За одлуку да Удружење новинара Србије није прекршило Кодекс гласали су сви осим представнице Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелке Јовановић, која је била уздржана, као и Оливере Милошевић и Матеје Агатоновића, који су одлучили да не гласају јер су представници УНС-а у Комисији за жалбе. Исход гласања је сличан и када је у питању САНА, с тим што су Агатоновић и Милошевић у овом случају гласали за то да није прекршен Кодекс.

Будући да је у текстовима објављеним на сајту УНС-а и порталу агенције САНА описана иста ситуација, али на различите начине, Комисија за жалбе је о њима водила обједињену расправу. У текстовима је описан догађај на протесту испред ЈКП „Водовод и канализација“ у Новом Пазару, чији су актери били уредник портала SNews Медин Халиловић и уредник портала indeksonline.rs Елдин Ћоровић.  

УНС и САНА објавили деманти - нема прекршаја Кодекса

Када је у питању сајт УНС-а, Медин Халиловић жалио се на текст „Новинар на новинара - Уредник портала indeksonline.rs тврди да га је напао колега Медин Халиловић“. Халиловић је у жалби навео да су у тексту „објављене нетачне и непроверене информације, без потврда званичних органа и правоснажне судске пресуде, у којем је означен као починилац кривичног дела“.

„Објављивањем оваквих информација пред јавношћу и колегама ми је повријеђена част и професионални кредибилитет, без права да изнесем свој став и мишљење. Објављивање оваквих садржаја наштетило је мом интегритету и професији али и угледу медија чији сам уредник“, навео је он.

УНС је Халиловића, како и сам наводи, тог дана контактирао за изјаву. Ипак, објављену изјаву Халиловић је оценио као „досољену“, наводећи да је злоупотребљено „његово јављање на телефонски позив" и „молба да га назову касније, након изласка из просторија полиције".

У жалби је навео и да је УНС његов одговор на текст објавио, али четири дана након што га је послао и додао „да су разлог можда били празници“.

УНС је одговорио да су неистинити наводи Халиловића да су у тексту објављене „нетачне и непроверене информације“, „без потврда званичних органа и правноснажне судске одлуке“ и да је нетачно да је он означен као починилац кривичног дела.

„У четвртак, 17. априла у 15 сати и 15 минута УНС је на службени мејл добио информацију од главног уредника портала indeksonline.rs Eлдина Ћоровића о, како је навео, ‘инциденту’ који се тај дан догодио у Новом Пазару, када га је, по његовим речима ’физички и вербално напао локални новинар Медин Халиловић“, навео је УНС и приложио принтскрин имејла као доказ.

У одговору пише и да је по пријему овог имејла, УНС, који је и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, контактирао Ћоровића, који је потврдио наводе изнете у имејлу.

УНС је, како се наводи у одговору, у складу са правилом дужне новинарске пажње и поглављем Однос према изворима о обавези новинара/новинарки да консултују више извора, контактирао и другу страну - Халиловића.

Након што је Халиловићу саопштено шта је Ћоровић рекао за УНС, од њега је затражено да одговори на те наводе. Халиловић је, пише УНС, изјаву дао и одговорио оно што је у тексту у потпуности пренето.

Упитан да ли је тачно да је тренутно у полицији због описаног случаја, Халиловић је, додаје УНС, одговорио да је тамо другим поводом, што је такође верно пренето у тексту на који се он жалио.

„Дакле, УНС је по пријему информације исту проверио и ступио у контакт са господином Халиловићем који је изјавио да нема коментар, да су то лажи и неистине, да није напао Ћоровића, већ да му је пришао да му нешто каже у вези са његовим текстом. Потом је додао, да се Ћоровић можда уплашио, али да није тачно да га је напао“, наводи Удружење новинара Србије.

УНС је у одговору истакао да је у потпуности поступио у складу са одредбама Закона о јавном информисању и медијима и одредбама Кодекса, као и да је верно пренео ову изјаву.  Ово Удружење наводи да је тачно, непристрасно, потпуно и благовремено јавност известило о догађају и у самом тексту навело да преноси изјаве Ћоровића и Халиловића. УНС је, дакле, навео да се у тексту није бавио тврдњама, претпоставкама или нагађањима, нити је на било који начин повредио претпоставку невиности Халиловића.

УНС је истакао да на сајту није објављена „нетачна“ или „досољена“ изјава, као и да јављање на телефонски позив није злоупотребљено, већ да је верно пренето све што је Халиловић навео.

„Нејасно је који део његове верно пренете изјаве представља ’досољену изјаву’ и шта под овим жалилац уопште мисли. Такође је рекао, ’ако желите више информација, позовите ме касније када изађем из полицијске станице’. С обзиром на то да је претходно одговорио на сва питања УНС-а, да му је дата могућност да се изјасни на наводе Ћоровића, што је и учинио, новинарка га није више звала“, наведено је у одговору на жалбу.

УНС указује да се Халиловић у захтеву за одговор позвао на погрешне одредбе неважећег Закона и да овај одговор није испуњавао законске услове за објављивање одговора одређене чланом 109. Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ).

„ЗЈИМ одређује да главни уредник није дужан да објави одговор, ако у захтеву за објављивање одговора подносилац није навео своје име и адресу, односно назив и седиште, као и ако није потписао одговор лично, односно ако уз одговор који је поднет преко пуномоћника није приложено специјално пуномоћје (што не садржи Халиловићев захтев)“, указао је УНС.

Уредник, према овом Закону, није дужан да објави одговор ако се он односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, односно ако се одговором не оспорава истинитост, потпуност или тачност преноса информације

Ипак, УНС је одговор објавио, имајући у виду да је реч о колеги, иако није испуњавао законске услове за објављивање одговора одређене чланом 109. ЗЈИМ.

Из одговора Халиловића је, како наводи УНС, видљиво да он не демантује да га је новинарка УНС-а звала, нити да је дао изјаву, већ да износи тврдњу да је реч о „досољеној изјави“.

„Дакле, он не негира комуникацију са новинарком, не негира да је изјаву дао, већ му се, чини се, не свиђа изјава коју је дао. А то је нешто што нема везе са УНС-ом који је изјаву верно пренео“, истакао је УНС.

Са истим тврдњама, Халиловић се жалио и на текст објављен на сајту агенције САНА, која је пренела текст Регионалне информативне агенције (РИНА).

У тексту објављеном на сајту агенције САНА, нису укључене изјаве Халиловића и Ћоровића већ се тврди да РИНА преноси да је „током протеста испред предузећа ‘Водовод и канализација’ у Новом Пазару дошло је до инцидента када је главни и одговорни уредник портала Indeksonline.rs Елдин Ћоровић физички и вербално нападнут од стране новинара Медина Халиловића“.

Халиловић је навео да његов „одговор на објављени текст који је послао мејлом 24. априла није објављен већ је након тога, уметањем и приказивањем да је то објављено 19. априла“.

Из агенције САНА одговорили су да деманти Халиловића никад нису добили, већ да су га пренели из агенције РИНА, као изворни текст.

Представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Милена Васић рекла је да је УНС по обиму и садржини објавио одговор и више него што је био у обавези, јер се неки његови делови не односе на спорну информацију. Халиловићев деманти је, како је истакла Васић, објавила и САНА. То што га је, како додаје, пренела са другог сајта, не оспорава чињеницу да је одговор објављен.

Са тим је била сагласна и Оливера Милошевић, која је рекла да су у агенцији САНА поступили у складу са професионалним стандардима баш због тога што су, поред иницијалног текста, пренели и деманти.

Јелка Јовановић је пак била уздржана јер јој, како је рекла, из свега наведеног није јасно шта се заправо догодило.

На то је Родољуб Шабић рекао да је важно одлучити да ли је Халиловићу у текстовима повређено неко право, а да је из свега наведеног јасно да није.

“Објављен је текст, објављен је деманти и ту је прича завршена. Шта је позадина- није ни мени најјасније, али то није предмет одлучивања”, рекао је он.

Халиловић је поднео жалбу на текстове о овом случају који су објављени и у другим медијима, а Комисија ће о њима одлучивати на следећем заседању. 

Комисија за жалбе једногласно: Српски телеграф је прекршио Кодекс

Комисија за жалбе је једногласно одлучила да је Српски телеграф у свом штампаном и онлајн издању прекршио члан 5 поглавља Истинитост извештавања и члан 3 поглавља Поштовање достојанства.

