим коментарима уопштено наводите да овај кандидат не испуњава услове из члана 10. став 3. Закона о електронским медијима, односно да се не може сматрати стручњаком из надлежности Регулатора. Детаљним увидом у достављену документацију предложеног кандидата, утврдили смо да је за Снежану Миљковић достављена потпуна и уредна документација којом се потврђује да је стручњак у смислу члана 10. став 3. тачка 2) Закона. За оспореног кандидата достављена је, између осталог, следећа документација: доказ о стеченом  високом образовању на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и доказ о радном искуству у трајању од 10 година на ТВ Храм.

2. за кандидата Мевљуда Дудића мишљења смо да је приговор неоснован. У вашим коментарима наводите да кандидат предаје предмете Da va на основу чега оспоравате углед у јавности овог кандидата. Детаљним увидом у документацију наведено је да је кандидат професор комуникологије на Универзитету у Новом Пазару. Такође, за кандидата је достављена потпуна документација прописана чланом 10. Закона о електронским медијима и то:

1) доказ о стеченом  високом образовању на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године,  

2) доказ о радном искуству у трајању  више од 10 година, односно од 1996. године у медију Глас Ислама.

3. за кандидата Сумеју Смаилагић  мишљења смо да је приговор неоснован с обзиром да се наводи да нема радно искуство у трајању од 10 година. У пријави овлашћеног предлагача достављена је потврда да кандидат више од  десет година учествује у раду листа Глас Ислама и подлистова Софта и Талиб.

4. за кандидата Љумтурије Амети, мишљења смо да је приговор неоснован, с обзиром на то да је за кандидата достављена потпуна и уредна документација у смислу члана 10. став 2. Закона. Између осталог, достављена је и оверена фотокопија дипломе о стеченом високом образовању на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године.

5. за кандидата Мухедина Фијуљанина, мишљења смо да је приговор неоснован. Наиме, увидом у целокупну документацију, као и предметно решење на које се позивате у вашим коментарима, очигледно је да се ради о угледном стручњаку са преко 30 година радног искуства у медијима у смислу члана 10. став 3. Закона, као и представнику бошњачке националне мањине. Предметно решење Агенције за спречавање корупције, којим му је изречена мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о агенцији за борбу против корупције, ни на који начин не указује на чињеницу да предложени кандидат нема углед у јавности, те стога је ирелевантна за поступак који је у току пред Одбором за културу и информисање.

6. за кандидата Милоша Гарића, мишљења смо да је приговор неоснован. Наиме, у вашим коментарима наводите да је кандидат завршио основне академске студије у трајању од најмање 240 ЕСПБ бодова за мање од 4 године. С тим у вези указујемо вам на чињеницу да Закон о електронским медијима не прописује број година које кандидат мора да студира како би испунио услов из члана 10. став 2. Закона. Диплома основних академских студија коју је предлагач доставио за кандидата Милоша Гарића потврђује да овај кандидат има високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године. Шта више, достављена диплома овог кандидата изједначена је и са основним академским студијама другог степена (мастер академске студије), у смислу Закона о високом образовању. Чињеница да ли је кандидат студирао три, четири или нпр. десет година је ирелевантна за овај поступак. Наиме, учестала пракса на универзитетима у Србији је та да се студентима омогућава да упишу и више од 60 ЕСПБ бодова у току једне академске године. Такође, студентима који се у току студија пребацују са једног студијског програма, или факултета на други, најчешће се признају одређени испити који су сродни или се преклапају, те је и тако могуће завршити студије у року краћем од четири године.

Поводом примедбе да Милош Гарић нема најмање 10 година искуства у електронским медијима, увидом у целокупну документацију која је достављена за овог кандидата утврђено је да предложени кандидат има најмање 10 година искуства у електронским медијима у смислу члана 10. став 3. Закона, те да исуњава све услове да би се сматрао стручњаком из надлежности Регулатора. Указујемо вам и на то да је о свему овоме, као и о осталим наводима које сте доставили у вашим коментарима, било доста речи на састанцима који су одржани под покровитељством Делегације Европске уније у Србији, 25. и 28. јуна 2025. године и на 16. седници Одбора за културу и информисање, која је започета 1. и 2. јула 2025. године, стога мишљења смо да није целисходно у овом тренутку поново отварати питања око којих су се учесници свих ових скупова већински усагласили.

Претходно, у априлу, редакција Webinfo-a, како је навела Јанковић, није добила позив на састанак председника општине Нови Бечеј са просветним радницама. Новинари Webinfo-a су, додаје, ипак присуствовали састанку, након што су накнадно случајно сазнали за овај догађај.

Тај састанак био је први у низу догађаја на који редакција није била позвана.

 „Од како смо почели да пратимо протесте у Новом Бечеју, може се приметити чудно понашање политичких и челних људи ове Општине. Они који су се раније са нама шалили, који су нам се нормално јављали, сада нам ‘кроз зубе’ кажу добар дан“, објашњава Јанковић.     

Не само да су, како каже Јанковић, престали да им се јављају, већ су, додаје, чули да их већина из владајуће структуре назива „опозиционим медијем“.

Да куриозитет буде већи, на питање УНС-а зашто се редакција Webinfo-a више пута није нашла међу позваним медијима на догађаје од јавног значаја и да ли убудуће може очекивати позиве на овакве догађаје, из кабинета председника општине Нови Бечеј као разлог навели су „сукоб интереса“  због тога што је супруг Тијане Јанковић одборник владајуће партије.

„Сматрамо да се Webinfo налази у сукобу интереса с обзиром да је супруг новинарке и власнице Webinfo изабран на Листи АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ-НОВИ БЕЧЕЈ СУТРА“, пише у одговору кабинета председника Општине Нови Бечеј.

„Опозициони“ или „медиј у сукобу интереса“ – Шта је разлог за дискриминацију Webinfo-a?

УНС је, увидом у Регистар Агенције за привредне регистре (АПР), утврдио да председник Управног одбора удружења ИНФО-НБ, које је издавач Webinfo-a, није Јанковић већ управо њен супруг Зоран Ђурић.

У Кодексу новинара и новинарки Србије пише да „политичка активност чланова/чланица породице новинара/новинарки/ и уредника/уредница такође може да узрокује сукоб интереса“.

У Кодексу се наводи и да „новинари/новинарке не би требало да се баве сектором у којем чланови (ближи и даљи) њихових породица или блиски пријатељи/пријатељице имају моћ одлучивања“.

Ипак, Јанковић истиче да њен супруг нема моћ одлучивања  у догађајима какав је отварање Културног центра или састанак председника општине Нови Бечеј са просветним радницама. Она каже да је одговор УНС-у из кабинета председника Општине Нови Бечеј спин и замена теза и додаје да не види везу те информације са непозивањем редакције Webinfo-a на догађаје.

Јанковић: Извештаји са протеста као потврда кредибилног извештавања

Јанковић наводи да су извештаји Webinfo-а са протеста потврда кредибилног извештавања ове медијске куће. Oна додаје да је њен супруг члан Социјалистичке партије Србије, али да се његова виђења често косе са владајућом већином.

Додала је да Закон о спречавању корупције овакав положај не препознаје као сукоб интереса, док Закон о јавном информисању и медијима не познаје овакав облик ограничења јер одговорност за садржај и уређивачку политику увек сноси одговорни уредник.

Јанковић истиче да политички ставови њеног супруга не утичу на уређивачку политику Webinfo-a, те да не могу да буду разлог за дискриминацију.

Иначе, из кабинета председника Општине Нови Бечеј су у одговору УНС-у навели и да Webinfo „никада нико није спречио да извештавају са догађаја, нити ће их спречавати да извештавају у будућности“.

Намеће се питање -  да ли су спречавање новинара да на догађај дође и не обавестити га о самом догађају иста ствар?

Поруку је, наводи Стојановић, добила од особа које познаје годинама и истиче да је због целокупне ситуације у друштву, поруку схватила врло озбиљно.

„Ништа друго не знам. Због ове ситуације сам је схватила озбиљније. С обзиром на то шта се све дешава, не можемо да будемо ни моје колеге, ни ја мирни. Управо сам због тога и изашла у јавност јер морам да будем одговорна и према колегама, јер не знамо шта може да се деси“, каже она.

