Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Блаж Згага: Истраживачки новинари су нада када политика преузме истражне и правосудне институције
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

25. 09. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Блаж Згага: Истраживачки новинари су нада када политика преузме истражне и правосудне институције

„Кад сам добијао пријетње појачао сам рад да објавим причу што прије, јер објава приче повећава сигурност. Најопасније је управо раздобље кад друга страна сазна да ће бити нешто осјетљиво објављено па до објаве“, рекао је за Удружење новинара Србије (УНС) слободни истраживачки новинар из Словеније Блаж Згага.

Каже да кад је прича објављена „новинар аутоматски добија већи степен сигурности“, јер они који учине преступ и кривична дела која су откривена у причи желе да се новинару ништа не догоди, јер ће бити први осумњичени.

„Врло су ретки случајеви да су новинари били убијени из освете што су објавили причу, али више је вјероватно да су били убијени због спречавања објаве приче. Ово су ми потврдили и неки експерти“, каже Згага. 

Он каже да се контролом медијима може постићи спречавање новинарских истраживања, с много мањим трошковима и ризицима.

 „Много ефикасније је спречавање истраживачког новинарства куповином и надзором медија, отпуштањем истраживачких новинара, необјављивањем квалитетних независних истраживања и суставном дискредитацијом истраживачких новинара, што је нажалост пречесто“, рекао је УНС-у Згага.

Згага каже да је у државама региона „генерално безбедно, али тешко“ бавите се истраживачким новинарством, посебно јер су „медијски власници купили медије пре свега да спријече објаве правих истраживачких прича, а не да би их подржавали и промовирали истраживачко новинарство“.

„Мислим да су локални моћници већ давно схватили да ако убију новинара привући ће пажњу на себе и могу завршити у затвору, особито због међународног притиска“, каже Згага.

Налогодавци често непознати, починиоци плаћају цену убистава новинара

Згага је у разговору за УНС подсетио на случајеве убистава истраживачког колеге Јана Куцијака (Ján Kuciak) којег је упознао, и малтешке новинарке Дафне Кауруан Галиције (Daphne Caruana Galizia), који показују да „убиства новинара могу довести починитеље на вишегодишњи затвор“.

„Случај убиства грузинско-украјинског новинара Георгија Гонгадзеја (Georgiy Gongadze) из 2000. године, послије кога су били на дуге затворске казне осуђени врло високи припадници репресивног сустава у Украјини показује да новинари и на подручју транзицијских пост-комунистичких држава ипак уживају неки облик заштите“, рекао је Згага.

Истиче да казне не могу вратити животе убијених новинара, али показују да ће починиоци плаћати високу цену, ако их убију.

Подсећа да су „припадници Црвених беретки још увијек у затвору због убиства оснивача ‘Национала' Ива Пуканића 2008. године“.

„Ако ће нетко напасти или убити новинара, међународна јавност ће тражити кажњавање починитеља убојства. То је позитивно, али наручитељи напада често остају неоткривени. То остаје највећи проблем и показује да су наручитељи вјероватно повезани с највишим друштвеним структурама, можда и дио њих, те да можда уживају неки имунитет од прогона правосудних органа“, каже Згага.

Додаје да хапшење и осуђивање починилаца показују да органи могу бити ефикасни кад то желе, али само на нивоу њиховог откривања.

Никада нисам одустајао од објављивања прича и када сам добијао претње смрћу

Згага за УНС каже да му је „више пута озбиљно прећено смрћу“ и да је имао полицијско оперативно обезбеђење, посебно када је истраживао паравојне и параобавештајне јединице у Словенији и аферу „Патриа“.

„Уживао сам и незванично подршку финских власти, јер су оне  поручиле словенској, да ако ми се нешто догоди, да ће то бити велики међународни скандал. У 2013. добио сам и другу потврду да је мало фалило да ме убију 2000. године, кад сам открио аферу ‘Сава’, у којој су амерички војни обавјештајци у сурадњи с словенскима шпијунима оперирали против тадашње СРЈ“, каже Згага.

Истиче да је „велике претње и притиске“ имао и после 2014. године када је у Љубљани писао о продаји оружја Хрватској и Босни и Херцеговини за време ембарга Уједињених нација коју је одобрио бивши председник Словеније Милан Кучан.

„Тад су озбиљно пријетили смрћу и другим особама које су ми блиске и то само због тога што су особно повезане са мном. А против мене су употребљавали методе, које је смислио Штази“, каже Згага.

Истиче да су му претње и притисци доносили додатан стрес, али да никада није одустајао од објављивања својих истраживања.

Новинари не хапсе и осуђују људе, већ објављују у јавном интересу

Реаговање званичних институције после објављивања истраживачких прича, каже Згага, веома је ретко, али је он, и кад до реакције дође после објављивања његових истраживачких прича, равнодушан.

Добар је осјећај. То је додатна потврда да сам добро обавио свој рад. Са друге стране имао сам прилику разговарати на многим радионицама с млађим колегама, који су често разочарани што нема никаквих званичних реаговања послије објаве. Али у питању је, према мом мишљењу, погрешно схватање“, наводи Згага.

Истиче да новинари не хапсе и осуђују људе, него обавештавају јавност о темама у јавном интересу.

„Ми пишемо у медијима гдје је најгора посљедица губитак угледа особе у јавности, а тужитељи и суци могу их лишити слободе и прикупити много новаца кроз новчане казне или одузимање илегално стечене имовине“, каже Згага.

Додаје да када је објављена истраживачка прича новинарски рад је завршен, а друге институције треба да одраде свој посао у складу са законом.

„Кад је у јавности много добрих истраживачких прича у јавном интересу, а са друге стране тужитељи не реагирају, ово може довести до све већег неповјерења људи у државне институције, политику и саму државу, што на крају може довести до губљења легитимитета и власти и институција“, рекао је УНС-у Згага.

Каже да је то један од разлога што се у медијима „под контролом политике и локалних моћника не објављује праве истраживачке приче, али још увијек се могу објавити у независним медијима или кроз прекограничну истраживачку сурадњу“.

„Новинари не треба да размишљају како ће некога послати у затвор. То је задатак полиције и тужитеља. Задатак новинара је извјештавање и истраживање о важним стварима у јавним интересу и информирање грађана, како би донели боље одлуке на изборима“, каже Згага.

Иако је истраживачко новинарство под притиском, има важан утицај на друштво

На питање УНС-а да ли истраживачко новинарство, због притисака и застрашивања од стране моћника, може да опстане у државама у региону, Згага каже да може.

„Увијек ће постојати појединци, који ће покушати истину изнести вани. Било као whistle-bloweri (прим. нов. узбуњивачи) или као истраживачки новинари. Вјерујем да је тако и свугдје на подручју бивше Југославије. Али треба наћи праву причу и објавити је на најоптималнији начин“, каже Згага.

Као пример притиска моћника на новинаре навео је аферу „Патриа“ о корупцији кроз набавке финских борбених возили, у време када је 2008. године Јанез Јанша био премијер Словеније.

Тада је, како каже Згага, „пола новинара окренуло леђа према вјетру, а друга половица је уплашено шутјела“, зато што је у Словенији било извесно да ће Јанша бити на власти још најмање два мандата.

„Срећом смо с финским колегом Магнусом Берглундом успоставили контакт у мају 2008. године. Он је тада имао план објаве 1. септембра, према уредничкој одлуци финске јавне телевизије. Имао је добар извор у предузећу ‘Патриа’, који се јавно разоткрио 2012. године“, наводи Згага и додаје да је то био потпуковник финске војске, који је био и војни савјетник “Патрие“.

Каже да после вишемесечних истраживања ниједан већи словеначки медиј није хтео да објави ову причу, ни Дневник и Младина, а који нису били под надзором Јаншине власти.

„Но, кад је била прича објављена 1. септембра настао је велик скандал у обе државе. Словенија је имала чак ванредну седницу парламента због тога, послала је двије дипломатске ноте Финској и тражила повлачење истраживачке приче“, наводи Згага.

Истиче да је тада имао „озбиљне пријетње смрћу“, али да је на крају, на парламентарним изборима који су били три недеље после објављивања приче, Јаншева странка СДС изгубила изборе и власт.

„Касније, у 2009, оснивани су и Национални истражни уред и Специјализирано тужитељство. Финска је блокирала улазак Словеније у Организацију за економски развој и сурадњу (OECD) што је био вањскополитички приоритет Словеније, док се не почне с полицијском истрагом афере ‘Патрие’“, каже Згага.

Наводи да је Јанша био осуђен на „редовним судовима на двије године затвора, да би касније скандалозном политичком одлуком уставног суда, који је тражило ново суђење, цијели случај завршио у застари“.

Овај случај показује да истраживачко новинарство, иако је под великим притисцима и претњама, „може још увијек имати важан утјецај на друштво и да је још увијек живо“.

„И нешто слично се може догодити у било којој држави у овој регији. Замислите само да неки новинар из регије пронађе и докаже вешемилијунски мито или само обећање примања мита за неког предсједника или премијера и то објави у сурадњи с најугледнијим иностраним медијима? Увјерен сам да би то имало озбиљне последице“, каже Згага.

Неопходна је прекогранична сарадња истраживачких новинара

„Кад криминалне структуре, политика и пословни људи сурађују преко граница неопходна је и прекогранична сурадња и за истраживачке новинаре. Само на тај начин је могуће истражити сумњиве трансакције прљавог новца, који је најчешће извучен у треће државе, пре свега у пореске оазе“, каже за УНС Згага.

Моћ прекограничне сарадње истраживачких новинара, каже Згага, доказују „велике истраге Еуропске истраживачке сурадне (European Investigative Collaboration - EIC) и Међународног конзорција истраживачких новинара (International Consortium of Investigative Journalists - ICIJ) које су довеле до многих истрага и пресуда“.

Згага каже да је тело за сарадњу правосуђа Европске уније (ЕУ) Eurojust“ у фебруару 2019. године основало „Joint Investigation Team“, у којем сарађују тужиоци из девет чланица ЕУ, а који су јавно објавили да ће покретати истраге на основу налаза новинарских истрага.

„Могуће је очекивати још интересантних правних судских поступака у будућности. С друге стране, сурадњу могу тражити и тужитељи са ових простора“, каже Згага.

Наводи да су хрватски недељник „Национал“ и EIC пренели велико истраживање колега немачког листа Der Spiegel“ у којем се откривају милионски сумњиви послови фудбалских агената Николе Дамјанца и Фалија Рамаданија, а који имају велики утицај на каријере више од половине српске фудбалске репрезентације.

Наводи да је у оваквим трансферима „често оштећен локални фудбалски клуб и пореска управа, што би могло бити интересантно и за српске тужиоце“.

„Важна је објава истраживачке приче, да људи сазнају истину. Овакве правне посљедице само могу бити додатна потврда, да су новинари професионално и добро одрадили свој посао“, наводи Згага.

На питање УНС-а да ли у базама података које су му доступне има људи из Србије који новац пребацују у „пореске оазе“, Згага каже да има „више богатих људи из Србије“ у њима.

„Прије неколико година интензивно сам истраживао српске актере у афери ‘Swiss Leaks’, гдје смо пронашли милијуне Вука Хамовића, Зорана Ивковића и Зорана Дракулића у швајцарској подружници велике банке ХСБЦ“, каже Згага.

Наводи и да је пре две године истраживао, у оквиру Malta Files, пословање америчког инвеститора Marka Crandalla у пореским оазама и његове пословне везе са српском премијерком Аном Брнабић.

„Кад је она послије рада за Crandalla постала министрица за јавну управу све су регулаторне препреке за изградњу ветроелектране Долово нестале и потписан је уговор о гарантираној цијени електричне енергије у износу од 523 милијуна еура у идућих 12 година, које ће плаћати српски корисници електричне енергије“, наводи Згага.

Каже да се из званичних докумената може видети да се овај инострани инвеститор служи „многим пореским оазама у свом пословању“.

 Често су истраживачки новинари једина нада

Згагин савет за младе истраживачке новинаре је да истрају на том путу, уче нове методе прикупљања информација, као и да раде „на најбољи етички начин“.

„Често су истраживачки новинари једина нада, особито кад је политика преузела све најважније истражне и правосудне институције. Великог новца у том послу никад нема и неће бити, али је добар осјећај кад се види како објава истине стиже до суграђана и тиме некад доноси промјене на боље“, каже Згага.

Блаж Згага је коаутор трилогије „У име државе“ о кријумчарењу оружја ’90-их година за време рата на подручју бивше Југославије и УН-овог ембарга. Открио је 2000. године да су словеначка обавештајна служба (OVS) и америчка војна обавештајна служба (DIA) сарађивале у операцији "Сава" против СРЈ, због чега је оптужен за откривање војних тајни. Претило му је до пет година затвора, али је ослобођен оптужби.

 

* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси