Након неколико пређених километара скренули су на погрешан пут који их је одвео до припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК). Од тог тренутка губи им се сваки траг, а до данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.

На месту отмице УНС и ДНКиМ поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику, пише: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их".

ЕУЛЕКС је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.

У јеку ратних дешавања на Косову и Метохији су отети и многи други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности.

Новинар и преводилац Александар Симовић нестао је 21. августа 1999. године у Приштини.  Део посмртних остатака је пронађен у селу Обриње код Глоговца.

Дописник "Политике" и новинар приштинског "Јединства"  Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.

Фоторепортер Момир Стокућа је 21. септембра 1999. године убијен у кући у којој је живео у центру Приштине. У Приштини је 9. септембра 2000. године нестао и новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши.

Уредник Радио телевизије Приштина Крист Гегај убијен је у Истоку септембра 1999. године, три месеца након доласка међународних снага.

На Косову и Метохији су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Косова Енвер Маљоку (1999), "Рилинђа" Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005). За Бадруља Ајетија је познато да је убијен из возила у покрету код села Бресалце.

Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИК, а затим ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.

Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову

У мају прошле године, Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, коју је предложио УНС, једногласно је усвојена на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини.

У овој Резолуцији пише да Скупштина ЕФЈ-а тражи да Управни одбор ове федерације од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

У њој се истиче да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова (АГК).

Од представника Управног одбора ЕФЈ-а, тражи се да у сарадњи са чланицама, ради на стварању услова за формирање међународне Комсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.

Од Специјалног суда за ратне злочине на Косову овом резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.

Тражи се и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује својевремено кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а. У том случају дошло би до обештећења породица жртава.

Од ЕУЛЕКС-а и Савета министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат ове мисије, затражено је да јавно саопште због чега нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника.

Савет министара ЕУ, пише у Резолуцији, треба да установи да ли је ЕУЛЕКС прекршио Европску конвенцију о људским правима.

„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност“.

Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.

Тужилаштво је, како каже Зубац, тражило да ове мере трају 110 дана.

Иначе, Миљановић Зубац каже да је осумњичена за кршење члана 164 Кривичног закона Босне и Херцеговине, због дељења документа безбедносних институција БиХ, који носи ознаку „интерно“. Ипак, она за УНС додаје да постоје индиције да је ова ознака тајности пре годину дана скинута са документа.

Како би пронашли доказе у вези са овим кривичним делом, припадници Граничне полиције Босне и Херцеговине (ГП БиХ) су 7. августа, по налогу Тужилаштва БиХ, претресли породичну кућу новинарке Наташе Миљановић Зубац у Требињу и њен аутомобил. Након претреса, Миљановић Зубац је приведена, а пуштена је дан касније.

На јучерашњем рочишту саопштене су мере забране које захтева Тужилаштво, а Миљановић Зубац ће о одлуци суда бити благовремено обавештена.

Меру редовног јављања полицији оценила је као апсурдну, будући да је свакако у сталном контакту са полицијом од средине 2022. године, када јој је у Требињу запаљен аутомобил испред куће. У таквим околностима је, како је навела Миљановић Зубац, опасна и мера забране изласка из земље.

„Да сам желела трајно да напустим БиХ, већ бих радила у другој држави. Ипак, из безбедносних разлога, дешава се да краткорочно одем у земље региона, како бих избегла потенцијалне опасности. Мера забране изласка из земље онемогућава ми овај вид самозаштите“, навела је Миљановић Зубац.

Овакве мере забране, како је додала Миљановић Зубац, обично трају 48 сати, а не 110 дана, како је тужилаштво тражило.

Иначе, на јучерашњем рочишту тужитељка је, како наводи Миљановић Зубац, проблематизовала то што Миљановић Зубац многе информације не објављује на РТРС-у.

Као разлог за то Миљановић Зубац навела је неслагање са руководством РТРС-а по питању уређивачке политике.

„Више пута сам рекла да у односу са менаџментом РТРС-а имам проблем због њиховог понашања. Они ми нису дозволили да радим у Источном Сарајеву, иако је моја молба била сасвим јасна и образложена безбедношћу. Стога као истраживачка новинарка, обављам свој посао на начин који је у овом тренутку једино могућ, те објављујем информације путем друштвених мрежа. То сам образложила и јуче на суду“, рекла је она за УНС.

За судију каже да је, без обзира на одлуку коју донесе, јуче поступала коректно према њој. С друге стране, понашање безбедносних структура јој, како каже, указује на то да је додирнула „осиње гнездо“, али и да добро ради посао истраживачке новинарке.

Разлог за ову правну дилему је, каже Караџић, то што је конкурс расписан у марту, када је важио претходни ЗЈМС, према коме уреднике бира Управни одбор.

Средином јуна усвојене су измене и допуне Закона о јавним медијским сервисима, које прописују да уреднике бира генерални директор ове медијске куће.

„Генерални директор јавног медијског сервиса именује и разрешава главне уреднике, који се именују након спроведеног јавног конкурса на период од четири године и који могу бити именовани највише два пута, а образложену одлуку о именовању чини доступном јавности“, пише у новом Закону о јавним медијским сервисима.

Несигурни у вези са тим да ли приликом избора уредника примењују нови или стари Закон, из руководства РТВ-а су, каже Караџић, пре десетак дана тражили мишљење Министарства.

„Схватили смо да ту постоји правна нејасноћа, а да правници дају различита тумачења. Због тога смо тражили од Министарства мишљење о најбољем начину за избор уредника и директора програма“, рекао је Караџић.

На ово питање је, како каже, „добио усмени одговор о коме не жели да говори“, док званични одговор, према информацијама којима располаже, руководство још није добило.

„На боловању сам и нисам у сталном току са догађајима. Можда је одговор у међувремену стигао, а да о томе нисам обавештен“, додао је Караџић.

УНС је јуче питао Министарство информисања и телекомуникација које је њихово мишљење о овом питању и када ће РТВ добити одговор од Министарства. Одговор до сада нисмо добили.

Подсетимо, конкурс за седам главних и одговорних уредника и директора програма РТВ-а, који су више година у в.д. статусу, расписан је крајем марта. Претходно је главни повереник синдиката “Независност” у РТВ-у  Дарко Шпер седам дана штрајковао глађу, а један од Шперових захтева упућених Караџићу било је раписивање конкурса за главне и одговорне уреднике и директора програма.

Од српске кухиње до француских и италијанских специјалитета, јеловник овог ресторана, како наводе из Хотела „Радмиловац“, представља прави мозаик укуса.

„Наш ресторан вас позива да уживате у сваком оброку у амбијенту који прати промене годишњих доба. Током зиме, опустите се уз топлину камина или традиционалне каљеве пећи, док лети можете обедовати у прелепом врту испод раскошних крошњи липа. Било да започињете дан доручком, правите паузу уз ручак или завршавате дан вечером, сваки тренутак одише шармом и удобношћу“, пише на сајту Хотела „Радмиловац“.

УНС је у пријави навео да су Билићa непознате особе физички напале у среду, 13. августа 2025. године, између 20.00 и 20.30 сати, испрва песницама, затим штанглама.

Како је УНС написао у пријави, неке од особа које су напале Билића биле су маскиране. Напад се догодио док се налазио са супругом у кафићу „Гросета бар“ у Стражиловској улици.

„Колега Билић, који ради за портал 192, устао је како би снимио пролазак студената који су организовали протест. Видео је и групу маскираних лица која се по проласку студената појавила и почела да баца топовске ударе. Док је снимао, осетио је ударац с леђа и савио се, и затим су нападачи наставили да га ударају штанглама“, навео је у пријави УНС.

УНС је објаснио и да је Билић затим отрчао у кафић где се готово срушио од бола.

„Позвао је полицију и хитну помоћ који се нису одазивали, а затим пријатеље који су га одвезли у полицију у Радничкој улици где је пријавио напад. Полиција је позвала хитну помоћ која га је прегледала и дала упут за Ургентни центар“, описао је УНС у пријави Тужилаштву.

Билићу је приликом  напада украден телефон.

Удружење новинара Србије (УНС) разговарало је са нападнутим новинарима који су испричали шта им се синоћ десило.

„Супруга и ја смо седели у кафићу испред зграде у којој живимо, а када сам видео студенте који су кренули на заказани протест хтео сам да то забележим видео снимком. Када су студенти одмакли, с друге стране, из парка преко пута се појавила група маскираних лица који су почели да бацају топовске ударе“, казао је Билић за УНС.

Док сам снимао осетио сам ударац с леђа, рекао је Билић, и додао да је одмах након тога уследило још више удараца по телу, грудима и стомаку од стране маскираног мушкарца.

Како је рекао, отрчао је у кафић у чијој је башти седео, а када је након неколико минута дошао себи позвао је пријатеље да га одвезу до полиције и Ургентног центра.

„Полиција је доста брзо урадила свој посао, али чини ми се незаинтересовано“, нагласио је он.

Билић је додао да му је током напада украден телефон. 

Жарко Богосављевић, како је рекао за УНС, приликом напада није задобио теже повреде, јер је, како је навео, носио кацигу, панцир и прслук са ознаком ПРЕС, али је „од силине ударца одскочио“.

„Након што је дошло до инцидента код просторија Српске напредне странке (СНС) у Стражиловској улици, група маскираних младића, наоружаних летвама, почела је да се спушта низ улицу. Ја сам као већина колега био у предњем делу улице, али када сам видео да се нешто дешава отишао сам у први ред и снимао како група младића јуриша ка нама“, објаснио је Богосављевић.

Он је у разговору за УНС рекао да је тада „задобио ударац од непознатог младића, у белим панталонама, који се залетео ка њему и ударио га летвом по глави“.

„Ово је најновији случај, а имамо хронологију догађаја од јуна до августа на које наша редакција није била позвана. Први у низу догађаја је обележавање дана рођења хероја Александра Берића код спомен- бисте Јовану Берићу. Месец дана касније, позив је изостао и приликом посете председнице покрајинске Владе Маје Гојковић и министра културе Николе Селаковића“, подсећа Јанковић.

Позив редакцији Webinfo, додаје она, изостао је и за догађај када су у Месној заједници Нови Бечеј уручене награде ђацима генерације.

„Могуће је да је било и других догађаја за које немамо сазнања, јер без позива не можемо бити обавештени о њима“, напомиње она.

Јанковић истиче да се однос локалне самоуправе према редакцији Webinfo приметно променио од када су почела интензивнија протесна окупљања, посебно у Новом Бечеју, са којих њихова редакција извештава.

 „Чује се да смо ‘опозициони медиј’ и може се приметити чудно понашање политичких и челних људи ове Општине. Овде у Новом Бечеју има два локална медија. Увек смо били на маргинама и увек смо се тешко борили и у неком претходном периоду да будемо позивани јер не постоји званична општинска служба за односе са медијима која позива на дешавања и шаље саопштења“, каже Јанковић за УНС.

Подсетимо, пре месец дана, на питање УНС-а зашто се редакција Webinfo-a више пута није нашла међу позваним медијима на догађаје од јавног значаја и да ли убудуће може очекивати позиве на овакве догађаје, из кабинета председника општине Нови Бечеј као разлог навели су „сукоб интереса“, због, како су навели, тога што је супруг Тијане Јанковић одборник владајуће партије.

