УНС вести
07. 02. 2020.
Пустош међу локалним медијима прогласили смо за слободу (ВИДЕО)
Локални медији уништени у приватизацији, лош економски положај новинара, подељеност у друштву и спискови неподобних за гостовање на једној или другој страни, као и да ли Н1 може преузети улогу јавног сервиса биле су теме трибине "Медији између јавног сервиса и јавног интереса" коју је Удружење новинара Србије организовало у Шапцу.
Шапчани, осим локалних медија, гледају РТС или Н1, а остале телевизије ретко, показале је анкета, која је била увод трибине. Они који гледају РТС не гледају Н1 и обрнуто - утисак је и ауторке анкете, Мирјане Чворић, новинарке из Шапца. Њен утисак је и да су људи збуњени, резигнирани, као и да им је потребно да погледају више медија да би дошли до истине.
Анкета је била и увод у дискусију ко је бољи јавни сервис РТС или Н1. По мишљењу новинара Ненада Кулачина, Н1 нити има националну фреквенцију, нити мрежу дописништва да би могао да конкурише РТС-у.
"Мислим да мало недостаје грађанима Србије када је РТС у питању. То што пусте вест о протестима „жутих прслука“ у Француској, а не пусте да им пролазе демонстранти поред куће, то не могу да оправдам. Ако неко жели мало ширу информацију, мора да тражи другу базу, а то је Н1. А што се тиче Другог и Трећег програма РТС-а, тврдим да Србија нема боље програме од њих. Н1 не може да буде национални сервис, али нам омогућава да видимо нешто што не можемо да гледамо на главној телевизији", рекао је Кулачин додајући да на РТС-у нема информација којих и не треба да буде, у смислу шунда, кича и дезинформација.
За председницу Суда части УНС-а и колумнисткињу "Недељника" Љиљану Смајловић, у ноћи када су демонстранти упали у зграду РТС-а, телевизија Н1 преузела је улогу јавног сервиса, док у овом медију нису ни кајроном обавестили шта се дешава. Са друге стране, указала је да новинари Н1 нису питали демонстранте и политичке лидере који су упали - да ли је коректно то што раде.
Једна од тема ове трибине била је стање локалних медија и катастрофалне последице приватизације. Сви саговорници су се сложили да је економска ситуација у медијима гора него пре приватизације, а слободе је мање.
За Љиљану Смајловић је посебно трагично што се у Србији ушло у приватизацију медија када су се већ виделе грешке земаља које су у транзицију ушле пре нас.
"Наша приватизација је значила уништавање локалних медија. И у свету локални медији имају проблеме, али нигде се није десио овај помор као код нас. Можда се мора ићи у капитализам, али новинари виде да су се код нас приватизација и капитализам подударили са уништавањем локалних медија. И да ли очекујете да кажу да је то слобода, независност? Направили смо пустош, а прогласили за слободу", закључила је Смајловић.
За Мирјану Чворић слободе неће бити док се не прекине веза економске зависности државе и медија.
„То што под изговором пројектног финансирања дајемо новац медијима и верујемо да ће они бити објективни, мислим да је немогуће. Шта би данас Верица Бараћ рекла за средства која се дају појединим новинама? Која би све министарства била доведена у везу са појединим медијима? Финансијски токови између државе и медија не могу у потпуности бити прекинути, јер би медији били погашени. Али док год постоји интересна зависност, медији не могу бити слободни“, додале је Чворић.
По мишљењу Ненада Кулачина медији су сада још зависнији него када су били државни. Хвалећи деловање два новинарска удружење последњих година у заштити новинара, указао је да је други велики проблем њихов лош економски положај.
"Више би нас поштовали, а мање шутирали као крпу, да имамо нормалне плате", закључио је Кулачин.
Милан Бечејић, уредник "Београдског гласа", новина које финансира покрет "Доста је било" тврди да током каријере дуге више од 40 година никада није независније уређивао неки медија него сада. Истичући да је увек био против приватизације медија, додао је да су сада локалне „радио и телевизија у рукама бандита који су их покуповали на чудне начине, а грађани се у 90 одсто информишу са портала“.
Ненад Кулачин истакао је проблем недељника Глас Подриња са Српском напредном странком у Шапцу која одбија комуникацију са том редакцијом, не шаљу им позиве на конференције за новинаре и различите догађаје. А после кажу "ви сте режимски медиј".
Говорећи о списковима подобних за гостовање на телевизијама "једна или друге стране", Милан Бечејић тврди да тако нешто постоји, али да није у питању само утицај политике.
"Има телевизија где нису спремни да чују неке ствари. Да ли због страха или интереса, као да имају политички визир, или им га држи неко са стране. Али гледају само у једном правцу. И нема ту велике приче-или интерес или страх им држи тај визир. Од страха се лечимо сами, а интерес покушавамо да котролишемо", закључио је Бечејић.
Трибину у Шапцу је водио новинар и књижевник Мухарем Баздуљ, члан Суда части УНС-а. Почела је минутом ћутања због смрти уредника и оснивача "Времена" Драгољуба Жарковић.
_______________________________________________________________________________________________________
Трибине се организују у склопу пројекта "Медијске контроверзе под лупом новинарске етике" који је подржало Министарство културе и информисања. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове Министарства.
Коментари (3)
Остави коментар10.02.
2020.
Samo vi radite svoj posao
Učešćem u izradi postojeće Strategije medija i Komisiji za pripremi pet zakona oblasti medija od 2008 do 2011. godine UNS je legitimisao zatvaranje lokalnih medija i više hiljada medisjkih radnika našlo se na ulici bez ikakve krivice. Prisilna privatizacija za koju se UNS zalagao iz petnih žila označila je medijski mrak u Srbiji. Medije su pokupovale perjanice političkih stranaka braća Milovanović- Kopernikus, sinovi Bate Gašića i mnogi likovi bliski strankama na vlasti. Šou sa projektnim finansiranjem medija, čitaj stranaka, uz blagoslov oba medijska udruženja mogao je da počne. Dok god su mediji van vlasništva novinara, imaćete situaciju kakva je danas, odnosno vlasnici medija su vodeće političke organizacije koje, pored medijskog monopola, sada žele i da se naplate i profitiraju iz biznisa. Sa predlogom iz nove strategije da 2 % loklanih budžeta bude plasirano za lokalno informisanje i projekte, samo ste legitimisali finanisranje političkih organizacija preko medijskih konkursa. Samo vi radite svoj posao, svaka vam čast
Одговори08.02.
2020.
Ah
Licemerje.
Одговори07.02.
2020.
Čemu?
"Анкета је била и увод у дискусију ко је бољи јавни сервис РТС или Н1. " Бесмислено и без основа. Под два, сви који имају накнадну памет и констатују ( или бар већина) да је: "Наша приватизација значила уништавање локалних медија", боље да се запитају зашто нису "чули" вапаје колега из приватизованих медија који су основано тражили да се заустави приватизација? Чему сада овакви закључци? Било па прошло другари!
Одговори