Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Потребан међународни тим за решавање злочина над новинарима и медијским радницима на КиМ (ВИДЕО)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

11. 02. 2020.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Потребан међународни тим за решавање злочина над новинарима и медијским радницима на КиМ (ВИДЕО)

Потребно је оснивање јаког међународног тима за решавање случајева убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову и Метохији (КиМ) у периоду од 1998. до 2005. године, речено је на представљању трогодишњег истраживања Удружења новинара Србије (УНС) о овим случајевима.

Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да је Удружење дуго било усмаљено у сазнавању истине о убијеним и несталим новинарима на КиМ, али да са подршком Европске федерације новинара и породице жртава сада нису усамљене. „УНС ће наставити да трага за истином и инсистирати да одговорни буду приведени правди“, рекао је Радомировић.

Говорећи о нестанку колега Ранка Перенића и Ђура Славуја 1998. године бивши уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Михајловић рекао је да су о овом случају у то време покушавали да „држе пажњу“ домаће, али и међународне јавности.

„Морали смо да притискамо међународну јавност, али и да мобилишемо колеге да о томе извештавају. И у миру и рату када нападате новинаре циљ је да се прошири страх. Рачунало се на то. Тада су биле озбиљне ратне операције, било је страшних злочина“, рекао је Михајловић.

Иначе, Михајловић је обелоданио је и да је после отмице Перенића и Славуја новинар Њујорк Тајмса Мајк О’Конор у месту Бела Црква видео аутомобил, плаву Заставу 128 којим су отишли на радни задатак и диктафон "сони" који су понели.

Бивши новинар Танјуга Небојша Радошевић, који је са фоторепортером Владимиром Добричићем Кићом заробљен 1998. године када су кренули на новинарски задатак у близини аеродрома Слатина у Приштини, рекао је да је „сплет околности“ довео до тога да они буду пуштени, као и да су их „политичке игре спасиле“.

„Били смо у подруму без прозора, са земљаним подом. Давали су нам храну. Међутим, било је и пиштоља, машинки и ножева под грло. У заточеништву смо били 41 дан, када нас је преузео Вилијам Вокер“, рекао је Радошевић.

На питање зашто до сада није јавно говорио о отмици Радошевић је рекао да су овај случај „појели“ други догађаји у то време на КиМ, попут Рачка. „Важно је да се сазна истина. Видећемо да ли ћемо доћи до правде“, рекао је Радошевић.

Новинарка Радија Сити из Ниша Ивана Петровић, пријатељица убијеног новинара Александра Симовића, рекла је он био „случајни сапутник њене приштинске младости“.

„После смрти постао је моја опсесија. Био је човек који у себи није имао зрна мржње. Имао је шпански хумор и причу о џезу. Био је најнеобичнији младић у Приштини. Верујем и да он није био свестан опасности у којој се налазио“, рекла је Петровић. Додала је да су Симовића 21. августа 1999. године, са пријатељем Албанцем, отели из кафића у Приштини.

„Пријатељ је касније пуштен. Међутим, он, али и остале колеге и пријатељи из страха нису одговарали на моја питања шта се десило. То је било болно. Болно је и што је прошло двадесет година, а да се тек данас о томе у јавности говори“, рекла је Петровић.

Новинар сајта РТС-а Раде Мароевић, који је у Приштини извештавао за новинску агенцију Бета, рекао је да не постоји озбиљна истрага о убијеним и несталим новинарима на КиМ.

„У гомили случајева постоје први кораци истраге, које су УНМИК и донекле КФОР покренули. Ипак, због политичких одлука следећи кораци били су запостављени“, рекао је Мароевић и додао да су новинари у то време на Косову били „лаке мете“, као и да је притисак на њих био константан.

Председник Комисије за истраживања убистава новинара Веран Матић у своје име се извинио што ништа није урађено у случајевима злочина над новинарима. „Велика је срамота што наша земља ништа конкретно није урадила“, рекао је Матић.

Истакао је да је „недопустиво“ што тужилаштва у Београду и Приштини не сарађују, јер је због те препреке „немогуће сазнати истину“.

На питање шта је представник ОЕБС-а Арлем Дезир предузео након што га је обавестио о овим злочинама Матић је рекао да сем твитова Дезира није било конкретних потеза.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић рекао је да није „претензициозно“ истаћи да је истраживањем УНС-а о убијеним и несталим новинарама на КиМ, које је водила Јелена Петковић, урађено много више од онога што су учинили органи задужени за владавину права, као и да је реч о краху ових институција.

Поручио је и  да је неопходан „јак међународни тим“ у којима ће бити новинари из Београда и Приштине, са квалитетним истражитељима, мандатом, буџетом и трајањем док се не разреши већина ових злочина.

„Оптимиста сам због тога што је Европска федерација новинара усвојила Резолоцију о истрагама убијених новинара на КиМ“, рекао је Брајовић и најавио књигу у којој ће бити обједињени резултати новинарског истраживања Јелене Петковић и УНС-а о свих 18 случајева убистава и отмица новинара на КиМ.

Председник УНС-а на Косову Будимир Ничић рекао је да је Косово прво у Европи по броју убијених и отетих новинара. Говорећи о плочи која је посвећена Перенићу и Славују Ничић је подсетио да је она први пут постављена 2012. године, али да је после два месеца срушена.

„За седам година ова плоча је седам пута рушена. Први пут је у јануару 2019. године утврђено да је Шабан Бериша срушио плочу, а да су мотиви етнички. Међутим, суд то није узео у обзир, а Бериша је кажњен са три месеца условног затвора и 200 евра новчано“, рекао је Ничић.

Додао је и да од полиције, тужилаштва и суда УНС, као оштећена страна, није могао ништа да сазна о овом случају, већ да је то било преко других извора. „Плоча је симбол непосвећености институција“, рекао је Ничић.

Подсетио је и да је УНС на Косову 2009. године, након што је ЕУЛЕКС преузео мандат од УНМИК-а, организовао протесте у Приштини. „Тада смо тражили  да буду покренуте истраге за седам српских колега, за које смо имали сазнања да су убијени и отети“, рекао је Ничић.

Поручио је да се дошло до „максимума“ у новинарском истраживању, као и да мора да постоји нада у Специјални суд за ратне злочине у Хагу да ће решити неке од ових случајева.

Ауторка истраживања УНС-а о убијеним и несталим новинарама на КиМ Јелена Л. Петковић рекла је да су већина саговорника - рођака, сарадника и пријатеља убијених и киднапованих новинара, као и званичника, први пут упитани да говоре о овој теми.

„Овим истраживањем коначно је формиран и списак свих убијених и киднапованих новинара на Косову, а који су прихаватиле и међународне организације које се баве овом темом. УНС-ове текстове на албанском, српском и енглеском језику, преносили су медији у Приштини, Београду, али и земљама ЕУ“, рекла је Петковић.

Додала је да је ово истраживање „важан материјал којим ћемо да се боримо да правда стигне кривце, злочинце и налогодавце, да њихове породице добију утеху и истину за којом трагају“.

Захвалила се медијима, колегама који су на овај начин показали солидарност, као и Мисији ОЕБС-а на Косову која је пружила подршку.  

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси