УНС вести

25. 07. 2019.

Аутор: С. Лучић Извор: УНС

Коме се у својим текстовима замерио Милан Пантић? (1. део)

Осамнаест година је смрт новинара Милана Пантића под велом тајне. Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић je 2017. године јавно саопштио да је Пантић, због својих текстова о корупцији и криминалу у Јагодини и Поморављу, „ућуткан да не би писао о томе и отежао пљачкашку приватизацију“.

Зато смо одлучили да јавности дамо на увид текстове које је Милан објавио у последњих шест месеци живота и у којима се замерио многим поморавским и српским моћницима.

Бескомпромисан новинар којег је занимала само истина

Без обзира на то што су му телефоном претили смрћу, није престајао аргументовано да пише о привредном криминалу.

На застрашивања и уцене одговарао је: „Ја радим свој посао, ви радите свој“. А радио га је храбро и савесно – ником ништа није додавао, али ни „гледао кроз прсте“, како су то записале његове колеге из „Вечерњих новости“.

Издвојили смо 26 Миланових текстова које је објавио у првој половини 2001. године, а који много говоре о чему је писао чак и на дан када је мучки убијен.

Садржај тих текстова објављујемо у два наставка.

Необјашњиво измирење дуга

Првих дана јануара 2001. године је известио јавност о томе како је јагодинска фирма „БЦМ“ измирењем дуга повериоцима индустрије конфекције „Ресава“ постала власник 58 одсто ове фирме, иако је дуг, према тврдњама радника „Ресаве“, могао бити измирен продајом дела „Ресавине“ недовршене робне куће у центру Јагодине.

Како је навео Пантић, продаја око 850 квадрата у овом двоспратном објекту је таман покривала дуг од 26,7 милиона динара, а „Ресава“ би завршетком робне куће много раније изашла из стечаја и започела нормалну производњу, и повериоци би били измирени.

Међутим, уместо свега тога је „БЦМ“ добио 58 одсто укупне умовине, која је обухватала десетак продавница и целу недовршену робну кућу у центру.

Детаље можете наћи овде, у оригиналном Пантићевом тексту.

„Роба нити плаћена, нити фактурисана“

Четвртог дана јануара, под насловом „Шећерана на отпаду“, писао је о отварању истраге против бившег директора Фабрике шећера у Ћуприји Синише Јанковића и његовог директора производње Миће Марковића због злоупотребе службеног положаја и несавесног рада у привреди – због продаје отпаду дела опреме виталне за рад шећеране по ценама нижим од тржишних.

Роба никада није плаћена нити фактурисана, навео је Пантић. Власник отпада Радослав Марковић је такође осумњичен за злоупотребу овлашћења у привреди.

Биџа и даље неприкосновен

За Божић 2001. године писао је о поступку пред Врховним судом Србије који треба да оцени ослобађајућу пресуду у Општинског суда бившем председнику Извршног одбора СО Свилајнац Војину Вучковићу и власнику предузећа „Фостер“ и бензинске пумпе Игору Стојадиновићу, који су оптужени да су злоупотребом службеног положаја незаконито продали 7,5 тона бензина и четири тоне нафте.

Пантић је том приликом навео и да је за то суђење владало велико интересовање, па и да се говорило да је било притисака на правосуђе, чак и на председницу Општинског суда у Свилајнцу Борјанку Милошевић, чланицу ЈУЛ-а и пре тога СПС-а.

То је донекле и разумљиво, навео је Пантић, имајући у виду неприкосновени ауторитет донедавног председника општине Добривоја Будимировића Биџе који је ведрио и облачио у ресавском крају. Вучковић му је по функцији био најближи сарадник, а Стојадиновић бивши зет.

„Истеран сам јер нисам хтео да будем лопов“

„Посветио“ се Пантић 11. јануара Мирославу Младеновићу, раднику „Јагодинске пиваре“ који је враћен на посао после пет година и то тек када је смењен дотадашњи генерални директор Јован Стојановић.

„У образложењу суспензије писало је да сам остао без посла због неблаговременог и неквалитетног ремонта и прекорачења репрезентације. Истеран сам јер нисам хтео да будем лопов. Радио сам савесно и чувао фабрику, док су руководиоци делове за поправку машина плаћали много скупље него што коштају“, пренео је Пантић речи бившег руководиоца одржавања у Пивари.

