УНС вести
29. 03. 2020.
Годишњи извештај омбудсмана: Све бруталнији напади на новинаре
Положај и статус новинара и медијских радника угрожени су „увредљивим и ниподаштавајућим односом, директним претњама и физичким притисцима од стране учесника јавног простора“, али и лошим финансијским положајем, наводи се у извештају Заштитника грађана за 2019. годину.
„Претходне године заштитник грађана је више пута упозоравао на све учесталије и бруталније нападе на медије, почев од напада и претњи на друштвеним мрежама, преко спречавања новинарских екипа да присуствују догађајима и директних напада на новинаре и редакције, па до једнодневне физичке блокаде телевизије“, наводи се у извештају који потписује заштитник грађана Зоран Пашалић.
У области слободе говора и изражавања, посебно у области слободе медија, није забележен напредак, што је потврђено и шестомесечним извештајем Европске комисије из прошле године у којем се наводи да Србија „мора да унапреди слободу изражавања“, јер „забрињавају случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима, као и политички и економски утицаји на медије“, стоји у извештају.
Пашалић наводи и да су новинарска удружења 2019. године имала различите податке о броју напада на новинаре.
„Независно удружење новинара Србије је у својој бази евидентирало 119 напада на новинаре међу којима највише притисака, чак 80. Удружење новинара Србије је у бази за 2019. годину забележило 90 случајева у којима су се новинари и медијски радници жалили удружењу на нападе, притиске и претње, или су ти инциденти објављени у медијима“, пише у извештају.
Он истиче да је истовремено и Савет за штампу саопштио да је у другој половини прошле године осам штампаних дневних медија прекршило новинарски кодекс у 5.057 случајева, чиме је тренд повећања броја кршења кодекса настављен и у 2019. години.
„Савет наводи да се најчешће повреде кодекса односе на кршење претпоставке невиности, директно или индиректно откривање идентитета жртава и објављивање претпоставки непоткрепљених доказима“, истиче Пашалић.
Санкције за кршење права деце
У извештају пише и да је Заштитник грађана Министарству културе и информисања упутио мишљење о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима.
Пашалић сматра да би „прописивањем одговарајућих санкција за кршење Закона о јавном информисању и медијима и доследним спровођењем законске обавезе и забране у пракси Република Србија допринело унапређењу заштите и поштовања људских права и права детета у јавном медијском простору.“
„Медији често објављују медијски садржај којим се вређа част, углед или приватност, као и садржај који вређа достојанство жртве, те да изостаје адекватна заштита људских права и права детета у тим случајевима“, стоји у извештају.
Додаје се да је заштитник грађана мишљења да „прописивање законске обавезе или забране није довољно ако обавезу или забрану не прате одговарајуће санкције и овлашћења надлежних органа“.
Медијска стратегија
Заштитник грађана оцењује да Стратегија развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године (Медијска стратегија) и измене законских решења у области медија „нису оправдали очекивања“, зато што и даље постоји „низ дугогодишњих нерешених проблема и недостаци у прописима који регулишу област јавног информисања“.
Наводи се да је Министарству културе и информисања упућено мишљење на предлог Медијске стратегије у периоду од 2020. до 2025. године у којем се, између осталог, истиче значај што је приликом њене израде „препознато питање унапређење положаја особа са инвалидитетом, националних мањина и других осетљивих група“.
Говор мржње у медијима
Пашалић у извештају наводи да је у медијима и јавном простору присутан говор који „карактерише говор мржње“.
„Сензационализам, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање, нарочито о женама, посебно онима које обављају јавне функције, и припадницима ЛГБТ популације. Потребно је посебну пажњу посветити одговорном извештавању, нарочито о насиљу у породици и партнерским односима“, стоји у извештају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.