Стојановић, која је и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара, напомиње да не зна шта може да буде разлог за такво упозорење, наводећи да редакција ради и пише исто као и раније.

„Врло сам забринута за безбедност, јер не знате да ли неко може да нас сретне на улици, удари или да се нешто друго деси. Због целокупне ситуације све је много сложеније. Kонтекст одређује многе ствари. Раније на пристиске нисмо гледали као сада јер је просто био другачији контекст. Били смо у ситуацији да јасно кажемо 'не, то није тако', a сада више нисмо у таквој ситуацији. Можете да кажете, али колико ће вас људи чути. То је суштина, ако се укључи читава машинерија“, закључује у изјави за УНС Стојановић.

УНС је навео да на листи предложених кандидата које предлажу цркве и верске заједнице услове не испуњавају Сумеја Смаилагић, др Мевлуд Дудић и Снежана Миљковић

Сумеја Смаилагић, како је навела у својој биографији, има радно искуство од девет година. Предложени кандидати, како је прописано Законом о јавном информисању и медијима, могу бити стручњаци који „имају најмање десет година искуства у пословању електронских медија, или се баве медијским тржиштем и осталим пословима у области електронских медија у стручним домаћим и међународним организацијама, нарочито: правници, политиколози, комуниколози, социолози“. На ово је УНС указивао и раније у својим примедбама.

Услове из члана 10 Закона о електронским медијима не испуњавају ни др Мевлуд Дудић и Снежана Миљковић. Др Мевлуд Дудић, како је навео УНС, на Факултету за исламске студије (ФИС) предаје предмете Da’va 1 и Da'va 2, који немају медијски или комуниколошки већ искључиво верски садржај.

Када је реч о кандидатима које предлажу национални савети националних мањина, УНС је истакао да услове за кандидатуру не испуњавају Љумтурије Амети и Мухедин Фијуљанин.

Љумтурије Амети, судећи по коментарима УНС-а, не одговара опису кандидата по образовању и послу који је обављала, имајући у виду да је завршила трогодишњу Високу школу за пословну економију и предузетништво.

По досадашњем радном искуству, указао је УНС, услове не испуњава ни Мухедин Фијуљанин. УНС је додао да у његовој биографији није наведено да је одлуком Владе Србије од 1. октобра 2020. године именован за в.д. директора Образовно-научног центра „Пештер”. Додатна препрека је, према коментарима УНС-а, мера коју му је 2014. године изрекла Агенција за борбу против корупције.

На листи кандидата које предлажу удружења издавача електронских медија у Републици Србији услове не испуњава, како је навео УНС, ни Милош Гарић, имајући у виду да нема 10 година искуства у електронским медијима.

Такође, у биографији коју је Гарић доставио приликом пријаве пише да је од 2010. до 2013. године завршио основне студије на Факултету за културу и медије на Мегатренду, иако те студије трају четири године. С друге стране, на званичном сајту Владе Србије приликом његовог именовања за државног секретара наведено је да је завршио Правни факултет Универзитета у Београду, што је још једна контрадикторност.

Иначе, кандидати за чланове Савета РЕМ-а су дужни да овлашћеном предлагачу доставе изјаву да не постоје сметње у вези са чланом 15 ставом 1 ЗЕМ-а, којим је, између осталог, прописано да особа која „обавља јавну функцију у Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе“ не може бити члан Савета РЕМ-а.

УНС је у коментару навео да остаје при ставу да се недостаци у овој изјави не могу конвалидовати мишљењем министарства о „додатној изјави“ коју би кандидати требало да дају када буду уврштени на листу кандидата, а пре њиховог избора.

„Обесмишљава се сам члан 15. став 2 и неједнако се поступа у односу на остале кандидате. Одсуство сметњи, чак и ако се цени у тренутку избора, не аболира кандидата од чињенице да у тренутку давања изјаве није навео да сметње постоје нити се обавезао да исте отклони“, написало је ово Удружење Одбору за културу и информисање.

На тај начин је, како је додао УНС, кандидат довео у заблуду овлашћене предлагаче, али и Одбор за културу и информисање.

„Кандидат за члана Савета РЕМ-а не може и не сме давати изјаву са неистинитом садржином, нити таква изјава може бити поправљена неком накнадном коју Закон о електронским медијима не препознаје и не предвиђа“, додао је УНС.

Одбор још није доставио предлоге удружења чији су циљеви заштита деце и Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Аврамеску је био дописник Телевизије Нови Сад и Телевизије Београд. Осим на телевизији, свој новинарски печат оставио је и у штампи, пишући за „Новости“ и „Политику“, али и на радију, сарађујући са Радио Београдом.

Како пише РТВ, Аврамеску је био први новинар који у свет послао слике румунске револуције 1989. године, а обишао је готово све континенте у потрази за добрим причама.

Након пензионисања, покренуо је ауторску емисију „Ремусов печат времена“, емитовану на ТВ Викторија. У емисију су биле уврштаване приче о бројним знаменитим личностима Вршца.

Аврамеску је члан УНС-а од 1975. године.

Испраћај Ремуса Аврамескуа биће у уторак, 8. јула у 13 часова, у капели на Градском гробљу у Вршцу.

Главни уредник Телеграф.рс Игор Ћузовић својом изјавом потврдио је УНС-у да је са неким сарадницима овог портала прекинута сарадња.

„Телеграф.рс је смањио број спољних сарадника због економске ситуације на медијском тржишту у Србији. Верујемо и надамо се да ћемо имати прилике да у будућности обновимо ову сарадњу, када се ситуација стабилизује“, навео је он.

Дописницима је, сазнаје УНС, средином јуна речено да ће престати потреба за њиховим радом. Хонорари за јун, како су УНС-у рекле колеге, требало би да им буду исплаћени 10. јула.

Новинар Бојан Цвејић, који је иначе спровео мониторинг Савета за штампу о кршењу Кодекса, рекао је да је свака врста препорука за етичко извештавање добродошла медијској заједници, а посебно када се ради о темама о којима новинари нису добро информисани.

„Новинари за сваку тему морају добро да се припреме и да је обраде у складу са највишим професионалним и етичким стандардима“, закључио је он.

Ипак, Цвејић је додао да у јеку хиперпродукције медијског садржаја новинари све више преписују вести и бирају садржај који доноси кликове. Уз то, редакције су, како је додао, десетковане, те у њима има све мање новинара.

 „Некада је новинар једну причу могао да ради три дана, а сада они морају да убаце двадесет вести, да напишу пет прича на дан и да гледају шта ће донети кликове, а шта ће испунити неке ‘таргете’ који се од њих очекују“, објаснио је он.

Говорећи о неадекватној терминологији, која је, између осталог, последица оваквог приступа, новинарка и ауторка Приручника за адекватно и афирмативно извештавање о особама са хендикепом Катарина Томовић је истакла да новинари често употребљавају неадекватну терминологију када извештавају о особама са хендикепом попут речи “инвалид“, “хендикепиран“.

Она је рекла да у медијима има пуно проблема када се извештава о особама са хендикепом, а како је истакла, то се пре свега односи на то како ће новинар представити саговорника који је особа са хендикепом.

„Да ли је то фотографија инвалидских колица или белог штапа? То је све фокусирање на неке ствари које су само подршка особама са хендикепом у свакодневном функционисању, a не оне саме“, нагласила је Томовић.

Она је нагласила да се некад на телевизији новинар, уколико има за саговорника особу са хендикепом у пратњи персоналног асистента, врло често обраћа персоналном асистенту, уместо директно саговорнику.

Александра Ничић указала је на то како финансијски тежак положај медија утиче на квалитет њиховог извештавања. Указала је на то да се Србија налази на 125. месту према економском положају новинара, а да то показује Светски индекс слободе медија, који су објавили Репортери без граница уочи обележавања овогодишњег Светског дана слободе медија. Ипак, о економском положају у локалним медијима не мора да нам говори само статистика, каже Ничић, већ и разговор са колегама.

„С обзиром на то да је оглашавање доминантан бизнис модел у многим медијима, тежња за што већим бројем кликова изнедрила је сензационалистички приступ у извештавању, који у контексту производње медијског садржаја о особама са хендикепом подразумева њихову глорификацију и или пак извештавање уз сажаљив призвук“, рекла је новинарка Удружења новинара Србије (УНС) Александра Ничић.