Емецета Србија се Савету за штампу жалила на текст „Бежите што даље од Емецете“, објављен у штампаном, али и онлајн издању овог дневног листа  „Република.рс“ са насловом ”Заобиђите Емецету да вас не би болела глава као мене- прича огорчене Новосађанке која је прошла голготу са познатим ланцем продавница намештаја и беле технике”. Емецета је у жалби навела да је текст неистинит и увредљив, те да негативно представља њихово пословање.

У текстовима је представљено негативно искуство једне потрошачице која је Емецети упутила рекламацију. Иако се наводи да је прошла „голготу“, Емецета у жалби тврди да је рекламација решена у законском року, уз више понуђених опција, а то су ваучер од 5.000 динара, замена производа, наручивање дела или повраћај новца. Потрошачица је, наводи се, изабрала ваучер, чиме је рекламација успешно затворена.

Из Емецете су додали да су због овог текста тужили Српски телеграф, а уз жалбу су приложили и пресуду која се односи на претходно објављени текст, којом су, како су навели, желели да укажу на континуитет објављивања неистинитих информација у вези са овом фирмом.

Из Емецете су написали да су новинари добили званичан одговор који је објављен у тексту, али да су из њега извучени закључци супротни садржају изјаве, па су тако, према њиховим речима, читаоци доведени у заблуду.

У одговору на жалбу редакција је навела да текстови представљају новинарски приказ искуства потрошача и да су све изјаве аутентичне и пренете у складу са професионалним стандардима. Из Српског телеграфа су навели да је читаоцима јасно да је реч о личној перспективи корисника услуга. Редакција је, како се наводи, омогућила и представљање друге стране, јер је Емецета имала право на одговор.

За наслове наводе да представљају новинарски израз у Потрошачкој рубрици, који је “често емотиван и директно заснован на искуству читалаца”.

“Бежите из Емецете’ је став саговорнице, што је потпуно јасно из самог наслова”, наводи Српски телеграф у одговору на жалбу.

Са овим становиштем није био сагласан представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Златко Чобовић, који је навео да у наслову објављеном у штампаном издању није назначено да је у питању став жене која је куповала у Емецети, а не читаве редакције.

Представница Асоцијације медија у комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да текстови попут овог одражавају нешто што би могло представљати “антипропагандни програм”, односно кампање покренуте против неке компаније.

Са овим гледиштем била је саглсана и представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Тамара Скроза, која рекла да ово није први такав случај када је у питању Српски телеграф.

Овој седници Комисије за жалбе није присуствовала представница јавности Сања Павловић, док је представницу УНС-а Јелену Петковић мењао Матеја Агатоновић.

Новинари и новинарке разговараће о неовлашћеном преузимању садржаја, праћењу и доказивању повреда ауторског права, као и улози и одговорности уредника у очувању ауторских права у дигиталном окружењу. Биће речи и о могућностима унапређења саморегулације у области заштите ауторских права и предлозима за унапређење прописа ради веће правне сигурности новинара.

Према евиденцији адвоката УНС-а, тужбе ради заштите ауторских права (осим за фотографије) су ретке, што указује на недостатке у постојећој регулативи и судској пракси. Зато је потребно формулисати конкретне предлоге и смернице које ће подстаћи поштовање ауторских права, фер односе међу новинарима и медијима, и унапредити професионалне стандарде.

Скуп ће послужити у изради водича за онлајн медије, са практичним упутствима о примени ауторских права, примерима добре праксе и саветима за препознавање и решавање кршења права.

Заинтересовани се за учешће на скупу могу пријавити на имејл адресу nino.brajovic@uns.rs, слањем имена и презимена и редакције у којој раде или са којом сарађују.

Дубравка Алексић, али и ПР РТС-а Душка Вучинић УНС-у су данас само потврдиле ову информацију.

Како УНС сазнаје, заменик уредника биће Марко Ивас, иначе један од водитеља Јутарњег програма РТС-а, који је на јавни сервис прешао са Танјуг телевизије, септембра 2024. године.

Дубравка Алексић је на месту уредника Јутарњег програма наследила Ненада Зорића који је уредник Региона (Јутарњег, Београдског програма и дописништва) био од септембра прошле године.

* Напомена: Првобитна верзија текста је измењена тако што је скраћен за последња два пасуса. 

„Изузетна нам је част што је Удружење новинара Србије препознало наш допринос информисању и очувању културног идентитета румунске националне заједнице, доделивши нам Повељу. Она за нас има посебно значење, јер долази од најважнијег професионалног удружења новинара у земљи, и потврђује вредност и континуитет нашег рада током осам деценија“, навели су у „Libertatei“.

Директорка НИУ „Libertatea“ Мариана Стратулат истакла је да ће указана части и признање УНС-а „Либертатеа“ чувати као подсетник на своју прошлост, али и као обавезу за будућност – „да и даље будемо одговорни чувари писане речи и мост између људи и култура“.

Ракочевић је рекао да УНС негује аутономност, посебност и различитост међу члановима.

„УНС је удружење које заступа идеју 'ни слуге, ни активисти' и зна да живимо у свету плурализма пропаганди“.

Свим присутним члановима се захвалио на поверењу и досадашњем раду.

„Дискусије које смо данас водили, однос међу људима који различито мисле, заслужују свако поштовање и захвалност“, додао је он.

Ракочевић је рекао да дугујемо захвалност онима који су пре много деценија осмислили овакав концепт УНС-а, који истински чува своју независност - и од пројеката и од државе.

„Изнесите све идеје и све што сматрате да би требало урадити у оквиру УНС-а и у јавном простору. Ово је ваш дом. Ово је дом оних који се немају где пожалити, али и дом оних који имају решења, који не падају у очај и који желе да изнад свега буде професија коју представљамо“, рекао је Ракочевић.

На Изборној скупштини УНС-а данас су изабрани и чланови Управе и Суда части УНС-а.

За чланове Суда части изабрани су: Николета Дојчиновић, Растислав Дурман, Сандра Иршевић, Гордана Петковић и Бранко Станковић.

За чланове Управе УНС-а изабрани су: Горан Аврамовић, Матеја Агатоновић, Душан Албијанић, Милан Влајић, Богдан Врањешевић, Александар Грубеша, Драгана Деурић, Жељко Дулановић, Гордана Ерор, Петар Живковић,  Соња Ивковић, Оливера Ковачевић, Ружица Ковачевић, Катарина Маринковић, Немања Милошевић, Оливера Милошевић, Даринка Михајловић, Марко Недељковић, Дубравка Николић, Будимир Ничић, Невен Обрадовић, Александра Орлић, Предраг Рава, Горан Сивачки, Јованка Стефановић Станојевић, Драган Стојановић, Драган Тодоровић, Слободан Ћирић, Марија Ћурчија и Едиб Хонић.

Предлог дневног реда:

Д Н Е В Н И   Р Е Д

1. Усвајање дневног реда 

2. Избор председавајућег Скупштине, чланова Радног председништва, записничара, чланова Верификационе, Изборне и Комисије за жалбе.

3. Усвајање Пословника о раду Скупштине

4. Извештај о раду између две Скупштине (Управа, Надзорни одбор, Суд части, Фонд солидарности)

5. Дискусија о извештајима о раду

6. Извештај Кандидационе комисије

7. Гласање

8. Разно

9. Извештај Изборне комисије

10. Завршна реч изабраног председника УНС-а

За све додатне информације молимо вас да се обратите Секретаријату Удружења.

Извештај о раду УНС-а за претходне четири године погледајте у прилогу.

Стојановић Росић захвалила се сниматељима  монтажерки  и уредницима, који су јој, како је навела, дали шансу да њен први велики пројекат буде телевизијски фељтон “Бити посебан”.  

Она је додала да је образложењем жирија који је одлучивао о награди “Пера Тодоровић” описано све што је хтела да прикаже ТВ серијалом о националним мањинама у Новом Саду.

Жири је тада рекао да се рад Стојановић Росић издвојио у конкуренцији по бројним елементима

“Овај ТВ фељтон је информативан, забаван и носи јасан ауторски печат. Саговорници су одабрани с великом пажњом, а очигледно је да је ауторка успела да разговара с њима не само као новинарка, већ и као човек“, навео је жири.

Нино Брајовић: “Време, буди ми судија” као животно гесло Пере Тодоровића 

Одлуком овог жирија, награда УНС-а је први пут додељена фељтону који је објављен на телевизији. Иако су имали у виду да је фељтон као документарана форма својствен штампи,  чланови жирија су решили да искораче од традиционалног посматрања фељтона.

Од очекиваног и уобичајеног приступа у извештавању разликовао се и рад Пере Тодоровића, а то је нагласио и генерални серкетар УНС-а Нино Брајовић.

“Кад год споменемо Перу Тодоровића, сетим се његовог животног гесла, које гласи: ‘Време, буди ми судија’. Свима нама време је судија. Он као да је осећао да ће време које ће доћи бити његово, а да време у којем је живео то није било", рекао је Брајовић.

Пера Тодоровић је, како је навео Брајовић, живео 55 година, а због својих новинарских и политичких идеја, пет година је био у прогнанству.

“Двадесет пута је хапшен, затваран, осуђен на смрт, па помилован.  У затвору је провео пет година, седам месеци, једанаест дана и девет сати. Иако је уређивао и издавао 16 листова, објавио два изванредна романа, у време док је живео и стварао, због својих либералних политичких и слободних новинарских схватања, био је често оспораван и негиран”, додао је Брајовић.

Ипак, Пера Тодоровић је, како је навео, крајем прошлог и почетком овог века добио сатисфакцију и рехабилитацију, као једна од најинтригантнијих личности друге половине 19. и почетка 20. века.

“Посебно је цењен међу својим колегама и сматра се родоначелником модерног српског новинарства, јер су његове ‘Мале новине’, које су излазиле од 1889. до до 1903. године, биле европски формат журнализма у тадашњој Србији. Награда коју додељујемо и кућа истоветна његовој родној је наш дуг према њему и његовом новинарском делу”, рекао је Брајовић.

Бранислава Милунов: Признање за лепе и искрене приче о националним мањинама

Награда која носи име Пере Тодоровића данас је уручена пети пут, а о њој је одлучивао жири у саставу: Бранислава Милунов (прошлогодишња добитница и председница жирија), Оливера Ковачевић, Дубравка Николић, Петар Живковић и Матеја Агатоновић.

Председница жирија Бранислава Милунов навела је да су приче из фељтона “Бити посебан” пажљиво конципиране како би на јасан и топао начин приближиле живот националних мањина у Новом Саду и пружиле увид у њихову свакодневицу, обичаје и вредности.

“Саговорници су са лепотом и поносом причали о својој традицији и наслеђу. Говорили су о томе како све што су научили од својих родитеља преносе својој деци. И ми смо упознали националне мањине, захваљујући овим причама”,навела је Милунов.

Она је додала да је награда својеврстан вид подршке Стојановић Росић да настави да развија свој новинарски рад кроз кратке телевизијске форме у наставцима.

“На састанку чланова жирија сви смо били сагласни да би овај фељтон био одличан и када би био преточен у текст, а да га мултимедијални елементи додатно обогаћују”, навела је Милунов

Чланови жирија су уједно охрабрили Бојану Стојановић Росић да ове ТВ приче у наставцима преточи и у књигу, наводећи да у њој има довољно материјала за квалитетно штиво.

Милунов је истакла да су приче лепе, искрене и да приказују породице и појединце који негују све карактеристике које их чине националном мањином.

“Оно што је посебно код њих јесте да не желе да буду издвојени или другачији, већ једноставно желе да остану своји и да сачувају свој идентитет”, рекла је она.

Демо Бериша: Националне мањине -  мост који повезује Србију и земљу из које долазе

О важности упознавања са начином живота националних мањина говорио је и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша, који је истакао да је битно да људи спознају другачије обичаје, традиције и културу, јер нас то повезује.

“Јуче сам у Босилеграду рекао да ми, као мањине, треба да будемо мост који повезује земљу порекла и Републику Србију у којој живимо. Ни у ком случају, од детињства до пензије, не треба да заборавимо да нам је већина српског народа пружила љубав.

Бериша је истакао да су у Србији регистрована 24 национална савета националних мањина, који својим радом дају изузетан допринос њиховом положају.

Осврћући се на прошлост, када су, како је навео, мањине биле изложене проблемима због свог порекла, Бериша је рекао да се положај мањина значајно побољшао и да су добиле шансу да буду равноправне са већином.

Никола Вучен: Верујем да ће кућа “Пере Тодоровића” на следећој додели изгледати сасвим другачије 

Председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен позвао је Владу Републике Србије да помогне да се пројекат обнове куће "Пере Тодоровића" успешно приведе крају.

“Сигуран сам да ће ово бити место где ће се окупљати сви новинари са територије Републике Србије и шире, с обзиром на то да је у питању јединствена кућа. Оваква кућа не постоји нигде осим у Водицама. Сигуран сам да ћемо се ми потрудити да већ за две године, када буде нова додела награда, ово место и околина изгледају потпуно другачије него што је то данас”, рекао је Вучен.

Иначе, уручењу награде присуствовали су новинари и чланови завичајног друштва Видовача из Водица.

Стојановић Росић награђена је за телевизијски серијал „Бити посебан“, емитован на ТВ Прва, а ово је први пут да награда припадне телевизијском фељтону.

Награду за фељтон „Пера Тодоровић“ УНС је установио 2016. године. Додељује се сваке друге године у мају, а уручује у новинарској кући „Пера Тодоровић“ у Водицама код Смедеревске Паланке коју је Удружење новинара подигло заједно са Завичајним друштвом Видовача и Скупштином општине Смедеревска Паланка.

Додели награде присуствоваће министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша, председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен, претходна добитница и председница жирија Бранислава Милунов и колеге новинари и чланови завичајног друштва Видовача из Водица.

Досадашњи добитници награде су Милорад Ђоковић (2017. године) за фељтон о Петру Кочићу у „Политици“, Јованка Симић (2019. године) за фељтоне „Војводина од Мајске скупштине до присаједињења“ и „Војводина – чедо умних и упорних предака“ у „Вечерњим новостима“, Драгољуб Стевановић (2021. године) за серију текстова „Иван Вдовић ВД и 40 година од новог таласа“ у „Политици“ и Бранислава Милунов (2023. године) за фељтон „Слушате сада Студио Б“ објављен у листу „Данас“.

Како на почетку разговора истиче за УНС, јубилеј за запослене и сараднике у „Libertatei“ има дубоко симболично и емотивно значење. Он није само повод за свечаност, већ и тренутак за размишљање, сабирање, захвалност и нову одговорност.

„Осам деценија постојања значи осамдесет година непрекидног рада – упркос политичким променама, друштвеним изазовима, технолошким трансформацијама и демографским притисцима. За све запослене у НИУ „Libertatea“, то је подсетник на велику мисију коју носимо: да будемо глас румунске националне заједнице у Србији, чувари језика, културе, идентитета и истине“, истакла је она.

Овај јубилеј за њих је, каже, и потврда да вредности као што су доследност, одговорност, професионализам и љубав према писаној речи нису изгубиле значај.

„Истовремено, он је и израз колективног поноса – јер „Libertatea“ није само установа, већ простор припадности, део породичне историје многих наших читалаца, школа новинарства, платформа за младе ауторе, хроника живота у једној мултикултурној средини“, наводи Стратулат.

Свако од нас запослених данас, додала је, осећа дужност према онима који су поставили темеље ове установе, али и обавезу према будућим генерацијама – да сачувамо кредибилитет и континуитет, да отворимо врата новим формама изражавања, али без одустајања од суштине.

“У том смислу, овај јубилеј није крај једног циклуса, већ почетак нове етапе у којој настављамо да сведочимо, повезујемо и стварамо“, рекла  је Стратулат.

Она нарочито истиче понос свих чланова НИУ „Libertatea“ на континуитет – чињеницу да „Libertatea“ никада није престала да излази, чак ни у најтежим временима.

“Поносни смо на стотине новинара, писаца и сарадника који су градили ову установу, као и на улогу коју је „Libertatea”  имала у очувању румунског језика, културе и идентитета“, каже Стратулат.

„Libertatea“ je део породичне свакодневице и симбол припадности румунске заједнице у Србији

Осим недељника „Libertatea“, ова установа издаје и бројне друге публикације на румунском језику: дечји часопис „Bucuria copiilor“ , часопис за младе „Tinerețea“, културни часопис „Lumina“, „Almanah”,  као и бројне књиге на румунском и српском језику у оквиру своје издавачке делатности.

„У овој установи ради 24 стално запослених: новинари, лектори, техничка и административна подршка. Поред тога, сарађујемо са великим бројем спољних сарадника и дописника широм Србије“, каже Мариана Стратулат за УНС.

Сајт је такође, додаје, постао неизоставан део њиховог рада – посебно за млађе читаоце и дијаспору.

“Иако штампано издање и даље има своју публику, број посета нашем сајту расте, што нам показује да смо на добром путу ка дигиталној трансформацији“, рекла је Стратулат за УНС.

Како с поносом истиче, у редакцији недељника „Libertatea” преовлађује добра енергија.

„Последњих година смо подмладили колектив, укључили нове људе, донели нове идеје и радимо у атмосфери поверења, професионалности и ентузијазма. Идемо у корак са временом, али се истовремено не одричемо онога што чини суштину наше мисије – присутности у свакодневном животу заједнице“, каже Стратулат.

Наравно, наводи, изазови постоје.

„Највећи од њих је све мањи број припадника румунске заједнице у Србији, што дугорочно може утицати и на број читалаца. Ипак, за сада успевамо да одржимо стабилан број претплатника на штампана издања свих наших публикација“, каже она.

Како објашњава, њихов модел је и даље превасходно традиционалан – људи сваког петка чекају да им поштар донесе „Libertateu”, посебно у руралним срединама.

“За многе је то постала лепа навика, па чак и ритуал. Са недељником се поистовећују, осећају га као део породичне свакодневице“, каже Стратулат.

Тренутни тираж недељника је 2.400 примерака, али, наводи,пошто је у питању породични недељник, број читалаца је знатно већи.

„Узимајући у обзир да једне новине у просеку читају три до четири члана породице, може се рећи да нас недељно чита око 10.000 људи. На то смо заиста поносни“, каже Мариана Стратулат.

За румунску заједницу у Србији, како истиче, „Libertatea”  је више од новина – она је симбол припадности, простора слободне речи и повезаности.

“Постојање „Libertateе” даје осећај стабилности и континуитета – и старијим читаоцима, који у новинама проналазе личне приче, репортаже из села и средина које познају, и млађима, који у њој налазе простор за изражавање, прве објаве, афирмацију. За многе породице, читање овог недељника представља традицију која се преноси генерацијама. Управо у томе је њена снага“, каже Мариана Стратулат.

Она није само хроника догађаја, појашњава, већ и документ времена, сведочанство културног, друштвеног и духовног живота Румуна у Србији.

“Њено постојање има дубоку симболичку вредност – она је живи доказ да један народ, ма колико бројчанo мали, може да сачува свој језик, свој идентитет и своју културну посебност у вишенационалној заједници“, рекла је Стратулат за УНС.

Активности НИУ „Libertatea”, подсећа, финансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, „али такође реализујемо и пројекте које подржава Министарство културе Републике Србије“.

„Путем пројеката Департмана за Румуне ван граница Румуније, добили смо штампарију, што нам је додатно олакшало посао,  а сајт за сада функционише као бесплатна платформа, без комерцијализације“, објашњава Стратулат.

Јубилеј ће бити обележен од 25. до 27. маjа догађајима у Панчеву и Вршцу

Директорка НИУ „Libertatea“  каже да ће јубилеј куће свечано обележити у периоду од 25. до 27. маја 2025. године, у Панчеву и Вршцу, кроз културне и професионалне догађаје - научни симпозијум, свечани концерт, изложбу посвећену историји установе, промоције књига, као и дружење са бившим и садашњим сарадницима и пријатељима „Libertatee“.

У оквиру програма, значајно место, додаје, заузима и јубиларни концерт „Libertatea 80”, који ће бити одржан у недељу, 25. маја 2025. године, у сали Народног позоришта „Стерија” у Вршцу.

„Овај културно-уметнички догађај почиње у 18 часова отварањем ретроспективне изложбе 'Libertatea 80', након чега ће бити приказан документарни филм посвећен осам деценија рада НИУ „Libertatea”, у продукцији Радио-телевизије Војводине – редакције на румунском језику. Од 19 сати, уследиће свечани фолклорни концерт у извођењу Оркестра Националног савета румунске националне мањине, дечјег хора Румуна, вокалних и инструменталних солиста из Србије и Румуније“, најављује Стратулат.

Специјални гости вечери биће Николета Војка, легенда банатске песме, из Темишвара,  Адријан Калин Боба, оперски певач Националне опере у Темишвару и Јонел Куђија, глумац Народног позоришта „Стерија“ из Вршца.

„Концерт је замишљен као свечано вече посвећено култури, традицији и пријатељству, у знак захвалности свима који препознају значај трајања једне мањинске установе посвећене речима, музици и идентитету“, каже Мариана Стратулат.

У оквиру обележавања јубилеја биће организован и научни симпозијум под насловом „Libertatea – 80 година у служби румунске речи: меморија, идентитет и континуитет“.

Симпозијум ће бити одржан у понедељак, 26. маја 2025. године, у просторијама НИУ „Libertatea” у Панчеву, са почетком у 10 сати.

„Овај скуп ће окупити лингвисте, историчаре, публицисте и новинаре из Србије, Румуније и других земаља, који ће својим излагањима допринети сагледавању улоге коју је „Libertatea” имала и има у очувању језичког и културног идентитета румунске заједнице. Радови са симпозијума биће објављени у посебном зборнику“, каже Стратулат.

Централни догађај обележавања јубилеја, истиче, биће свечана академија, која ће бити одржана у уторак, 27. маја 2025. године, са почетком у 11 сати, у свечаној сали Градске управе Града Панчева.

Програм ће обухватити обраћања гостију, пројекцију документарног филма посвећеног јубилеју, као и ретроспективну изложбу „Libertatea 80”, која ће визуелно представити најважније моменте из историје институције.

Након званичног дела програма, у просторијама редакције ће се одржати и манифестација „Једна издавачка година у једном дану”, традиционални приказ издавачке продукције ове установе.

Овом приликом, објашњава Стратулат,  биће додељена престижна награда „Књига године”, намењена најзначајнијем издању у претходном издавачком циклусу.

Уметнички део манифестације употпуниће изложба слика познатог уметника Виорела Николајевића, дугогодишњег сарадника и пријатеља „ Libertatee”, чија дела надахнуто сведоче о простору, светлости и духовности Баната.

„На овај начин желимо да симболично заокружимо празник писане речи, културе и стваралаштва, у духу трајних вредности које наша установа негује већ осам деценија“, рекла је Стратулат за УНС.

Биће речи о томе какав је однос уредништава према овим темама, и колико слободе и одговорности има фотограф у таквим ситуацијама. Наши саговорници биће Марко Ђурица, фоторепортер агенције Ројтерс, и Урош Арсић, фоторепортер фриленсер.

Пријаве су обавезне и шаљу се на мејл: novinar@uns.rs до 28. маја 2025. године.

Старе позиције ових канала сада заузимају Агро ТВ на месту 22, Суперстар 3 на позицији 17 и Студио Б на позицији 14.

О овим променама нема информације на званичном сајту МТС-а. Последње доступно обавештење о ренумерацији, која се не односи на ове промене, је од 19. маја 2025. године.

Удружење новинара Србије (УНС) разговарало је са генералним директором МТС-а Владимиром Лучићем који је рекао да се позиције канала „често мењају на захтев корисника и да нема конкретне информације за наведене канале“.

Као пример канала који су и раније премештани на боље позиције на захтев публике навео је Суперстар канале.

Поређења ради, на СББ-у Инсајдер ТВ се налази на позицији 20, Блиц ТВ на 17, док је Еуроњуз на 14. месту.

У понуди Јетел-а ови канали су на позицијама 10 (Блиц), 11 (Инсајдер) и 12 (Еуроњуз).

Забележени су физички напади на новинарку Јужних вести Тамару Радовановић и сниматеља Н1 Марјана Вучетића, као и привођење дописника СБС-а из Ниша Николе Додеровића и фоторепортера Гаврила Андрића.

MAPMF: Откази без образложења

На платформи Mapping Media Freedom (MAPMF), иначе платформи конзорцијума Media Freedom Rapid Response (MFRR) подсећа се да су уредница викенд издања „Политике“ Сандра Гуцијан и уредница Хронике Доротеа Чарнић обавештене да ће након више од 20 година рада, одлуком власника овог листа Бобана Рајића, бити проглашене технолошким вишком.

Наведено је и да ову одлуку о отказима руководство још увек није образложило.

Подсетимо, како је рекла Доротеа Чарнић за УНС, она и колегиница Гуцијан верују да отказ има политичку позадину с обзиром на то да обе „од пада надстрешнице и почетка студентских протеста нису криле да подржавају студенте“.

„Посао у хроници подразумева и бављење деликатним темама као што су пад надстрешнце, звучни топ, напади на студенте, корупција, криминал...  Нисам се увек последњих месеци слагала са уређивачком политиком, јер нисам желела да учествујем у томе да својим писањем и уређивањем на било који начин заштититим одговорне за тешка кривична дела. Моји политички ставови ни на који начин нису могли да нанесу штету листу 'Политика', нити су утицали на моју професионалност,“ рекла је тада Чарнић за УНС.

Гуцијан је за УНС истакла да је ово први пут да се овако отпушта у „Политици“ и навела да новинари „Политике“ никада раније нису доживели тако изненадне и моменталне отказе.

Како је УНС подсетио, а пренето је на Mapping Media Freedom платформи, новинарка „Новости“, чији је власник такође Бобан Рајић - Војислава Црњански Спасојевић навела је да је дан након објављивања фотографије са протеста испред Уставног суда на свом „Инстаграм“ профилу добила отказ.

Међу алармантим случајевима и напад на новинарку Јужних вести Тамару Радовановић

На платформи МAPMF упозорили су и на напад на новинарку Јужних вести Тамару Радовановић, који се догодио прошлог викенда док је снимала одлазак аутобуса који су превозили људе са митинга Покрета за народ и државу, одржаног у Нишу.

Како је за УНС рекла Радовановић, у тренутку напада, снимала је како грађани звижде аутобусима који превозе људе који су били на митингу.

„Догодила се и расправа неких људи за које претпостављам да су били учесници СНС скупа, са полицијом, када ми је пришао, мени непознат мушкарац и гурнуо ми руку, покушавши да ми избије телефон из руке”, додала је Радовановић.

Kако је објаснила за УНС, мушкарац који је покушао да јој избије телефон из руке тражио је да је полицајац удаљи, како он не би направио проблем.

“Полицајац у цивилу ме је превео са друге стране улице и поручио ми да ‘не изазивам тензију’. Убрзо сам са колегама отишла одатле, тако да не знам шта се десило са њим", апострофирала је Радовановић.

УНС је тада тражио од надлежних да хитно покрену поступак против одговорног за напад на Радовановић. 

Из мреже SafeJournalists су навели, а пренето је на MAPMF, да овај инцидент представља још један неуспех полиције да заштити новинаре, чиме се другима омогућава да их нападају без последица.

На MAPMF и привођење дописника СБС-а Николе Додеровића

Током извештавања са митинга у Нишу, дописника аустралијског СБС радија Николу Додеровића привела је полиција.

Додеровић је тог дана за УНС рекао да је био са студентом Филозофског факултета у Нишу, када их је на Тргу краља Милана зауставило шест-седам припадника Министарства унутрашњих послова.

 „Тражили су нам личне карте и новинарске легитимације, а потом привели на разговор. Били су сарадљиви, испитивали су нас шта смо радили и зашто смо дошли да снимамо. Задржани смо били на разговору више од сат и по времена, што је било непотребно“, рекао је Додеровић.

УНС је позвао полицију да не омета новинаре у њиховом раду, већ да им када их неко омета при обављању посла пружи заштиту, а информација о томе пренета је и на платформи Mapping Media Freedom.

Евидентирани и напад на сниматеља Н1 Марјана Вучетића и фоторепортера Гаврила Андрића

На скупу СНС-а у селу Маковиште код Косјерића, који је одржан дан раније нападнут је и сниматељ Н1 Марјан Вучетић.

Како је за УНС рекао Вучетић, испред цркве у селу постављена је шатра.

„Ушао сам унутра да снимим, када ме је са леђа напао најпре један мушкарац, а онда још неколицина њих. Прво су ме псовали, а онда и ударали у леђа док нисам изашао напоље“, рекао је Вучетић, а пренето је на платформи.

УНС је тог дана, што је навео и МAPPMF, тражио од надлежних да покрену поступак против одговорног за напад на сниматеља Н1 Марјана Вучетића.

На платформи је евидентирано и привођење Гаврила Андрића, које се догодило средином маја док је извештавао са протеста испред суда у Новом Саду.

Андрић је за НУНС тада рекао да се, док је фотографисао, нашао између полицијског кордона и ограде, при чему су га полицајци гурали и привели.

На платформи су подсетили да је УНС тада изразио озбиљну забринутост због све већег броја напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и нарушавају право јавности да буде благовремено информисана из што више извора.

Са учесницима ће разговарати Момир Турудић, Биљана Радуловић и Игор Павићевић, искусни новинари и фоторепортери, који су извештавали о избеглицама и избегличким кризама у Србији и свету. 

Полазници обуке имаће прилику да чују избеглице из Сирије, Ирака и Бурундија, које су уточиште пронашле у Србији. Они ће са новинарима који учествују на обуци поделити своје приче и искуства у комуникацији са медијима.

На основу претходних искустава УНХЦР и УНС очекују да ће ова врста обуке допринети бољем разумевању теме принудног расељења и стандарда за професионални рад новинара. 

Полазнике обуке поздравиће Суфијан Ађали, шеф Представништва УНХЦР-а у Србији, Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије и представник Делегације ЕУ у Србији.

Позивамо новинаре и уреднике у медијима да се пријаве на обуку до 28. маја 2025. године на имејл: ana.petronijevic@uns.rs

За новинаре и уреднике локалних медија биће обезбеђен смештај и надокнађени трошкови превоза.

Број места је ограничен, а учешће ће бити потврђено од стране организатора.

У овом тренутку, како каже главни уредник српског сервиса Гласа Америке Братислав Ђорђевић за УНС, редакција ВоА нема никаквих информација о томе када ће бити донета нова судска одлука и када ће се новинари српског сервиса вратити на посао.

“Знамо да се изузетно мали број колега из три до четири језичка сервиса вратио, али нико из Евроазијске дивизије, којој припада и Српски сервис“, навео је он.

Забринути за колеге са којима је сарадња нагло прекинута, као и за новинаре на принудном одмору који се налазе у потпуној неизвесности, запослени у Гласу Америке, како каже уредник Српског сервиса, са стрепњом ишчекују исход предстојеће судске одлуке.

Ипак, Ђорђевић указује на то да ни позитиван судски епилог и повратак новинара на посао на би били гаранција да ће ВоА у следећој фискалној години бити финансиран из буџета.

„Те две ствари нису ни у ком случају повезане. Штавише, у предлогу буџета који је Бела кућа послала Конгресу за фискалну 2026. годину, Америчка агенција за глобалне медије (УСАГМ), која надгледа рад Гласа Америке, Радија Слободна Европа и осталих сестринских организација, одређена је као једна од оних које се гасе“, навео је он.

Одлуку о овом предлогу буџета донеће Конгрес, који је, како подсећа Ђорђевић, 1942. године и успоставио Глас Америке.

„Да ли смо данас, 2025. године, испунили своју мисију и да ли је време да више не постојимо? Ту одлуку треба да донесе Конгрес. Ипак, посматрајући како у извештајима невладиних организација слобода медија на глобалном нивоу из године у годину опада, ауторитарни режими гуше и медије и људска права, док корупција цвета – не бих рекао да смо дошли до тренутка када Глас Америке више није потребан“, рекао је он.

Ђорђевић: Одлуку о поништавању првостепених пресуда у корист Гласа Америке донеле и судије које је Трамп поставио током првог мандата

Подсетимо, администрација Доналда Трампа је у марту 2025. године донела извршну наредбу, којом је смањено финансирање УСАГМ-а, а након ове уредбе УСАГМ је новинаре ВоА послала на принудни одмор. Шесторо новинара тужило је УСАГМ, наводећи да је гашење ВоА и слање радника на принудни одмор противзаконито.

Првостепени суд у Њујорку је у марту донео одлуку којом је наложио да Глас Америке настави са радом и да се запослени врате на посао, док је првостепени суд у Вашингтону то учинио у априлу. Ипак, Апелациони суд у Вашингтону је почетком маја поништио ове одлуке, чиме је обустављен рад Гласа Америке и повратак запослених на посао до нове судске одлуке.

Одлуку о поништавању првостепене пресуде је, како указује Ђорђевић, донело трочлано судијско веће Апелационог суда, са двојицом судија које је поставио Доналд Трамп током свог првог мандата.

Он је навео да су адвокати који заступају запослене у Гласу Америке и директора Мајкла Абрамовица почетком маја тражили да Апелациони суд у Вашингтону пуном саставу поново размотри жалбу владе.

Одлука о гашењу ВоА значи и напуштање САД за 50 новинара

У јеку ишчекивања нове пресуде, хонорарни сарадници су прошлог четвртка други пут добили обавештење о раскиду уговора, овог пута, како каже Ђорђевић, закључно са 30. мајем. Први талас отказа био је у марту, када се ситуација закомпликовала.

„То су људи који су, као и сви остали у Гласу Америке, потпуно посвећени испуњавању мисије коју је Гласу Америке поверио Конгрес, а то је да извештавају објективно, фер и свеобухватно, да буду одраз целе Америке, а не само једног дела америчког друштва и на то смо сви ми обавезани законом“, рекао је Ђорђевић.

Међу најугроженијима је, упозорио је Ђорђевић, око 50 новинара, који су у ВоА дошли на основу програма Ј-1 виза. У случају да суд не спречи и овај други покушај њиховог отпуштања, они ће, како је навео, морати убрзо да напусте САД и врате се у земље из којих су дошли.

„Неки од њих у веома непријатељски настројене средине, где им је и живот угрожен. Тако да, у недостатку бољег описа, рекао бих да смо изузетно забринути, пре свега због колега и ситуације у којој се налазе, али и чињењице да већ више од два месеца Глас Америке није присутан у животу око 360 милиона људи, колико се недељно, до прекида програма 15. марта, ослањало на нас за тачне, проверене и избаланисране информације, а сада су на удару лажних вести и дезинформација“, рекао је он.

Ранковић: Верујем да ће у најбољем случају радити само запослени у Вашингтону

Један од новинара са којима је прекинута сарадња Раде Ранковић није оптимистичан по питању наставка рада Гласа Америке. Он наводи да верује да до септембра Глас Америке може у потпуности престати са радом.

„Већина је већ добила отказ. Ако га још нисте добили, стићи ће, само је питање дана. Упркос судским одлукама, мислим да ће они тражити нове начине да угасе Глас Америке. Ми из Србије видимо како се овде одлуке понекад спроводе мимо правосуђа и закона. Мислим да ће и тамо покушати нешто слично“, рекао је Ранковић и додао да хонорарцима исплаћују последње зараде – за март.

У најбољем случају ће, како процењује Ранковић, опстати само стално запослени у Вашингтону.

„Ту постоје ‘три круга пакла’: први чине дописници и хонорарци широм света, други хонорарци у Вашингтону и на крају стално запослени у Вашингтону. Прва два су већ очишћена, а што се тиче стално запослених – како буде“, навео је он.

Раде Ранковић каже да је овакав развој догађаја за њега био очекиван након победе Трампа.

„Када сам видео да је Трамп победио на изборима, одмах сам помислио да је само питање дана када ће Глас Америке бити угашен. Такве покушаје имао је и током свог претходног мандата. Власт је преузео 20. јануара, а ми смо након тога опстали још само месец и по дана. Нажалост, Глас Америке настао током Другог светског рата није успео да преживи Трампа“, истакао је Ранковић.

Абрамовиц: Сарадници са којима је прекинута сарадња били су кључни део редакције

О масовном отпуштању огласио се и директор Гласа Америке Мајкл Џошуа Абрамовић који је у Фејсбук објави написао да су хонорарни сарадници били међу најталентованијим новинарима, као и да су били кључни за рад ове медијске куће.

„Сарадници са којима је прекинута сарадња су били кључни део наше мисије и дали су огроман допринос важном раду Гласа Америке. Многи су побегли од тираније у својим земљама како би испричали америчку причу о слободи и демократији“, написао је Абрамовиц.

Директор Гласа Америке навео је да, колико му је познато, Америчка агенција за глобалне медије (УСАГМ) није пружила објашњење за ову одлуку. Додао је да ће организација наставити да пружа подршку отпуштеним сарадницима, нарочито онима који се суочавају са опасностима повратка у земље из којих су дошли.

„Наставићемо да чинимо све што можемо како бисмо помогли појединачним сарадницима, посебно онима који се суочавају са могућим повратком у непријатељска окружења“, поручио је директор Гласа Америке.

Абрамовиц је навео и да ће наставити да се залаже за враћање Гласа Америке његовој законској мисији.

Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Мајкл Кирби рекао је да су новинари Гласа Америке посвећено радили на стварању слике о бољој будућности.

“Глас Америке је у томе успео, јер новинари са различитих подручја, који познају и разумеју бројне земље, непосредно разговарају са људима. Уколико не будемо обазриви, људи се могу изоловати, а то није добро”, рекао је Кирби за Н1.

Од оптимизма до неизвесности

Из разговора са колегама Раде Ранковић закључио је да новинари-сарадници и запослени у Гласу Америке ову ситуацију доживљавају емотивно, имајући у виду да утиче на њихову свакодневицу.

„Стално запослени тамо имају визе, за разлику од хонорараца, којима су визе често биле условљене управо радом у Гласу Америке. Када им престане радни ангажман, обично изгубе и визу, или покушавају да нађу неки други начин да остану у земљи. Наравно, чак и ако остану, питање је шта ће радити. Колико новинарских послова на српском језику уопште постоји у Америци? Верујем да је то врло ограничен број“, подсетио је Ранковић.

Бранислав Ђорђевић каже да су новинари ВоА под сталним стресом, што ни не треба да чуди, имајући у виду то да ова редакција од 15. марта практично не постоји.

„Сви смо већину ова последња два месеца провели на принудном одмору, очекујући једну, другу, трећу одлуку суда… Две позитивне, па једна негативна, мало наде и оптимизма, па онда опет неизвесност“, навео је он.

Ова ситуација погодила је и Српски сервис, који масовни прекид сарадње са хонорарним сарадницима није заобишао.

„Српски сервис има троје новинара који су погођени отказима, послатим у четвртак, али поред њих још седморо дописника у Србији, Црној Гори и на Косову, који су такође претходне недеље добили поруке о раскиду уговора. Све су то страшне ствари, јер то су људи који су обављали веома важан посао, учествовали у мисији која, бар ја верујем, има изузетно много смисла и радили свој посао поштено и врло често изузетно. Нико од њих – као ни они који су још на принудном одмору - не заслужује да буде у овој ситуацији“, навео је он. 

„У Гази људи умиру од глади пред нашим очима. Ми новинари не смемо бити саучесници. Патња цивила се продубила последњих недеља због спречавања хуманитарног приступа енклави. Људи у Гази умиру од глади док ми у очају посматрамо како се ситуација погоршава. До сада су убијене десетине хиљада људи, укључујући више од 200 медијских радника“, наводи ДНС.

Систематски напади на новинаре, истичу, као и спречавање приступа страним репортерима су неприхватљиви.

„У таквим условима, преживели палестински новинари и медијски радници носе незамислив терет документовања рата. Иза сваке вести из Газе стоји медијски радник који је ризиковао свој живот да би то рекао свету. Често последњи пут. Упркос њиховој жртви да свету пренесу веродостојне информације о Гази, злочини против човечности се настављају. Солидарност са палестинским колегама није само питање професионалне етике, већ и фундаменталног људског достојанства“, подвлачи ДНС.

Друштво новинара Словеније апелује на новинаре широм света: Питајте политичаре шта ће учинити поводом намерног изгладњивања народа Газе

Као новинари, истичу у апелу, имамо професионалну и етичку дужност да не ћутимо пред најозбиљнијим кршењима људских права.

“У Гази се систематско и намерно изгладњивање цивилног становништва одвија пред очима целог света. Ово није хуманитарна криза без одговорности – ово је политички мотивисана трагедија. И о томе морамо гласно и јасно да говоримо“.

Стога, они позивају новинаре широм света да питају политичаре шта ће урадити.

„Захтевајте одговоре. Инсистирајте на истини. Не задовољавајте се празним речима или избегавањем. Питајте их директно: Шта ћете учинити да ово зауставите? Како ћете спречити даље патње? Не можемо и не треба да будемо само посматрачи. Ћутање је облик саучесништва. Наша професија није неутрална када су у питању злочини против човечности – наша професија је да тражимо истину и осигурамо одговорност“, наводи даље ДНС.

Новинари широм света – ујединимо своје гласове! Не смемо бити саучесници у злочинима ћутањем 

„Оно што се дешава у Гази није скривено. То је документовано, упозорио је палестински новинар Фарид Тамалах, а преноси ДНС.

„Очекујем више од својих колега широм света.Да више извештавамо о томе шта се дешава у Палестини, и што је још важније, да будемо уравнотеженији и искренији када говоримо о геноциду“, преноси ДНС у апелу речи Фарида Тамалаха и додаје:

„’Новинари би требало да оштрије испитују политичаре, а не да буду љубазни. Политичари неће реаговати осим ако не буде великог притиска јавности и новинара. Као новинари, желимо да кажемо истину и откријемо шта се дешава иза кулиса. И то је управо оно што нам треба. Нажалост, оно што се дешава у Палестини не дешава се иза кулиса – дешава се испред камера. Уживо. Нико не може рећи да не зна или да није знао. Геноцид и глад се не крију. Потребна нам је већа пажња и већи притисак да ово зауставимо’“, нагласио је Тамалах, a пренело Друштво новинара Словеније у апелу упућеном колегама широм света.

О положају медија у овом процесу, за Удружење новинара Србије говорио је Енес Халиловић, новинар портала "Казаљка.нет" и писац из Новог Пазара. 

Како коментаришете исход овогодишњег конкурса за суфинансирање медијских пројеката који је расписао Град Нови Пазар, где је одлучено да се 75 одсто средстава додели Радио-телевизији Нови Пазар? 

Најпре, добро је што конкурс уопште постоји. Али, таква пракса се понавља сваке године. Десет година уназад Нови Пазар из неког разлога финансира огромним средствима ту локалну телевизију. Мислим да то није добро и да би средства морала праведније да се расподеле за све медијске актере. Познајем те људе из РТВ-а, неки су ми пријатељи, те немам ништа против њих лично када ово говорим. Не волим да замерам ништа људима јавно, већ искључиво у четири ока. Ипак, мислим да је праведнија расподела потребна и пожељна. 

Шта мислите о читавом процесу пројектног суфинансирања — да ли је фер, транспарентан? 

Процес је можда добро замишљен законски, али би требало да се промене правила, да не може нико да буде доминантан при расподели средстава у срединама где немате само један локални медиј. Да комисије праведно одлучују, правилници нам не би били ни потребни, већ би средства била расподељена на равне части. Такође, важно је да буду финансијски подржани и медији који још увек нису толико гледани или читани, али имају квалитетан програм, јер је то оно што нам треба. 

Каква су Ваша искуства са променом начина бодовања и пријављивања, услед измене Правилника о суфинансирању медијских пројеката и увођења Јединственог информационог система? 

Уопште не размишљам ни о каквим правилницима, ја се само трудим да радим добро свој посао. Давно сам увидео да баш и не могу да променим друштво. Могу једино да праведно и поштено радим свој посао. Кад би сви радили свој, било би нам много боље.  

Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању БЗК ,,Препород” која је учествовала на конкурсу у Новом Пазару, а у оквиру које послује портал "Казаљка.нет"? 

Пројектно суфинансирање добрим делом пуни буџет портала "Казаљка.нет". На тај начин сарадници добијају хонораре. Имамо и донације, а практикује се и волонтерски рад. Ја сам годинама радио волонтерски за тај портал, као још неке колеге. Портал ,,Казаљка” се труди да опстане са својим квалитетним садржајима, било преко пројектног суфинансирања, било преко донација које добијамо, или путем чланства.  

Кад је реч о самом "Препороду", ту нема много новца. Углавном чланови ове најстарије бошњачке организације донирају или уплаћују чланарине. Донирају и књиге, дају донације за кирију и пројекте. Некада имамо и суфинансиране пројекте, али ,,Препород” претежно опстаје на донацијама. Сигурно је било најмање 13-14 година кад нисам добио никакав хонорар, него сам само волонтерски радио. Добри људи су помагали, наши радници из Луксембурга, као и људи одавде, просветни радници и још неки грађани. 

Тешко је радити на пројектима из домена културе. Свестан сам колико у нашој држави има невладиних организација које спроводе лажне пројекте, које ништа не раде, али ни тиме се не бавим. Ја сам писац, објавио сам 18 књига, трудим се да урадим нешто, да остане нешто иза мене, а немам бригу да ли неко ради праведно и да ли неко дели нешто праведно. Кад бих размишљао о томе, полудео бих. 

Ко се у Вашој организацији бави пројектима? Да ли имате довољно капацитета за то? 

Ја се бавим тиме колико могу, али имамо једног изванредног члана који је јако добар правник и има добре живце и смисла за пројекте. Он се зове Ерсин Хасановић. Он је директор "Препорода" и у највећој мери носи све активности "Препорода". Ерсин је најзаслужнији за процват рада "Препорода" од 2018. године, јер је највише допринео својим радом и личним финансирањем. 

Ерсин ради и на пројектима за "Казаљку", уз помоћ две наше активисткиње. Једна је универзитетска професорка, а друга је менаџерка у привреди. Укључују се и млади писци који такође учествују у реализацији пројеката. 

Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања? 

Највећи изазов је да будемо стрпљиви док чекамо да неко препозна квалитет нашег рада. 

Како се финансирате када немате пројекте? 

Никако, радимо волонтерски. Били смо спремни на то када смо ушли у овај посао, јер га волимо и упорни смо. Верујемо да се квалитет увек исплати.  

Конкурисали смо и код неких страних донатора, али нисмо ту имали неког великог успеха. Тамо се нисмо сусретали са добронамерним људима. Негде нас не узимају за озбиљно, јер ми нисмо људи који нити протежирамо никакву политику, нити нас нека политика протежира. Тако да, углавном, нас сматрају за неке занесењаке, за неке људе који су потпуно занесени, чудаци. Углавном, нас ти странци не доживљавају озбиљно, али надам се да ће и то да се променити. 

Шта би могло да допринесе финансијској стабилности невладиних организација? 

Праведнија расподела добара у друштву, укратко речено. Али реално, опет кад погледате, морам да кажем једну добру ствар. Никад у историји нисмо имали више невладиних организација него данас и никад актери невладиних организација нису имали већи утицај. Ово је повој неког новог друштва, па ће време искристалисати да оне најбоље организације опстану, да буду ту. 

О овој теми за Удружење новинара Србије говорила је Драгана Чабаркапа, извршна директорка и главна уредница sinos.rs, једна од оснивача Синдиката новинара и медијских радника Србије (СИНОС).

Као дугогодишња заговорница идеје о развоју локалних и регионалних јавних сервиса, она сматра да је модел пројектног суфинансирања „од самог почетка био погрешно постављен“.

„Пре него што је уведен овај систем, Србија је имала мрежу локалних медија – тадашњих јавних предузећа – који су, упркос притисцима, у великој мери професионално обављали свој посао. Данас тога готово да нема. Пројектно суфинансирање је део шире приче о урушавању професионалног новинарства“, истиче Чабаркапа.

Подсећа да су још раније медијске студије и стратегије предвиђале развој локалних и регионалних јавних сервиса као кључну меру за унапређење информисања грађана.

Иако је ова идеја у почетку имала подршку стручњака и била укључена у стратешке документе, како истиче Чабаркапа, у изради закона из 2014. године изостављена је без образложења,.

„И поред бројних покушаја да се овај модел врати у стратешке документе и законе, предлози су константно одбацивани – како од стране власти, тако и представника појединих медијских удружења“, додаје она.

Током протекле деценије, према њеној оцени, није дошло до напретка у квалитету садржаја који се финансирају из јавних средстава. Напротив, сматра да је систем често коришћен за подршку послушним медијима, а не онима који заиста раде у јавном интересу.

„Пројектно суфинансирање нема много везе са јавним интересом. Има, међутим, са интересима власника медија који функционишу као ПР сервиси власти“, оцењује Чабаркапа.

Посебну пажњу скреће на критеријуме и комисије које одлучују о додели средстава.

„Критеријуми су нејасни или их уопште нема, а чланове комисија углавном чине људи који су политички подобни, а често и нестручни“, наводи Чабаркапа, додајући да изостанак одговорности и транспарентности доприноси урушавању поверења у цео систем.

По њеном мишљењу, тренутни модел не подстиче развој иновативних и истраживачких формата, већ углавном фаворизује рутинске и „сигурне“ пројекте који не отварају суштинска питања.

Последице су, каже, видљиве пре свега у локалним срединама, где медији све више зависе од буџетских средстава и губе уредничку и финансијску аутономију.

„Не треба много знања да би се видело коме иду највећи износи. Локални медији који добијају средства неретко касне са исплатама зарада, а синдикално организовање у њима је често онемогућено“, рекла је Чабаркапа за УНС.

Као могући правац реформе, Чабаркапа истиче предлог СИНОС-а да се закон промени тако да локалне самоуправе обавезно издвајају два одсто буџета за медије -један проценат за локалне и регионалне јавне медијске сервисе, а други за пројектно суфинансирање.

„Само уз стабилно финансирање можемо говорити о професионалним медијима. Јавна средства треба да буду улагање у информисање грађана, а не награда за политичку лојалност“, наглашава.

На питање ко сноси одговорност за неуспех актуелног система, њен одговор је јасан: „Они који су тај систем осмислили.“

Иако не верује да ће до промена доћи брзо, сматра да се систем не може вечно одржавати у постојећем облику.

„Свима је јасно да је пројектно суфинансирање, у оваквом облику, потпуни промашај. Промене ће доћи када за то буде постојала политичка воља“, закључила је Чабаркапа.

Бранислав Санчанин је, са 23,  одмах иза Груловића по броју општина/градова у којима је изабран у комисију.

Осим у 44 локалне самоуправе, Груловић је изабран и за члана комисије на конкурсу Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина, док је Санчанин изабран у МИТ-ову комисију за оцену пројеката намењених телевизији.

Сви остали самостални медијски стручњаци, њих тринаесторо, распоређени су у преостале 23 до сада формиране комисије (три општине у комисији имају по два медијска стручњака, прим.нов.).

Подсетимо, у складу са новим Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) кандидати се при формирању комисија рангирају по броју бодова које су остварили захаљујући свом образовању, искуству у раду, писању и оцењивању пројеката, учешћу на међународним стручним скуповима. Бодове је, на основу достављених докумената, кандидатима додељивао МИТ.  

Од максималних 100 бодова, који су кандидати пријављени за оцењавање медијских пројеката могли да остваре, Груловић има 98, а Санчанин 100.

Иако је у биографији, коју је објавило Министарство, Груловић навео да пријаву подноси новинарско и медијско удружење, а не независни медијски стручњак, он је ипак на коначној листи кандидата за чланове комисија коју је формирао МИТ наведен као „стручњак за медије“.

Груловић је, иначе, у биографији навео да је члан ПРОУНС-а и УНС-а иако му је чланство у УНС-у престало 2020. године.

Само три кандидата од 169 пријављених у ЈИС ове године, међу којима су медијски стручњак Бранислав Санчанин, кандидат Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) Миодраг Попов и представница Друштва новинара Војводине (ДНВ) Биљана Ратковић Његован имају максималан број бодова. Након њих следе Бранимир Груловић и представница ДНВ-а Јелена Допуђ са 98 поена.

ПРОУНС до сада најзаступљеније новинарско удружење у комисијама

У до сада изабраним комисијама, међу члановима који представљају новинарска и медијска удружења предњачи  ПРОУНС,  чији су чланови изабрани у комисије у 37 општина/градова.

УНС до сада има представнике у комисијама у 23 локалане самоуправе, док Друштво новинара Војводине (ДНВ) и Центар за медијску културу и образовање имају по 22.

Спорне комисије у Ћићевцу, Малом Црнићу и Петровцу на Млави

Анализирајући до сада формиране комисије УНС је забележио и да су у општини Ћићевац оба кандидата новинарских удружења именована на предлог Удружења радио станица „РАБ Србија“ (Милош Рајковић и Невена Азиновић), што није дозовљено ни Правилинком, нити је новинарским и медијским удружењима која предлажу кандидате у ЈИС-у технички дозвољено да на један конкурс предложе два кандидата.

УНС је раније писао да је кандидат Милош Рајковић у комисијама у Обреновцу и Новом Пазару именован као члан Удружења радио станица РАБ Србија (РАБ), док је у општини Бабушница у комисију изабран као медијска стручњак.

Милош Рајковић је и у својој биографији, која је објављена на сајту МИТ-а, навео да се пријављује као самостални кандидат, док  је и  у коначној листи кандидата коју је објавио МИТ, наведен као „представник РАБ-а“.

УНС, АНЕМ И ПУ ''Локал прес'' раније су позвали МИТ да објасни како је ова ситуација могућа,  као и то са којег налога у ЈИС-у се кандидује Милош Рајковић – са личног као медијски стручњак или га у комисије предлаже РАБ Србија? Одговор нисмо добили.

Као трећи члан комсије у Ћићевцу изабран је самостални кандидат Саша Кокаљ.  За њега су такође УНС, НУНС и ПУ ''Локал  прес'' већ писали да је у обрасцу за пријаву, на месту где се обележава да ли се у ЈИС пријављује самостално или као кандидат новинарског и медијског удружења, обележио оба, што није у складу са ЗЈИМ.

По ЗЈИМ, у комисији за суфинансирање медијских пројеката већина чланова мора да буде именована на предлог новинарских и медијских удружења, уколико такав постоји.

Ипак, утврдио је УНС, општина Мало Црниће, као и Петровац на Млави имају два медијска стручњака, а у образложењу решења о формирању комисија у овим општинама није наведено да ли је за учешће у комисији било довољно предлога новинарских и медијских удружења.

Два независна медијкса стручњака у комисији има и Сента, али је у Решењу о формирању комисије у овој општини наведено да се на позив за предлагање чланова комисије пријавио само један кандидат новинарских и медијских удружења.

Комисије до сада није изабрало још 60 локалних самоуправа, као ни Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама.

Раде Живкоивћ рођен је 29. маја 1952. године у Краљеву где је завршио средњу техничку школу. Новинарством је почео да се бави 1973. године.

Аутор је стотина радио и телевизијских репортажа и десетина документарних филмова.

Једна од његових репортажа „Фрула“, снимљена 2008. године, освојила је прву награду на интернационалном фестивалу репортаже Интерфер.

„По окончању средње школе у родном Краљеву, животни и професионални пут је одвео Рада у Нови Пазар у коме је, као упосленик Радио Београда, провео годину дана, помажући да 7. фебруара 1972. године отпочне емитовање програма Радио Новог Пазара, као тада јединог  јавног гласила на простору Санџака“, писао је о Радету краљевачки портал „Круг“.

Након Новог Пазара, Живковић је радио у Радио Краљеву, у медијској кући „Ибарске новости”, у којима је остао пуних 37 година.

Почетком деведесетих година прошлог века у оквиру тадашње Радне организације „Ибарске новости“ са радом почиње Телевизија Краљево и Живковић тада са радија прелази на телевизију.   

Пред крај каријере, вратио се у Радио Краљево, на позицију шефа технике.

„Имао је посебан афинитет  за теме из области заштите животне средине, па је тако за њим остало стотине емитованих прилога донетим његовим специфичним и препознатљивим гласом у, тада култној емисији ’Зелени мегахерц’ коју су, од 30. децембра 1972. године заједнички реализовали Други програм Радио Београда и Радио Загреб“, пише Круг.

Радослав Раде Живковић сахрањен је у понедељак 21. априла 2025. године на Старом гробљу у Краљеву у кругу породице. Преминуо је 18. априла.