„Сматрамо да се Webinfo налази у сукобу интереса с обзиром да је супруг новинарке и власнице Webinfo изабран на Листи АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ-НОВИ БЕЧЕЈ СУТРА“, наведено је у одговору кабинета председника Општине Нови Бечеј.

УНС је тада, увидом у Регистар Агенције за привредне регистре (АПР), утврдио да председник Управног одбора удружења ИНФО-НБ, које је издавач Webinfo-a, није Јанковић већ управо њен супруг Зоран Ђурић.

У Кодексу новинара и новинарки Србије пише да „политичка активност чланова/чланица породице новинара/новинарки/ и уредника/уредница такође може да узрокује сукоб интереса“. 

У Кодексу се наводи и да „новинари/новинарке не би требало да се баве сектором у којем чланови (ближи и даљи) њихових породица или блиски пријатељи/пријатељице имају моћ одлучивања“. 

„Одговор УНС-у из кабинета председника Општине Нови Бечеј је спин и замена теза и не видим везу те информације са непозивањем редакције Webinfo-a на догађаје“, рекла је тада Јанковић и додала да је њен супруг члан Социјалистичке партије Србије, али да се његова виђења често косе са владајућом већином.

Јанковић каже да је њен супруг био локални одборник у Новом Бечеју, као и да је у међувремену поднео оставку.  

Спомен-обележје овом познатом новинару откривено је први пут 1. априла 2012. године на платоу који је тада добио његово име.

Први пут разбијено је у децембру 2019. године, а обновљено новембра 2023. године.

Подсетимо, Удружење новинара Србије (УНС) је у августу 2023. године, уз телевизије Студио Б и Нову С, покренуло медијску акцију за обнову овог спомен-обележја.

Из Завода за заштиту споменика културе Града Београда су тада одговорили да ће „предлог за санацију наведеног споменика бити размотрен у наредном периоду“.

Две недеље касније на питање да ли је предлог за санацију размотрен УНС је добио одговор од Завода да обнова спомен-обележја није ушла у програм Хитних интервенција на споменицима за 2024. годину.

УНС се затим обратио тадашњем председнику привременог органа Београда Александру Шапићу, из чијег кабинета је Удружењу одговорено да ће оштећено спомен-обележје бити обновљено за неколико недеља.

То је и учињено 18. новембра 2023. године, на годишњицу смрти овог познатог новинара.

Априла прошле године, спомен-обележје поново је било оштећено, тако што је име Ђока Вјештице прецртано, а његов лик ишаран.

Домар Удружења новинара Србије (УНС) Милован Агатоновић Ага тада је, уз подршку колега из УНС-а, уклонио трагове боје са овог спомен-обележја на платоу код Београђанке.

УНС овог пута позива надлежне да открију и казне одговорне за поновно уништавање спомен-обележја, нарочито имајући у виду да Београђанкa има надзорне камере и да се, по оцени УНС-а, са једне од њих може видети ко је одговоран за овај вандализам.

Ко је Ђоко Вјештица?

Новинар Ђоко Вјештица познат је по организовању хуманитарних акција и покретању бројних иницијатива за уређење Београда и зелених површина у главном граду.

Рођен је 9. маја 1939. године у селу Отрић у општини Грачац (Хрватска). Новинарску каријеру започео је у листу „Борба“, а заједно са колегама из овог листа је 1970. године основао Радио Студио Б.

УНС му је 1976. године доделио награду „Светозар Марковић“, а 2005. године Награду за животно дело.

Преминуо је 18. новембра 2008. године.

Награду за новинарску хуманост „Ђоко Вјештица“ УНС је установио три године након његове смрти. Додељује се за прилоге који покрећу и мотивишу појединце и јавност за остваривање хуманих акција и циљева, критикују социјално неодговорно понашање у друштву и подстичу солидарност и узајамност. 

"Речено ми је да ће бити изречене мере забране. Шта тачно не знам. Није ми за сада саопштено", изјавила је окупљеним новинарима

Навела је да је "ухапшена као најтежи криминалац". 

"Није било потребе. Да ми је било ко послао позив ја бих се одазвала све до једној институцији", рекла је Миљановић Зубац која своја сазнања о криминалу и корупцији углавном објављује на друштвеним мрежама..

Изјавила је да су полицајци који су се појавили у њеној породичној кући у Требињу били коректни и да је провела ноћ у притвору граничне полиције. Потом је, каже, видела како изгледа оно што је гледала у филмовима, а то је бити иза решетака.

Новинарка Миљановић Зубац сматра да се систем овим поступком иживљава јер је она неко ко указује на криминал и корупцију у систему.

"На ово сам била спремна. Ово сам очекивала. Можда и горе него што сам доживела, али овом приликом не могу да говорим о истрази. Биће времена да се и ту каже штошта", рекла је она.

Захвалила се бројним колегама, новинарским удружењима на показаној солидарности.

УНС је јуче реаговао на улазак полиције у новинаркину породичну кућу и њено привођење.

Наташа Миљановић Зубац последњих неколико година добијала је претње, запаљен јој је аутомобил, и за то до сада нико није одговарао. 

Удружење новинара Србије (УНС), користећи механизам Сталне радне групе за безбедност новинара, пријавило је у новембру прошле године овом тужилаштву претње које је новинару Војину Радовановићу  упутио члан Градског већа Београда Слободан Шолевић, представник Социјалистичке партије Србије.

Како је Војин Радовановић навео у својој изјави тужилаштву, 27. новембра 2024. године, као новинар, отишао је у Скупштину Града Београда, са акредитацијом, како би извештавао са седнице која је тог дана требало да буде одржана у Скупштини.

Тада је на улазу Скупштине приметио председника Удружења породица киднапованих, несталих и убијених на Косову и Метохији Сима Спасића који је викао на мегафон, опирао се захтевима обезбеђења и одбијао да напусти зграду Скупштине.

Снимао је догађај када се у кадру појавио Шолевић, који је упитао новинара да ли Спасићу треба снимак па зато снима. Радовановић је објаснио да је новинар на задатку и да ради свој посао.

Шолевић је од њега захтевао да снимак обрише, а када то није урадио, како наводи Радовановић, члан градског већа је почео да му прети, уносио му се у лице, псовао му мајку и претио како ће му „поломити п...“

Радовановић се, како је додао, тада окренуо ка обезбеђењу и рекао да му је Шолевић претио, али су му припадници обезбеђења рекли да „нису видели“. Они су то накнадно поновили и у изјави полицији.

„Осетио сам се угрожено за свој живот и безбедност и осетио сам страх“, рекао је Радовановић.

Како се наводи у одлуци тужилаштва, Радовановић је полицији доставио свој снимак са телефона, али се „на њему не уочавају описане радње, нити се чују псовке или било које претње“.

Скупштина Града Београда, на захтев полиције од 31. марта ове године да достави снимак са сигурносних камера, одговорила је да то није могућности да уради због протока времена, с обзиром на то да сервери чувају снимке 25 дана, након чега се они аутоматски бришу.

Слободан Шолевић у својој изјави навео је да је тог дана на улазу у Скупштину видео Сима Спасића који је правио буку, те да је чекао погодан тренутак да га замоли да престане са прављењем буке.

Тада је, каже, „приметио да Симу снима треће лице, па му је пришао, упитао зашто снима и замолио га да престане снимање како би спречио инцидент“.

Шолевић је навео да „лице“ није на себи имало никаква новинарска обележја, да му није претио нити га псовао и да му није познато да је Радовановић био на радном задатку.

Рекао је и да га пре никада није видео, да га не познаје од раније и да му није познато да је новинар, те да га никада више није срео, већ да је на друштвеним мрежама видео његову изјаву и сазнао да је новинар.

Образлажући своју одлуку судија Татјана Михаиловић навела је да „сматра да не постоје докази који потврђују основе сумње да је Шолевић извршио кривично дело Угрожавање сигурности“, имајући у виду да је Шолевић изјавио да Радовановића не познаје, да га никада раније није видео и да новинар није на себи имао никаква обележја, те да му није претио нити упутио псовке.

Како пише даље у решењу, и сам Радовановић потврдио је да на себи није имао новинарско обележје.

Пријава се одбацује и имајући у виду, наводи се, да Шолевић Радовановића „после тога никада није срео и да се нису поновиле нити на било који начин реализовале изречене 'претње'“, да обезеђење није видело инцидент, да се на снимку Радовановића од буке не чују псовке и претње, те да није сачуван видео запис догађаја са надзорних камера“.

Душан Недељковић рођен је 10. августа 1941. године у Рипњу. Завршио је Гимназију и студирао на Грађевинском факултету.

У својој новинарској каријери писао је за „Младост“, „Студент“ и лист „Ескпрес“. Највећи део своје каријере провео је у „Вечерњим новостима“ за које је писао од 1970. године, до одласка у пензију 2006. године.

Сахрана Душана Недељковића биће у четвртак, 7. августа на Новом бежанијском гробљу у Београду. Опело почиње у 11.15, а сахрана ће бити у 11.45ч.

Право на попуст имају чланови УНС-а са овереном легитимацијом за годину која је у току.

Болнички дан обухвата смештај у двокреветним и трокреветним собама, три оброка дневно и три физикалне терапије по препоруци лекара.

Уз уплату пансиона или болничког дана, чланови УНС-а имају право на бесплатно коришћење безена код гејзира, затвореног базена и коришћење воде са минералних извора за пиће.

Бањски лист не улази у цену болничког дана и наплаћује се 500 динара.

Доплата за једнокреветну собу, боравишну таксу и собу са терасом наплаћују се у Специјалној болници.

Више о Специјалној болници за рехабилитацију „Гејзер“ можете погледати овде.

Био је главни и одговорни уредник часописа „Живот села“ који излази у Омољици од 1995. године. 

Са супругом Јеленом 2021. године објавио је монографију "Омољица". У истоименом селу у јужном Банату дочекао је и пензију.

Један је од оснивача филмског клуба „ЖИСЕЛ“ и први директор истоименог филмског фестивала који је покренут 1971. године на његову иницијативу.

Испраћај Александра Танасијевића биће у суботу, 2. августа, на гробљу у Панчеву.   

У жалби Милеве Малешић се наводи да наслов текста представља флагрантан пример непрофесионалног и тенденциозног новинарства, са циљем да читаоцу унапред наметне сумња и неповерење према особи о којој се извештава.

У тексту се, пише даље у жалби, тенденциозно наводи: “Милева Малешић из Пријепоља која је деценијама алфа и омега у ТВ Форум, сада тврди да са том телевизијом нема ама баш никаквих додирних тачака”, те да је „због сукоба интереса елиминисана из комисије за оцену медијских пројеката“.

Оваква тврдња, напомиње се у жалби, изнета је без икаквих додатних информација и доказа, а Милеви Малешић није понуђена могућност да изнесе свој став или одговор. Малешић закључује да је реч  о тексту који није написан у интересу информисања јавности, већ са очигледном намером да дискредитује и уруши њен професионални и лични интегритет.

У одговору на жалбу из Гласа западне Србије наводе да је Милева Малешић свакодневно присутна у телевизији Форум, као и да су покушали да са њом ступе у контакт. Такође, наводе да је Малешић и даље, иако у пензији, једна од главних људи у ТВ Форуму, тврдећи да је њена породица, не само она, укључена у рад ове телевизије што је, како оцењују, дисквалификује из свих комисија и тела за које је аплицирала.

На речи жалитељке да посебно забрињава начин на који се, у делу текста где се наводи саопштење НУНС-а, тенденциозно коментарише и наводи: „тврди НУНС, који би очигледно желео да ову пензионерку види у РЕМ-у”. Малешић овакву реченицу оцењује увредљивом и написаном у ироничном и подругљивом тону, док Глас западне Србије одговара да „ту нема ничег нејасног“.

“НУНС је предлагач, што значи да је жели у РЕМ-у. Тачно је и да је пензионерка. Питамо се шта није тачно и зар је понижење ако се за некога каже да је пензионерка? И желимо јој да дуго ужива у пензији”, наводе у одговору на жалбу из Гласа западне Србије.

Представница УНС-а у комисији Јелена Петковић навела је да се НУНС у свом саопштењу осврнуо на изјаву Ане Брнабић говорећи о томе да је нетачно да је Милена Малешић сувласница и запослена у тој телевизији.

“То је истина, нити је сувласница, нити запослена у тој телевизији. Овај текст спинује ту информацију и покушава да створи атмосферу да то што је рекао НУНС није тачно”, истакла је Петковић.

Представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић истакла је да “текст почиње кандитуром Милоша Гарића кога је Ана Брнабић бранила на тој конференцији за медије. Мислим да је ово један покушај малог доприноса релативизацији оне неподобности на коју су сви указивали када је у питању кандидатура Милоша Гарића. Прича је онда разрађена на Милеву, на начин који је потпуно неетичан. Такође, дискриминација по основу старости недопустива је и за сваку осуду”.

Представница НУНС-а у Kомисији за жалбе Тамара Скроза рекла је да је тоналитет текста непрофесионалан и тенденциозан.

“Таблоидан је, штетан и опасан. Има неких текстова, истина ретко се пред нама нађу, када више није битно шта пише, него како пише ”, рекла је Скроза.

“Чињеница је да Милева Малешић није запослена, нити је на одговорним функцијама у ТВ Форум. Али је чињеница да је она направила од те телевизије оно што она данас јесте и то је препоручује за чланицу Савета РЕМ-а. Свако ко је кандидован за РЕМ морао је да направи успех да би био адекватан кандидат. То је права кандидатура за чланство у тој организацији”, закључила је Надежда Будимировић, представница Локал преса.

Чланови Комисије су једногласно одлучили да је Глас западне Србије прекршио поглавље 1 - Истинитост извештавања, тачке 1,2 и 5, поглавље 3 - Одговорност новинара/новинарки, тачке 1 и 3, поглавље 5 – Поштовање достојанства,  тачке 1 и 3 и поглавље 8 - Однос према изворима, тачке 3 и 4.

Три поднете жалбе Алексе Павловића на писање портала Информер.рс, Ало.рс и Глас западне Србије једногласно усвојене

Алекса Павловић поднео је жалбу на текстове објављене на порталима Ало. рс и Информер.рс под насловом “Још једно злодело блокадера: изгребали ауто новинару”.

Жалитељ наводи да су ова два портала прекршила поглавље 1 – Истинитост извештавања јер се он, како наводи у жалби, доводи у везу са извршењем кривичног дела „уништење и оштећење туђе ствари“, што, како истиче, ниједан релевантан државни орган претходно није потврдио, нити јавно саопштио постојање основа сумње да је он извршио наведено кривично дело.

Павловић даље у жалби наводи да случај није пријављен полицији, као и да новинари пре објављивања нису покушали да провере тачност навода, нити га контактирали за коментар.

Додаје и да је оваквим извештавањем прекршено и поглавље 2 – Независност од утицаја јер је, истиче се у жалби, евидентно да је текст објављен под политичким утицајем, с обзиром на чињеницу да је подносилац жалбе био подржавалац опозиционе листе на локалним изборима у општини Косјерић.

Трећа жалба, коју је поднео на текст објављен на порталу Глас западне Србије под називом „Медији – Дописник Озона вређао и гребао кола новинарима?“, разликује се од претходне две по томе што је Павловић упутио деманти на објављени текст, који овај медиј није објавио.

У одговору на жалбу Глас западне Србије наводи да не зна на основу чега се тужитељ препознао у тексту с обзиром да су, како наводе, користили иницијале, а фотографију “осумњиченог” блуровали.

Тврде да је чињеница да је Алекса Павловић вређао новинаре и скандалозно се понашао, као и да је осумњичен за гребање аутомобила будући да су га сигурносне камере снимиле и да је сам признао да је “шарао мало”.

Чланови комисије су једногласно одлучили да су Информер. Рс и Ало.рс прекршили поглавље 1 – Истинитост извештавања, тачке 1,2,3 и 5, поглавље 2 – Независност од утицаја, тачка 2, поглавље 3 - одговорност новинара/новинарки, тачке 1,2 и 3, поглавље 5 -  Поштовање достојанства 1 и 3.

Идентична поглавља и тачке Кодекса прекршио је и портал Глас западне Србије, с тим да је Комисија одлучила да је овај портал Глас западне Србије прекршио и поглавље 6, тачка 3 које се односи на Право за одговор.

Удружење „Руска дијаспора у Србији“ поднело је жалбу на текст интервјуа “ГОСТ НАШЕ НОВЕ ЕМИСИЈЕ "ОЗЛОГЛАШЕН" KОД ПРЕДРАГА АЗДЕЈKОВИЋА БИО ЈЕ МИША ВАЦИЋ! Руси у Србији су дезертери!”, а који је објављен на порталу Република.рс.

У жалби је наведено да је у питању интервју са политичарем Мишом Вацићем, у којем се износе увредљиве и дискриминаторне оцене о руским држављанима који легално бораве у Србији, као и о члановима невладиних организација, који се називају „НВО олош“.

Жалба се односи нарочито, навели су, на део интервјуа у коме саговорник интервјуа на питање „шта мисли о Русима у Србији?“ између осталог одговара „мој став је да су дезертери, издајници, шљам, идоли наших блокадера. Сада имају проблем код обичног Србина, који почињу да не воле Русе, али воле Русију. Ми и даље волимо Русију као Кремљ, идеал, подржавамо Русију и Владимира Путина. Али презиремо ове Русе овде...“  

Преношење овакве изјаве Филип Шварм, члан Комисије за жалбе, оцењује као уредничку одлуку.

„Један од послова уредника је избор шта ће се пренети, шта не. Он је одлучио да се ово преносе и то баш на овај начин. Оваква изјава таргетира сваког појединца у тој групи”, истакао је Шварм.

Једногласно је одлучено да је портал Република рс. прекршио поглавље 3 – Одговорност новинара/новинарки, тачке 2,4 и 6 и поглавље 5 – Поштовање достојанства, тачке 1,2 и 3.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу, 161. по реду, отворена је минутом ћутања у знак поштовања према недавно преминулом директору Фонета Зорану Секулићу.

Како је навео, „с обзиром да нисам ’дозвољен’ ни у слободним, ни у неслободним медијима, од јавних наступа у последњих годину дана имам свој ’X’ налог, девет трибина са студентима и говор у Новом Саду, као и остатак екипе. Стога, претпостављам да је у питању мој ’X’ налог“.

Он је додао да „жели да истакне да никада у каријери није био слободнији, него у овој последњој сезони на Блиц ТВ“.

„Ако је ово била лабудова песма, драго ми је да је била најслободнија у најнеслободније време. Посебну захвалност дугујем вама, који сте нас пратили и омогућили да опет будемо најгледанија емисија на телевизији на којој се емитујемо. Ваша подршка одувек даје смисао свему што радимо. Видећемо шта нам доноси будућност“, написао је Ивановић.

Како истиче, „то што сам јавно подржала студенте, потписала писмо дела запослених којим се тражи да Информативни програм професионално ради свој посао и коначно, што сам тужила Александра Вучића због низа неистина које је изнео о мени и РТС-овом фестивалу Песма за Евровизију, довољан су, а очигледно и неопходан разлог за моју смену“.

„Ношење беџева, показивање црвене шаке, подизање индекса у живом програму, као и извођење песме 'За милион година', протумачено је као политичка порука“, рекла је Ковачевић и истакла да је „тачно да као уредница није желела да цензурише било кога на фестивалу и да је управо „ПЗЕ25“ показао да је РТС отворен за све своје грађане и да уметници имају право на свој став без икаквог непристојног и увредљивог понашања“.

Она је подсетила да је фестивал организован уз бојкот великог броја музичара који су отказали своје наступе у ревијалном делу програма“.

„Европска радиодифузна унија (ЕБУ) нема ингеренције над националним изборима земаља учесница Песме Евровизије, а није имала ни било какве примедбе на наш фестивал јер је финално вече „ПЗЕ25“ преносила на свом званичном Јутјуб каналу“, каже Ковачевић.

Оливера Ковачевић на РТС је дошла 2006. године на позив Александра Тијанића. У Информативном програму поставила је, уређивала и водила емисију ОКО, а затим Да Можда Не до 2019. године, када је емисија укинута, а она премештена у Забавни програм.

„Изабрана сам на конкурсу за главну и одговорну уредницу Забавног програма где сам радила осам година. За то време покренула сам више формата као што су: Луда ноћ, Најлепше народне песме, Песма за Евровизију, Бунт рок фестивал, Караван најлепших народних песама, осам Новогодишњих програма, као и обележавање јубилеја 100 година од Првог светског рата, 20 година од погибије радника РТС, 60 година телевизије у Србији, прославе 100 година Радио Београда итд. По истеку мандата нисам враћена у Информативни програм, већ у Забавни програм РТС -аи никада нисам била помоћница, саветница генералног директора нити било кога другог на РТС-у“, рекла је Оливера Ковачевић.

Оливера Ковачевић за председницу Извршног одбора УНС-а изабрана је 2. јула ове године.

Како је Јован Пламенац рекао за УНС, у овом случају тужено је Министарство културе и медија због тога што је допустило да портал Удар постоји, иако није имао објављен импресум, име уредника, нити је био познат његов власник.

Овај портал је, иначе, сада угашен. Последња објава била је 30.8. 2020. године, на дан парламентарних избора у Црној Гори, када је објављен списак од 235 лица, међу којима су политичари, бивши војни и полицијски функционери, свештеници али и новинари, а која су наводно „сарадници српске службе у Црној Гори“.  

Адвокат Јована Пламенца Никола Ангеловски потврдио је УНС-у да је Министарство у овом случају тужено, и по ставу суда одговорно, због „нечињења“.

„Портал Удар није био у евиденцији медија ресорног министарства, иако је по закону у обавези, а министарство није учинило ништа да спречи рад овог портала, да утврди власника, односно уредника медија, као и да покрене поступке изрицања новчаних казни у случају необјављивања импресума“, рекао је Ангеловски.

Како је додао, у овом спору, суд је тумачио и европску праксу и одлучио да је Министарство одговорно и да треба да надокнади нематеријалну штету оштећеном Јовану Пламенцу.

Спорне објаве на нерегистрованом порталу

Како је утврђено пресудом Основног суда, на порталу „Удар“ 17. августа 2020. године објављен је видео запис на којем је, поред осталих, Пламенац означен као сарадник српске Безбедносно-информативне агенције (БИА), кодног имена „Лисица", те да му је оперативна веза, такође свештеник, јереј Горан Крстић.

Према наводима из пресуде, "изнијете тврдње на поменутом порталу нијесу засноване на било каквом доказу, нити на исти упућују, а ни не наговјештава се да је у питању сумња, претпоставка и/или гласина, па је јасно да те информације нијесу објављене у доброј вјери, нити су служиле расправи од јавног интереса”.

"Објавом на проталу 'Udar.me' директно се утицало на част и углед тужиоца, јер је исти широј јавности представљен као извршилац тешког кривичног дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе - шпијунажа из чл. 368 КЗ ЦГ, чиме је повријеђено људско достојанство тужиоца које јемчи Устав Црне Горе", истиче се у пресуди.

Како пише и у пресуди, Министарство је, имајући у виду расправу у јавности коју је покренуло објављивање оваквих информација, имало сазнања о постојању овог медија, али није учинило ништа да утврди идентитет власника и уредника.

Портал је, путем анонимних објава, оптуживао новинаре, политичаре, активисте и свештенике за сарадњу са страним службама, издају и друге тешке оптужбе, које нису биле поткрепљене доказима.

У неколико одвојених судских процеса, тужбе су биле уважене и донете су пресуде које потврђују да је портал ширио мржњу и дискриминацију.

Ко је Јован Пламенац

Парох барски Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве Јован Пламенац рођен је у Бару 1955. године.

Новинарством је почео да се бави 1977. године, када је почео да ради у „Репортеру“. У својој новинарској каријери радио је и у „Дуги“, Радио Бару, „Побједи“ и био уредник Радио Светигоре.

Добитник је више награда Удружења новинара Црне Горе (УНЦГ), као и награде УНС-а „Милан Жегарац“ која се додељивала ратним репортерима.

Био је председник УНЦГ-a. Члан је УНС-а од 1994. године.

Како су рекли за УНС, почетком јула су, без ранијег обавештења, на пословни имејл добили нову, измењену систематизацију.

„Тако смо видели да се радна места за петоро колегиница и колега потпуно укидају, а да се број новинара рубрике Спорт смањује са пет на три, односно да ће два новинара остати без посла“, рекао је за УНС један од колега који је добио отказ, а који је желео да остане анониман.

То се и догодило 22. јула када је њих седморо добило Решења о престанку радног односа.

Отказе уговора о раду, по одлуци послодавца, односно издавача портала 24седам.рс, компаније Digital media network doo, добили су уредник и два новинара рубрике Спорт, лектор и новинар рубрике Култура, укинута је рубрика Друштво у којој је отказ добио уредник рубрике као једини члан овог дела редакције, као и један новинар-фоторепортер. 

„Није било никакве назнаке да ће се ово догодити. Никога нису обавестили, нити су нам пре тога послали упозорење или нас информисали да су резултати нашег рада лоши или да је посећеност сајту опала“, рекао је за УНС један од колега који је добио отказ.

Како наводи, крајем јула са њима је раскинут радни однос, а решење је потписала директорка издавача медија, компаније Digital media network doo Маргарета Станић.

Пословни резултати и посета сајту у паду

У отказу уговора о раду, у који је УНС имао увид наводи се, између осталог, да је “након извршене анализе пословних резултата у првих 5 месеци 2025. године у односу на 2023. и 2024. годину, Послодавац утврдио да пословни резултати имају негативне теденције“.

Објашњава се да су „расходи по основу исплата зарада запослених  готово исти у анализираном периоду, а да остварени пословни резултати, који су по објективним критеријума у паду, негативно делују на обим пословања и привређивање Послодавца“.

Све то заједно, наводи се, „за последицу има престанак потребе за радом запослених на неодређено време на појединим радним местима на којима је потребно утврдити вишак запослених“. 

У Решењу пише и да је „званични Гемиус рејтинг Послодавца значајно пао у 2025. години у односу на 2024. годину“.

У мају 2024. године Послодавац је био на 9. позицији на тржишту, а у истом месецу ове године се налази на 16. позицији. Слична ситуација је у поређењу првих 4 месеца 2024. године у односу на прва 4 месеца ове године“, пише у Решењу.

У њему се истиче и да иако није сигурно да ће промене које ће послодавац вршити на основу одлуке о смњењу броја запослених бити довољне за даље економски одрживо пословање, он је приморан да их изврши без одлагања.

У Одлуци о утврђивању организационих промена које доводе до престанка потребе за радом запослених на неодређено време која је донета 2. јула, а у коју је УНС такође имао увид, наводи се и да ће Послодавац тог истог дана спровести оцењивање запослених у рубрици у којој је потребно смањити број запослених, рубрици Спорт, те да ће након спроведене оцене два запослена са најмањим бројем бодова остати без посла.

Уредник Спорта, рубрика Друштво и лектор непотребни, култури довољан само уредник

У Одлуци о утврђивању организационих промена, коју је такође потписала Маргарета Станић, описују се и додатни разлози за смањење броја запослених у свакој категорији.

Након што се наводи да ће се број новинара у рубрици Спорт смањити са пет на три, у Одлуци пише да се „радно место Уредник рубрике Спорт укида, осим из раније наведених разлога, и из разлога што ће након ових промена број новинара у овој рубрици бити смањен за 40 посто, па је пословна процена Послодавца да више није неопходно да се у рубрици Спорт настави са постојањем  радног места Уредник рубрике“.

„Радно место Лектор укида се, јер опис послова лектора, треба, у складу са својим општим образовањем, да обавља сваки новинар самостално у оквиру свог делокруга посла“, наводи се у Одлуци.

У истом документу пише и да се радно место новинар рубрике Култура укида, „јер је утврђено да, с обзиром на обим посла у оквиру ове рубрике и броју посетилаца ове рубрике у односу на остале рубрике, одговор на радне задатке за потребе ове рубрике може да обавља самостално Уредник ове рубрике“.

Како се даље истиче, кад је реч о радном месту Новинар-фоторепортер „процењено је да због укупно смањеног обима посла, укидања појединих рубрика и радних места, није више економски и са аспекта потреба посла рационално да и даље постоји ово радно место“.

„Радно место Уредник рубрике Друштво укида се, јер се укида целокупно Одељење рубрика Друштво, имајући нарочито у виду да је Послодавац направио пословну процену да укидање ове рубрике неће утицати на позиционирање на тржишту“, пише у Одлуци.

УНС је од директроке компаније Digital media network doo Маргарете Станић покушао да добије одговоре на питања због чега запослени нису добили упозорење да ће доћи до смањења броја запослених, нити било какву информацију о лошим пословним резултатима медија у којем раде, али их до објављивања овог текста нисмо добили.

О порталу  24 Седам и Digital media network doo 

Портал 24 Седам основан је средином 2020. године, а у регистар медија Агенције за привредне регистре уписан у фебруару идуће године. Издавач овог портала је фирма Digital Media Network, основана априла 2020. године, неколико месеци пре покретања портала.

Власница фирме је у почетку била Маргарета Станић, садашња директорка, а власништво је у септембру 2021. пренето на швајцарску фирму Europe Development Business Group AG.

Редакција портала, иначе, налази се у Сава центру на Новом Београду, где су и медији у Телекомовом портфолију, као што су Еуроњуз и Њузмакс адрија.

Најављен је као портал који ће бити посвећен „испитивању тачних чињеница, игнорисању полуинформација и потпуном бојкоту дезинформација“, а профилисао се као медиј чија је уређивачка политика провладина.

Овај портал познат је и по томе што је годинама уназад добијао  и значајна новчана средства на конкурсима за пројектно суфинансирање медијских пројеката.

Како се наводи и на самом порталу 24 Седам, један од оснивача портала је Чачанин Остоја Мијаиловић.

Како пише портал Истиномер, Мијаиловић је у септембру 2022. постао председник Југословенског спортског друштва „Партизан“, а са ове функције смењен је фебруара ове године. Члан је Српске напредне странке, а на ванредним парламентарним изборима одржаним 24. априла 2016. године изабран је за посланика у Скупштини Србије, са листе  „Александар Вучић – Србија побеђује“.  

Главна уредница портала је Драгана Миловановић, која је, како пише на сајту Media Ownership Monitor Србија, од 2002. до 2020. била главна и одговорна уредница дигиталног издања Новости.

Анкета је анонимна и отворена за одговоре до 31. јула 2025. године.

У наставку је линк за попуњавање анкете https://forms.gle/84YMuajjz36hqKgt7

Гладовање као оружје, тишина као саучесништво

Председниче Владе,

чланови Владе и Народне скупштине,

Обраћамо вам се као представници Удружења новинара Србије (УНС) у тренутку када свет сведочи једној од најтежих хуманитарних катастрофа. Изражавамо дубоку солидарност са свим цивилима који данас умиру јер се свет не усуђује да одлучно реагује, као и са колегама новинарима који, упркос свему, и даље обављају свој новинарски задатак. Нажалост, Влада Републике Србије показује уздржаност – у тренутку када би свака држава требало да покаже храброст.

Једини преостали сведоци злочина и патње су локални новинари. Под блокадом и уз забрану уласка страним новинарима, они свакодневно ризикују своје животе како би свету пренели истину. А сада се и они покушавају ућуткати глађу.

Међународна и Европска федерација новинара (ИФЈ и ЕФЈ) упозоравају да су новинари у Гази досегли тачку физичког колапса: гладују, губе свест, снагу – а тиме и могућност да обављају свој посао.

Према подацима ИФЈ-а, најмање 187 новинара и медијских радника убијено је од почетка рата у Гази. Њихове смрти шаљу опасну поруку: да истина не сме да се чује. Затварањем Газе за стране новинаре, израелска војска гуши слободу изражавања и право јавности да зна. Сведоци смо буквалног ућуткивања гласова истине – новинара – изгладњивањем до смрти.

Изостанак јасне осуде блокаде помоћи и напада на новинаре, дубоко су разочаравајући и морално неприхватљиви. Чак и најављена хуманитарна помоћ губи на значају без чврсте политичке одлуке и става.

Захтевамо да Влада Републике Србије јавно и званично подржи хитну евакуацију цивила који су у непосредној опасности, међународне захтеве за омогућавање приступа страним новинарима Гази, заштиту локалних извештача и позиве на међународну истрагу систематског изгладњивања као ратног злочина.

Србија мора стати на страну истине, хуманости и међународног права. Очекујемо да Влада Републике Србије снажно подржи међународно право и заштиту људских права.

Када се истина глађу ућуткује — наша је дужност да говоримо још гласније. Морална и политичка је срамота да српска Влада у овом тренутку ћути.