Решење за проблеме приликом извештавања о особама са хендикепом би, како је рекла, могло бити "квалитетно извештавање о овој теми кроз одрживе пројектне идеје које промовишу адекватан начин извештавања о особама са хендикепом“, рекла је Ничић. Како је додала, УНС је са АИА спровео пројекат који се односи на особе са невидљивим хендикепом. Поред оваквих пројеката, Ничић је као посебно важне истакла оне којима се оснажују локални медији попут пројекта „Медијске оазе“.

„Пројектни тим чине, између осталог, запослени у УНС-у, професори са Филозофског факултета у Нишу и доцент са Факултета политичких наука у Београду. Они су већ имплементирали бројне пројекте у вези са адекватним извештавањем о особама са хендикепом. Сигурна сам да ће они учесницима обука које овај пројекат обухвата на најбољи начин представити добре праксе извештавања у локалним медијима, али и да ће им кроз рад објаснити како изгледа извештавање о особама са хендикепом које је у складу са професионалним стандардима“, објаснила је Ничић.

Новинарка из Новог Бечеја Тијана Јанковић је истакла да и поред свих притисака и потешкоћа са којима се колеге на локалу суочавају, мотивација да у складу са етичким стандардима извештавају о особа са хендикепом, произилази из више слојева, а основ је осећај одговорности и личне посвећености.

„Верујемо да су особе у ризику од социјалне искључености највише погођене тишином, а локални медији то могу да промене. Ако ми, као локални, независни медији то не урадимо и не бавимо се тим темама, питање је ко ће то урадити“, рекла је она.

Додала је да осим професионалне дужности, локалне медије често  покреће лични импулс, инат и осећај за правду.

Извршни директор АИА Милан Јанковић навео је да је важна едукација младих са хендикепом како да на најбољи могући начин презентују оно што желе да буде њихова прича у медијима.

„Верујемо да ћемо побољшати целокупну слику о особама са хендикепом са једне стране, али и да ћемо имати већи број позитивних примера у медијима приликом извештавања о особама са хендикепом“, истако је он.

Како је рекао, професионално извештавање о особама са хендикепом не зависи само од новинара, већ и од уредника.

Јанковић је истако да је ово трећи пројекат који на ову тему спроводи АИА.

„Свакако да је наш циљ да имамо што више компететних особа са хендикепом са наступ у медијима, а тај начин можемо да умањимо приступ негативних појава и начина комуникације, са особама са хендикепом у медијима“, рекао је.

Посебно забрињава податак да је УНС у целој прошлој години евидентирао приближан број случајева угрожавања новинара оном који је забележен у првих шест месеци ове године.

Још један алармантан податак је да је у  првој половини године забележен убедљиво највећи број физичких напада на новинаре у последњих пет година. Тако је ове године забележено чак 20 физичких напада, што је за 17 више него лане. Неки од ових напада су се догодили наочиглед полиције, која није реаговала, а сумња се да су за неке од послењих напада на новинаре били одговорни припадници полиције.

Ову годину су обележила су и отпуштања новинарки и новинара који су подржали студентске протесте или су се успротивили уређивачкој политици медијских кућа у којима су радили.  Реч је о колегиницама и колегама за које пословодство оцењује да нису "на линији", да нису под контролом и подобни.  Ове године УНС је евидентирао 17 оваквих случајева и један покушај цензуре, који није резултирао раскидом уговора о раду.

Док прошле године у бази није забележено ниједно полицијско задржавање новинара, УНС је ове године евидентирао пет таквих случајева.

У УНС-овој бази евидентирано је и осам случаја онемогућавања рада више него лане, као и два притиска више него прошле године. Тако је забележено шест притисака и 16 случајева ометања у раду.

Евидентиран је и покушај прислушкивања новинарке БИРН-а, као и doxing-а, односно јавног дељења личних података новинара РТС-а.

У УНС-овој бази забележен је једнак број увреда (8) и напада на имовину (3) оном који је забележен прошле године.

У поређењу са прошлом годином пад је забележен само у области дискриминације медија и претњама, па је ове године забележено пет случајева дискриминације у односу на 15 прошлогодишњих, као и 17 претњи у односу на 18 прошлогодишњих.