Кандидат за председника треба да има најмање 30 потписа редовних чланова УНС-а, док кандидат за члана других тела треба да има потписе најмање пет редовних чланова. Редовни чланови УНС-а имају право да предложе по једног члана за сваки орган УНС-а.

Рок за пријем кандидатура, које треба да садрже образложење, потребне потписе редовних чланова и сагласност кандидата, је 16. април 2025. године. Адреса УНС-а је Ресавска 28/1, Београд, а имејл skupstina@uns.rs. Чланови кандидационе комисије су Гордана Константиновић, Кристина Ковач Настасић и Александра Ничић.

Удружење новинара Србије је најстарија и највећа новинарска организација у региону, а садашњи председник Живојин Ракочевић је 56. председник.

У прилогу је одлука о сазивању Изборне скупштине УНС-а.

УНС је позвао Пауновића, који је рекао да је све објаснио јуче у специјалном издању емисије „Обреновац данас“, а да ће одговор од Телекома због чега је програм искључен објавити када га буде добио.

УНС је затражио одговор и од генералног директора Телекома Владимира Лучића, али је он рекао да се не бави локалним медијима, па самим тим и нема никакве информације.

„Без икаквог обавештења, упозорења и без правног основа, програм телевизије МАГ је угашен. И то у тренутку када се на нашим програму емитује заправо све оно што се дешава у нашим граду и што ми пратимо као нашу редовну активност у предходних 30 година. Неко је једноставно ускратио грађанима Обреновца право на информисање, а нама право на рад“, рекао Пауновић у емисији.

Пауновић наводи да не жели никог да оптужи, јер нема доказ зашто је програм прекинут и да је можда у питању грешка.

Пре тачно годину дана, наводи се у специјалној емисији, телевизији МАГ је стигла једна, како је Пауновић назива, непристојна понуда.

„Тај захтев је другачији од свих које смо добијали, више је била молба да реемитујемо специјални програм једне телевизије, за коју ја искрено сматрам да није телевизија, већ пропаганда машинерије, која не води рачуна ни о коме, ни о чему, и ја сам тај захтев одбио“, наводи Пауновић у тој емисији.

Пауновић је у емисији рекао да неће више емитовати информативни програм, све док се не буду створили услови да посао обављају без икаквих притисака и док се не осигура безбедност новинара на терену, јер, како каже, њима стижу отворене претње у којима их са свих страна упозоравају на који начин треба да раде свој посао.

Све ово резултирало је састанком, на коме је једногласно одлучено да ће 40 запослених остати без посла.

„Гледали сте последњи Обреновац данас,  а наредних дана на телевизији МАГ гледаћете све оно што смо забележили претходних 25 година“, рекла ја новинарка и тиме одјавила емисију „Обреновац данас“.

Истраживање је обухватало период од 1. новембра до 1. децембра 2024. године. Мониторингом су обухваћена оба јавна сервиса – Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, све телевизије са националном покривеношћу – ТВ Прва, Б92, Пинк и Хепи, као и две кабловске телевизије – Нова и Н1. Уз анализу медијског дискурса, спроведено је деск истраживање рада Регулаторног тела за електронске медије.

Праћењем програма утврђено је да су основни покретачи медијског монопола представници власти, јавни медијски сервиси и комерцијалне телевизије са националном покривеношћу.

Једностраност је, како је показало истраживање, присутна и у програму комерцијалних кабловских телевизија Н1 и Нова С. Ипак, код њих су, како је наведено, примећени критички и аналитички поступак, као и објављивање најважнијих изјава и информација које саопштавају представници власти.

Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) рекао је да су тон извештавања, обим заступљености, извори, аргументација, најава, саговорници, епитети, наративи и поступање новинара индикатори које би требало да примењује Регулаторно тело за електонске медије приликом истраживања медијског плурализма које користи БИРОДИ.

Истраживање које је самостално спровео БИРОДИ, како је навео Гавриловић, показало је да је председник Србије Александар Вучић у јануару и фербруару био заступљен 19.8 сати на јавном сервису и 123.2 сата на комерцијалним телевизијама које имају дозволу за националну покривеност.

Информација да је председник Вучић неколико сати на Пинку износио своје ставове, а да је сутрадан био на првој страни дневног листа “Полититика“, који је све то пренео, како је рекао професор Раде Вељановски, такође указује на медијски монопол.

Професор Вељановски, који је био један од главних истраживача на пројекту, навео је да у Србији „постоје центри моћи који могу да наметну одређени дискурс и теме, а потом и ставове“, и да за оне који имају другачије ставове „у медијском простору нема довољно места“.

Тако је и истраживачица из Новосадске новинарске школе приликом представљања резултата рекла да је основни закључак истраживања да постоји медијски монопол и да је медијски плурализам у анализираном периоду нарушен.

Говорећи о решењима овог проблема, професорка Дубравка Валић Недељковић рекла је да је један од кључних предуслова за медијски плурализам да избор за чланове Савета РЕМ-а буде спроведен у складу са Законом о електронским медијима. Претходна процедура је, како је навела, искомпромитована у седам до десет предлога, због чега је са још шест колегиница и колега одлучила да повуче кандидатуру.

Валић Недељковић је навела и да је избор чланова Савета РЕМ-а важна тема о којој се недовољно говори у медијима, имајући у виду да РЕМ има задатак да „уљуди“ нашу медијску сцену.

Да би се начинио искорак ка медијском плурализму неопходно је, како је рекла, и да политички актери разумеју његов значај.

На важност медијског плурализма за демократичност друштва неопходно је указивати и јавности, навела је она.

Значајан елемент је, како је навела, и сензибилизација у контекту родне равноправности, а она подразумева приближну заступљеност мушкараца и жена у медијима, као и представљање жена које не одражава родне стереотипе.

Прошле године, следећи светске трендове, чланови Аутопрес клуба УНС-а, одржали су први дигитални Прес рели.

Ево и званичних резултата:

1. Милос Раденковиц, Прва тв - 1:18.692

2. Владица Сљивиц, Plum race- 1:20.122

3.Петар Живкович, Фермаркет.рс - 1:20.123

4 Лора Бркиц, Еко&спорт ауто-мото магазин - РТС 1:22.354

Прес рели организован је уз подршку УНС-а и Београдског сајма.

„Уз захвалност Сајму који нам је у тренутку када су имали можда највећи број брендова и излагача у историји на Сајму аутомобила и мотоцикала, обезбедио репрезентативан простор, и УНС, који нас је као и увек подржао, истакао бих и колеге које су показале завидну вештину“, каже председник Аутопрес клуба Чедомир Бркић.

И овог пута новинари бројних редакција су се надметали на тренажеру, симулатору на дигитализованој стази Ушће (култна београдска стаза на којој је возио и легендарни Ники Лауда) у “Националној класи”, аутомобилу “југо 55”.

Симулатор је врхунски, стаза и возило перфектни, оценио је троструки шампион Централно-европске зоне Урош Бркић који је такође возио, али наравно ван конкуренције.

„ Све је то дело Марка Вучковића из МВ Моторспорт тима“, рекао је он.

Иако је акценат био на дружењу и размени утисака са Сајма аутомобила и мотоцикала, за командама управљача припадници седме силе су показали да су изузетно мотивисани за жесток бој за сваку секунду.

Награде ће бити уручене у уторак, 25. марта, са почетком у 18 часова, у Свечаној сали Београдског сајма, као део традиционалног уручења трофеја Аутомобилског форума којег је установио легендарни новинар Политике Милан Здравковић.

Први пут, медији су 2018. године одлучили да туже градове и општине због резултата конкурса за пројектно суфинансирање  и тада је покренуто 10 управних спорова. Четири тужбе су уважене, пет је одбачено и одбијено, док је један поступак обустављен.

У 2019. години покренуто је седам спорова. Две тужбе су уважене, а остали поступци су обустављени или су тужбе одбијене. Наредне године забележен је рекордан број тужби, када је покренуто 12 управних спорова. Три тужбе су уважене, пет поступака је обустављено, један је прекинут, две тужбе су одбачене, а један спор још увек траје, подаци су добијени из суда.

Како су године пролазиле медији су се све ређе жалили судовима, па је тако током 2021. године покренуто свега два спора од којих је један предмет обустављен, а други још увек није решен.

Из одговора на захтев за приступ информацијама од јавног значаја који је УНС добио од Управног суда, види се да је 2022. година била последња у којој су медији тужили градове и општине због расподеле новца намењеног за пројектно суфинансирање. Те године покренута су три спора, два поступка су обустављена, а један још није решен.

Пракса је показала да и у ситуацијама када је Управни суд утврдио незаконито поступање приликом расподеле новца, средства су већ била потрошена и нико није сносио последице.

Пројектно суфинансирање медија уведено је у Србији Законом о јавном информисању и медијима који је усвојен 2014. године, а почело је да се спроводи од наредне, 2015. године, са циљем да држава помогне остварење права на јавно информисање грађана.

Међутим, ти конкурси су се у наредних 10 година често претварали у своју супротност. Постали су механизам путем ког се велики новац извлачи из каса локалних самоуправа и прелива медијима, чији су власници блиски власти.

Новинари разочарани праксом Управног суда

Новинарка Сити радија из Ниша Ивана Петровић од првог конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања указивала је на неправилности и неравноправан начин расподеле новца.

Како је рекла за УНС, тужила је више локалних самоуправа које су на конкурсима одбиле њене пројекте и добила их је на суду, али те пресуде нису ништа промениле.

„Општинама и градовима суд је наложио да плате судске трошкове и то је то. У целој причи је најбоље прошао мој адвокат, а тај новац опет иде из буџета који припада грађанима“, рекла је Петровић.

По њеним речима, проблем је у томе што закони дозвољавају да оног тренутка када орган који је расписао конкурс потпише Решење о расподели оно постаје извршно и ма шта се догодило након тога не постоји механизам који може да их натера да конкурс пониште, а незаконито додељена средства врате у буџет.

Петровић је у серији текстова под насловом „Савршен пројекат или савршена пљачка“ писала детаљно о томе како је 4,5 милиона евра завршило у рукама неколико власника нишких медија од 2014. до 2021. године.

Директор Радија 016 из Лесковца Југослав Томић казао је за УНС да је више пута добијао спорове пред Управним судом, али да је од тога дигао руке пошто ти поступци, између осталог, предуго трају.

„Пре месец дана сам добио позив у вези са спором који сам покренуо 2020. године. То је последњи пут да сам тужио град. Отишао сам у Ниш на рочиште. Рекао сам судији да је све то изгубило смисао после толико година и да повлачим тужбу. Људи из суда су били коректни и кажу да имају 30.000 нерешених предмета, али ја сам рекао шта сам имао“, навео је Томић.

Он тврди да се ситуација благо поправила последњих година и каже да је на неколико конкурса добио део средстава, те додаје да је процес расподеле новца на конкурсима за медијско суфинансирање постао „мало поштенији“, али да је далеко од идеалног.

На другом крају Србије, суботички новинар Бранко Жујовић истраживао је злоупотребе на конкурсима за пројектно суфинансирање медија и своја сазнања објавио у истраживању  „Милионери из конкурсног блата“. Годину и по дана након објављивања текста, сомборска полиција позвала га је да да изјаву, али је инспекторку занимао само спорни случај у општини Оџаци.

Како је Жујовић раније казао за УНС, после разговора у полицији нико од надлежних није га обавестио докле се стигло с тим случајем, као ни да ли је покренут кривични поступак због злоупотребе буџетског новца.

Новинарка УНС-а је послала 3. марта захтев за приступ информацијама од јавног значаја тужилаштву које се бави тим случајем како би јавност сазнала докле је стигао поступак,  али до објављивања овог текста одговор није стигао.

Један од текстова које је Жујовић објавио, показао је да је из општинске касе Оџака за 2020. годину дато око 900.000 динара за израду сценографије и најам играјућих и сценских реквизита којих у медијским прилозима, којима је пројекат „Општина Оџаци – ваш дом“ фирме „Дејзи Продакшн“  правдан, уопште нема.

Новинар Душан Војводић из продукције „ЗА МЕДИА“  покретао је више спорова пред Управним судом против општине Кладово и каже да је суд пресудио у његову корист, али да никада нико због манипулација и кршења закона није сносио ни прекршајну ни кривичну одговорност.

„Закон о јавном информисању и медијима у делу који се односи на суфинансирање медијских садржаја, није закон иако се тако зове. То је једна необавезујућа препорука која служи као маска за манипулативно и коруптивно деловање како локалних самоуправа тако и Министарства (информисања и телекомуникација, прим.нов)“, рекао је Војводић за УНС.

По његовим речима, та лоша пракса да новац на конкурсима добијају само медији лојални власти уништава објективне и независне локалне медије. Критиковао је и медијску заједницу што се не бави више тим проблемом.

„Ово шта ја знам, знају и удружења новинара. Лицемерно је расправљати о медијским стратегијама док се не реши ова ситуација са медијским суфинансирањем (...) Медијска заједница саучествује у оваквом стању празним причама о унапређењу механизама суфинансирања медијских садржаја“, сматра Војводић.

Комисије су кључ проблема

Ивана Петровић рекла је за УНС да решење проблема у вези са „намештањем“ конкурса за пројектно суфинансирање лежи у избору чланова комисије.

По њеним речима, избор људи који ће седети у комисији је најважнији тренутак пошто судским путем није могуће исправити последице. Она тврди да су у Нишу три године заредом исти лојални људи седели у комисији и да локалним самоуправама треба избити из руку могућност да бирају чланове комисија.

„У комисијама треба да седе независни и стручни људи. Мислим да је то могуће решити тако што би постојала јединствена база за целу земљу и да се за сваки конкурс бирају чланови комисије путем жреба. Ако је конкурс у Нишу, не треба људи из тог града да седе у комисији“, навела је Петровић.

Југослав Томић има слично мишљење и каже да подржава идеју која се први пут примењује од ове године, а која се односи на то да све чланове комисија бодује Министарство информисања и телекомуникација и да су локалне самоуправе обавезне да на основу бодовне листе бирају људи који ће оцењивати пројекте.

Подаци из базе УНС-а финансирањемедија.рс. показују да је, на пример, од 413 чланова комисија које су оцењивале медијске пројекте у локалним самоуправама у Србији у 2023. години, свега 10 одсто, односно њих 44, именовано на предлог репрезентативних и релевантних новинарских и медијских удружења. Више од трећине чланова комисија (око 140) именовано је на предлог новинарских и медијских удружења чија је репрезентативност и релевантност упитна.

УНС на овај начин изражава солидарност са иницијативом коју је покренуо ТГС, а подржала Европска федерација новинара (ЕФЈ). Новац је могуће донирати путем ЕФЈ-ове платформе за донације.

ТГС подсећа да су, након што је градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу ухапшен због оптужби за корупцију, турске власти привеле више од 1100 грађана, међу којима је и десеторо новинара. ТГС истиче да су ово најмасовнији протести у Турској, који су изазвали репресивне мере турских власти.

Овом иницијативом УНС жели да помогне турским колегама, имајући у виду да полиција омета новинаре у извештавању коришћењем бибер спреја и сузавца.

Бригс наводи да због недовољне информисаности постоји страх од ВИ који доводи до оклевања када је у питању експериментисање са ВИ.

„Морате користити ВИ да бисте научили како може да вам помогне“, закључује он.

У онлајн анкети  на коју је одговорило 27  младих новинара и студената новинарства, испитаници су навели да најчешће користе алате ВИ за сумирање дугачког текста, превођење, статистику и транскрибовање звука у текст.

Новинари које је УНС интервјуисао углавном користе ВИ само као претраживач, али су заинтересовани да је у будућности више укључе у свој рад.

На питање које алате ВИ најчешће користе, већина наших саговорника навела је ChatGPT, док једна новинарка уопште не препоручује ChatGPT, већ као алтернативу помиње Perplexity.

Кодекс новинара Србије, који је на снагу ступио децембра прошле године, прописује да је употреба ВИ у новинарству дозвољена.

Кодекс наглашава да коришћење ВИ мора бити транспарентно, што подразумева да се нагласи уколико је ВИ коришћена за креирање садржаја.

Одговорно коришћење ВИ, које Кодекс такође подразумева да не може да  користи за креирање дезинформација и манипулација.

Ова мултимедијална причала настала је у оквиру пројекта "Како користити вештачку интелигенцију у медијима", који је подржан од стране Western Balkans Fund-a и Европске уније.

Шпер је изнео десет захтева, а издвојио је захтев упућен генералном директору РТВ-а Горану Караџићу за смену вршиоца дужности главног и одговорног уредника Првог програма телевизије Ненада Ћаћића.

,,Што се тиче захтева да се распише конкурси за седам главних и одговорних уредника и директора, који су у вд стању више две године, а неки и од три године, одлука је донета. Конкурс ће бити расписан до понедељка и ја са тим више немам проблем. Није било потребно да подносимо кривичну пријаву против генералног директора, али то је нешто са чим ће се он носити у свом професионалном животу“, појаснио је Шпер.

Он се дотакао и захтева који се тиче измене систематизације и напоменуо да је ту дошло до одређених корекција.

,,Нова систематизација не може да се усвоји, јер није урађен мукотрпан посао у вези са новим коефицијентима и то ће трајати још неколико месеци, па смо одлучили да на основу постојеће сисетематизације све запослене у програму који су дискриминисани, односно колеге са ниским платама, изједначимо“.

Са тим у вези, Шпер је напоменуо и да су они који раде у производњи програма на језицима националних заједница, у дискриминисаном положају у односу на запослене у програмима на српском језику. Разлике у коефициентима су велике. Како је истакао, може се догодити да запослени добије дупло већу плату на следећем исплатном листићу, те је исправка такве неправде још један од захтева од којих неће одустати.

Међу осталим захтевима су:

- Да се седница Управног одбора која ће садржати ове три тачке одржи до 21. марта;- Да се до краја марта окончају преговори о новом Колективном уговору РТВ-а;

- Да се до краја марта свим радно ангажованим особама у РТВ-у исплати једнократна помоћ у износу од 15.000 динара;

- Да директор до 21. марта прими делегацију студената у блокади, уз посредовање синдиката;

- Да зграду РТВ напусте припадници полиције који у њој бораве дуже од месец дана;

- Да посредници у преговорима о горе наведеним захтевима буду заменица генералног директора Сања Кужић Јашаревић и члан Управног одбора Јожеф Клем.

УНС је данас позвао генералног директора Телекома Владимира Лучића, који, како је рекао, није био у могућности да разговара и затражио да му питања пошаљемо имејлом.

Као и ТВ Белами, ни ми нисмо добили одговор на постављена питања.

„Наравно очекујемо одговор, никоме ништа није јасно. Нека нагађања су да је искључивање политичке природе, али не замо званично. Просто смо у шоку да нас нема и да нам нико није ништа јавио.“, каже Радомировић за УНС.

Како Радомировћ наводи у недељу је све било нормално, нико их није обавестио да ће сутрадан „нестати“.

„Од почетка постојања телевизије ми смо у понуди Телекома (некдашњег МТС-а). Не видим никакав разлог да нас искључе. Ми смо на почетку мислили да је проблем техничке природе, али очигледно да није“, наводи власник ТВ Белами.

Нећемо да верујемо да је разлог „брисања“ уравнотежено и објективно информисање Беламија, између осталог и извештавање са студентских окупљања, али и преноси сваке седнице Скупштине града Ниша, као и вести о свему што се у Градској кући и институцијама Републике Србије дешава“, наводе на сајту телевизије Белами.

 „Најгора је та неизвесност, кад и о чему не одлучујете и не можете ништа да промените. Ништа није у нашим рукама“, закључио је Радомировић.

Био је новинар и водитељ Јутарњег викенд програма телевизије Танјуг, бивши уредник информативног програма РТС-а и председник Удружења новинара Србије (УНС) од 1996. до 2000. године.

Милорад Комраков рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу.

Матурирао у Једанаестој београдској гимназији (1973), дипломирао журналистику на Факултету политичких наука у Београду (1978).

Професионални новинар постао је 1974. у студентском радио програму Индекс 202, након чега прелази у  Информативни програм Телевизије Београд где је радио до 5. октобра 2000. године. Био је уредник ТВ дневника, уредник унутрашњополитичке рубрике, а од 1990. до 2000. уредник је Информативног програма РТС-а.

Добитник годишње награде РТС (1989), годишње награде УНС-а  „Светозар Марковић” (1989) и „Димитрије Давидовић“ (1996). Био је члан Главног одбора Социјалистичке партије Србије.

Написао је осам књига које су претежно посвећене петооктобарским променама и бомбардовању РТС-а 1999. године: „Пети октобар у РТС-у“, „Бомбардовање РТС-а – моја истина“, „Лов на пети октобар“, „Маске су пребрзо спале“.

После 5. октобра 2000. године распоређен на неновинарске послове у РТС. Одлуком Суда части искључен из Удружења новинара Србије (8. фебруара 2001).

 „Употреба неиндетификованог средства застрашивања на протесту 15. марта био је  врхунац недоличног понашања државних структура“, рекла је  Пилиповић за УНС.

Пилиповић каже да је од ње тражено да сачини изјаву и да ће руководство куће одлучити да ли ће и на који начин бити санкционисана.

 „Емисија је садржала једну лепо васпитану најаву и музику“, закључила је Пилиповић.

Критике Јавног медијског сервиса не долазе само од незадовољних грађана и студената, већ и од дела радника РТС-а, који, како се наводи на њиховом инстаграм налогу @nasprotest, „осећају потребу и обавезу да се, борећи за могућност професионалног обављања свог посла, траже бољи РТС, као предуслов за боље друштво“.

За викенд запосленима на Другом и Трећем програму није био дозвољен улазак у зграду Радио Београда, док су се на њиховим фреквецијама емитовале раније снимљене емисије.

„Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило”, гласила је вест која је изнедрила погром. Накнадно, УНМИK полиција је спровела истрагу, а њен портпарол изјављује да су деца која су преживела била „под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Било је прекасно за 19 убијених, за порушених 39 цркава и манастира, хиљаде кућа и гробова... 

И онда, када се српски народ прошле године у тишини сећао догађаја који му је променио живот и наслеђе, на сајту Радио-телевизије Косова (РТК) осванула је вест, у великој мери преписана од пре 20 година, која је са собом донела очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја.

Након реакције Удружења новинара Србије (УНС) и његовог огранка на Косову и Метохији, сајт РТК је променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

А након извршене „корекције“ јасно се видело да су „корекције“ формалне, као и да у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка нису обавестиле читаоце и јавност да се ради о лажној вести.

Ана Марија Ивковић: Не може се више говорити о грешкама, реч је о намерним дезинформацијама  

Новинарка и уредница „Алтернативне“ Ана Марија Ивковић каже за УНС да је РТК прошле године понављајући лажну вест од пре 20 година наставио да намерно шири дезинформације.

„Овде се више не може говорити о грешкама, неразумевању или било чему другом што би могло да се наведе као разлог зашто је објављен поново текст са дезинформацијама о поводу насиља и последицама. Једноставно, РТK је на свом порталу наставио да намерно шири дезинформације и подилази оним деловима албанског друштва који не жели да сносе одговорност због оног што се догодило“, наводи Ивковић.

Оно што је прошло практично испод радара, каже она, јесте да ни други портали на албанском нису урадили свој део посла како је то требало да буде учињено.

Међу медијима на албанском који се сматрају и реномираним и објективним и од поверења, међу којима је и једна агенција, уочена је иста матрица, каже за УНС Ивковић.

„Не прецизирају се подаци о последицама Мартовског насиља по српску заједницу - односно говори се колико је жртава било у албанској заједници, али не и о томе колико је Срба расељено, колико је њих страдало, колико је њихове имовине и храмова СПЦ уништено, док и даље већина медија тврди да је дечак албанске националности који се водио као један од преживелих од групе деце која је ушла у Ибар – испричао да су их јурили Срби, односно да су двојица дечака изгубили животе бежећи пред Србима“, објашњава Ивковић.

Према извештају ОЕБС-а о улози медија у Мартовском насиљу, каже Ана Марија,  преживели дечак није тако тврдио.

„’Тумачење да су дечаке јурили Срби ка реци долази из других извора, као што је Халит Берани, албански активиста за људска права из (јужне, прим. аут.) Митровице. Овакве суптилности нису биле важне приватним и јавним државним медијима, који су почели да емитују и штампају недвосмислене извештаје да су дечаке албанске националности Срби отерали у реку’“ – прецизира Human rights watch у свом извештају од 2004. године.

Kосовски медији који извештавају на албанском језику су, како истиче она, тада још једном показали пристрасност и недостатак професионализма у извештавању у вези са Мартовским насиљем.

„Нити је пружена објективна и слика о догађајима, манипулисано је информацијама, није објашњена комплексност ситуације, селективно су изношене информације, а све како би подржали одређене политичке агенде. Са друге стране, овакав приступ медија отежава разумевање историјских догађаја, помирење, а доприноси даљем продубљивању подела и неповерења међу заједницама на Kосову“, закључује Ана Марија Ивковић.

Јелена Петковић: Ван сваке сумње, потпуно свесни могућих последица

Новинарка Јелена Петковић подсећа да Мисија ОЕБС-а на Kосову у извештају о “Улози медија у догађајима марта 2004 године”, пише да су “без непромишљеног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји могли имати другачији исход“.

„'Не би достигли интензитет и ниво бруталности коме смо сведочили или се можда уопште не би догодили’.Извештај посебно истиче да извештавање о фаталном дављењу деце 16. марта није подржано било каквим валидним новинарским изворима, те да је извештавање медија довело до масовних насилних демонстрација 17. марта у којима је, оценио ОЕБС, учествовало око 60.000 људи, у поређењу са 18.000 колико их било на улици пре него што су медији кренули у такво извештавање“, наводи она.

Извештај још подвлачи да су, истиче Петковић, три тада главне тв станице, а посебно РТK, извештавале са неприхватљивим нивоом емоција, пристрасности, непажње и лажно примењене “патриотске” ревности.

„Чак је и угледни дневник Kоха Диторе, 17. марта на насловној страни имао лажну вест. Уочи објављивања извештаја, ОЕБС га је представио представницима медија на Kосову, али су они одбили да прихвате било какву везу између извештавања 16. и 17. марта и злочина који су уследили. ОЕБС је њихову реакцију означио као 'неубедљиву и погрешну’“, каже она.

Од тада до сада, наглашава Петковић, РТK никада није сносио санкције због таквог изваштавања, нити се потрудио да ову грешку исправи.

„Напротив, прошле године су поновили изузетно опасно извештавање, у време подигнутих тензија, и сада, ван сваке сумње, потпуно свесни могућих последица. И опет нису преузели одговорност“, истиче она.

Петковић закључује да је прошла 21 година, а да ми данас живимо оно што се учи у уџбеницима новинарства у поглављима о лажним вестима, дезинформацијама и спиновима.

„Фреквенција и интезитет којом се ‘прима’ лажна вест у јавности, далеко је већег интезитета од истине која следи. То нарочито постаје проблематично када се за лажну вест залепи та премиса “националног” или “патриотског”. И врло је тешко наћи начин да се сви који се информишу на албанском језику, информишу о томе шта се заиста тих дана догађало”, истиче Јелена Петковић.

Прошле године се најмање педесеторо запослених на ТВ каналу РТK2 на српском језику и у српској редакцији РТK1 у потпуности дистанцирало од спорног текста о мартовским немирима који је објављен на порталу РТK-а на српском језику.

Колегијум и руководство канала Радио телевизије Косова на српском језику (РТК2) су у марту на састанку са тадашњим генералним директором РТК затражили да страница сајта на српском језику РТК Live/РТК2 буде у њиховој надлежности, а да се до тада уклони ознака РТК2. Ова страница је преименована је у РТК Live/Српски, како и сада пише.

Поводом овог текста, Удружење новинара Србије (УНС) на Косову поднело је жалбу Савету за штампу Косова (СШК) која је одбијена. У одлуци СШК је писало да је новинар РТК само „описао ситуацију која се десила пре 20 година наводећи да је вест о утапању деце – док их гоне млади Срби – имала велики одјек“.

“Медиј није проценио да су се ‘деца утопила у реци након што су их прогонили млади Срби’, већ је само указао какав је одјек имала таква вест“, наводено је у одговору УНС-у из Савета за штампу Косова.

И док за СШК ниједан члан Кодекса за штампу Косова није прекршен, за тадашњег генералног директора РТК Шкумбина Ахметџекаја објављена вест на 20. годишњицу од Мартовског погрома била је “лапсус”.

“Десило се и жао ми је због тога. Не треба да се стално враћамо историји. РТК и данас сноси одговорност коју је тада имала, емитујући непотврђену вест. Направљена је измена у вести и она је преправљена. Новинар је цитирао политичара који је био на северу поново, позивајући се на вест из 2004. године. Mлад новинар без искуства је објавио ту вест. Наравно да је било и јавног извињења“, рекао тада Ахметџекај.

УНС je тада обавестиo и Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ), као и још седам међународних медијских и новинарских организација, да је на сајту Радио-телевизије Косова на српском и албанском језику поново објављена лажна информација која је пре 20 година била окидач за догађај, светској јавности познат као Мартовски погром.

Две деценије касније нико није одговарао ни за разорну вест 2004. године, ни за организовање погрома. Јавни сервис РТK је због лажне вести, која је била иницијална каписла за хаос „кажњен“ тако што је новчано потпомогнут за обуку новинара и професионализацију куће. Ни прошле године, након поновљене лажне вести, нема казне, нити реакције на ширење дезинформација РТК која је изазвала узнемирење српске јавности и ризик од трагичних последица за цео простор.

Матурирао у Једанаестој београдској гимназији (1973), дипломирао журналистику на Факултету политичких наука у Београду (1978).

Професионални новинар постао је 1974. у студентском радио програму Индекс 202, након чега прелази у  Информативни програм Телевизије Београд где је радио до 5. октобра 2000. године.  Био је уредник ТВ дневника, уредник унутрашњополитичке рубрике, а од 1990. до 2000. уредник је Информативног програма РТС-а.

Добитник годишње награде РТС (1989), годишње награде УНС-а  „Светозар Марковић” (1989) и „Димитрије Давидовић“ (1996). Био је члан Главног одбора Социјалистичке партије Србије.

Написао је осам књига које су претежно посвећене петооктобарским променама и бомбардовању РТС-а 1999. године: „Пети октобар у РТС-у“, „Бомбардовање РТС-а – моја истина“, „Лов на пети октобар“, „Маске су пребрзо спале“.

После 5. октобра 2000. године распоређен на неновинарске послове у РТС. Одлуком Суда части искључен из Удружења новинара Србије (8. фебруара 2001).

Комраков ће бити сахрањен данас, 19. марта на Орловачи у 14.15 часова. Опело почиње у 13.45.

Бројеви телефона УНС-ових адвоката и новинара који ће дежурати:

Адвокат Гордана Константиновић - 0649410489

Адвокат Ненад Крајновић - 0638760082

Представница УНС-а у Сталној радној групи за безбедност новинара Драгана Бјелица – 062530337

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић - 063315246

Прес служба УНС-а - Јелена Марковић - 0640623865 (вибер), Кристина Ковач Настасић – 0616338789

Док неке редакције, како су рекли говорници, имају тимове за ВИ, неки медији се нису усудили да је уопште користе.

Експерт за дигиталну трансформацију Александар Мастиловић каже да је једно од основних ограничења вештачке интелигенције то што не зна да каже “не знам“. Она увек даје одговор који је највероватнији, тако да на иста питања неће увек дати исти одговор.

Такође, ВИ користи интернет као базу података, па је склона предрасудама.

Он је упоредио тренирање ВИ са васпитавањем детета.

Како је објаснио, халуцинације се дешавају када ВИ не зна одговор на наше питање, али нам то неће признати, већ ће нам дати највероватнији одговор из базе знања, иако он није тачан.

Он је рекао да вештачка интелигенција не може да разуме контекст и да као новинар, унесе оригиналан ауторски печат у медијски садржај. 

Новинарка сајта УНС-а Александра Ничић, рекла је да гледишта медијских професионалаца сежу од потпуног ВИ оптимизма до ВИ песимизма.

“Ипак, ако се користи транспарентно и одговорно, вештачка интелигенција може бити савезник новинара у раду, а не колега који им прави проблеме и прети да их замени”, навела је она.

Александра Ничић говорила је о употреби ВИ која је у складу са етичким стандардима и осврнула се на нови Кодекс новинара Србије, који је на снагу ступио децембра прошле године, а који прописује да је употреба ВИ у новинарству дозвољена.

„Важно је јасно назначити који део текста је аутентичан, а који синтетички, односно, који део текста је креиран уз помоћ вештачке интелигенције, а који је производ новинарског рада“, истакла је она.

Највећи изазов који се односи на поуздану употребу вештачке интелигенције је дипфејк технологија, каже новинарка Медија центра Чаглавица и мастер комуникологије и односа са јавношћу Катарина Маринковић.

„Дипфејк технологија омогућава да се уз помоћ ВИ алата видео снимци и слике лажно измене, односно омогућава да особа изгледа, говори и ради нешто што никада није радила. Новинари имају кључни улогу у препознавању и спречавању употребе ове технологије, а никада не би смели да користе дипфејк технологију за манипулацију“, наводи Маринковић.

Најчешће коришћене дипфејк алатке су Hoodem и ALface. Корисник само треба да отпреми фотографију или снимак лица које жели да замени и алгоритам ће за неколико минута одрадити посао. 

Осим видеа може да се клонира и глас апликацијом Resemble.AI, а довољан је неки видео снимак.

По њеним речима знакови који могу указати да су снимци лажни су неприродни покрети лица, ненормално трептање, неусклађеност гласа и израза лица, али и неправилности у осветљењу и сенкама.

Као одговор на дипфејк алате су детектори, а један од бржих и лаких за коришћење, а уз то и бесплатан је DeepWare скенер, мада још увек није потпуно поуздан.

Ипак, Професор новинарства на Универзитетском колеџу БЕДЕР у Тирани, Емирјон Сења рекао је да се не треба плашити ВИ, већ да је треба користи као предност, каква и јесте.

ВИ увек треба користити као подршку, не као доносиоца одлука, закључио је он.

Подсетимо, мандат претходном Савету РЕМ-а истекао је, по Закону о електронским медијима, управо тог дана, 5. новембра 2024. године.

Ранија пракса у РЕМ-у била је да по пријави против емитера за кршење медијских закона и подзаконксих аката, Служба за надзор и анализу сачињава извештај и прослеђује га Савету РЕМ-а, који на својим седницама о пријавама доноси коначну одлуку.

Ипак, иако су сада извештаји стручне службе дати на увид јавности, то не значи да они имају правно дејство.  Одлуке по пријавама и даље мора донети Савет РЕМ-а. Избор чланова новог Савета РЕМ-а је у току.

„Интерна“ одлука Рајке Галин Ћертић

У документу у који је УНС имао увид наводи се да је директорка РЕМ-а Рајка Галин Ћертић донела „интерну одлуку“ да се на сајту убудуће објављују све пријаве против емитера поднете од 5. новембра 2024. године, као и Извештаји Службе за надзор по тим пријавама.

На сајту РЕМ-а сада се тако могу видети извештаји које је стручна служба сачинила по пријавама против ТВ Хепи, Пинк, Прва, Б92, Радио-телевизије Србије, Информер, Н1…

У некима од њих Служба за надзор и анализу донела је закључак да је потребно покретати „испитне поступке“, док је у другима закључивала да нема повреда медијских закона и подзаконских аката.

Како УНС сазнаје, на сајту још увек нису објављени сви извештаји. Највише до сада објављених пријава и извештаја стручне службе односе се на ТВ Информер, ТВ Пинк и ТВ Хепи.

Директорка РЕМ-а Рајка Галин Ћертић до тренутка објављивања овог текста није се одазвала на позиве УНС-а.

Одлуке Савета често у супротности са закључцима Службе за надзор и анализу

Како УНС сазнаје, у периоду мандата последњег сазива Савета РЕМ-а,  извештаји стручне службе често су били у супротности са каснијим одлукама Савета РЕМ-а по истим пријавама.

Савет РЕМ-а је, иако је Служба за надзор закључила да има елемената повреде закона или подзаконскиха аката, често доносио одлуке да се „поступак обуставља„ или да „нема места покретању поступка“.

Само један од таквих примера је, како је јуче писала „Цензоловка“, одлука Савета РЕМ-а да одбаци поступак против Пинка, у случају пријаве Славко Ћурувија фондације, а у вези са, како су навели, кампањом коју је ТВ Пинк водила против новинарке Тамаре Скрозе прошле јесени. 

„У документу у који је 'Цензоловка' имала увид ова стручна служба установила је како је објављиван садржај у којем је новинарки 'приписана изјава коју она очигледно није дала'. У стручној служби РЕМ-а закључили су да се ради о говору мржње и да није у складу с Правилником о заштити људских права у медијима. Предложили су покретање испитног поступка. Савет РЕМ-а је предлог одбио. Ни на који начин нису образложили одлуку“, писала је јуче „Цензоловка“.

У број расписаних конкурса УНС је урачунао и три градске општине – две од 17 београдских - Обреновац и Лазаревац - и једну од пет нишких - Медијану.

Од 42 локалне самоураве које нису расписале конкурсе, 19 је градских општина које немају обавезу да распишу конкурсе, што практично значи да заључно са тренутком објављивања текста 23 општина и градова није расписало медијске конкурсе.

Два дана по истеку рока, 3. марта, конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја у области јавног информисања расписали су општине Баточина, Алибунар, Топола, Аранђеловац, Врбас, а дан касније, 4. марта, конкурс је расписала и Црна Трава.

Након законског рока, конкурсе су расписале и општине Прешево, Ада и Рума. Током јучерашњег дана, конкурсе су објавиле и општине Ћуприја и Рача.

Подсетимо, ЗЈИМ који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године први пут је предвидео обавезу локалних самоуправа да до 1. марта распишу конкурсе за суфинансирање медијских пројеката.

У случају непоштовања овог рока, Закон предвиђа и казнене одредбе за прекршај за одговорно лице у органу јавне власти ако не распише јавни конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у износу од 50.000 до 150.000 динара.

„У потпуности ћемо применити Закон о јавном информисању и медијима“, речено је раније Удружењу новинара Србије (УНС) из Министарства информисања и телекомуникација (МИТ), на питање шта ће предузети поводом чињенице да нису све локалне самоуправњ у законском року расписале конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја.

Министарство информисања и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање расписали конкурсе

Министарство информисања и телекомуникација расписало је 1. фебруара 2025. године девет конкурса у области јавног информисања за 2025. годину.

За реализацију овогодишњих конкурса опредељено је 427.500.000 динара, што је увећање у односу на претходну 2024. годину, када је у ту сврху било опредељено 337.000.000 динара.

Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама расписао је 27. фебруара конкурсе за суфинансирање медијских пројеката за 2025. годину.

Покрајински секретаријат расписао је два конкурса у овој области и издвојио укупно 130.000.000 динара.

Покрајински секретаријат је за суфинансирање медијских пројеката прошле године издвојио је укупно 90.000.0000 динара.

За предлог је гласало 29 посланика, један је био против, док 167 народних посланика није гласало.

Закон о електронским медијима, члан 14, прописује да се "избор члана Савета ставља на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине након одржавања јавног разговора“.

Јавни разговор са кандидатима, подсетимо, обављен је 23. јануара, а седница Скупштине одржана 4. марта била је прва седница сазвана након тога.

Иако је по Закону о електронским медијима избор чланова Савета РЕМ-а морао бити на дневном реду првог заседања, то се није десило.

Због чега, на питања УНС-а послата још прошле недеље, из Скупштине Србије нису одговорили.

Како су навели у усменом одговору, „због великог обима посла, надлежне службе моћи ће да одговоре тек након завршетка скупштинског заседања“.

Ко је прекшио Закон о електронским медијима?

„Пословником о раду Народне Скупштине одређено је председник народне Скупштине предлаже дневни ред у поступку припремања и сазивања седнице. Дневни ред утврђује Скупштина. Допуну дневног реда могу тражити овлашћени предлагачи писаним путем најкасније 24 сата пре сединце, а приликом утврђивања дневног реда, Народна Скупштина одлучује по предлозима“, објашњава адвокат УНС-а Гордана Константиновић.

Она истиче да је, уколико је Скупштински одбор за културу и информисање упутио предлог за хитно поступање, нејасно зашто председник Народне Скупштине избор чланова Савета РЕМ-а није ставио на дневни ред седнице одржане 4. марта, и то  у самом позиву за седницу, са предложеним Дневним редом“.

Уколико одбор није упутио Народној Скупштини списак кандидата, додаје, могао је да то учини кроз Предлог за допуну дневног реда који је требао да пошаље 24 сата пре заказане седнице.

„Дакле, прекршен је Закон о електронским медијима, само тренутно не знамо да ли од стране председника Народне скупштине или Одбора“, каже Константиновић.

О којим кандидатима би посланици гласали?

На питање УНС-а о којим кандидатима би Скупштина уопште могла да гласа с обзиром на то да је њих седморо у међувремену повукло своје кандидатуре, Константиновић истиче да „не може Скупштина гласати о кандидатима који су пре тога (28. јануара, прим.нов) повукли своје кандидатуре“.

„Имајући у виду изнето, става сам да би требало поновити цео поступак односно да би Скупштински одбор за културу и информисање требало да понови цео поступак“, каже Константиновић.

Подсетимо, Одбор за културу и информисање објавио је 20. јануара листу од 18 кандидата за чланове Савета РЕМ-а.

На Јавном разговору одржаном 23. јануара кандидати за чланове Савета РЕМ-а Душан Алексић, Александра Крстић, Саша Мирковић и Родољуб Шабић од Одбора за културу и информисање тражили су да, због, како су рекли, уочених неправилности, поништи избор за чланове Савета РЕМ-а у седам од девет група овлашћених предлагача. 

Пет дана касније, они су заједно са кандидатима Жељком Хубачом и Дубравком Валић Недељковић саопштили да су одлучили да повуку своје кандидатуре.

Кандидатуру је повукао и Мухедин Фијуљанин.

Новинари и медијски радници којима су прслуци потребни за рад могу их преузети у Удружењу новинара Србије (УНС), Ресавска 28/1, Београд, као и у канцеларији ДНВ-УНС-а у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 6/III, 21000 Нови Сад), сваког радног дана од 10 до 13 сати.

Неопходно је да новинари са собом понесу легитимацију УНС-а или легитимацију медија за који раде/извештавају.

Колегиницама и колегама, члановима УНС-а из осталих места, који имају плаћену чланарину за 2025. годину, УНС прслуке може послати поштом.

Потребно је да се колегинице и колеге УНС-у јаве на мејл unsinfo@uns.org.rs и у мејлу наведу име и презиме, медиј за који раде или са којим сарађују, адресу и број новинарске легитимације. 

Сваки новинар/новинарка може преузети по један PRESS прслук.

УНС позива грађане, редаре и полицију да поведу рачуна о безбедности новинара и омогуће им да свој посао обављају у интересу јавности.