Они су посетили музеј Емисионе технике и обишли спомен-обележје на којем су сачувани отисци шака великог броја истакнутих личности који су помогли обнову торња.

Ветерани су у музеју погледали и филм иницијатора акције, новинара Милоша Бата Милатовића “Феникс са Авале плаве”.

Председник ветерана УНС-а Петар Трајковић рекао је да су се на овом месту са намером окупили у децембру - месецу у којем УНС као иницијатор акције, обележава свој рођендан и додељује новинарске награде.

Он је подсетио на значај акције коју је УНС водио и истакао да јој се, иако веома озбиљној, данас у јавности не придаје значај какав заслужује.

Трајковић је истакао да ће ветерани УНС-а поднети предлог Граду Београду да Милош Бато Милатовић добије признање Града за своје заслуге.

О самој акцији, почетку радова 2005. године, проблемима са којима се УНС суочавао приликом изградње, сарадњи са РТС-ом и представницима државе у овом послу, али и успесима ове и других акција УНС-а, ветеранима је говорио генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.

Он је подсетио и на велики број јавних личности, али и грађана који су својим прилозима помогли обнову торња.

"Обнова Авалског торња је највећа икада организована акција коју су водили српски новинари", рекао је Брајовић.

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању 29. априла 1999. године, у 22.40ч. Он је данас најважнији телекомуникациони објекат у Србији и један од најмодернијих у Европи.

Обновљен је на истом месту и по истом пројекту као онај порушен 1999. године.

Зоран Жујовић рођен је 1949. године у Рајковцу, код Младеновца. Завршио је средњу саобраћајну школу.

Жујовић је био заљубљеник у аутомобилизам и један од најактивнијих чланова Ауто клуба, секције аутомобилских новинара УНС-а.

Из Младеновца је сарађивао са бројним специјализованим часописима из аутомобилизма. Био је дописник ЈСЛ "Спорт", Експрес политике, Ауто-мото ревије, Autosrbija.club-а, Моторспорта Србија, Ауто магазина...

Основао је и издавао специјализовани часопис у Младеновцу Моторспорт. Организовао је бројне релије олдтајмера.

Радио је као секретар Ауто мото клуба Југоауто, један је од оснивача ауто-мото друштва у Младеновцу. Био је председник АСК Ветеран Мотор Спорт Рајковац и члан бројних удружења љубитеља олдтајмера.

Написао је више књига о ауто мото спорту и био велики колекционар публикација из те области. Био је и међународни судија ауто мото трка.

Ниједан Прес рели УНС-а није могао да се замисли без ревије старовременских возила које је организовао наш Жуја.

Зоран Жујовић Жуја биће сахрањен данас  у 13 сати, на гробљу у Рајковцу. 

Категорије за које УНС додељује награде су:

* Награда за животно дело   

 Награђује се укупан рад и запажен допринос новинарству.

* Награда за уређивање „Димитрије Давидовић“ 

Додељује се за најбољи годишњи уређивачки концепт и остварење.

* Награда за новинарско стваралаштво „Лаза Костић“  

Додељује се према облицима новинарског изражавања у категоријама:

- вест и извештај,
- репортажа,
- карикатура

* Награда за фотографију "Јарослав Пап" 

Додељује се за фотографију објављену у медијима.

* Награда „Богдан Тирнанић“ 

Припада аутору коментара или колумне.

* Специјална награда „Жика М. Јовановић“ 

Додељује се за допринос историји штампе и новинарства, за теоријске радове о новинарству и публицистичко дело.

* Златна повеља 

Награда се додељује за дугогодишњи рад и допринос новинарству и развој новинарске организације.

Право предлагања и право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани.

Пријаве предлога

Рок за слање предлога је 10. децембар 2025. године, у 23.59ч.

Предлоге за награде треба послати путем формулара у наставку. Неопходно је да предлагач кликне на линк награде за коју жели да пошаље предлог и попуни формулар. 

Награда Богдан Тирнанић

Награда Лаза Костић – за вест или извештај

Награда Лаза Костић – за репортажу

Награда Лаза Костић – за карикатуру

Награда Јарослав Пап – за фотографију

Награда Димитрије Давидовић

Златна повеља

Награда за животно дело

Награда Жика М. Јовановић за историју штампе и новинарства

Награде најуспешнијима у овој години биће уручене на Дан УНС-а, 21. децембра.

Истог дана биће уручена и УНС-ова награда за борбеност у новинарском изражавању „Александар Тијанић“.

О кривично-правној заштити новинара у пракси и искуствима из рада Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) говориће јавни тужилац и члан СРГ Бранко Стаменковић, члан СРГ и председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић, представнице УНС-а о НУНС-а у СРГ Драгана Бјелица и Марија Бабић, док ће адвокат УНС-а Ненад Крајновић представити конкретне предлоге УНС-а за измене Кривичног законика.

Посебан сегмент биће посвећен регионалним искуствима и кривично правној заштити новинара у Хрватској и Црној Гори, о чему ће говорити адвокаткиња Весна Алабурић и адвокат Бранко Анђелић.

О европским и светским примерима законске заштите новинара, механизмима раног реаговања и добрим праксама које могу да се примене и у Србији говориће међународни стручњак за медијске слободе Ејдан Вајт, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север и генерални секретар ЕФЈ-а Рикардо Гутјерес.

Молимо вас да се за учешће на скупу пријавите до 16. децембра на имејл marijaana.mil@gmail.com.

На крају сваке сесије, учесници ће имати прилику да поставе питања говорницима. Присутнима ће бити обезбеђен симултани превод за енглески језик.

УНС организује овај скуп уз подршку канцеларије ОЕБС-а у Србији.

„За собом је оставио дубок траг у редакцији и новинарству, као и поштовање свих који су имали прилику да са њим раде“, навеле су "Вечерње новости".

Илија Боровњак рођен је 31. јануара 1936. године у селу Брезна, код Горњег Милановца. Дипломирао је 1961. године на Филозофском факултету у Београду, група за светску књижевност  и теорију књижевности.

Исте године почео је да се бави новинарством, као новинар–приправник у "Вечерњим новостима". 

„Радио је као сарадник, затим уредник београдске рубрике, уредник унутрашње-привредне рубрике, шеф Деска и помоћник главног и одговорног уредника. Од 1975. године је био руководилац ООУР 'Вечерње новости', а потом поново шеф Деска и заменик главног и одговорног уредника. У два наврата био је помоћник, односно заменик генералног директора НИГП 'Борба', а од јула 1984. године до 1987. године главни и одговорни уредник 'Вечерњих новости'", навели су из ове редакције.

Илија Боровњак био је и помоћник секретара СИВ за информације у Влади Анте Марковића, главни и одговорни уредник „Спорта“, а до одласка у пензију директор и главни и одговорни уредник Издавачког предузећа „Југословенски преглед“.

Добитник је више новинарских награда и признања.

Место и време сахране биће накнадно објављени.

УО Препоруку је донео „с обзиром на специфичне околности које се односе на радни, животни, здравствени и социјални статус, и положај запосленог у односу на утврђене елементе повреде, као и досадашњег рада запосленог које се могу ценити као олакшавајуће околности“.

Подсетимо,  Радио-телевизија Србије објавила је 5. новембра да је покренула дисциплински поступак због повреде радне обавезе Ивана Плавшића, а 25. новембра уручен му је отказ.

„Запослени је 4. новембра у вечерњим сатима, представљајући се као новинар РТС-а, вређао грађане окупљене на платоу испред Народне скупштине - речима: 'Да Бог да им поцркала деца, имали рак сви у кући, сви до једнога, стоко, стоко непросвећена, ђубрад једна, бићете развлачени'“, навео је РТС образлажући покретање дисциплинског поступка.

Како су тада истакли у саопштењу, „РТС оштро осуђује и сматра недопустивим такво иступање било кога од својих запослених“.

Иако је иницијативу покренуо синдикални део ЕЕСЦ, наводи ЕФЈ, њихово мишљење „Радна права новинара и медијских професионалаца као гаранција независности и истинитог информисања“, добило је на гласању широку подршку представника друга два стуба – послодаваца и цивилног друштва.

„Извештај је усвојен са 209 гласова за, 4 против и 11 уздржаних“, истакао је ЕФЈ.

Извештај ЕЕСЦ, наводи ЕФЈ, указује на брзо растућу несигурност ове професије у Европи у свим њеним облицима: социјалну и економску дерегулацију, пораст несигурних радних ангажмана, различите врсте притисака, необнављање колективних уговора, вербално и физичко насиље, повећање обима посла, опште погоршање менталног здравља у редакцијама, итд.

„Суочен са овом драматичном ситуацијом, која угрожава право грађана на приступ информацијама, извештај почиње навођењем 13 препорука, попут усвајања европске директиве о психосоцијалним ризицима на раду, ефикасне примене новог Европског прописа о слободи медија, финансијске подршке медијској индустрији суоченој са доминацијом америчких веома великих онлајн платформи, унапређења социјалног дијалога ради постизања колективних уговора који штите права фриленсера, регулисања употребе вештачке интелигенције у медијима и слично.

„Јучерашње убедљиво гласање у корист извештаја ЕЕСЦ о радним условима новинара у Европи шаље кључну поруку“, изјавила је Маја Север, председница ЕФЈ-а.

„Послодавци су се придружили синдикатима и цивилном друштву у осуди несигурног положаја новинара, који угрожава владавину права и демократију у Европи. Европска комисија и владе морају одговорити на овај једногласни апел: хитне мере су неопходне како би се новинарима омогућило да наставе свој рад и тако гарантују грађанима право на слободне и независне информације“, рекла је Север.

Хосе Антонио Морено Дијаз, члан групе радника у ЕЕСЦ и известилац, рекао је да се „новинари често сусрећу са лошим радним условима који им онемогућавају да свој посао обављају квалитетно“.

„Као чувари слободе информисања, неопходно је да се залажемо за боље услове. То укључује заштиту личног интегритета, менталног благостања и радног окружења новинара, уз подстицање социјалног дијалога и колективног преговарања у медијској индустрији“, рекао је он, а преноси ЕФЈ.

Кристијан Мос, члан групе организација цивилног друштва у ЕЕСЦ и коизвестилац,  рекао је да „превише новинара ради у нестабилним пословима без адекватне социјалне заштите или основних радних права“.

 „Не можемо очекивати храбро извештавање када људи од којих зависимо за информације и сами нису заштићени“, рекао је он.

ЕФЈ је позивао власти Европске уније и држава чланица да одмах предузму акције у вези са 13 конкретних препорука наведених у извештају и да их спроведу што је пре могуће, у консултацији са новинарским организацијама.

Извештај преузмите у прилогу. 

Радионица ће бити одржана у среду, 10. децембра 2025. године на Филозофском факултету у Нишу, Ћирила и Методија 2.

Теме радионице:

-  разумевање вештачке интелигенције и њене примене у новинарству

-  коришћење ВИ алата за производњу медијског садржаја

-  етички изазови у примени ВИ у новинарству

-  заштита приватности и примена ВИ

-  изазови у заштити ауторских права у свету вештачке интелигенције

Извршна уредница портала Н1 Јелена Петровић и новинар Фонета Милош Милић ће новинарима и студентима новинарства говорити о примени ВИ у новинарству, етичким изазовима и важности заштите приватности и ауторских права, док ће новинарка УНС-а Александра Ничић са учесницима испробати неке од корисних алата за примену у свакодневном новинарском раду.

Пријава

Пријаве су до 8. децембра у 15.00 часова. Заинтересовани за пријаву треба да попуне пријавни формулар. УНС ће изабрати до 20 кандидата који ће учествовати на радионици.

Кандидатима који не живе у Нишу, УНС ће надокнадити путне трошкове. Храна и освежење су обезбеђени. 

Новак Грујић рођен је 2. децембра 1981. године. Завршио је XIV београдску гимназију.

Новинарством је почео да се бави 2000. године у листу „Спорт“. Био је велики љубитељ и познавалац спорта.

Од 2013. године писао је за портал „Пиштаљка“.

Добитник је награде Европске уније за истраживачко новинарство у категорији младих новинара 2016. године, за серију текстова у оквиру „Пиштаљкиног“ пројекта „Општински радар“.

Био је члан УНС-а од 2017. до 2021. године.

Сахрана Новака Грујића биће сутра, 3. децембра, са почетком у 13 сати, на гробљу Лешће у Београду.

Караџић је подсетио да по новом Закону о јавним медијским сервисима директор расписује конкурсе, води их и одлучује о резултатима.

На питање УНС-а шта га спречава да их распише одмах, Караџић је рекао да је позиција директора позиција пословног органа и да је он користи онако како сматра да је најбоље за РТВ.

Подсетимо Управни одбор Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине“ донео је 7. октобра ове године одлуку којом се поништава јавни конкурс за именовање директора програма, као и конкурс за именовање главних и одоговрних уредника медија, који су били расписани у марту ове године.

Како је наведено на сајту РТВ-а, одлука је донета у складу са Мишљењем Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) од  15. августа ове године.

МИТ је у мишљењу РТВ-у одговорио да се морају поништити одлуке о расписивању јавних конкурса, јер је након њиховог доношења, 25. јуна, ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, којим су измењене одредбе које се односе на избор директора програма и главних уредника“.

Како пише у одлуци, Министарство је овакво мишљење донело „имајући у виду да новим законом није предвиђено по ком поступку ће се окончати већ започети конкурси, као и применом општег начела забране ретроактивности закона“.

Конкурс за седам главних и одговорних уредника и директора програма РТВ-а, који су више година у в.д. статусу, расписан је крајем марта.

Претходно је главни повереник синдиката “Независност” у РТВ-у  Дарко Шпер седам дана штрајковао глађу, а један од Шперових захтева упућених Караџићу било је расписивање конкурса за главне и одговорне уреднике и директора програма.

Дилема ко бира уреднике

УНС је још у августу Горана Караџића упитао шта се дешава са расписаним конкурсима.

Он је тада УНС-у рекао да руководство ове медијске куће чека одговор МИТ-а на молбу за тумачење Закона о јавним медијским сервисима (ЗЈМС), у вези са тим да ли уреднике бира он или Управни одбор РТВ-а.

Разлог за ову правну дилему је, објаснио је тада Караџић, то што је конкурс расписан у марту, када је важио претходни ЗЈМС, према коме уреднике бира Управни одбор.

Средином јуна усвојене су измене и допуне Закона о јавним медијским сервисима, које прописују да уреднике бира генерални директор ове медијске куће.

„Генерални директор јавног медијског сервиса именује и разрешава главне уреднике, који се именују након спроведеног јавног конкурса на период од четири године и који могу бити именовани највише два пута, а образложену одлуку о именовању чини доступном јавности“, пише у новом Закону о јавним медијским сервисима.

Несигурни у вези са тим да ли приликом избора уредника примењују нови или стари Закон, из руководства РТВ-а су, каже Караџић, тражили мишљење Министарства.

„Схватили смо да ту постоји правна нејасноћа, а да правници дају различита тумачења. Због тога смо тражили од Министарства мишљење о најбољем начину за избор уредника и директора програма“, рекао је Караџић.

Награда „Александар Тијанић“ додељује се за текстове или прилоге објављене у штампаним, електронским или онлајн медијима, али и за новинарски потез који би завредео ову награду.

За награду могу да конкуришу новинари који раде у медијима у Србији, а радови морају бити објављени у периоду од 28. новембра 2024. године до 28. октобра 2025. године.

Кандидата за награду могу предложити новинари и други грађани Србије, као и организације регистроване у Републици Србији.

Предлоге за награду треба послати путем формулара који се налази на линку.

Име добитника биће објављено 13. децембра, на дан када је Александар Тијанић рођен.

Награда ће бити уручена 21. децембра, на додели годишњих награда УНС-а.

Награда је први пут додељена 2015. године.

Генерални директор Драган Бујошевић је у обавези да обави разговор са свим кандидатима који испуњавају услове, а одлука о именовању директора Радио Београда и главног уредника Првог програма мора бити донета најкасније до 20. децембра 2025. године.

„Из тога произилази да су пре више од деценије локалне самоуправе за медије опредељивале двоструко више новца него у 2023. години, када је издвојено највише новца за пројектно суфинансирање. То је показала база података коју је УНС читаву деценију допуњавао решењима и новим подацима“, рекао је Брајовић.

Највише конкурса, показала је база, расписано је 2019. године. Највећи износ опредељен за пројектно суфинансирање био је, према бази, 2023. године, а највећи пад у опредељеним средствима догодио се у 2024. години.

Као рекордери, односно медији који су добили највише новца за претходних 11 година издвајају се РТВ Нови Пазар (403.2 милиона динара), Новосадска ТВ  (234.8 милиона), Зона Плус - Ниш (174.1 милион), ВТВ Суботица (92 милиона), РТВ Канал М – Параћин (71.7 милиона), Сремска телевизија (67.8 милиона) и Белами Ниш (60.2 милиона), показује УНС-ова база finansiranjemedija.rs.

УНС се, рекао је Брајовић, увек залагао да два одсто буџета локалних самоуправа буде опредељено за медијске пројекте, како би се одржао достигнути ниво улагања у медије пре приватизације, али тај предлог никад није уважен.

Уредница сајта УНС-а и ауторка „Сиве књиге“ Кристина Ковач Настасић направила је рекапитулацију процеса пројектног суфинансирања, указујући на проблеме и трендове у том процесу.

На самом почетку процеса – 2015. и 2016. године, проблем су, како је рекла, били незаконити услови учешћа на конкурсима, као и проблематични састави комисија за оцену пројеката.

„Општинама је било тешко да прихвате да независни чланови комисија одлучују расподели новца, па су у комисијама именовани чак и чиновници из општинских служби, док су одлуке комисија прекрајане. Процес је био нетранспарентан. Таман када смо прележали ове 'дечје болести',  од 2017. до 2020. године јавили су се нови проблеми“, објаснила је Ковач Настасић.

Чланови комисија су, како је рекла, у годинама које су уследиле често били представници новооснованих удружења – ПРОУНС, Друштва новинара Ниша, Асоцијација електронских медија Војводине и Comnet-a...чије су се активности сводиле искључиво на учешће у комисијама.

„Фаворизовани су медији блиски власти, шампиони по кршењу новинарског кодекса“, указала је Ковач Настасић.

Проблеми су, како је објаснила, интензивирани у периоду од 2021. до 2023. године. када је долазило до честих сукоба интереса у саставима комисија, али и настављено фаворизовање и финансирање медија који крше Кодекс. Осврнула се и на пример ТВ Белами, који је, како је навела, показатељ да је тврдња новинарских и медијских удружења да се новац расподељује по политичкој подобности медија, тачна.

„РТВ Белами у Нишу је сваке године добијао традиционално највише новца, али када је ова телевизија решила да извештава са протеста, ове године од Града Ниша није добила ни динар“, указала је она.

У 2024. години забележен је драстичан пад када је у питању издвајање новца за пројектно суфинансирање. Ово је, како је додала Ковач Настасић, последица доношења новог Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и правила бодовања кандидата за чланове комисија, али и пројеката, што је произвело страх код локалних самоуправа да неће имати контролу над расподелом средстава.

Ове године први пут се оцењивање пројеката спроводило преко Јединственог информационог система – ЈИС. Ипак, иако је, како је навела Ковач Настасић, за ЈИС издвојено 715 хиљада евра, овај систем је непретражив, нема упоредне податке, а нарочити проблем је што не можемо видети уназад мењане податке.

Указала је и на чињеницу да је у 2025. години у великом броју комисија одлучивали исти људи.

Као препоруке за побољшање процеса, представници УНС-а навели су увођење минималног процента локалних буџета за суфинансирање пројеката, забрану да се достигнути ниво извдвојних средстава смањује у наредним годинама, успостављање механизама за утврђивање релевантности удружења која предлажу чланове комисија.

Такође, неке од наведених препорука су и побољшање транспарентности и претраживости аЈИС-а, прецизно дефинисање и санкционисање сукоба интереса, установљење механизама контроле бодовања, развијање система евалуације спроведених пројеката. Представници УНС-а препоручили су и развијање система евалуације спроведених пројеката, пружање подршке медијима за припрему пројеката и професионализацију и обуке за чланове комисија.

Представник АНЕМ-а и медијски стручњак Саша Мирковић указао је на то да је законски оквир добар, али да постоји недостатак политичке воље да се закони примене у пракси.

Желећи да тестира модел пројектног суфинансирања који је дефинисан законом из 2023. године, пријавио се, каже, ове године као независни кандидат за учешће у комисијама на 29 конкурса.

„Шта се десило? Десило се да, због ‘бодовног инжењеринга’ - који је последица како накнадног тумачења закона и израде правилника, тако и нетранспарентног коришћења Јединственог информационог система -  ја, са својом биографијом, нисам био изабран ни у једну од тих 29 комисија“, рекао је он.

Он је као парадокс навео и чињеницу да је на конкурсу Града Београда 2024. године добио максималних 100 поена за биографију, али да ни тада није именован за члана комисије.

„Ни то није било довољно да будем изабран. Како је било више кандидата са овим бројем бодова, приступало се жребу. Волео бих да знам ко је спровео тај жреб, ко су били сведоци“, навео је он.

Рекао је да овај пример одражава подвојеност унутар друштва, као и чињеница да се овом скупу, као и на скуповима АНЕМ-а и Локал преса са сличном темом,  упркос благовременим позивима, нико из Минстарства информисања и телекомуникација није појавио.

Додао је да подвојеност унутар друштва добија формалне облике и осврнуо се на позив који је ових дана стигао појединим медијским и новинарским удружењима из Министарства информаисања и телекомуникација да учествују у радној групи за транспозицију Европског акта о слободи медија у Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима, али да међу тим удружењима нису АНЕМ, Локал прес, Асоцијација медија и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ).

„Оправдано је, наравно, што је позив стигао УНС-у и НУНС-у, али не и то што позив нису добила поменута медијска удружења. Уместо тога, масовно су позвани представници новооснованих организација и њихових ‘сателита’“,  рекао је Мирковић.

Члануца Управног одбора Локал преса Марија Обреновић рекла је да се од 2015. године – из године у годину се понављала реченица да „од овога не може горе“.

Сада, како је додала, већ сви страхују да изговоре ту речницу. Осврнувши се на изазове са којима се суочавају локални медији, навела је да  већина колача остаје у националним медијима и да локалним медијима остају мрвице. Ове године, како је указала, неки медији су остали и без тих мрвица.

„Ко год је извештавао са студентских протеста остао је без средстава. Не навијао – већ извештавао. Случај породице Радомировић и Беламија то речито показује “, рекла је она.

Главни и одговорни уредник За медије из Зајечара Душан Војводић рекао је да постоји неколико десетина начина за изигравање закона, али да нико за то није кажњен.

Говорио је о управном спору у Кладову, по тужби За медије, када је пресуђено да је комисија која је одлучивала о расподели средстава поступила мимо Закона. 

„Никада нисмо добили накнаду штете“, рекао је.

Подсетио је и на истраживање За медије о случају злоупотребе буџетског новца који су на конкурсу Министарства културе и информисања, новац добиле и фирме - Г.Ф.Ц. и Еssentis, које не производе медијске садржаје и немају запослене.

Војводић се осврнуо и на тренутно стање на локалној медијској сцени.

„Локална медијска сцена не постоји, већ постоје само пропагандни медији који су инспирисани коруптивним деловањем, јер им је то платформа да присвоје неки новац. Нисам чуо у последњих десет година предлог како да превазиђемо ову ситуацију – у Тимочкој крајини имамо само моју редакцију. Можда постоје медији, али ја говорим о редакцији, заједништву“, рекао је Војводић.

Он је иначе био један од саговорника које су у оквиру истраживачких текстова писале младе новинарке и студенткиње новинарства.

Тако су данас и студенткиње Данка Јакшић и Милица Михајловић говориле о највећим изазовима у писању ових истраживачких прича.

Као изазове навеле су лошу комуникацију са локалним самоуправама, необученост кадра и незнање о процесу пројектног суфинансирања.

"Сиву књигу суфинансирања пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања (2015-2025)" презмите у прилогу:

Снимак догађаја погледајте у прилогу.

  

 

"Сива књига" је настала у оквиру пројекта „Где смо деценију после медијске реформе у Србији“, a уз финансијску подршку Владе Норвешке, Владе Швајцарске и Балканског фонда за демократију, пројекта Немачког Маршал фонда Сједињених Америчких Држава. Садржај ове публикације је искључива одговорност Удружења новинара Србије (УНС) и не одражава ставове Владе Норвешке, Владе Швајцарске, нити GMF BTD-а или његових партнера.

После медијске реформе и увођења система пројектног суфинансирања медијских садржаја 2015. године у ком локалне самоуправе, покрајинске власти и република додељују буџетски новац медијским пројектима, УНС је редовно, из године у годину, прикупљао и објављивао податке и оригинална документа из овог процеса. 

Овом приликом УНС ће уз податке представити запажања, трендове, изнеће примере из праксе на сва три нивоа власти, уочене неправилности и злоупотребе.

Биће речи и о примени медијских закона и транспарентности конкурса, раду комисија, количини новца који се додељује, положају локалних медија и утицају пројектног суфинансирања на квалитет медијског садржаја.

Говориће:

- Представник Министарства информисања и телекомуникација (очекујемо потврду)

- Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а 

- Кристина Ковач Настасић, уредница сајта УНС-а и ауторка анализе о пројектном суфинансирању медија 

- Саша Мирковић, медијски стручњак и представник АНЕМ-а 

- Марија Обреновић, председница Управног одбора Локал преса 

- Душан Војводић, главни и одговорни уредник ЗА медиа 

- Милица Михајловић, новинарка/ студенткиња која је учествовала у истраживању 

- Данка Јакшић, новинарка/ студенткиња која је учестовала у истраживању 

Модератор: Јелена Чоловић, новинарка Бете

Директан пренос догађаја можете пратити преко Јутјуб канала Прес центра УНС-а.

Овај садржај настао је у оквиру пројекта „Где смо деценију после медијске реформе у Србији“ који су подржали Влада Норвешке, Влада Швајцарске и Балкански фонд за демократију, пројекат Немачког Маршал фонда Сједињених Америчких Држава. Садржај је искључива одговорност Удружења новинара Србије (УНС) и не одражава ставове Владе Норвешке, Владе Швајцарске, Немачког Маршал фонда – Балканског фонда за демократију или њихових партнера.

Медијски форум (SEEMF) је ове године одржан 17. и 18. новембра у Кишињеву (Молдавија). Главна тема била је посвећена непријатељима медија и напорима да се са њима носимо. И тако смо први пут гласно и јасно чули да главни изазови и опасности за новинаре не долазе само од политичара, односно олигархије, тајкуна или моћних корпорација и организованог криминала. Наша професија има новог “непријатеља”. То су вештачка интелигенција и алгоритми који управљају садржајем на друштвеним мрежама у складу са жељама и интересовањима сваког појединачлног корисника.

И тако су “медији” постали Фејсбук, Инстаграм и Тик ток, а “новинари” сами политичари, бизнисмени, спортисти, глумци... Свако ко има мобилни телефон у руци данас производи и дели информације, без онога што новинари заправо треба да раде. А то је да филтрирају,оцењују и публици преносе истините и релевантне информације, а да трагајући за решењима постављају и такозвано шесто новинарско питање – Зашто? 

Уместо тога, лажи и пропаганда не само да се шире, већ се и славе – закључио је Лутфи Дервиши из Албанског центра за квалитетно новинарство, уз податке да у његовој земљи од 2,4 милиона становника према последњим подацима има 1,9 милиона корисника Фејсбука, да Инстаграм користи готово половина популације, а да је код њих на Тиктоку миллион и по људи. Статистика је слична и у осталим земљама Југоистоичне и Централне Европе.

Место одржавања Форума је сваке године одабрано тако да се пружи подршка или укаже на проблеме са којима се сусрећу новинари у тој земљи. Молдавија је за 2025. одабрана јер је на недавно одржаним изборима, према речима представника медијских организација, као и нове власти, дошло до међусобне синергије у одбрани демократије, односно да су независни и објективни  медијски професионалци одиграли важну, ако не и кључну улогу у одбрани од лажних информација, дезинформација, пропаганда, па и озбиљнијих покушаја застрашивања грађана од стране проруских медијских, политичких, па и криминалних организација. Молдавија је тако добила проевропску власт која очекује наредне године отварање првих поглавља у преговорима  о чланству у Европкој унији. 

Али се неминовно наметнуло и питање шта ће се десити ако новоизабрани представници народа Молдавије не буду били срећни и задовољни када њихови нови најбољи пројатељи новинари почну да им постављају тешка питања, указују на грешке, корупцију, и све остало што власт по природи ствари жели да сакрије. 

Није да то нисмо до сада већ видели, зар не?! Молдавске колеге се надају да ће им у томе помоћи управо прилагођавање европском законодавству у процесу прикључивања, као и ЕУ званичници у порукама и препорукама властима у Кишињеву. Видели смо да то помаже у многим земљама кандидатима, зар не?!

Овогодишњи добитници награде Централноевропске иницијативе (CEI) и Медијске организације Југоисточне Европе (SEEMO) за изузетан допринос у истраживачком новинарству су бугарска новинарка, уредница и ауторка, Богдана Лазарова, украјинска истраживачка новинарка ратних злочина обеју страна у сукобу, Евгенија Маторевска, као и младе наде, Едоардо Анзиано из Италије и Данијел Котецки из Чешке. 

Управо је четворо добитника на панелу посвећеном истраживачком новинарству говорило о изазовима са којима се сусрећу у раду, покушајима да их застраше или ућуткају они о којима пишу, али и задовољству и личној сатисфакцији када читаоци/слушаоци/гледаоци сазнају праву истину. Али се и ту поставило питање колико је у њиховим земљама истраживачких прича навело званичнике на реакцију, тужилаштва на покретање поступка или осуђујућих пресуда. Одговор уз тужно слегање раменима је био да конкретног учинка није било или бар врло мало. И то у било којој од земаља, не само Југоисточне и Централне Европе, већ и онима које себе сматрају позваним да деле савете о независности и објективности медија.

Иначе, Конференцију организују Медијска организација Југоисточне Европе (SEEMO), Медијски програм за ЈИЕ фондације Конрад Аденауер и Централноевропска иницијатива (CEI) у сарадњи са Европском радиодифузном унијом (ЕБУ), а 19. издање у Кишињеву помогли су Аустријска амбасада у Молдавији, Немачка новинска служба Дојчен Велеа (DW) и Дојче Пресе-Агентура (dpa), Међународна академија (Србија), Школа новинарства из Молдавије и Центар за истраживачко новинарство Молдавије. Међу учесницима су били многи новинари, уредници и директори медија, професори на медијским студијама, као и представници политичког есаблишмента и организација цивилног друштва.

И зато су се на панелима могле чути многе идеје о прекограничној сарадњи јавних медијски сервиса као виду супротстављања манипулацијама и пропаганди, како стварати публику отпорну на дезинформације, али и о осигурању одрживости независних медија. А од младих колега и комуниколога, старији су добили савете о дужини садржаја и трајању пажње код нових генерација и како им прилагодити медије у светлу глобалног умрежавања. 

Блогови и подкасти треба да постану регуларне новинарске форме, кажу, а њихове креаторе треба научити основним правилима заната. А и вештачке интелигенције не треба да се бојимо, поручују, јер је корисна алатка уколико не креира вести већ их „бустује“. Закључили су ти млади људи на крају да морамо да „крадемо“ трикове од инфлунсера.

И да се, онда, вратимо нас почетак. Време је да мењамо професију!

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина формирање ових радних група оценио је као корак ка даљем унапређењу медијског оквира и усклађивању са законодавством и стандардима Европске уније. 

„У вези са обавезама Републике Србије, како оне предвиђене Реформском агендом, тако и оних преузетих у процесу приступања Европској унији, МИТ, као орган надлежан за послове јавног информисања и медија, има обавезу да спроведе транспоновање европског законодавства,“, пише у овом позиву.

Дописи су послати Удружењу новинара Србије (УНС), Независном удружењу новинара Србије (НУНС), Професионалном удружењу новинара Србије (ПРОУНС), Друштву новинара Војводине (ДНВ) и Асоцијацији новинара Србије (АНС).

Од медијских удружења да предложе кандидате позвани су Удружење електронских медија Србије COMNET и Удружење РАБ Србија, а од синдиката је позив упућен Синдикату новинара Србије (СИНОС).

Ово позивно писмо послато је и Регулаторном телу за електронске медије.

Позиви су стигли и на адресе Министарства финансија, Министарства за европске интеграције, Министарства правде, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Кандидате ће моћи да предложи и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу,  као и Републички секретаријат за законодавство.

Овогодишњи домаћин био је члан Управе УНС-а Петар Живковић.

Славски обред служио је свештеник Бошко Савић.

Иначе, новинари Србије славили су Аранђеловдан као своју славу до Другог светског рата, а УНС је ову традицију обновио 2001. године.

Представљање резултата овог истраживања пратила је панел дискусија стручњака посвећен етичком извештавању о деци, а догађај је организован поводом Међународног дана детета – 20. новембра.

Како је објаснио председник ЦЕПРОМ-а и вођа истраживања доц. др Марко Недељковић, анализа медијске слике деце спроведена је у периоду од 1. јуна до 10. августа и обухватила је девет дневних листова (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер, Српски телеграф, Ало и Нова), централне информативне емисије телевизија са националном покривеношћу (РТС1, Пинк, Прва, Б92 и Хепи), као и 20 најпосећенијих портала, према Гемиусу.

Највернији показатељ интересовања медија за одређену тему је број медијских садржаја о њој, рекао је Недељковић, а податак да се у централним информативним емисијама телевизија са националном фреквенцијом прилог о деци емитује у просеку тек сваког петог дана, како је рекао, говори како се овој теми приступа у телевизијским програмима.

Као још један од проблема Недељковић је навео мањак позитивне конотације на телевизији, онлајн медијима и у принту, па је додао да, према истраживању, 71 одсто текстова о деци на најчитанијим порталима обрађује теме као што су насиље, злостављања и несреће.

“Таква је и природа више од половине текстова у дневној штампи (57,5 одсто), док је ситуација боља у случају телевизија (30,2 одсто). Проблем са оваквим усмерењем је у томе што негативна конотација не подразумева указивање на пропусте, недостатке или одређене грешке с циљем да се решавају постојећи проблеми и тако побољша положај деце, већ да се о деци доминантно извештава у случају насиља, разних инцидената и несрећа”, досао је он. 

У дневним листовима и на порталима доминантна негативна конотација приликом извештавања о деци 

Говорећи о доминацији негативне конотације у штампаним и онлајн издањима, истраживач на пројекту и бивши члан Комисије за жалбе Савета за штампу Бојан Цвејић рекао је да проблематични текстови у којима се нарушавају приватност и достојанство деце доминантно спадају у домен црне хронике. Како је навео Цвејић, посебно забрињава што би, да је истраживање рађено у другом периоду, вероватно било мање текстова са неутралном конотацијом, имајући у виду да је анализом обухваћен период када деца полазе у школу. То је, како је навео, подразумевало и више неутралних текстова о деци.

Цвејић је рекао да забрињава и кршење Кодекса новинара и новинарки Србије приликом извештавања о овој деци.

„Тако се у сваком петом тексту на порталима и сваком десетом у дневној штампи крше професионални и етички стандарди приликом извештавања о деци“.

Према истраживању, најчешћи прекршаји Кодекса су откривање идентитета деце, повреда приватности, непоштовање достојанства и објављивање сензационалистичких садржаја.

“Број негативних објава о деци на порталима се драстично повећао 21. јула 2025. године након вести о породичном насиљу у Бајиној Башти где је човек убио супругу и малолетног сина, а потом извршио самоубиство. Готово ниједан медиј који је извештавао о овом случају није сакрио идентитет жртава, јер су низом детаља из приватног живота сви чланови породице били директно или индиректно препознатљиви јавности”, објаснио је он.

Код онлајн издања сензационализам се највише примећује насловима у оквиру којих се деца користе као “мамац” за приступање садржају, иако о њима суштински није реч у тексту.

Телевизије без кршења стандарда, али и без дубље анализе

Истраживачица Јелена Гајић рекла је да је анализа показала да и у прилозима у централним информативним емисијама нису уочени прекршаји професионалних стандарда, као и да у њима доминира неутрална конотација извештавања о деци. Ова констатација би, додала је Гајовић, значила да на телевизијама постоји позитиван помак у овом домену у односу на дневне листове и портале, али и да не постоји позитиван помак у односу на претходни период. Тако је у истраживању медијске слике деце, које је ЦЕПРОМ спровео 2018. године, доминирала позитивна конотација приликом извештавања о деци, док је ове године таквих прилога било знатно мање.

“Из таквог усмерења по питању конотације прилога, очекивано следи и избор тема које су биле у фокусу, а управо то је једна од највећих промена у односу на истраживање које је ЦЕПРОМ спровео 2018. године. Тада су доминантне теме биле социјална и здравствена брига о деци (45 одсто), насиље и несреће (35 одсто) и образовање (10 одсти), док су се све остале теме појављивале у сваком десетом прилогу (10 одсто)”, навела је она

Гајић је указала и на то да, збирно посматрано, телевизијско извештавање о деци углавном не нуди озбиљнију анализу, па чак и веома ретки прилози најчешће остају без ширег контекста.

Дискусију је пратила констатација да је некад изазов сачувати глас детета и да остане чист, али да новинари не треба да тај “чист глас” утишају.

Кањевац је, како је навео Стојиловић, изнова померао границе у етру и нашој медијској култури. У Радио Београд 2 унео је, како је истакао, посебну свежину, енергију и динамику.

„Био је аутор који изазива, одмерава, провоцира, алудира, супротставља. Са вештином кореографа, усклађивао је сваки детаљ. Поигравао се звуком и знаком, стварношћу и фикцијом. Као уредник редакције Другог програма Радио Београда рушио је устаљене шаблоне, презирао предвидивост, конвенционалност, духовни провинцијализам и патетику“.

Афирмисао је, додао је Стојиловић, генерацију младих новинара, покренуо сијасет нових емисија и програмских акција као што је „Поезија уживо“- циклус песничких вечери у Коларчевој задужбини који се преносио на Радио Београду 2.

Кањевац, како је рекао дугогодишњи уредник Радио Београда 2 Радош Глишић, није случајно радијски човек, јер се поезија не чита већ говори, и то како је то он за живота чинио - „некоме на уво, у пуној сали Коларчеве задужбине, на радију, на препуном Тргу Републике у Београду, на Пештерској висоравни“.

Човек од душе у временима када духовног све мање има

Сценариста, писац и колега Кањевца из Радија Индекс Војислав Жанетић истакао је да је „Кањевац био душа од човека и човек од душе у временима када духовног све мање има“.

„Да је Радоманове душе било - било је. Има је и даље. Још се може чути у текстовима песама, у стиховима, поезији, есејима, а сећамо се и како нам је гласом долазила из радија“, додао је Жанетић.

Говорећи о заједничким данима у Индексу, рекао је да су сарадња и дружење са Кањевцом били без конфликта и сујете, а уз осмех - „топао, искрен, а помало нагнут на ону страну на коју се свет упорно нагиње у очима оних који би да га исправе“.

Кањевац је, како је навео Жанетић, свет исправљао на свој начин -  старајући и помажући другима у стварању.

„Гледајући из перспективе прошлих времена, све се радикално променило: околности, правила, технологија, култура, систем, морал, људи. Генерација Кањевца прешла је цивилизацијску дистанцу какву скоро ниједан нараштај није превазишао“, истакао је Жанетић.

„Медији треба да нас науче зашто је добро разговарати са неистомишљеницима“

Осврнувши се на песме групе „Галија“, на печат који је оставио у Телевизији ОК, емисијама „Продор“, „Нико као ја“, „То је само рокенрол“, дугогодишњи уредник и водитељ музичких емисија у Радио Новом Саду и пријатељ Кањевца Богомир Богица Мијатовић, рекао је да су његов живот обележили музика, али и скромност, храброст и одлично позвање медија.

„Као мислећи човек, који, како рече у једној песми, не припада ником, у овом лудилу био је глас разума. У једном интервјуу дефинисао је главни проблем рекавши: ‘Још увек нисмо научили да разговарамо са неистомишљеницима, а то би медији требало да нам демонстрирају“, навео је Мијатовић.

Када је, каже, питао Балашевића коју песму би волео да је написао, он је на то рекао: „Ниједну, али ми је жао што стих ‘У теби је Војводина заспала’, који је написао Кањевац, није мој“.

„Независни кандидати залажу се за понављање гласања, како би избор чланова Савета РЕМ-а био частан начин изласка из кризне ситуације и враћање државе у токове етичног, а не политикантског понашања“, навела је Валић Недељковић.

Ипак, чињеница да је Одбор за културу и информисање 13. новембра расписао Јавни позив за предлагање деветог кандидата за члана Савета РЕМ-а доводи у питање могућност поновног гласања.

Како каже адвокат УНС-а Гордана Константиновић, једини законит начин поновљеног гласања био би да се гласа по новом конкурсу.

„У року од 15 дана од дана објављивања позива, национални савети су  дужни да предложе кандидате, и то је једини законит начин да се изаберу кандидати из те категорије. Наравно, уколико испуњајају законске услове“, рекла је Константиновић.

С друге стране, професорка Валић Недељковић понављање гласања не сматра незаконитим поступком, већ, напротив - јединим начином да се дође до часног решења, имајући у виду претходни процес гласања.

Валић Недељковић: Посланица Елвира Ковач директно утицала на посланике

Неки посланици су, подсећа професорка Валић Недељковић, бојкотовали гласање тако што нису убацили своје картице у гласачку машину и тиме избегли да искажу да ли су „за“, „против“ или уздржани.

Истовремено је, како је навела, посланица Елвира Ковач више пута, у данима између јавног слушања и гласања у Скупштини, директно утицала на одлуке посланика, што је забрањено Законом.

„Законом је прописано да нико не сме да утиче на мишљење посланика и посланица и да они морају бити аутономни у својим одлукама. Посланица Елвира Ковач је, међутим, директно захтевала од својих коалиционих партнера да не гласају и ови посланици заиста нису ставили своју картицу у гласачку машину“.

Управо то, како додаје професорка Валић Недељковић, чини цео поступак изнуђеним.

„Тачно је да посланици по Закону могу и не морају да гласају, али ова одлука да не гласају је била чиста манипулација“.

Константиновић: Било је злоупотребе права, али ваља поменути да многи посланици нису гласали ни у другим категоријама

Како наводи Константиновић, гледајући резултате гласања у другим категоријама, ни ту сви народни посланици нису искористили своје право да гласају "за" , "против"  или да буду уздржани.

„Тако је било у категоријама за кандидате независних институција, кандидате издавача електронских медија, кандидате удружења за заштиту деце, кандидате новинарских удружења, где су гласови били само "за" или "против'', а није било уздржаних. Ни ту сви народни посланици нису исказивали свој став односно ‘бојкотовали су’, али с обзиром да су кандидати добили потребну већину, изабрани су. У категорији националних савета, није било потребне већине за избор кандидата. Закон предвиђа ту могућност.  Друго је питање, да ли је ту било злоупотребе права. Става сам да јесте“, додала је она.

Валић Недељковић: Могуће је да ће у поновном процесу изабрати свих деветоро кандидата по укусу доносилаца одлука

Уколико Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Дубравка Валић Недељковић поднесу оставке, како су најавили, они неће моћи да се поново кандидују за чланове Савета РЕМ-а, потврдила је УНС-у Константиновић.

Како је навела Валић Недељковић, у том случају постоји бојазан да ће свих деветоро чланова Савета РЕМ-а бити изабрано по укусу доносилаца одлука.

„Ви у том случају више немате друштвени дијалог и демократску процедуру. Могу да фингирају невладин сектор, као што то чине у различитим случајевима. То су заправо невладине организације које је формирала сама држава. У питању је мимикрија цивилног сектора која није цивилни већ државни сектор преобучен у удружења грађана“, додала је она.

Мукортпан процес избора чланова Савета РЕМ-а је, наводи Валић Недељковић, "на крају завршен манипулацијом, и то баш када је јавност била на корак од тога да добије Савет РЕМ-а, неопходан овој 'разузданој медијској сцени“.

„Крајње је време да регулатор почне да ради свој посао, да направи оквир у којем ће медији бити простор за дебату и стварање консензуса о компликованим, контроверзним и конфликтним питањима са којима се данас суочавамо. Медији треба да дају простор за дијалог, а не за викање, омаловажавање, псовање и уништавање каријера“, додала је она.