УНС вести
07. 09. 2019.
Разлози и околности отказа познатој новинарки ТВ Прве и даље нису потпуно разјашњени
Коме је трн Сузана Трнинић
После Ивана Ивановића и Татјане Војтеховски, јавност је пре три дана сазнала да још једно лице нестаје из тима Прве српске телевизије – новинарка Сузана Трнинић. Прашину је подигла вест да она није самовољно отишла, што је био случај са Ивановићем, нити јој је укинута емисија што тврди Војтеховска а менаџмент негира, већ је по среди отказ. Трнинић га је зарадила због тога што се није појављивала на послу.
„Мислим да је врло јасно каква је нова уређивачка политика Прве и да нема разлога да било ко буде изненађен зашто за мене ту више нема места”, казала је за портал „Цензоловка” и додала да после свега није могла да прихвати место веб – новинара.
Сазнали смо и да јој је, пре него што је добила отказ, још у јуну 2018, укинута емисија „Одговор”. За разлику од буке коју је изазвао отказ, нестанак емисије са ТВ екрана прошао је у потпуној тишини. Зашто се ова новинарка, позната по томе да се не либи полемике, одлучила на ћутање?
Новинар „Цензоловке” заборавља читаоцу да укаже да је у јуну 2018. године власник телевизије и даље била „Антена група” која се и раније, чим је забележила први мањак у каси, одрицала својих звезда из информативе, међу којима су нека од најзвучнијих имена српског новинарства - Љубица Гојгић и Оља Бећковић.
Да ли се Сузана Трнинић њих сетила када је рекла да је овакав епилог не изненађује или је на уму имала новог власника Срђана Миловановића, кога са владајућом партијом спајају блиске и вишегодишње везе?
Нажалост, са нама није желела да разговара, замоливши нас да јој оставимо времена да сабере утиске. Ни менаџмент телевизије није био речитији – наша питања о овом случају остала су без одговора.
Сузана Трнинић има и право да буде љута на менаџмент који сваку евентуалну потешкоћу у пословању, у коју спада и гнев политичара, превентивно спречава премештањем новинара на нижа радна места.
Док једни сматрају да се у све ово умешала владајућа странка, ранији догађаји показује да власници медија, били они домаћи или инострани, новинарске слободе жртвују чим су претња њиховом економском успеху. Јер пут до тог успеха зависи и од тога какво је расположење власти према власницима медија.
Управо на ТВ Првој трзавице су почеле када је, пре четири године, та телевизија први пут забележила губитке. Истовремено је тадашњи власник, грчка „Антена”, негативно пословао и у родној земљи. Рђавом пословању су више кумовале лоше политичке процене о успону Сиризе и сукоби с владајућом коалицијом, него грчка економска криза. Зато је тадашњи менаџмент вероватноћу да дође у сукоб с владајућом партијом и у Србији, свео на минимум одрекавши се информативе.
Овај пример указује која је филозофија по среди: сваки тајкун се преко медија труди да угоди онима на власти, јер његово пословно царство зависи од расположења власти према њему.
А случај Сузане Трнинић показао је да нема разлике да ли је власник медија домаћи или страни бизнисмен – оно што је укидањем емисије започео Грк наставио је Нишлија уручивањем отказа.
А лансирање Срђана Миловановића у медијску орбиту очекивало се много раније, још док се налазио на челу кабловског оператера Коперникус.
Наиме, Српска напредна странка је 2011, како би пробила медијску блокаду тадашње власти, од „Коперникуса” закупила канал за предизборну кампању. Победом СНС-а на изборима очекивао се и Миловановићев тријумф у медијском бизнису. Али прогнозе се нису одмах оствариле, већ седам година касније.
Као метак медијским небом Србије пролетела је вест да је брат повереника нишког СНС-а Звездана Миловановића продао „Коперникус” за 195 милиона евра. И то „Телекому”. Док је део јавности још био љут тумачећи ово као начин да се држава врати у власништво над медијима, није ни слутио да ће тек уследити хладан туш – само месец дана касније објављено је да је Миловановић за 180 милиона евра пазарио телевизије Прву и О2. Јавност је и то тумачили – као улазак власти у медије.
Миловановићево име у жижу је доспело и током приватизације медија, када је издвојио рекордну суму за Радио Шид – дао је 531.000 евра за станицу чија је почетна цена износила 6.928 евра. Данас ово може да се протумачи само као улазак Миловановића у велике медијске игре.
* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора
Коментари (3)
Остави коментар09.09.
2019.
Nerealno
Čuj! Ljubica Gojgić i Olja Bećković "najznačajnija imena srpskog novinarstva". Totalni promašaj i neznanje autora tog dela teksta.
Одговори09.09.
2019.
ReSrbija medju šljivama
Ne, zaradiće platu tako što će raditi posao intervju majstora, ili nikako ispod časti. Komentar iznad je namerno maliciozan. Nije ona kopi-pejst datktilograf za web. Prvo pogledajte sajt Prve. Praznina i šupljina. Ne dolazeći na ponižavajući posao, ona je svesno pokrenula brži otkaz. Na zadovoljstvo vlasnika, mogla je da dobija platu i da prekucava nonsense. Dakle nije pristala da prima platu za ćutanje. Makar ovo ne objavili svima je u Srbiji dobro, osim novinarima. Zaštitnici NUNS i UNS imaju platne liste i dnevnice koje nema većina novinara. I šta je zaštita? Blebetanje saopštenjima. E, jadna li si Srbijo. Toliko.
Одговори07.09.
2019.
Посао
"Прашину је подигла вест да она није самовољно отишла, што је био случај са Ивановићем, нити јој је укинута емисија што тврди Војтеховска а менаџмент негира, већ је по среди отказ. Трнинић га је зарадила због тога што се није појављивала на послу."
ОдговориНе, зарадиће плату тако што се не појављује на послу!