УНС вести

25. 10. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

УНС и НУНС о јавном изношењу личног става новинара: Од права по закону до „вежи коња где ти газда каже“ (ВИДЕО)

„Позиција главног уредника у Србији је дерогирана. Све је предато у руке директора који одлучује да ли новинар сме да гостује у некој емисији и који за изношење става новинара бира телевизије сродних уређивачких политика“, речено је на првој заједничкој јавној седници суда части Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Адвокат УНС-а Зоран Лакићевић рекао је да члан 49 Закона о јавном информисању и медијима штити новинара у случају када у гласилу у којем ради објављује истините тврдње или износи мишљења и у случају када износи мишљење као лични став ван медија. „Изношења тврдњи и мишљења јесте посао новинара“, навео је он.

„Право на лични став и његово изношење има свој правни извор у Уставу Србије који предвиђа слободну мисли, уверења, савести. Устав јемчи слободу мишљења и изражавања који се могу ограничити због заштите права и угледа других или морала демократског друштва“, рекао је Лакићевић.

Навео је да је пракса да послодавац, уколико му се не свиди јавно иступање новинара, нађе начин да му из другог разлога да отказ или да га новчано казни.

Истакао је да новинар треба водити рачуна о клаузули забране конкуренције у Закону о раду, која се предвиђа уговором о ради, није обавезна, али чији прекршај може дати право послодавцу да тражи накнаду штете од запосленог новинара.

„Забрана конкуренција предвиђа да запослени новинара не може у своје име и за свој рачун да ради послове свога радног места за друге, без сагласности послодавца. Прекршај клаузуле доводи до права послодавца да тражи накнаду штете од запосленог новинара“, казао је Лакићевић.

Уредница у РТС-у и чланица суда части УНС-а Оливера Ковачевић је као пример кажњавања новинара који је јавно изнео свој став изнела случај када је уредник у РТС-у 2005. године добио отказ због интервјуа у ТВ Новостима у којем је говорио, између осталог, о општем стању културе у медијима.

„Судски поступак је трајао осам година. Нижистепени судови су пресудили у корист РТС-а, а Врховни касациони суд је одлуке преиначио, због чега је новинар после осам година враћен на посао“, рекла је Ковачевић.

Казала је да у њеном уговору о раду са РТС-ом стојe одредбе због којих може да добије отказ због јавног изношења личног става попут: недолично понашањe на раду којим се нарушава углед послодавца, а нарочито угрожава програмски, производни или економски интерес послодавца или се крши професионални кодекс.

Навела је и да у кодексу о раду и понашању запослених у РТС-у пише да су запослени дужни да обављају своју професионалну делатност и да у сваком јавном иступању, а посебно у средствима јавног информисања треба да воде рачуна о пословном и програмском интересу и угледу ове медијске куће.

Уколико би је хипотетички питали да ли би новинар РТС-а требало да гостује на телевизији Пинк или Хепи, Ковачевић је рекла да не би забранила, али би препоручила да као новинар РТС носи славу и бреме и да води рачуна о свом интегритету.

Говорећи о слободи изношења личног става на друштвеним мрежама председница Суда части УНС-а Љиљана Смајловић рекла је да је у Америци, земљи која има најбољу заштиту слободе говора, у Њујорк тајмсу уредник смењен због твита, с образложењем да је објава била расистичка.

„У западном свету, чије стандарде ми преписујемо, тренутно копају по биографијама, Твитер и Фејсбук налозима због чега људи добијају отказе зато што су нешто написали на друштвеним мрежама пре 20 година“, рекла је Смајловић.

Као пример у свету права новинара на изношење свог става у другом медију, Смајловић ја казала да је Њујорк тајмс забранио новинарима да се појављују у појединим емисијама, јер оне штете кредибилтету њихове редакције, без обзира на то шта би новинари говорили у тим емисијама.

Подсетила је и на случај смене Срђана Шкора у „Вечерњим новостима“ после гостовања у РТС-у.

Казала је да је „позиција главног уредника у Србији дерогирана“, да је све „предато у руке директору који одлучује да ли новинар сме да гостује у некој емисији и да се бирају телевизије сродних уређивачких политика“.

Новинарка Бете Мирјана Николић навела је свој пример отказа у Радио Београду „због питања на конференцији за медије које се није свидело“ овој медијског кући.

„Преживела сам годину дана терора да бих добила отказ због намештене свађе. Обратила сам се НУНС-у. Њихов адвокат је рекао да неће да ме заступа, јер је проценио да неће против РТС-а“, рекла је Николић и додала да „нигде на папиру нема да им се није свидело њено питање“.

Николић је казала да је тада у Радио Београду као скупштински извештач „одједном почела да прати екологију и кућне љубимце, да би на крају добила отказ због некакве свађе“.

Председник УНС-а Владимир Радомировић питао је чланове судова части да ли би имали разумевања за медијску кућу која извештава критички и према власти и опозицији, а која да отказ новинару који је на друштвеној мрежи изнео став у корист неке политичке опције, односно угрозио непристрасност редакције.

Одговарајући на питање Радомировића Смајловић је подсетила да у новинарском кодексу пише да је са новинарством неспојиво изјашњавање у корист неке политичке опције.

Члан суда части НУНС-а Златко Чобовић рекао је да је поштовање новинарског кодекса морално питање.

Одговарајући на питање Радомировића Чобовић је рекао да је то слобода мишљења. „Новинар није прекршио закон јер је рекао да навија за неку партију, али јесте кодекс. Када би се новинарски кодекс поштовао, 90 одсто новинара у Србији не би могло да ради зато што на различите начине или директно раде за неку партију“, рекао је Чобовић.

Председник суда части НУНС-а Владо Мареш рекао је да сваки човек може и треба да има право да слободно мисли и да се изражава.

„Ако желиш да кажеш да је Вучић једно блебетало ти имаш то где да кажеш. Ако хоћеш да кажеш да је Ђилас лопов, опет ћеш имати где то да кажеш. Сагласан сам да су дерогирани уредници, јер су упрегнути у политичке кочије“, рекао је Мареш.

Рекао је да је о питању права новинара на изношење личног става присталица „вежи коња где ти газда каже”.

„Да ли ћеш га везати за оно или ово дрво, мање више. Ако ти газда каже да вежеш коња у штали која гори, онда мораш да се запиташ да ли је газда нормалан и да ли си ти нормалан ако тако урадиш. То има своју цену“, казао је Мареш.

Генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић подсетио је на Смернице за примену кодекса новинара Србије у онлајн окружењу.

„Уколико новинар на свом приватном налогу објави коментаре или мишљења другачија од онога што је већ пренео у медијској објави или заговара неку политичку или другу опцију која изазива подељеност у друштву његов кредибилитет у очима јавности приликом извештавања о тој теми може бити угрожена“, рекао је Раковић.

Додао је да „новинари треба да имају увиду да њихове онлајн активности могу да утичу на репутацију медија за који раде“, али и да „медији који ограничавају слободу изражавања својих новинара ризикују своју репутацију“.

Члан суда части УНС-а Горан Аврамовић рекао је да су колективни уговори, јавни притисак, као и правна помоћ коју пружају удружења новинара облици борбе „који би требало да доведу до слободе да јасно и гласно кажемо своје мишљење“, али и да слобода има цену, која може бити „брутална“.

Новинарка Пиштаљке Драгана Матовић нагласила је да приликом јавног изношења личног става новинара треба да се узме у обзир и да новинари тада позајмљују кредибилитет своје медијске куће.

Председница Извршног одбора УНС-а Драгана Пејовић упитала је чланове судове части да ли би избегавали да новинара пошаљу на задатак, уколико је о тој теми већ јавно изнео свој став.

Смајловић је Пејовић одговорила да је то питање професионализма новинара и његове могућности да изнесе најбоље аргументе стране са којом се не слаже, али да би начелни одговор америчке школе новинарства био да новинара не треба да пошаљу на тај задатак.

Чланица Управе УНС-а Јелене Спасић питала је да ли би је удружења са етичког аспекта бранила уколико би изнела свој лични став.

Смајловића је Спасић одговорила да ће то зависити од тога шта ће јавно рећи, чак и ако јој експлицитно редакција каже да не може да износи свој став.

Радомировић је закључио да су новинари једина струка која озбиљно разговара о етици и да треба да се разговара о поштовању етике и код других струка, попут адвокатуре, просвете, здравства…

Повод за јавну седницу судова части УНС-а и НУНС је тумачење члана 49 Закона о јавном информисању и медијима којим је прописано право новинара на објављивање тврдњи и изношења ставова и мишљења, које им је затражила новинарка РТС-а Тамара Танкосић.

Дилеме Танкосић биле су да ли запослени новинар може да изнесе лични став у другом медију без одобрења уредника и директора, да ли је за то потребно одобрење медијске куће у којој новинар ради и чиме је ово регулисано.

Танкосић је у уводном делу седнице рекла да новинари имају по закону право да износе јавно лични став. 

„Сматра се да када новинар јавно изнесе свој став може да наруши свој и кредибилитет куће у којој ради. Новинари треба да износе своје ставове и закон им даје право, што не значи нужно да су мање професионални од новинара који не износе јавно личне ставове“, казала је Танкосић.

* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора