Кањевац је, како је навео Стојиловић, изнова померао границе у етру и нашој медијској култури. У Радио Београд 2 унео је, како је истакао, посебну свежину, енергију и динамику.

„Био је аутор који изазива, одмерава, провоцира, алудира, супротставља. Са вештином кореографа, усклађивао је сваки детаљ. Поигравао се звуком и знаком, стварношћу и фикцијом. Као уредник редакције Другог програма Радио Београда рушио је устаљене шаблоне, презирао предвидивост, конвенционалност, духовни провинцијализам и патетику“.

Афирмисао је, додао је Стојиловић, генерацију младих новинара, покренуо сијасет нових емисија и програмских акција као што је „Поезија уживо“- циклус песничких вечери у Коларчевој задужбини који се преносио на Радио Београду 2.

Кањевац, како је рекао дугогодишњи уредник Радио Београда 2 Радош Глишић, није случајно радијски човек, јер се поезија не чита већ говори, и то како је то он за живота чинио - „некоме на уво, у пуној сали Коларчеве задужбине, на радију, на препуном Тргу Републике у Београду, на Пештерској висоравни“.

Човек од душе у временима када духовног све мање има

Сценариста, писац и колега Кањевца из Радија Индекс Војислав Жанетић истакао је да је „Кањевац био душа од човека и човек од душе у временима када духовног све мање има“.

„Да је Радоманове душе било - било је. Има је и даље. Још се може чути у текстовима песама, у стиховима, поезији, есејима, а сећамо се и како нам је гласом долазила из радија“, додао је Жанетић.

Говорећи о заједничким данима у Индексу, рекао је да су сарадња и дружење са Кањевцом били без конфликта и сујете, а уз осмех - „топао, искрен, а помало нагнут на ону страну на коју се свет упорно нагиње у очима оних који би да га исправе“.

Кањевац је, како је навео Жанетић, свет исправљао на свој начин -  старајући и помажући другима у стварању.

„Гледајући из перспективе прошлих времена, све се радикално променило: околности, правила, технологија, култура, систем, морал, људи. Генерација Кањевца прешла је цивилизацијску дистанцу какву скоро ниједан нараштај није превазишао“, истакао је Жанетић.

„Медији треба да нас науче зашто је добро разговарати са неистомишљеницима“

Осврнувши се на песме групе „Галија“, на печат који је оставио у Телевизији ОК, емисијама „Продор“, „Нико као ја“, „То је само рокенрол“, дугогодишњи уредник и водитељ музичких емисија у Радио Новом Саду и пријатељ Кањевца Богомир Богица Мијатовић, рекао је да су његов живот обележили музика, али и скромност, храброст и одлично позвање медија.

„Као мислећи човек, који, како рече у једној песми, не припада ником, у овом лудилу био је глас разума. У једном интервјуу дефинисао је главни проблем рекавши: ‘Још увек нисмо научили да разговарамо са неистомишљеницима, а то би медији требало да нам демонстрирају“, навео је Мијатовић.

Када је, каже, питао Балашевића коју песму би волео да је написао, он је на то рекао: „Ниједну, али ми је жао што стих ‘У теби је Војводина заспала’, који је написао Кањевац, није мој“.

„Независни кандидати залажу се за понављање гласања, како би избор чланова Савета РЕМ-а био частан начин изласка из кризне ситуације и враћање државе у токове етичног, а не политикантског понашања“, навела је Валић Недељковић.

Ипак, чињеница да је Одбор за културу и информисање 13. новембра расписао Јавни позив за предлагање деветог кандидата за члана Савета РЕМ-а доводи у питање могућност поновног гласања.

Како каже адвокат УНС-а Гордана Константиновић, једини законит начин поновљеног гласања био би да се гласа по новом конкурсу.

„У року од 15 дана од дана објављивања позива, национални савети су  дужни да предложе кандидате, и то је једини законит начин да се изаберу кандидати из те категорије. Наравно, уколико испуњајају законске услове“, рекла је Константиновић.

С друге стране, професорка Валић Недељковић понављање гласања не сматра незаконитим поступком, већ, напротив - јединим начином да се дође до часног решења, имајући у виду претходни процес гласања.

Валић Недељковић: Посланица Елвира Ковач директно утицала на посланике

Неки посланици су, подсећа професорка Валић Недељковић, бојкотовали гласање тако што нису убацили своје картице у гласачку машину и тиме избегли да искажу да ли су „за“, „против“ или уздржани.

Истовремено је, како је навела, посланица Елвира Ковач више пута, у данима између јавног слушања и гласања у Скупштини, директно утицала на одлуке посланика, што је забрањено Законом.

„Законом је прописано да нико не сме да утиче на мишљење посланика и посланица и да они морају бити аутономни у својим одлукама. Посланица Елвира Ковач је, међутим, директно захтевала од својих коалиционих партнера да не гласају и ови посланици заиста нису ставили своју картицу у гласачку машину“.

Управо то, како додаје професорка Валић Недељковић, чини цео поступак изнуђеним.

„Тачно је да посланици по Закону могу и не морају да гласају, али ова одлука да не гласају је била чиста манипулација“.

Константиновић: Било је злоупотребе права, али ваља поменути да многи посланици нису гласали ни у другим категоријама

Како наводи Константиновић, гледајући резултате гласања у другим категоријама, ни ту сви народни посланици нису искористили своје право да гласају "за" , "против"  или да буду уздржани.

„Тако је било у категоријама за кандидате независних институција, кандидате издавача електронских медија, кандидате удружења за заштиту деце, кандидате новинарских удружења, где су гласови били само "за" или "против'', а није било уздржаних. Ни ту сви народни посланици нису исказивали свој став односно ‘бојкотовали су’, али с обзиром да су кандидати добили потребну већину, изабрани су. У категорији националних савета, није било потребне већине за избор кандидата. Закон предвиђа ту могућност.  Друго је питање, да ли је ту било злоупотребе права. Става сам да јесте“, додала је она.

Валић Недељковић: Могуће је да ће у поновном процесу изабрати свих деветоро кандидата по укусу доносилаца одлука

Уколико Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Дубравка Валић Недељковић поднесу оставке, како су најавили, они неће моћи да се поново кандидују за чланове Савета РЕМ-а, потврдила је УНС-у Константиновић.

Како је навела Валић Недељковић, у том случају постоји бојазан да ће свих деветоро чланова Савета РЕМ-а бити изабрано по укусу доносилаца одлука.

„Ви у том случају више немате друштвени дијалог и демократску процедуру. Могу да фингирају невладин сектор, као што то чине у различитим случајевима. То су заправо невладине организације које је формирала сама држава. У питању је мимикрија цивилног сектора која није цивилни већ државни сектор преобучен у удружења грађана“, додала је она.

Мукортпан процес избора чланова Савета РЕМ-а је, наводи Валић Недељковић, "на крају завршен манипулацијом, и то баш када је јавност била на корак од тога да добије Савет РЕМ-а, неопходан овој 'разузданој медијској сцени“.

„Крајње је време да регулатор почне да ради свој посао, да направи оквир у којем ће медији бити простор за дебату и стварање консензуса о компликованим, контроверзним и конфликтним питањима са којима се данас суочавамо. Медији треба да дају простор за дијалог, а не за викање, омаловажавање, псовање и уништавање каријера“, додала је она.

Песник и новинар Радоман Кањевац преминуо је 9. новембра у 66. години, а сахрањен је у петак, 14. новембра на Централном гробљу у Београду, где су се од њега опростили чланови породице, као и бројне колеге, сарадници и поштоваоци.

Добитник награде, главни уредник портала А1тв.нет из Новог Пазара Енес Радетинац рекао је да је читао много о Додеровићу, али да је оно што је данас чуо у Нишу, у њему посебно пробудило понос што је добио награду, али и одговорност да се труди да буде још бољи у свом раду.

„Ми новинари радимо на дијалогу. Сматрам да је у овом, тренутно подељеном друштву, дијалог итекако важан и да њиме можемо доћи до решавањa проблема који су наизглед нерешиви“, рекао је Радетинац.

Он је истакао да новинарство није професија, већ стил живота и додао да се овим послом не могу бавити они који новинарство не воле.

Говорећи о Милораду Додеровићу, председник УНС-а рекао је да је „оно што је колеге у УНС-у посебно у овим последњим деценијама копкало када је Милорад Додеровић у питању, јесте чињеница да је он на локалу све - икона, зна све и зна свакога, и може да каже све свима у лице, и аутентичан је, и посебан је, и зашто, забога, извештава за Аустралијски државни радио?“

Стално смо се питали, додао је, шта то он има да каже Аустралији.

„Суштина је у томе да ако немате шта да кажете Аустралији, ви не постојите ни на локалу. Нема локала који није светски, и нема локала ако теме, живот, нормалност, природност и универзалност не можете послати у свет“, истакао је председник УНС-а.

На крају, додао је, поновићу и ону његову реченицу када бисмо се нешто спорили о југу: „Немате ви појма шта је Ниш, немате ви појма шта је југ. То се открива и то се живи, и то су ти људи са својим скривеним потенцијалима, животима, врлинама и манама“.

„Хвала вам свима, хвала породици, хвала Енесу Радетинцу који је заслужио да из сложених прилика свога локала допре до свих нас и да, изнад свега, дијалогу, тој несрећној речи која се тако троши, удахне нову вредност. Морамо јој враћати вредност, морамо враћати разговор“, рекао је Ракочевић.

Енесу Радетинцу, осим повеље УНС-а, уручена је и слика са мотивима старог Ниша, коју му је поклонио Иван Тошић, власник галерије у Нишу. Син колеге Милорада Додеровића, Никола, у име породице Енесу Радетинцу поклонио је и две Додеровићеве књиге – „Седма сила без крила“ и „Хоџина кћи“.

Осим Радетинцу, породица Додеровић на данашњем скупу уручила је и четири књиге "Седма сила без крила“ најбољим студенткињама прве, друге, треће и четврте године новинарства на Филозофском факултету у Нишу, Леи Митић, Емилији Павловић, Ањи Диамант и Магдалени Костић.

Награда „Милорад Додеровић“ установљена је на Скупштини УНС-а, 21. децембра 2024. године, у спомен на допринос колеге Додеровића новинарству. Биће додељивана сваке друге године у Нишу.

„Енес Радетинац, аутор и главни уредник портала А1, који је у Санџаку препознат као телевизија због великог броја вишесатних видео-емисија и преноса уживо, остварио је изузетан допринос развоју локалног новинарства кроз емисије и дебате које су отвориле дијалог тамо где га раније није било“, наводи се у предлогу за награду.

Све те дебате, додаје се, биле су изузетно гледане и показале су да Енесу Радетинцу, као новинару, и А1, као медију, подједнако верују и власт и опозиција, и невладин сектор — што је данас изузетно ретко у друштву подељеном и поларизованом као што је Србија.

О значају емисија за локално становништво и развој локалног новинарства, у предлогу се наводи да су у дебати „Рогозна – ризик или шанса?“ објављеној на А1тв.нет, први пут за истим столом седели представници еколошких активиста, локалне власти и инвеститора.

„Тема експлоатације планине Рогозне до тада је била извор сукоба, а управо је А1 омогућио конструктиван дијалог, уз високу гледаност и позитивне реакције јавности“, пише у предлогу.

Како се истиче, емисија „ГолоБрдо – блокада без рјешења“, снимљена је након више од 100 дана блокаде депоније, када представници грађана и општине нису међусобно разговарали.

„Први њихов сусрет догодио се управо у студију А1, што је био преседан у локалном новинарству Санџака. Та емисија постала је симбол могућности дијалога и професионалне храбрости новинара да води разговор у изразито напетој атмосфери“, наводи се у предлогу за награду.

Чланови жирија који је одлучивао о награди били сугенерални секретар УНС-а Нино Брајовић, син Милорада Додеровића Никола Додеровић, као и новинари Соња Ивковић, Драган Стојановић и Нинослав Миљковић.

Награда „Милорад Додеровић“ установљена је на Скупштини УНС-а, 21. децембра 2024. године, у спомен на допринос колеге Додеровића новинарству. Биће додељивана сваке друге године у Нишу.

Ко је био Милорад Додеровић?

Милорад Додеровић рођен је 1953. године у селу Маровац, општина Медвеђа.

Новинарством се професионално бавио од 1978. године. Више од четири деценије посветио је овом позиву, нарочито развоју новинарства у Нишу.

У јуну 1989. године био је уредник нишког омладинског недељника Графит, када је због његовог интервјуа са Момом Капором, 101. број овог недељника забрањен.

Његове ауторске емисије емитоване су на телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Дванаест година у нишким Народним новинама био је политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента.

Од 2001. до 2009. године био је шеф дописништва „Гласа јавности" и Курира из Ниша. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

Од 1994. године био је стални дописник програма на српском језику аустралијског државног Ес-Би-Ес радија.

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима.

Као члан Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) активно се залагао за слободу медија и бољи положај новинара.

Свој први роман „Хоџина кћи" објавио је 2018. године у издању Удружења писаца „Седмица" из Франкфурта и нишке агенције Свици. Књигу „Седма сила без крила" је објавио 2019. године, у којој је приказао многобројна искуства и анегдоте из богате новинарске каријере.

Преминуо је 30. децембра 2020. године у Нишу.

Удружење новинара Србије (УНС), Локална фондација Ниш и породица Додеровић покренули су прошле године акцију прикупљања средстава за осликавање мурала доајену новинарства Милораду Додеровићу, у Нишу, на згради у којој је живео. Мурал је откривен јуна 2024. године.

„Енес Радетинац, аутор и главни уредник портала А1, који је у Санџаку препознат као телевизија због великог броја вишесатних видео-емисија и преноса уживо, остварио је изузетан допринос развоју локалног новинарства кроз емисије и дебате које су отвориле дијалог тамо где га раније није било“, наводи се у предлогу за награду.

Све те дебате, додаје се, биле су изузетно гледане и показале су да Енесу Радетинцу, као новинару, и А1, као медију, подједнако верују и власт и опозиција, и невладин сектор — што је данас изузетно ретко у друштву подељеном и поларизованом као што је Србија.

О значају емисија за локално становништво и развој локалног новинарства, у предлогу се наводи да су у дебати „Рогозна – ризик или шанса?“ објављеној на А1тв.нет, први пут за истим столом седели представници еколошких активиста, локалне власти и инвеститора.

„Тема експлоатације планине Рогозне до тада је била извор сукоба, а управо је А1 омогућио конструктиван дијалог, уз високу гледаност и позитивне реакције јавности“, пише у предлогу.

Како се истиче, емисија „ГолоБрдо – блокада без рјешења“, снимљена је након више од 100 дана блокаде депоније, када представници грађана и општине нису међусобно разговарали.

„Први њихов сусрет догодио се управо у студију А1, што је био преседан у локалном новинарству Санџака. Та емисија постала је симбол могућности дијалога и професионалне храбрости новинара да води разговор у изразито напетој атмосфери“, наводи се у предлогу за награду.

Чланови жирија који је одлучивао о награди били сугенерални секретар УНС-а Нино Брајовић, син Милорада Додеровића Никола Додеровић, као и новинари Соња Ивковић, Драган Стојановић и Нинослав Миљковић.

Награда „Милорад Додеровић“ установљена је на Скупштини УНС-а, 21. децембра 2024. године, у спомен на допринос колеге Додеровића новинарству. Биће додељивана сваке друге године у Нишу.

Ко је био Милорад Додеровић?

Милорад Додеровић рођен је 1953. године у селу Маровац, општина Медвеђа.

Новинарством се професионално бавио од 1978. године. Више од четири деценије посветио је овом позиву, нарочито развоју новинарства у Нишу.

У јуну 1989. године био је уредник нишког омладинског недељника Графит, када је због његовог интервјуа са Момом Капором, 101. број овог недељника забрањен.

Његове ауторске емисије емитоване су на телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Дванаест година у нишким Народним новинама био је политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента.

Од 2001. до 2009. године био је шеф дописништва „Гласа јавности" и Курира из Ниша. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

Од 1994. године био је стални дописник програма на српском језику аустралијског државног Ес-Би-Ес радија.

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима.

Као члан Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) активно се залагао за слободу медија и бољи положај новинара.

Свој први роман „Хоџина кћи" објавио је 2018. године у издању Удружења писаца „Седмица" из Франкфурта и нишке агенције Свици. Књигу „Седма сила без крила" је објавио 2019. године, у којој је приказао многобројна искуства и анегдоте из богате новинарске каријере.

Преминуо је 30. децембра 2020. године у Нишу.

Удружење новинара Србије (УНС), Локална фондација Ниш и породица Додеровић покренули су прошле године акцију прикупљања средстава за осликавање мурала доајену новинарства Милораду Додеровићу, у Нишу, на згради у којој је живео. Мурал је откривен јуна 2024. године.

Сања Пановић рођена је 1972. године у Београду. Студирала је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Била је новинарка-сарадница радија Студио Б од 1988. до 1990. године и Другог програма Радио Београда, од 1991. до 1996. године. На радију „Слово љубве“ као новинарка и водитељка радила је од 2018. године.

Сања Пановић преминула је у петак, 7. новембра 2025. године у Београду.  

Председник УНС-а Живојин Ракочевић захвалио је полазницима што су одлучили да сазнају шта заправо значи бити новинар, као и да упознају себе и пронађу радост у ономе што стварају и што воле.

Ракочевић: Поносни смо што сте пробали да својим очима обликујете свет, напишете вест и схватите слику

Ракочевић је подсетио да су полазници током месец дана, колико је трајала школа, покушали да свет око себе сагледају сопственим очима, да напишу вест и разумеју значење слике у савременом медијском окружењу.

„Важно је да у процесу учења осећате срећу.  Маркес је рекао да је ‘новинарство књижевност 20. века’. На сваком вашем предавању видео сам да се нешто у вама покреће и да тражите свој израз. Испрва ми није било најјасније шта је то што вам је потребно, али сам , гледајући како се развија школа, схватио да покушавате да откријете себе и дефинишете време у коме живите, а у којем свакодневно конзумирамо милијарде слика“, истакао је Ракочевић.

Вановац: Највећа ће радост бити ако одлучите да се бавите овим позивом

Председница огранка Удружења новинара Србије (УНС) на Kосову и Метохији Ивана Вановац навела је да је Школа новинарства била позивница да се полазници ослободе предрасуда и уђу у свет новинарства.

„Наш основни задатак је да истинито извештавамо јавност и да одржавамо пут истине проходним - од нашег поднебља ка остатку српске јавности. То сада радимо ми, али ако не делегирамо међу младима некога ко ће то наставити да ради добро у будућности, поред тога што држимо новинарство живим, ми га уједно и сахрањујемо“, истакла је она.

Вановац је рекла да је важно објаснити младима колико је новинарство леп, частан, али и тежак посао.

“Уз новинарство постајемо бољи људи, сазнајемо више, развијамо се и растемо. Тај раст не престаје никада”, додала је Вановац.

Аврамовић: Желимо да будете будућност наше професије

Главни и одговорни уредник Радија Kим Горан Аврамовић, један од предавача, захвалио је полазницима на жељи да уче, наводећи да је то у новинарству важно.

“Истина је основна ствар којој ми као новинари тежимо, али и као људи који живе на Kосову и Метохији. Истина о нашим животима значи могућност да живимо квалитетније, ако о квалитету у овим условима можемо да говоримо”, истакао је он.

Аврамовић је рекао су и предавачи из школе научили шта ће моћи боље да понуде наредним генерацијама.

Марковић: Охрабрени смо што ће новинарски посао наставити да раде сјајни професионалци

Секретарка УНС-а на Kосову Јелена Марковић рекла је да је охрабрује што ће новинарски посао наставити талентовани млади професионалци.

“Овом Школом новинарства Удружење је преузело улогу едукатора и кроз ових месец дана рада, предавачи су едуковали младе људе који су, верујем, спремни за почетни рад у редакцијама“, истакла је она.

УНС је, истакла је Марковић, желео да подстакне младе људе да уђу у свет новинарства.

“Ова намера, односно идеја постоји већ извесно време и сада смо успели да је реализујемо. Пажљиво смо са предавачима Војканом Kостићем, Љубицом Гојгић, Гораном Аврамовићем и Гораном Даниловићем направили програм рада. То су заиста велика имена из света новинарства, сјајни уредници и новинари и захвални смо им што су нас несебично подржали у овој нашој намери, као и Мисији ОЕБС-а на Kосову“, закључила је она.

Новинар ФоНета-а Милош Милић је младим новинарима и студентима новинарства у Прес центру УНС-а говорио о важности разумевања примене вештачке интелигенције у новинарству и изазовима у заштити приватности и ауторских права.

„АИ неће уништити новинарство, осим ако ми то не дозволимо“, нагласио је Милић.

Како је рекао, када је у питању дефиниција појма ВИ, то нису интелигентни паметни системи, али су системи који умеју да препознају, на основу података, обрасцe нашег понашања и тако покушавају да имитирају оно шта ми радимо, како размишљамо, говоримо, одлучујемо.

„Новинарство је са употребом ВИ промењено на боље јер се мање времена троши на ствари за које је раније новинарима требало и по неколико сати“, рекао је Милић.

С друге стране, говорећи о лошим странама употребе ВИ, Милић је дао пример да ВИ на основу наших информација може једну причу да представи на потпуно различитe начинe.

„АИ је добар као асистент, не као аутор. Ми смо паметнији, разумемо, осећамо, имамо емпатију, одговорност, док АИ нема одговорност ни за шта. АИ није радознао и не поставља питања, ми знамо зашто нешто тражимо и желимо, а ВИ нам избацује генерисани садржај за који он претпоставља да је то што ми заправо тражимо“, истакао је Милић.

Mедији попут Њујорк тајмса, казао је он, направили су оквир у коме „ВИ никада неће бити аутор, већ помоћно средство“.

„Они питају ВИ за сугестију за наслове приликом писања медијских садржаја, поседују интерне АИ алате које користе на нивоу редакције како би ефикасније радили, али све остаје под строгом уређивачком контролом новинара у Њујорк тајмсу“, истакао је Милић.

Етичка примена ВИ у новинарском раду

„Велики светски медији имају интерна правила о употреби АИ на нивоу редакција, док код нас мали број медија има писана правила о коришћењу вештачке интелигенције на нивоу  редакција“, рекао је новинар Бојан Цвејић, који је учесницима говорио о етичким изазовима примене вештачке интелигенције у медијима.

Истакао је да је већина националних новинарских кодекса укључила одређене препоруке и правила за коришћење ВИ у новинарству.

„Већина кодекса о етичкој употреби вештачке интелигенције се своди на опште ствари. Још увек не знамо на које све начине новинари користе у редакцијама ВИ и који сегменти у овој области треба да се регулишу“, изјавио је Цвејић.

Када је у питању примена вештачке интелигенције, истакао је он, важно је напоменути да медији преузимају уређивачку одговорност за коришћење садржаја који је генерисала ВИ.

„Приликом употребе вештачке интелигенције за креирање медијских садржаја мора бити јасно назначено да је коришћена ВИ, шта је од алата коришћено и у ком делу медијског садржаја“, нагласио је Цвејић.

Савет за штампу је, наглашава, међу првима уврстио одређене препоруке и правила о коришћењу ВИ у новинарству, у документу „Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу".

„Савет за штампу је у Смерницама исписао правила и препоруке како се користи ВИ, а када се у децембру прошле године мењао Кодекс смернице за етичку примену ВИ постале су и званично део Кодекса“, каже Цвејић.

Додао је да у Србији не постоји регулација о вештачкој интелигенцији већ све што се у медијима дешава, а у вези је са вештачком интелигенцијом, потпада под постојеће медијске законе.

Међу теоретичарима медија, рекао је Цвејић, актуелно је мишљење да ће употреба ВИ  ослободити новинаре рутинских, техничких послова, а да новинари имају више  простора да праве квалитетније медијске садржаје.

„Већинa сада мисли да ВИ може да утиче боље на квалитет новинарства и да ће новинари моћи да се врате на период од пре 10-20 година када им је фокус био на направе квалитетну причу, за разлику од данашњих новинара који сами морају да лекторишу, фотогравишу, деле новинарски садржај на друштвене мреже “, објаснио је Цвејић.

Ничић: Сваки од алата ВИ је делотворан, али је важно проверити све одговоре на упите које пружају

Новинарка сајта УНС-а Александра Ничић учесницима је представила како се ВИ алати користе за производњу медијског садржаја.

„Вештачка интелигенција је трансформативна сила која увелико обликује новинарство у домену планирања, производње и дистрибуције садржаја, а на то су указали како страни тако и домаћи истраживачи", истакла је Ничић.

Додала је да су за планирање и производњу садржаја посебно корисни велики језички модели попут ChatGPT, Claude-a, Gemini-ja, Perplexit-ja и Microsoft Copilota, али је важно знати специфичности сваког од њих и искористити њихове предности.

„Тако је Claude добар за стилске корекције, ChatGPT је свеобухватан, а омогућава додавање докумената и анализирање података из њих, Microsoft Copilot је добар за планирање структуре текстова, док је Perplexity делотворан за даље истраживање“, објаснила је Ничић.

Ничић је мишљења да је сваки од алата ВИ делотворан, али, како каже, важно је  проверавати све одговоре на упите које пружају.

„Имајући ово у виду, АИ може бити искључиво асистент у раду, док је кључна улога новинарска", закључује Ничић.

Ничић је са учесницима провежбала примену алата вештачке интелигенције, а они су имали задатак да додатно мултимедијално и текстуално опреме садржај које су креирали, применом алата вештачке интелигенције за генерисање видео снимака, фотографија, али и негенеративних алата који једну форму претварају у другу.

Момир Илић рођен је 1951. године у Кололечу, у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. Завршио је Факултет политичких наука.

Новинарством је почео да се бави 1977. године у дневном листу „Политика“, где је радио до 1990. године.

Током своје новинарске каријере Момир Илић пратио је судство, а осим „Политике“ радио је и у листовима „Интервју“ (од 1990. до 1997. године), „Дневни телеграф“ (од 1997. до 1998. године), као и „Блицу“ (од 1998. до 2015. године).

По одласку из „Блица“ писао је за лист „Адвокат“ који издаје Адвокатска комора Србије.

За сајт Удружења новинара Србије 2018. године анализирао је и писао о судској пракси у области медијског права.

Током целог дана новинарима који су пратили Комеморативни скуп у Новом Саду били су доступни и адвокати УНС-а, као и прес служба.

За преузимање PRESS прслука и шлемова потребно је показати легитимацију УНС-а или легитимацију медија за који новинар ради или извештава, као и личну карту.

Заштитни шлемови се издају на реверс и потребно их је вратити у року од 10 дана од преузимања.

Новинар/новинарка може преузети по један PRESS прслук и шлем.

УНС је за новинаре обезбедио освежење и WI-FI, а уз то, чланови УНС-а моћи ће да предахну, као и да измире чланарину и овере новинарску легитимацију.

Новинарима ће бити доступни адвокати УНС-а.

Бројеви телефона УНС-ових адвоката и новинара који ће дежурати:

Председник УНС-овог огранка у Војводини Предраг Рава - 0631661800

Адвокат Гордана Константиновић – 0649410489

Адвокат Ненад Крајновић – 0638760082

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић - 063315246

Новинарка УНС-а Јелена Марковић - 0640623865 (Вибер)

УНС позива полицију, грађане и редаре да воде рачуна о безбедности новинара и омогуће им да неометано обављају свој посао.

Ракочевић је био иницијатор да Архив Косова и Метохије и Дом културе у Грачаници сачине овај зборник у којем је објављено 25 научних радова „о страдању нашег народа у ширем и ужем смислу“ током три дана Мартовског погрома од 17. до 19. марта 2004. године.

Како је рекао Ракочевић, на Сајму књига у Београду, читаоци зборника могу да сазнају да су за време Мартовског погрома страдале цркве, фреске, архитектура, манастири, урбане средине, градска насеља, библиотеке, здравство, школство, али и да су градови „у потпуности исељени и опустошени“.

„Погром је највећи мирнодопски злочин у Европи после Другог светског рата јер је у Европи више од 50 хиљада људи одлучило да поништи једну цивилизацију у пуном капацитету“, нагласио је Ракочевић.

Додао је да је важно да се пише о овој теми „јер када цивилизација страда - она тражи многе очи, углове и духове да то објасне.

Историчар Немања Димитријевић је рекао су у зборнику објављени историјски, политиколошки, радови за историју уметности и радови из историје културе сећања.

„Тешко је писати о Косову зато што свако од нас има неко своје Косово. Косово није само географски појам, то је завичај. Свако од нас има неки свој завичај који брани.  Ми смо покушали да пишемо о том завичају“, рекао је Димитријевић.

Додао је да је у зборнику представљено страдање нашег народа у гњиланском крају, Приштини, Призрену, Пећи, Штрпцу.

„Мартовски погром је очистио градове од Срба. Тај погром је напао оно што је најосетљивије за Србе, а то је културна баштина - цркве и манастире. Ти дани су били дани страха, дани у коме је манастирска порта била пуна народа“, закључио је Димитријевић.

Како је рекао, у зборнику се налази више стотина фотографија Живојина Ракочевића и Радио Ким-а.

Историчар и рецензент књиге Милан Гулић је указао да je о оваквим темама важно говорити, али и да нам овај зборник помаже да објаснимо себи шта нам се догодило.

„Овај зборник сместио је у контекст шта се догодило у марту 2004. године и показао да је то само једна од етапа у покушају да се сви српски трагови на Косову и Метохији у потпуности очисте“, рекао је Гулић.

Закључио је да је зборник „добар пример и путоказ“.

„Нисам сигуран да ми са нашим зборницима и нашим радовима можемо да утичемо на мишљење друге стране. Нисам сигуран ни колико друга страна може да утиче на нас, али постоје генерације које долазе и о томе неће ништа знати. Ми морамо да им понудимо причу и нашу истину о томе“, истакaо је он.

Додао је да постоје људи који не живе у нашем поднебљу, а интересује их да знају шта се догодило.

„Једна од најтрагичнијих ствари коју нам је зборник показао јесте да је у Мартовском погрому нестала урбана заједница Срба на Косову и Метохији са изузетком Косовске Митровице“, додао је Гулић.

Медигруп је највећи приватни здравствени систем у региону усмерен на свеобухватну бригу о здрављу на више од 75 локација широм Србије, а попуст је доступан на 64 локације.

Шлемовe и прслуке колегинице и колеге могу преузети у просторијама УНС-а у Београду (Ресавска 28/I), у канцеларији ДНВ-УНС-а у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 6/III), као и у канцеларији у Грачаници (Улица Цара Лазара) сваког радног дана од 10 до 13 сати.

За преузимање је потребно показати легитимацију УНС-а или легитимацију медија за који новинар ради или извештава, као и личну карту.

Заштитни шлемови се издају на реверс и потребно их је вратити у року од 10 дана од преузимања.

Колегиницама и колегама из других места, члановима УНС-а са плаћеном чланарином за 2025. годину, PRESS прслуци могу се послати поштом. Они који желе да им PRESS прслуци буду послати поштом, потребно је да се јаве на мејл unsinfo@uns.org.rs и наведу име и презиме, медиј за који раде или са којим сарађују, адресу и број новинарске легитимације.

Свака колега или колегиница може преузети по један PRESS прслук и по један шлем.

За више информација у вези са преузимањем PRESS шлемова и прслука у Грачанци и Новом Саду могуће је контактирати колегинице Јелену Марковић (бр. тел: +381640623865) и Љиљану Ремецки (+381603077227).

Бојковић је додала да награда за новинарску хуманост за њу представља част, али и одговорност да је у даљем раду оправда и настави путем којим је кренула.

Жири: Прича која је одраз емпатије и чистог живота 

Како је навела председница жирија који је одлучивао о награди Ана Марковић, емисија говори о Милораду Јурковићу столару који је постао хуманиста. 

“Када је пре десет година направио прву хранилицу за бебе, Милорад је одлучио да ту хранилицу путем друштвених мрежа поклони”, навела је она.

Од тада до данас, истакла је Марковић, направио је преко 3000 тих столица које никада није наплатио.

“Током емисије сазнајемо да израђује и поклања намештај, иконе и свакодневно прикупља помоћ и лекове за најугроженије. Због тога је жири одлучио да награда припадне Биљани Бојковић, новинарки  РТС-а у нади да ће ова награда бити подстрек како њој, тако и осталим колегама да се баве овом тематиком”, закључила је Марковић.

Члан жирија, новинар РТС-а у пензији Милош Бато Милатовић је рекао да је емисија пуна топлине, чистог живота и људскости.

“У емисији ништа није форсирано, све је природно и спонтано.  Тај столар је оставио аманет свом сину да настави његовим путем. То је оставштина за будућност, да је таквих људи више било би у свету боље. Заиста сам уживао у тој емисији”, навео је Милатовић.

Од награде “Авалски торањ” до признања “Ђоко Вјештица”

Члан Управе УНС-а Петар Живковић је на почетку догађаја испричао како је настала идеја да се установи награда и добије име Ђоко Вјештица.

Првобитна идеја је, како је навео, била да се награда зове „Авалски торањ“, али су представници УНС-а, схвативши колико су новинари моћни у акцијама солидарности у УНС-у, одлучили да она носи име новинара.

“Сетили смо се да имамо колегу од кога смо сви научили и који је већи и од Алалског торња. И онда је било лако, биће награда ‘Ђоко Вјештица’. Знамо за шта је награда установљена и за кога”, рекао је он.

Живковић је истакао да награду Ђоко Вјештица заслужују аутори који су кренули путем којим је Ђоко Вјештица ишао и који је утабао.

“Већ годинама имамо задовољство да читамо дивне ствари, упознајемо дивне људе, нове младе ауторе који се потруде да напишу нешто што ће улепшати ову нашу свакодневну атмосферу да овај град, Србију, народ мало оплемене на свој начин”, истакао је Живковић.

Додели награде присуствовала је и ћерка Ђока Вјештице.

Емисија приказује и како је Миле свом сину оставио у аманет да настави његовим стопама.

„Причом о столару Милету, Биљана Бојковић је приказала човека за кога хуманост нема границе. Овом приликом желимо да подстакнемо колегиницу Бојковић да настави да се бави овом тематиком и буде подстрек и осталим колегама, као што је то својевремено радио и сам Ђоко Вјештица“, наведено је у образложењу жирија.

Чланови жирија који су одлучивали о награди су Ана Марковић (прошлогодишња добитница награде и председница жирија), Миљан Баћовић (донатор) и новинари Милош Бато Милатовић, Петар Живковић и Матеја Агатоновић.

Овом наградом УНС традиционално награђује ауторе новинарских текстова и прилога који покрећу хумане акције, подстичу солидарност и заједништво и критички указују на социјално неодговорно понашање у друштву.

Тренд раста забележен је у свакој категорији, а посебно је алармантан број физичких напада на новинаре, јер се, према УНС-овој бази, у протеклих годину дана десило чак 56 физичких напада, што је седам пута више него лане. Овај број физичких напада убедљиво је највећи у последњих пет година.

Док су у периоду између 1. новембра прошле и претпрошле године евидентирана два привођења новинара, од пада надстрешнице до данас забележено је четири пута више оваквих случајева.

Забрињавајуће је и да се припадници полиције, који би требало да заштите новинаре, сумњиче за више од осмине укупног броја угрожавања новинара у овом периоду.

У периоду између два прва новембра значајно је повећан и број претњи, па су у УНС-овој бази уписане 43 претње наспрам 29 у истом периоду лане.

Забележен је и већи број притисака и увреда - 34 у односу на 30 лане, као и случајева онемогућавања рада и дискриминације новинара - 33 у односу на 27 лане.

Новинари који су се успротивили уређивачкој политици или су пак делили протесте на приватним профилима на друштвеним мрежама добили су отказ, а у УНС-овој бази евидентирано је 27 оваквих случајева. У бази су забележена и три случаја цензуре.

Забележено је и седам напада на имовину више него прошле године (осам у односу на један прошлогодишњи), као и по један случај хаковања и покушаја прислушкивања више него лане (по два случаја укупно). Евиднтирано је и пет случајева doxing-a, односно јавног дељења личних података, као и четири директна застрашивања новинара.

Награда је установљена је на Скупштини УНС-а, 21. децембра 2024. године, у спомен на допринос колеге Додеровића новинарству.

Биће додељивана сваке друге године у Нишу.

На конкурс се могу пријавити сви новинари, без обзира да ли су чланови УНС-а, осим чланова Управе и других органа Скупштине УНС-а.

На конкурсу се додељује једна награда.

Предлоге за награду треба послати путем формулара који се налази на ЛИНКУ, до суботе, 25. октобра 2025. године у 23.59ч.

Ко је био Милорад Додеровић?

Милорад Додеровић рођен је 1953. године у селу Маровац, општина Медвеђа.

Новинарством се професионално бавио од 1978. године. Више од четири деценије посветио је овом позиву, нарочито развоју новинарства у Нишу.

У јуну 1989. године био је уредник нишког омладинског недељника Графит, када је због његовог интервјуа са Момом Капором, 101. број овог недељника забрањен.

Његове ауторске емисије емитоване су на телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Дванаест година у нишким Народним новинама био је политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента.

Од 2001. до 2009. године био је шеф дописништва „Гласа јавности" и Курира из Ниша. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

Од 1994. године био је стални дописник програма на српском језику аустралијског државног Ес-Би-Ес радија.

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима.

Као члан Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) активно се залагао за слободу медија и бољи положај новинара.

Свој први роман „Хоџина кћи" објавио је 2018. године у издању Удружења писаца „Седмица" из Франкфурта и нишке агенције Свици. Књигу „Седма сила без крила" је објавио 2019. године, у којој је приказао многобројна искуства и анегдоте из богате новинарске каријере.

Преминуо је 30. децембра 2020. године у Нишу.

Удружење новинара Србије (УНС), Локална фондација Ниш и породица Додеровић покренули су прошле године акцију прикупљања средстава за осликавање мурала доајену новинарства Милораду Додеровићу, у Нишу, на згради у којој је живео. Мурал је откривен јуна 2024. године.