Ипак, истакао је да би му највећа награда била да емисија може бити поново хумористична, али да је то тешко због реалности у којој је све више дезинформација. Зато је упутио апел колегама да се врате идеалима које су имали на почетку каријере.

“Упутио бих им апел да се сете онога у шта су веровали када су били млади новинари, онога што су заборавили под утицајем политике, лукративних разлога или размишљајући - ‘шта ћу, тако мора, добићу отказ’. Да се подсете да је њихов посао истина и да су се заправо пристајањем на наметнуту лаж, одрекли и новинарства, и онога у шта су некада веровали”, додао је он.

Позвао их је зато да се врате истини. 

“Верујте - ослобађа, освежава, а не гоји. Уколико не знате где да је тражите, погледајте, можда има по факултетима, блокадама. Та истина је млада, свежа, црвених образа од хладноће и узбуђења да мења овај свет, бистрих очију и не занима је лаж“, апострофрао је он.

И Миленко Васовић,  који је за серију колумни објављених на порталу Нова.рс, добио награду „Богдан Тирнанић“, поручио је колегама да не служе никоме – већ само гледаоцима, читаоцима и слушаоцима. 

„Неће бити последица, осим отказа можда. Тај отказ ће им кад ово лудило прође бити награда“, навео је он.

Драго му је, како је рекао авео, што је добио награду која носи име Тирнанића јер је као млади новинар на његовим текстовима учио новинарство и београдски живот.

„Рећи ћу само две његове изјаве – Живот се учи у кафани и нема ништа горе за новинара од тога да га нико не чита“, навео је он.

Награда “Лаза Kостић” у категорији вест/извештај уручена је новинару Радио Београда Дејану Николићу за извештавање са тениског турнира Олимпијских игара у Паризу, са меча Ђоковић-Алкараз.

Николић је рекао да је награда велика част и задовољство и захвалио се матичној кући која му је омогућила да се професионално искаже, али и колеги Горану Гордићу који је био тонски реализатор преноса.

“Два играча, једна лоптица, узвици и на крају – тријумф Новака Ђоковића. Тако је укратко изгледао наш извештај”. 

Додао је да му је драго што је награда дошла на век постојања Радио Београда,  истакао је да ће се трудити да оправда поверење колега и апострофирао да је “само један Радио Београд 1”.

Награду “Лаза Kостић” у категорији репортажа добио је Владимир Банић за серијал “Фантастична планета”, а уручена је његовој сестри Марији.

Банић се у видео поруци захвалио свим људима који су радили на снимању „Фантастичне планете” у 40 репрортажних емисија.

„Ту су посебно важни локални новинари - колеге које помажу да се дође до саговорника, као и они који се касније баве постпродукцијом. Захвалио бих се и колегиници која ме је предложила за награду. Ово ми је први новогодишњи поклон и драго ми је да сам добио баш награду која носи име Лазе Kостића. Да је жив, вероватно би он производио 'Фантастичну планету' или би је надам се гледао“, рекао је он.

Награда „Лаза Kостић“ уручена је фоторепортеру „Политике“ Анђелку Васиљевићу за фотографију „Скупштинска црвена линија“.

„УНС је мој еснаф и када колеге дају награду, то је респект. Ову награду сам добиио 2018. године, а колеге су ми рекле да морам да је оправдам. Надам се да ћу и ову награду оправдати и да ћу имати воље и елана да наставим да радим“, рекао је он.

Награду „Лаза Kостић“ у категорији карикатуре добио је Ивица Стошић, карикатуриста портала „Слободна реч“ из Врања за карикатуру “Мона Антоанета”.

Стошић се захвалио редакцији која га је подстакла да изрази свој бунт и рекао да је вредновање креативности велики подстрек за њега.

„Слободна реч нам може помоћи да изађемо из мрака, а цела земља је у мраку. Награда ме обавезује да наставим истим путем. Ваљда хоћу“, рекао је он.

Златну повељу УНС-а жири је одлучио да додели Слободанки Вучковић, као вишедеценијском прегаоцу УНС-а.

„Драго ми је што се УНС после толико година сетио пензионера. Дуго сам била новинар у привреди. Предузеће је било Југославија у малом. Одлично је функционисало, не само зато што сам била добра него зато што је предузеће тако функционисало. Ово ја јесам добила, али велики број колегиница и колега који су радили у привреди нису имали прилике да то добију. Ја је посвећујем њима. Понећу је кући, али ћу мислити на њих“, истакла је она.

Специјална награда за допринос историји штампе и новинарства, теоријске радове о новинарству и публицистичка дела "Жика М. Јовановић", по одлуци жирија, припала је Зорици Лешовић Станојевић за, како се наводи у образложењу, „капиталну монографију '90 година Чачанског гласа'“. 

Она је као уредница листа рекла да награда припада свим колегама са којима је сарађивала и са којима је радила даноноћно.

Истакла је да персуазивним садржајем новинарство може да креира јавно мњење, а да се то показало и претходних година у Чачку. Позвала је стога колеге да мисле својом главом, истакавши да је награда УНС-а знак да су њене колеге из Чачанског гласа то чиниле.

Награда за најбољи годишњи уређивачки концепт, „Димитрије Давидовић“, уручена је уреднику Спортске редакције Радио-телевизије Србије Зорану Марковићу.  Марковић је подсетио да је од планетарних спортских дешавања попут Европског првенства у фудбалу, водених спортова, Олимпијских игара - спортска редакција РТС-а направила искорак у примању, прихватању и анализи догађаја.

Зато је додао да награда „Димитрије Давидовић“ припада читавој редакцији.

За време ОИ преношено је више од 400 сати програма уживо из Париза, истакао је он, а била су примењена и бројна креативна решења попут виртуелног студија. 

Награда за животно дело уручена је фоторепортеру из Ужица Милошу Цветковићу.

“Пешчаник неумитно тече, такав је зивот. Биће боље једино ако ови клинци изваде ствар. Надам се да ћу то доживети”, рекао је он.

УНС је Златну повељу уручио Радио Београду, који слави златни јубилеј – век постојања.

Директор Радио Београда Милан Недић рекао је да награда заокружује стогодишњицу којој су се посветили.

“Организовали смо низ концерата, трибина и учинили много тога да Радио Београд постане један од најслушанијих медија”, рекао је и додао да се нада да ће Радио Беорад сачувати оно што има – достојанство.

Зато је колега Драган Жика Стојановић, који је водио програм, закључио да је радио опет у моди и да су медији опет у моди.

Радну групу која је радила на предлозима измена Кодекса новинара Србије чинили су проф. др Сњежана Миливојевић, Тамара Скрозза, Оливера Милошевић, Кристина Ковач Настасић, Невена Мартиновић, Надежда Будимовић и Нино Брајовић.

Шта је измењено у односу на претходни Кодекс новинара Србије?

У Кодекс новинара и новинарки Србије уврштено је ново поглавље – Поштовање достојанства. Оно је, како су проценили чланови радне групе који су учествовали у изради Нацрта, у медијској реалности потцењено – и када су у питању жртве несрећа, и када су у питању јавне личности.

Овим поглављем обухваћене су и смернице о извештавању о  малолетницима, као и група попут особа са инвалидитетом, националних мањина, ЛГБТ популације.

У овом поглављу нова је и одредба да „новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“.

Нови Кодекс новинара и новинарки Србије од претходног Кодекса разликује и увођење права на заборав, одредби о коришћењу вештачке интелигенције и друштвеним мрежама.

Одговорност новинара је поглавље добило посебну тачку - обавезу културе неговања и поштовања етике јавне речи.

Кључне измене су и у области употребе вештачке интелигенције, као и коришћења садржаја са друштвених мрежа.

Садржај који је креиран посредством вештачке интелигенције такође подлеже уредничкој контроли и уредници сносе одговорност за њега, прецизирано је у Кодексу. Медији су такође дужни да обавесте јавност да је медијски садржај креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији.

У поглављу о независности је у већој мери истакнута независност новинара од корпоративних интереса - не само власника медија, већ потенцијалних корпоративних интереса са стране. Раније се Кодекс у овом делу углавном односио на заштиту од политичких притисака.

Радна група је значајно унапредила и поглавље Поштовање приватности.

Прецизирано је ко су јавне личности, а додато је и право на заштиту личних података у односу на медије и спречавање медија да „тргују“ приватним подацима, односно да их дају другим медијима без одобрења особе на коју се подаци односе.

У Предлог Кодекса је уврштен и део који се односи на друштвене мреже, а који колегиницама и колегама ствара бројне дилеме у раду – да ли и када смеју да објављују и преносе приватне фотографије и записе које су грађани објавили на својим друштвеним мрежама.

Дефинисано је да је потребна сагласност особе чије се фотографије и записи преносе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност или када их је та особа наменила јавности.

Уколико се у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа, новинари су дужни да сакрију њихов идентитет, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност, наводи се у Кодексу.

И изазови у дигиталном окружењу били су један од повода за измене Кодекса.

Предлогом измена, одређено је, да је у реду користити вештачку интелигенцију, али да је медиј у том случају дужан да обавести читаоце о томе да је она коришћења, у ком делу и ком обиму.

Неке од кључних измена односе се и на коментаре. Читаоци морају бити обавештени о изабраном начину модерације коментара, односно о томе да ли ће бити коришћена претходна или накнадна модерација.

Уведена је и одредба о родно осетљивом језику.

„Новинар мора да користи родно осетљив језик, да се труди да равномерно укључи саговорнике различитих група релеватних за тему (род, етничко порекло, старосно доба, сексуална оријентација) и да одговорно приступа различитостима у друштву“, пише у Кодексу.

И даље сва поглавља, као и у претходној верзији Кодекса, указују на кључне вредности на којима новинарство почива – истинитост, одговорност, спречавање сукоба интереса, поштовање достојанства, приватност, часна средства, поштовање ауторства.

Претходни Кодекс новинара и новинарки Србије УНС и НУНС усвојили су 2006. године. Развој интернета и дигиталних платформи у поселдњих 18 година умногоме су променили рад новинара. Отуд, како су закључили чланови Радне групе која је радила на изменама, и потреба да се Кодекс прилагоди новој медијској реалности и у њега уврсте правила која се односе на нове етичке дилеме које новинарски рад данас са собом носи.

Кодекс новинара Србије можете преузети у прилогу.

Како пише у образложењу Одлуке, Измене и допуне Статута УНС-а биле су неопходне како би се документ прилагодио времену и променама које су наступиле од 2015. године, када је Статут последњи пут мењан.

Шта је измењено?

У поглављу Циљеви уврштено је залагање за безбедност новинара, учествовање у писању закона и подзаконских аката из области новинарства и медија, као и учешће у раду Савета за штампу.

Члан Удружења, предвиђено је изменама и допунама Статута, када иступа у својству представника УНС-а, треба да се држи начела Статута како би се заштитило достојанство и углед организације.

У измењеном Статуту се, поред осталог, наводи да у органе УНС-а не могу бити бирани чланови који припадају и другим новинарским удружењима, а активно и пасивно бирачко право члан стиче након истека годину дана од пријема у чланство.

Због оперативности рада Управе, смањен је број чланова овог органа са 40 на 30, a смањен је и број неопходних потписа које кандидат за органе УНС-а, осим за председника, треба да прикупи - са 10 на пет.

Број неопходних потписа за кандидатуру за председника Удружења смањен је са 50 на 30.

Усвојен је предлог да Фонд солидарности УНС-а носи име „Јован и Жинет Пантелић“, у знак поштовања брачног пара који је завештао Удружењу имовину у Врњачкој Бањи.

Прихваћено је да УНС-ова годишња награда за фотографију добије име познатог преминулог фотографа Јарослава Папа.

У спомен на допринос колеге Милорада Додеровића развоју новинарства у локалној заједници, његовим именом биће названа награда коју ће УНС додељивати сваке друге године у Нишу.

Измењен Статут налази се у прилогу.

Радионица ће бити одржана у петак, 31. јануара 2025. године у Београду.

Млади новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство имаће прилику да од експерата из региона чују на које се све начине АИ алати могу примењивати у редакцијама, као и који су изазови у вези са етиком, дигиталном безбедношћу, ауторским правима и интегритетом новинара у овом домену.

На радионици ће бити речи и о регулаторним и саморегулаторним оквирима у вези са вештачком интелигенцијом, али и о начинима на које се она може применити за обраду података у истраживачком новинарству.

Обука се спроводи у склопу пројекта „Како користити вештачку интелигенцију у новинарству“, који УНС реализује са  Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране, Центром за развој омладинског активизма из Сарајева и Медија центром из Чаглавице.

Осим у Београду, радионице ће бити одржане и у Тирани, Сарајеву и Чаглавици.

Како се пријавити?

Пријаве су отворене до 21. јануара 2025. године. Сви који су заинтересовани за пријаву неопходно је да попуне кратки пријавни формулар. УНС ће након слања пријава изабрати 20 кандидата који ће учествовати у обуци.

Кандидатима који буду одабрани, а не живе у Београду, УНС ће надокнадити путне трошкове. Храна и освежење су обезбеђени. 

По информацијама до којих је дошао УНС, новинарска удружења предложила су:

НУНС - Сњежана Миливојевић, Милева Малешић;
Уједињени ТВ експерти, Професионално удружење новинара Србије, Струковна асоцијација новинара Србије, Удружење спортских новинара и САНС, Друштво новинара Војводине, Друштво новинара Ниша - Дејан Вук Станковић, Петар Кочић.

Универзитети:

Универзитет уметности - Иван Меденица, Вања Шибалић; 
EDUCONS - Драган Гузијан, Милорад Вукашиновић;
Сингидунум, Унверзитет у Новом Саду, Универзитет у Приштини - Милорад Вукашиновић, Зоран Јевтовић;
Мегатренд - Александар Гајовић. 

Удружења чији су циљеви заштита деце:

Мрежа организација за децу Србије, Пријатељи деце општине Оџаци, Имам идеју, Star Hub, Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама, Плава птица, Међуопштинска организација за помоћ ментално недовољно развијеним особама Стара Пазова-Инђија, ЗАЈЕДНО - Удружење за подршку особама са психофизичким сметњама, Савез удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије …  - Александра Крстић, Душан Алексић.

Центар за несталу и злостављану децу - Игор Јурић, БГ центар за особе са инвалидитетом, Безбедно дете, Удружење за помоћ ментално недовоољно развијеним особама Ивањица, Феникс, Интегративни глобал центар Крагујевац, Центар Нови свет, Друштво за помоћ МНРО Александровац, Удружење Загрљај, Снага породице, Удружење за помо МНРО Тахир Таша Делић, Удружење Рома Нови Бечеј, Удружење Ружица, Наша Сурдулица, Савез удружења за помоћ МНРО, Клуб европских активиста, Мрежа младих Србије - Миланка Гвојић, Милорад Милинковић

Светска организација Рома - Владан Шкорић, Љуан Кока 

Eлектронски медији:

Асоцијација радио и телевизија Србије АРТС, Привредна комора Србије, Асоцијација дигиталних и електронских медија АДЕМ, Удружење електронских медија ComNet, Удружење медија и медијских радника - Јована Витез, Тања Војводић Митровић;

Нова мрежа Србије - Тања Војводић Митровић, Милош Рајковић

Удружење радио станица РАБ - Милош Рајковић, Тања Војводић Митровић 

Национални савети националних мањина:
Иштван Боџони, национални савет мађарске националне мањине;
Мухедин Фуљанин, национални савет бошњачке националне мањине.

Цркве и верске заједнице:

Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска заједница, Јеврејска заједница  - Сања Анђелковић, Снежана Миљковић 

Мешихат исламске заједнице  - Мевљуд Дудић, Мисала Праменковић

Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности:

Повереница за заштиту равноправности - Саша Мирковић, Гордана Предић 

Повереник за заштиту података од јавног значаја и заштиитник грађана - Стевица Смедеревац, Жарко Ристић 

Удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора:

Удружење драмских уметника Србије - Иван Лалић, Жељко Хубач 

Удружење музичких уметника, Маестро, Удрузење наставника музичке културе Србије, Удружење сценских уметника УСУС - Леонтина Пат, Александар Петровић

Удружење композитора Војводине - Леонтина Пат, Ира Проданов Крајишник 

Удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања:

АНЕМ, АЖЦ, БЦЉП, БИРН, Грађанске, БОШ, ЦК13, ЦРТА, ЛАБРИС, МЕДИА РЕФОРМ ЦЕНТАР, ННШ, КЉП - Дубравка Валић Недељковић, Родољуб Шабић 

Вољом својих чланова УНС је 1969. године обновио Фонд солидарности, чиме је после паузе од 32 године настављен рад потпорног друштва Београдског новинарског друштва (1932–1937).  

Чланови Фонда солидарности имају обезбеђено животно осигурање за случај повреде, инвалидитета и смрти.

Чланови Фонда солидарности УНС-а могу бити и колeгинице и колеге које нису чланови УНС-а.

Више о Фонду солидарности прочитајте ОВДЕ.

BBC се 13. децембра жалио Еплу након сажетка који је генерисао Apple Intelligence. У том сажетку је приказано да је ББЦ извијестио о самоубиству Луигија Мангионеа, главног осумњиченог за убиство извршног директора УнитедХеалтхцареа Бриана Тхомпсона. Ова информација није тачна.

Томпсон је убијен 4. децембра, а Мангионе је након убиства побјегао с мјеста догађаја. Ухапшен је 9. децембра.

“Овај инцидент указује на неспособност АИ система да системски објављују квалитетне информације, чак и када се темеље на новинарским изворима”, пише РСФ. Додали су да начин на који АИ системи раде аутоматски их дисквалификује као поуздану технологију за медије која се може користити у рјешењима намијењеним широј јавности.

Таква грешка, наводи РСФ, илуструје да су генеративне услуге умјетне интелигенције још превише незреле да би произвеле поуздане информације за јавност и да не би требало да буду допуштене на тржишту за такве употребе.

РСФ је позвао Аппле да поступи одговорно и уклони ову функцију.

“Аутоматизована производња лажних информација које се приписују једном медију је удар на вјеродостојност медија и опасност за право јавности на поуздану информацију о актуелностима”, изјавио је Винцент Бертхиер, водитељ Одјела за технологију и новинарство у РСФ-у.

Рекао је и да европски Закон о умјетној интелигенцији, упркос томе што је био најнапреднији закон на свијету у овом подручју, није класификовао умјетну интелигенцију за генерисање информација као системе високог ризика, због чега је, како је истакао, оставио критични правни вакуум те да се та празнина мора одмах попунити.

Apple Intelligence између осталог користи АИ за сумирање и груписање обавјештења. Нова функција сумирања обавјештења користи АИ за “интелигентно сажимање обавијести”, односно доноси кључне детаље из корисникових најпрометнијих апликација.

Гласноговорник BBC-а је рекао да су контактирали Аппле како би истакли забринутост због лажне вијести и ријешили проблем, а Аппле је, како је наведено из ББЦ-а, одбио да коментарише.

“BBC News је медиј којем се највише вјерује на свијету”, рекао је гласноговорник Би-Би-Сија.

Додао је да је од суштинске важности да њихова публика може вјеровати било којој информацији или новинарству објављеном у њихово име.

РСФ је у подсјетио на Париску повељу о етничној употреби АИ-а у новинарству. Повеља налаже да употреба медијских садржаја у АИ системима мора бити увјетована поштовањем интегритета информација и темељних начела новинарске етике.

Новинар Радио Београда Дејан Николић, добитник је награде за новинарско стваралаштво "Лаза Костић" у категорији „Вест и извештај“, док је ова награда у категорији репортаже припала Владимиру Банићу, за серијал „Фантастична планета“ који се емитује на Радио-телевизији Србије.

Награду „Лаза Костић“ за фотографију добио је фоторепортер „Политике“ Анђелко Васиљевић, док је за карикатуру ову награду добио Ивица Стошић, карикатуриста портала „Слободна реч“ из Врања.

Награда “Богдан Тирнанић” за колумну ове године припала је Миленку Васовићу, за серију колумни објављених на порталу Нова.рс.

„Милош Цветковић је изузетан аутор, читав живот посвећен свом позиву у ком се остварио као аутентичан новинарски радник, у области новинарства која је можда често неоправдано запостављена. Ова награда је стога, посредно, и жеља да се укаже на значај фоторепортера и медијске фотографије. Фотографије Милоша Цветковића, његове изложбе, књиге и теме остављају трајан печат, уметнички израз и верна су хроника збивања о којима је као фоторепортер извештавао“, навео је жири у образложењу награде.

За најбољи годишњи уређивачки концепт, награду „Димитрије Давидовић“ жири је доделио уреднику Спортске редакције Радио-телевизије Србије Зорану Марковићу.

„Од два планетарна спортска дешавања, Европског првенства у фудбалу у Немачкој и Олимпијских игара у Паризу, уредник Марковић и његова спортска редакција направили су искорак у примању, прихватању и анализи догађаја. Светска јавност је пратила манифестације, а српска је имала прилику да добије сасвим оригиналан увид у оно што се догађало на спортским борилиштима, али и иза њих, што је спортски програм РТС-а издвојило на регионалном нивоу“, истиче се у образложењу жирија.

Специјална награда за доприносе у историји штампе и новинарства, теоријске радове о новинарству и публицистичка дела "Жика М. Јовановић", по одлуци жирија, припала је Зорици Лешовић Станојевић за, како се наводи у образложењу, „капиталну монографију '90 година Чачанског гласа'“. 

„Указујући на вишедеценијски ангажман сарадника овог локалног медија, а посредно и на значај овог медија у локалној средини, ова монографија није само историја новинарства чачанског краја, већ и историја развоја културе, економије, спорта и друштвених процеса“, образложио је жири.

Златну повељу УНС-а жири је ове године одлучио да додели Слободанки Вучковић.

„Слободанка је вишедеценијски прегалац у Удружењу новинара Србије, у ширењу идеја солидарности, професије и бриге за статус и положај Удружења. Њен рад и последња објављена књига 'Пропланци душе моје' окупили су и окупљају наше чланове и подстичу свест о значају Удружења и удруживања“, пише у образложењу.

Чланови жирија који су одлучивали о наградама били су Живојин Ракочевић, Слободан Ћирић (председник жирија), Будимир Ничић и Слободан Пенезић.  

Новинар Радио Београда Дејан Николић добитник је награде за новинарско стваралаштво "Лаза Костић" у категорији „Вест и извештај“, за извештај са финала тениског турнира Олимпијских игара (ОИ) у Паризу 2024. године.

„Пренос финала тениског турнира на ОИ у Паризу између Новака Ђоковића и Карлоса Алкараза изазвао је велику пажњу слушалаца и наишао је на сјајан одјек. Репортер је на прави начин представио велики догађај, а пренос је трајао два сата и 50 минута, био је динамичан, садржајан, са правим коментарима и веома узбудљив. Први пут Радио Београд је у својој стогодишњој историји преносио један тениски меч у конитунуитету и био је сведок спортске историје коју је писао Новак Ђоковић“, навео је жири у образложењу.

Награду „Лаза Костић“ за репортажу добио је Владимир Банић, за серијал „Фантастична планета“ који се емитује на Радио-телевизији Србије.

„Владимир Банић је са серијалом репортажа 'Фантастична планета' нашем телевизијском новинарству донео нову димензију репортерског рада који се темељи на истраживачко-аналитичкој репортажи о феноменима данашњег света, али и одразу древних цивилизација на садашње време. Банић има оригиналан и захтеван приступ репортерском раду уз несумњиво огромну енергију, рад и таленат, којима је доказао да нема недостижног циља када је аутор посвећен и предан послу“, наводи се у образложењу жирија.

Награда „Лаза Костић“ за фотографију додељена је фоторепортеру „Политике“ Анђелку Васиљевићу за фотографију „Скупштинска црвена линија“.

„Фотографија 'Скупштинска црвена линија' приказује расправу у Дому Народне скупштине Републике Србије између власти и опозиције 25. новембра 2024. године. Реч је о аутентичној политичкој фотографије која читаоце приближава несвакидашњем догађају са акцентом на детаљима који су тај догађај обележили. Кроз његову фотографију разоткривамо карактере и суштину главних актера“, образложио је жири.

Награда „Лаза Костић“ за карикатуру додељена је Ивици Стошићу, карикатуристи портала „Слободна реч“ из Врања за карикатуру под називом „Мона Антоанета“.

„Локални уметник Ивица Стошић је карикатуриста портала 'Слободна реч' од јула 2023. године и његови радови су, између осталог, допринели да сам портал буде још препознатљивији, не само у локалној заједници већ и на националном нивоу. У Србији су политичка сатира и карикатура реткост, а у локалним медијима готово и да не постоје. Карикатура о тадашњем министру Томиславу Момировићу и јајима постала је вирална - више од 100.000 људи је видело на друштвеним мрежама“, навео је жири.

Награда “Богдан Тирнанић” за колумну ове године припала је Миленку Васовићу, за серију колумни објављених на порталу Нова.рс.

„Миленко Васовић припада кругу ретких колумниста у Србији. Он је један од оних аутора које публика препознаје и прати. Његове колумне преносе или цитирају у многим медијима, како у Србији, тако и у окружењу. За Васовићеве колумне се може рећи да су рендгентски снимак људи, њихових карактера и времена у коме живимо. Његови ставови, мишљења и коментари отварају многа питања, а истовремено његове досетке, метафоре и покаткад ироније читаоца не остављају равнодушним. Напротив, често терају на размишљања, а понекад и на акцију“, навео је жири.

О добитницима награда одлучивао је жири који су чинили Драган Стојановић, Бранислава Џунов Стошић (председница жирија), Душан Албијанић, Радивоје Петровић и Горан Сивачки.

Награде ће бити уручене на Дан УНС-а, у суботу, 21. децембра у 11 сати у Прес центру УНС-а (Кнез Михаилова 6/III).

Том приликом биће уручена и УНС-ова награда за борбеност у новинарском изражавању “Александар Тијанић“, аутору и водитељу емисије „24минута“ Зорану Кесићу, а Радио Београду Златна повеља за 100 година рада.

Сходно методологији мониторинга РЕМ-а, посебно су бележена појављивања државних функционера.

Све комерцијалне телевизије су извештавале о активностима председника Србије, као и осталих представника власти.

На ТВ Пинк председник Александар Вучић био је заступљен скоро 14 сати у програму, исто толико на Б92, на ТВ Хепи 6,5 сати, а на ТВ Прва 5,5 сати.

Ако се овоме дода учешће листе АВ - Србија не сме да стане, те аналитичара који су говорили афирмативно о власти, добија се податак о апсолутној медијској доминацији председника и листе АВ - Србија не сме да стане.

ТВ Пинк

Према подацима које је обрадио РЕМ, у програму посвећеном изборима на ТВ Пинк процентуални удео листе АВ - Србија не сме да стане вишестуко је већи (чак 15 пута) од другопласиране листе Ивица Дачић – премијер Србије.

Листа АВ - Србија не сме да стане била је заступљена са више од 18 сати програма, док је удео свих осталих учесника заједно износио око четири сата.

Листа Србија против насиља била је заступљена са свега 23,5 минута програма у 45 дана кампање.

Гостовањима аналитичара, који су махом негативно говорили о опозицији, а афирмативно о власти и председнику Србије, било је посвећено чак 28 сати програма.

Само у „Националном дневнику“, за 45 дана кампање, листа АВ - Србија не сме да стане била је присутна скоро 5 сати, а другопласирана Ивица Дачић – премијер Србије 42 минута. Листа Србија против насиља упола мање – 21 минут.

Више од два сата програма у „Дневнику“ укупно, и то свакодневно, емитован је афирмативан садржај о успесима власти, инфраструктурним и енергетским пројектима, саобраћају и здравству, подаци су из Извештаја.

ТВ Хепи

На ТВ Хепи на првом месту по заступљности је листа АВ - Србија не сме да стане, са близу 20 сати учешћа, друга је листа др Војислав Шешељ - СРС са 6 сати, док је на трећем месту листа Ивица Дачић – премијер Србије са близу три сата учешћа у изборном програму.

Листи Србија против насиља било је посвећено 40 минута у читавој изборној кампањи.

Гости аналитичари у програму Хепи телевизије са негативним ставовима о опозицији заузели су више од 24 сата изборног времена.

ТВ Б92

На телевизији Б92 аналитичари су подржавали власт и критиковали опозицију у укупно десет сати програма.

Листа АВ - Србија не сме да стане била је присутна у 12,5 сати програма, док је на другом месту листа др Војислав Шешељ - СРС остварила далеко мање учешће - 37 минута програма. Листа Србија против насиља била је на програму ове телевизије присутна 19.46 минута. Народна странка- Сигуран избор,озбиљни људи била је заступљена свега шест минута, а Ми - глас народа, проф.др Бранимир Несторовић 4,5 минута у извештавању о изборној кампањи.

ТВ Прва

И на ТВ Прва листа Србија не сме да стане далеко је најзаступљенија - осам сати програма, на другом месту је коалиција Добро јутро Србијо – 55 минута учешћа, а на трећем Србија против насиља са уделом од 47 минута.

Много пропаганде, мало новинарских извештаја

Служба за надзор и анализу посебно у Извештају истиче као праксу телевизија да у изборним блоковима емитују страначки материјал, са истакнутим бројем изборне листе и осталим страначким обележјима, попут слогана који су коришћени у предизборним огласним порукама.

Скоро сви праћени пружаоци медијских услуга емитовали су, уместо новинарских извештаја о изборним активностима странака и коалиција, готов изборни програмски садржај које су припремили изборни штабови странака и коалиција, пише у Извештају.

Завршни извештај - чекајући Годоа

Подсетимо, према информацијама до којих је раније дошло Удружење новинара Србије (УНС), стручна служба РЕМ-а је мониторинг о извештавању комерцијалних телевизија за време изборне кампање завршила још 20. децембра прошле године, три дана након одржаних избора.

РЕМ је 26. децембра 2023. године објавио Извештај о надзору програма током изборне кампање за период од 1. новембра до 14. децембра, у којем се налазе основни изводи из мониторинга медијске кампање за изборе за РТС 1 и 2, РТВ 1 и 2, Н1, Нову С, Ал Џазиру и К1, али не и за комерцијалне емитере са националном фреквенцијом.

Иако је Завршни извештај, који обухвата податке и за комерцијалне емитере, Савет РЕМ-а усвојио на седници у јулу ове године, он до данас, готово годину дана од одржаних избора, није објављен.

УНС је од РЕМ-а овај Извештај, на основу Закона о приступу информацијама од јавног значаја, тражио пре више од месец дана (5. новембра 2024. године), али одговор до објављивања овог текста нисмо добили.

На ранија питања УНС-а када ће Завршни извештај бити објављен и зашто се са објављивањем касни, тадашња председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић најпре је рекла да се „не касни са објављивањем“, објавшњавајући да је писање оваквог извештаја обиман посао, те да ће бити објављен када га усвоји Савет РЕМ-а.

Када га је, потом, Савет на седници одржаној 15. јула усвојио, УНС је поновио питање, али је тада Зекић рекла да ће „извештај бити објављен када Савет РЕМ-а на наредној седници усвоји записник са јулске седнице“.

И то је урађено 28. октобра ове године, али Извештај ни тада није дат на увид јавности.

На питање УНС-а зашто сада не објави Извештај, Зекић је почетком новембра рекла да ће јавност за објављивање Извештаја „морати да сачека нови Савет РЕМ-а“, и то због тога што, како је изјавила, „она тако каже“.

„Најактуелније теме обрађују се на аутентичан, оригиналан начин, заснован на чињеницама, снимцима, аргументима. Кесићева интерпретација и начин представљања тема је веома уверљив, примамљив. И када се служи досеткама или вицевима, то се утапа у главни ток теме и даје јој лакоћу гледања и шарма. Но, Кесић не гуши теме, не одступа. Напротив. Његова озбиљност расте, анализа се претапа у својеврсну критику. Она није злонамерна, није ругање. Она је веома озбиљна дијагноза стања у друштву, опомена и позив за исправљање грешака“, навео је жири.

Како пише у образложењу, „Кесићеве емисије су највећи степен новинарског професионализма. То би се могло назвати и новинарском храброшћу. Али, тачније је рећи: то је врхунско поштовање главних принципа новинарског заната“.

„Када се споје та својства – озбиљност, врхунско поштовање новинарске професије, оригиналност, уверљивост, шарм – онда је Зоран Кесић, са својим сарадницима у емисији '24 минута са Зораном Кесићем' часни и заслужени носилац ове новинарске награде“, навео је жири.

О награди су ове године одлучивали Манојло Мањо Вукотић (председник жирија), Оливера Ковачевић, Зара Тијанић и прошлогодишњи добитник Ранко Пивљанин.

Награда се састоји од дипломе и новчаног износа од 2.000 евра у динарској противвредности. Биће уручена 21. децембра у 11 сати, у Прес центру УНС-а (Кнез Михаилова 6/3, Београд) на додели годишњих награда УНС-а.

УНС ову награду за новинарску храброст додељује од 2015. године.

До сада су је добили: Јелена Попадић 2015. године ("Политика"), Горислав Папић 2016. године (РТС) , Љубица Гојгић 2017. године (РТВ) , Вељко Лалић 2018. године ("Недељник"), Живојин Ракочевић 2019. године (новинар и књижевник), Јелена Зорић 2020. године (Н1), Сандра Петрушић 2021. године (НИН),  Вук Цвијић 2022. године (НИН) и Ранко Пивљанин 2023. године (лист “Нова“).

Предлози се могу слати данас до 23.59ч.

Награде се додељују за животно дело и за најбоље новинарске радове објављене у медијима, у периоду од 10. децембра 2023. до 13. децембра 2024. године.

Предлоге за награде треба послати путем формулара који се налазе ОВДЕ. Неопходно је да предлагач кликне на линк награде за коју жели да пошаље предлог и попуни формулар.

Награде најуспешнијима у овој години биће уручене на Дан УНС-а, 21. децембра, у 11 сати, у Прес центру УНС-а (Кнез Михаилова 6/3, Београд).

Категорије за које УНС додељује награде су:

* Награда за животно дело   

 Награђује се укупан рад и запажен допринос новинарству.

* Награда за уређивање „Димитрије Давидовић“ 

Додељује се за најбољи годишњи уређивачки концепт и остварење.

* Награда за новинарско стваралаштво „Лаза Костић“  

Додељује се према облицима новинарског изражавања у категоријама:

- вест и извештај,
- репортажа,
- фотографија и телевизијски снимак,
- карикатура и новинарска сатира.

* Награда „Богдан Тирнанић“ 

Припада аутору коментара или колумне.

* Специјална награда „Жика М. Јовановић“ 

Додељује се за допринос историји штампе и новинарства, за теоријске радове о новинарству и публицистичко дело.

* Златна повеља 

Награда се додељује за дугогодишњи рад и допринос новинарству и развој новинарске организације.

Право предлагања и право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани.

Хонорарно је радио као спикер на Радио Оџацима. У новембру 2001. године почео је да ради на РТВ Дуга где био аутор и уредник емисија из области стручне и алтернативне – народне медицине.

Од новембра 2003. године, на ТВ Делта, био је аутор, уредник и водитељ емисија из области медицине – „Свет медицине“.

Голубовић је као, аутор, уредник и водитељ, радио и на ТВ М84.

Поред новинарства, у поменутим медијским кућама је радио и маркетиншке послове.

Сахрана ће бити сутра, у 13 часова, на гробљу у Бачком Петровцу.

Миливоје Миладиновић рођен је 18. децембра 1931. године у Београду. Новинарску каријеру започео је 1959. године у „Народним новинама“ у Нишу. Објавио је бројне текстове из домена градске хронике, а писао је и о спорту, трговини, угоститељству и туризму.

Осим тога, Миладиновић је био и дописник из Ниша у дневним листовима „Политика“, „Политика Експрес“, „Ехо“ и „Дело“.  Упоредо са новинарским радом, предавао је и француски језик и књижевност у Школи за примењену уметност у Нишу.

Члан је УНС-а од 1976. године. Време и место сахране биће накнадно објављени.

Овај податак једна је од неправилности коју је у Извештају о ревизији правилности пословања РЕМ-а у 2022. години, пронашао ДРИ.

Ова институција навела је да, с обзиром на Закон о електронским медијима (тада важећи, из 2014. године, прим.нов.), који регулише „права чланова Савета по основу рада за који имају право на накнаду, а не право на зараду која проистиче из радног односа, РЕМ није поступио у складу са чланом 20 Закона о електронским медијима, јер је са председником Савета уговором о раду засновао радни однос.“

Саму себе запослила

У извештају ДРИ, у који је УНС имао увид, пише и да је Оливера Зекић потписала уговор 23. децембра 2020. године, као законски заступник са једне и као запослени са друге стране.

 „Председник Савета и заменик председника Савета именовани су Одлуком  са 222 редовне седнице Савета одржане дана 21. децембра 2020. године. Председник Савета је са Регулаторним телом за електронске медије, као законски заступник са једне стране и као запослени потписао уговор о раду 05-2307/20 дана 23. децембра 2020. године на одређено време ради обављања посла у складу са одредбама 20 и 21 Закона о електронским медијима и члановима 5 и 10 Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова и задатака Републичке радиодифузне агенције", пише ДРИ.

Овим документом је, наводи се, уговорена основна зарада запослене за обављање послова која се утврђује у новчаном износу у висини троструке просечне месечне зараде у Републици Србији, у складу са Законом о електронским медијима.

„Поступајући на овај начин РЕМ је више обрачунао и исплатио нето износ за 392 хиљаде динара, а мање порез и доприносе за 103 хиљаде динара“, пише ДРИ.

Неправилност отклоњена „Споразумом о престанку радног односа“

У извештају РЕМ-а упућеном ДРИ тек 25. марта ове године, наводи се да је ова неправилност отклоњена „тако што је Регулатор закључио споразум о престанку радног односа са председником Савета“, 23. новембра 2023. године.

Оливера Зекић је, наводи се у Извештају РЕМ-а упућеном ДРИ о отклањању неправилности откривених у ревизији, 22. новембра 2023. године поднела Молбу за споразумни раскид радног односа, а РЕМ је дан касније донео Споразум о престанку радног односа са председником Савета.

Као доказ РЕМ је, пише, доставио „Молбу председника Савета за споразумни престанак радног односа од 22. новембра 2023. године, Обавештење Регулатора уз споразум о престанку радног односа број од 23. новембра 2023. године, Споразум о престанку радног односа са председником Савета од 23. новембра 2023. године и Потврду о поднетој пријави, промени и одјави на обавезно социјално осигурање од 23. новембра 2023. године“.

Зекић демантује да је била запослена као председница Савета: „То по Закону није могуће“

Оливера Зекић, са друге стране, у изјави за УНС тврди да то што пише у извештајима није тачно, да је од 2016. године до данас у континуитету у РЕМ-у запослена као представник за односе са јавношћу (ПР) и да „не зна шта су то РЕМ и ДРИ писали“.

„Не може председник Савета РЕМ-а да буде у радном односу са РЕМ-ом као председник Савета, не може, то не постоји као законска могућност“, рекла је  Оливера Зекић УНС-у.

Након поновног указивања на податке из извештаја ДРИ, Зекић понавља да је „2016. године запослена у РЕМ-у и ево дан-данас сам на том радном месту, месту ПР-а“.

„Апсолутно је нетачно да сам ја засновала тај радни однос (као ПР, прим.нов.) кад ми је истекао мандат. Мој радни однос у РЕМ-у траје осам и по година. Ја не знам шта је ДРИ ту писао, знам само да смо финансијски потпуно чисти и да нема никаквих проблема, што је најбитније. Тај процес са ДРИ-јем нисам водила, то није мој посао. Они су били код нас два пута по три, четири месеца и нису нашли ништа“, каже она.

Објашњава да „члан или председник Савета, што је у истој равни, могу, али не морају, да буду запослени у РЕМ-у“.

„Ја сам, од кад сам изабрана у Савет РЕМ-а, запослена у РЕМ-у, али као ПР. Члан и председник Савета РЕМ-а не примају плату него накнаду, а онај ко је запослен у РЕМ-у прима плату“, истиче Зекић.

На констатацију да је РЕМ доставио доказ о споразумном раскиду радног односа, те да је она, по информацијама из извештаја РЕМ-а, написала и Молбу за споразумни раскид радног односа, Зекић је рекла да о томе не зна ништа и упутила нас на директорку РЕМ-а Рајку Галин Ћертић „да то правно објасни“.

Галин Ћертић, опет, до тренутка објављивања овог текста  није одговорила на позив и поруку из УНС-а. 

РЕМ „не може да одговори на Захтев за приступ информацијама од јавног значаја док се не изаберу нови чланови Савета“

УНС је пре три дана, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, затражио од РЕМ-а одговоре на питања - Када је Оливера Зекић запослена у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) и на ком радном месту, да ли је њен радни однос на том радном месту трајао у континутету, од датума запослења до данас, те да ли је њен статус члана и председника Савета РЕМ-а био регулисан посебним уговором?

Такође, УНС је упитао и колики је хонорар члана Савета РЕМ-а, а колики председника Савета РЕМ-а?

УНС је од РЕМ-а затражио и да му достави Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова и задатака РЕМ-а.

Одговоре на питања нисмо добили, јер, како су УНС-у јуче одговорили из РЕМ-а, „Регулатор није у могућности да поступи по захтеву док не буду изабрани нови чланови Савета Регулатора“.

„Савет Регулатора доноси све акте из делокруга рада Регулатора, укључујући и доношење аката из области обезбеђивања јавности рада Регулатора“, објаснили су.

Подсетимо, Оливера Зекић изабрана је за председника Савета РЕМ-а 21. децембра 2020. године.

Одлуком Скупштине Републике Србије Оливера Зекић изабрана је 17. децембра 2020. године за чланицу Савета РЕМ-а и то је био њен други мандат, који је  започела избором за председницу Савета.

Први пут, за чланицу Савета РЕМ-а изабрана је средином 2015. године.

У НЛБ Комерцијалној банци су за портал Н1 само потврдили да се зграда продаје и нагласили да ће све бити – по закону.

Према незваничним информацијама Н1, осим продаје зграде, истом купцу – Бобану Рајићу – планирана је као део пакета и продаја потраживања НЛБ Комерцијалне банке према компанији Политика АД за 25 одсто вредности потраживања.

Банка је у званичним одговорима, међутим, негирала да је оваква продаја у току.

„Желимо да напоменемо и да банка у овом моменту није у поступку продаје потраживања, које има према Политика АД“, навели су у НЛБ Комерцијалној банци.

На питање да ли је у трансакцији планиране купопродаје зграде Политике ангажована и фирма Млађана Динкића, некадашњег гувернера Народне банке Југославије, па Србије,  као и министра финансија и економије – остали смо без одговора.

Подсетимо, Бобан Рајић, иначе блиски сарадник високих функционера СНС-а Синише Малог и Ане Брнабић, власник је 50 одсто предузећа „Политика новине и магазини“, док другу половину власништва има управо Политика АД.

НЛБ Комерцијална банка била је власник зграде Политике у центру Београда од јануара 2006. године.

Подсетимо, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама донео је решење о исправци Решења о расподели средстава, након што су чланови комисије на медијском конкурсу АП Војводина поново бодовали пројекат код којег је УНС раније уочио да су неправилно додељивани поени, и о томе писао.

При првобитном бодовању, Задрузи „Медијакулт“ за доступност садржаја циљној групи сваки члан комисије доделио је већи број поена од максималног. Уместо највише 10 бодова, подносилац пројекта, Задруга „Медијакулт“ је од чланова комисије Бранка Санчанина и Биљане Ратковић Његован добио 15, док је од Миодрага Миљковића добио 20 поена.

Ипак, иако је грешка исправљена, износ предложеног новца за ове пројекте и даље остао исти, јер су Бранка Ратковић Његован и Миодраг Миљковић за друге категорије овом пројекту доделили већи број поена него претходног пута.

Пројекат је тако од „углавном изводљивог“ за Ратковић Његован постао „потпуно изводљив“, па је приликом новог бодовања за ову категорију доделила 20 поена, пет више у односу на претходно бодовање. Зато не треба да чуди што је Ратковић Његован, иако је исправила грешку коју је начинила приликом првобитног бодовања, остала при укупних 90 бодова за пројекат.

С друге стране, трошкови пројекта Задруге „Медијакулт“ су за Миљковића постали „потпуно оправдани“, па је уместо првобитних 15 овог пута за буџет доделио 20 бодова. Миљковић је тако на поновљеном гласању пројекат је оценио са укупно 95 поена.

Једини који је при поновном бодовању исправио грешку без кориговања бодова у осталим категоријама био је Бранислав Санчанин, који је пројекту Задруге „Медијакулт“ овог пута дао 95 уместо ранијих максималних 100 бодова.

Иначе, пројекат “Медијакулта” није једини код кога је првобитно начињена грешка при оцењивању.

Подсетимо, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама раније је навео да су чланови комисије, када су позвани да провере своје бодовање, а након писања УНС-а,  увидом у бодовне листе пројеката, утврдили да су начинили грешку приликом оцењивања два пројекта“.

У пројекту Македнонског удружења МАК-ИНФО ову грешку, кажу, начинила је  само Биљана Ратковић Његован.

Са друге стране, више од трећине чланова комисија (око 140) именовано је на предлог новинарских и медијских удружења чија је репрезенативност и релевантност упитна, а чије се активности углавном своде на масовно кандидовање у комисије и додељивање новца медијима блиским власти. Највише представника имали су представници Друштва новинара Војводине (47), удружења ComNet (29), ПРОУНС-а (14), Друштва новинара Ниша (10), Нове мрежа Србије (6), Удружење медија и медијских радника (22)...

Конкурсе је 2023. године, по подацима УНС-а године расписало 137 општина и градова.

Заједно са новцем опредељеним на конкурсима Министарства информисања и телекомуникација, као и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, те године за пројектно суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања, по подацима УНС-а, опредељено је укупно 1.972.069.000 динара.

За „Бели божур” кандидовани су Призренска богословија, Црвени крст Косова и Метохије, Приватни културни центар „Акваријус” Косовска Митровица и Нова друштвена иницијатива из северног дела Митровице (НСИ).

Из области здравства за „Бели божур” ове године номиновани су др Биљана Костић Инић и Биљана Јаредић, шефица Катедре за психологију Филозофског факултета Приштина у Косовској Митровици.

Чланови УНС-а на Косову су за признање „Бели божур” још кандидовали председника Српске демократије Александра Арсенијевића, политиколога Огњена Гогића, заменика директора Косовске полиције региона север Ветона Ељшанија и Сафета Грџалијуа, економског стручњака и бившег председника Привредне коморе Косова.

Међу кандидатима за плакету за најлошију сарадњу са новинарима били су информативна служба Општине Грачаница, градоначелница Грачанице Љиљана Шубарић, као и председник Привременог органа града Приштине Новак Живић.

Чланови УНС-а на Косову су за признање „Црни божур” још кандидовали Канцеларију за Косово и Метохију и Српску листу.

У конкуренцији су се, за признање „Црни божур” и ове године нашли Влада Косова и Аљбин Курти.

Додела признања биће у уторак 10. децембра у Дому културе Грачаница са почетком у 12 часова.

„Бели и Црни божур” УНС на Косову установио је 2014. године, са циљем да укаже на позитивне и негативне примере сарадње институција, појединаца и организација на Косову са медијима и новинарима.

Досадашњи добитници признања „Бели божур” су Општина Грачаница (2014), Прес служба Скупштине Косова (2015), председник Прогресивне демократске странке Ненад Рашић (2016), директор НВО Центра за мир и толеранцију Ненад Максимовић (2017), шеф Мисије ОЕБС на Косову Јан Брату (2018) и постхумно Оливер Ивановић (2018).

Добитници „Белог божура” су и координатори Ресурсног центра за нестала лица Милорад Трифуновић и Бајрам Ћеркинај (2019), адвокат Дејан А. Васић (2020) и историчар Александар Гуџић (2020), директор ОШ „Миладин Митић” у Лапљем Селу Љубиша Караџић (2021) и председница Удружења пословних жена „Авенија” Гордана Ђорић (2022). Прошле године је признање „Бели божур”  припало адвокатици Јовани Филиповић (2023).

Добитници плакете „Црни божур” су Општина Партеш – Пасјане (2014), Општина Штрпце (2015), заменик премијера Косова Бранимир Стојановић (2016), Српска листа (2017. и 2018. године), Скупштина Косова (2019), директор Клиничко болничког центра Приштина са седиштем у Грачаници Братислав Лазић (2020), министар за заједнице и повратак и председник Српске листе Горан Ракић (2021) и премијер Косова Аљбин Курти (2022. и 2023. године).

Извештавајући са ових протеста, од 5. новембра, кад је УНС забележио први напад, до данас, физички је нападнуто и вређано осам новинара и медијских радника, односно новинарских екипа.

УНС је сваки пут када се догодила репресија над нашим колегиницама и колегама позивао учеснике протеста да престану с нападима и апеловало на тужилаштво да истражи сваки случај насиља над новинарима и медијским радницима, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

Тог 5. новембра, на протесту у Новом Саду протестанти су вређали и напали сниматеља Н1 Николу Поповића и репортерку Н1 Жаклину Таталовић.

Како је за УНС тада рекао сниматељ Н1 Никола Поповић, он и колегиница Жаклина Таталовић извештавали су са протеста када им је, најпре, пришао непознати мушкарац и уз бројне псовке и вређање, ометао њега и колегиницу Таталовић у раду.

„Он нас је око 45 минута ометао у раду, псовао, показивао средњи прст, није хтео да се склони. Није био маскиран и често се могао и видети у кадру. И колегиница Жаклина Таталовић је тада известила у програму како због ометања новинара већ постаје проблем извештавати са скупа“, рекао је Поповић.

Како је додао, тада су се Таталовић и он склонили и кренули ближе Градској кући, када га је непозната особа ударила и оборила камеру.

„Кренули смо да се склонимо од сузавца и приближимо Градској кући. Тај тренутак се види у кадру, десило се у 20.20 сати, у тој гужви добио сам шамар преко руке одоздо, након чега је камера пала. Нажалост, лице те особе се не види на снимку и ја не знам ко је то био“, рекао је Поповић и додао да му је том приликом оштећена камера.

„Наставио сам да радим, иако је пукао део који носи светло. Некако сам успео да завршим посао тако што сам у једној руци носио камеру, а у другој светло, али то је умногоме отежало наш рад, готово га је учинило немогућим“, рекао је Поповић.

На истом протесту, непознати мушкарац оборио је сниматеља Еуроњуза Мирка Тодоровића, који је пао на земљу, са камером коју је у том тренутку држао обављајући свој посао.

Истог дана, сниматељ агенције ФоНет Марко Драгославић нападнут је на протесту код старог Савског моста у Београду, када је на њега, како је изјавио у Полицијској станици Савски венац, физички насрнуо вођа Народних патрола.

Према изјави Драгославића, он је прислонио главу на његово чело и кроз стиснуте зубе процедио „шта снимаш, нећеш више снимати, убићемо те“ и опсовао га.

На протесту испред суда у Новом Саду, 20. новембра ове године, вређана је и ометана у раду главна и одговорна уредница Новосадске телевизије Емилија Марић, а на протесту у Београду истог дана и новинарке Информер ТВ Лидија Макрагић, Бранка Лазић и Милица Шкорић, те сниматељ ове телевизије Никола Паламаревић.

Емилија Марић за УНС је рекла да су јој активисти на протесту поручили да је „саучесник убица“ и упутили јој увреде на рачун физичког изгледа, што се може, како је додала, видети и на видео снимку објављеном на сајту Новосадске ТВ.

„Пратила сам од првог дана протесте и ово није први пут да трпим увреде. Сада су само први пут вербални притисци забележени камером“, додала је она тада.

Увреде и ометање у раду овог пута, каже, није пријавила.

С друге стране, у Београду је група демонстраната ометала у раду и вређала новинарке Телевизије Информер Лидију Макрагић, Бранку Лазић и Милицу Шкорић.

Бранка Лазић за сајт УНС-а каже да је за њу постало немогуће да ради у оваквим условима.

„Хајка на мене траје од 10. августа, када сам извештавала са блокада на Железничкој станици. Од тада - где год да се појавим, креће хајка на мене. Најпре ме неко од активиста усними телефоном, а затим то шаљу групи људи, која долази да ме омета. Онемогућено ми је да обављам свој посао, јер иду за мном и вичу“, додала је тада Лазић.

Вербалне нападе ни она, рекла је тада, није пријавила полицији.

Два дана касније, 22. новембра, физички је нападнута новинарка сајта Нова.рс Ана Марковић, док је извешавала са скупа „Застани Србијо“ испред Факултета драмских уметности у Београду.

У акцији одавања поште страдалима након пада надстрешнице у Новом Саду и кажњавању одговорних за ову трагедију, на више локација у Србији тог дана заустављен је саобраћај на 15 минута. Приликом блокаде код Факултета драмских уметности у Београду дошло је до туче окупљених грађана, студената и професора ФДУ са једне стране, и возача који су желели да прођу, са друге стране.

Новинарка Нова.рс Ана Марковић рекла је тада за сајт УНС-а да ју је један од возача ударио у подлактицу, како би јој из руку избио телефон којим је снимала скуп.

„Појавио се ниоткуда. Осећам се добро, али сам се тада у тренутку уплашила, јер нисам знала да ли ће на томе да стане. Касније сам кренула да тражим телефон. Није дошло до тешке повреде, али је све то било узнемирујуће“, рекла је Марковић УНС-у.

Догађај, рекла је, није пријавила полицији, али су окупљени полицију звали чим су кренули инциденти.

„Ми смо чим је дошло до туче, отишли до возила саобраћајне полиције која је стајала поред нас, али нико није реаговао. Били су двеста метара од нас и нису реаговали“, додала је она.

Пет дана касније, 27. новембра, физички и вербално су нападнути новинарка и сниматељ телевизије Н1 Јелена Мирковић и Александар Цвркотић док су извештавали са протеста у Београду на води.

У току протестне блокаде, појавили су се мушкарци са капуљачама који су почели да се препиру са окупљеним грађанима. Мирковић је за сајт УНС-а тада рекла да ју је један од њих гурнуо с леђа. Иако је био најозбиљнији, то није био једини напад те ноћи на њу.

Када су покушали да сниме метеж један од окупљених ју је, како је додала, ударио у шаку.

„Они су почели да се препиру са окупљеним грађанима, а затим је уследио метеж и практично је дошло до масовне туче. У једном тренутку колега Александар Цвркотић и ја смо се приближили да снимимо шта се дешава и један од окупљених ме је ударио у десну шаку и по микрофону. Тада је пао сунђер са ознаком Н1“, рекла је Мирковић.

Инциденти су се наставили у другом делу раскрснице, а управо на том месту, непознати младић ју је напао с леђа и гурнуо је у лево раме.

„Сећам се да је носио капуљачу и то је све што сам видела. Након тога су ми прилазили момци који су носили маске и уносили ми се у лице. Мом колеги Александру Цвркотићу су више пута ударили камеру. Радим више од 10 година, колега и ја смо често пратили протесте, али никад до сада нисам доживела ништа слично“, додала је она тада.

Телевизија Н1, како је рекла, пријавила је овај случај надлежнима.

Последњи у низу напада на новинаре и медијске раднике који се догодио док су извештавали са протеста био је 3. децембра, када је, на скупу  испред Скупштине Града Новог Сада прећено новинарки телевизије Информер Милици Шкорић, када су јој, на скупу отели и бацили мобилни телефон.

Шкорић је за сајт УНС-а рекла да су јој телефон отели и бацили када је колегама који су извештавали из Скупштине Новог Сада додавала батерије, које су им биле неопходне да би уживо преносили догађај.

„Батерију сам додала колегама преко прозора, а онда су дошле девојке које су ме питале за кога радим. Када су чуле да сам из Информера, почеле су да вичу на мене. Затим се окупило много људи око мене и један од њих ми је рекао: ‘Хајде снимај ме, да кажем нешто’. Почела сам да снимам, а са леве стране је неко дошао и отео ми је телефон“, додала је.

Када му је тражила телефон назад, опколило ју је, како је рекла, мноштво окупљених грађана који су почели да јој прете и да је вређају.

“Опколили су ме и рекли ми како ме треба обријати, ошишати и вређали ме. Једна девојка ме је ухватила за образ и рекла ми: ‘Што сад не зовеш полицију, зови сад Вучићевића’. Рекли су ми и: ’Што бринеш за телефон, Вучић ће ти га купити. Затим су ми телефон и бацили’“, додала је она.