Занимљиво је да Младеновића ни суд ни Републичко министарство за рад, борачка и социјална питања нису могли да врате на посао све док није отишао „генерални“.

„Препуцавање“ са председницом суда

Затим се, пар дана касније, Пантић храбро ухватио „у коштац“ са председницом Општинског суда у Свилајнцу Борјанком Милошевић у вези са ажурношћу и притисцима на правосуђе у случају описаном у његовом тексту „Спорно гориво“.

Посебно се осврнуо на то да ли је Милошевићева чланица СПС-а и ЈУЛ-а и да ли је изашла из другопоменуте странке када је схватила да, после демократских промена, нестаје са политичке сцене.

„Дриблинг на велико“

Није се Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости“ из Јагодине, бавио само малверзацијама у привреди – погађала га је и злоупотреба народне имовине под окриљем спорта.

Нерешени власнички односи у Хали спортова у Јагодини, теренима под Ђурђевим брдом и дечјим одмаралиштем у Буљарицама занимали су га јер је поменуте објекте, грађене из самодоприноса грађана, користила „чудновата установа“ ЈАСА, односно спортски савез у Јагодини, и све то дебело наплаћивала.

Како је Пантић истражио и објавио 20. јануара, спортска хала је била власништво СИЗ-а физичке културе чији је оснивач општина. Гашењем „сизова“ имовина је требало да јој буде враћена али није и поред вођења вишегодишњег судског спора.

Што се летовалишта у Буљарицама тиче, нису постојале правне могућности да припадне ЈАСА, јер је пренос те непокретности са Општинског одбора Црвеног крста на СОФК (некадашњи Савез организација за физичку културу), па на ЈАСА извршен по уговору који, наводно, никада није ни закључен.

Па ипак, имовина је 1996. године укњижена на ЈАСА.

Испоручивали пиво „сами себи“

У среду, 7. фебруара 2001. године бавио се новим мућкама у „Јагодинској пивари“. Поред испоруке наводно поквареног пива крагујевачком „Азуру“ и изградње спорне пунионице, ново руководство је открило и нове злоупотребе – пиво је испоручивано и „непознатим“ купцима.

Наиме, на отпремницама, у рубрици „купац (дисконт) и његова адреса“, писало је само „150“ што је у ствари број стоваришта у кругу фабрике. Роба је доказано испоручена али није фактурисана и наплаћена.

На овај начин је приватно предузеће „Скандинавија промет“ из Параћина „чашћено“ са 276.000 флаша пива, вредних око три милиона динара, објаснио је Пантић.

У Пивари се расветљава и власничка трансформација, писао је Пантић. Фирма је процењена на 51,2 милиона динара, а 139.000 акција, односно седмину фабрике поседује смењени генерални директор Стојановић.

Није касније Милану промакла ни хаварија у „Јагодинској пивари“ када је необјашњиво исцурело 14.000 литара слада, од чега је могло да се направи двоструко више пива.

Технички директор свакодневно упућиван на алко-тест?

Двадесетдругог фебруара је наставио да прати суђење бившим руководиоцима „Јагодинске пиваре“, који су се теретили за злоупотребу службеног положаја, као и власнику и директору крагујевачког „Азура“.

У 1999. години па све до фебруара 2000. године, Пивара је поменутој фирми испоручила око 3,6 милиона флаша наводно покварног пива, вредног око 10,6 милиона динара.

Oптужени бивши директор Стојановић је кривицу „пребацио“ на техничког директора Гвозденовића, „будући да је он технолог по струци, и да је често био пијан“.

„Зато је свакодневно, при крају радног времена, упућиван на алко-тест, али се не сећам какви  су били резултати“, објаснио је Стојановић, а пренео Пантић.

„Дебејци...“

Испратио је Пантић 26. фебруара уцене и претње које су пратиле ово суђење. Наиме, бивши технички директор Гвозденовић изјавио је да су му дан уочи почетка суђења у кућу ушла двојица службеника државне безбедности. Показали су службене легитимације, а кад их је испратио видео је да су дошли црним „аудијем“.

„Дебејци су казали да би требало да се јавим адвокату Ненаду Саџаковићу из Јагодине (једном од четири браниоца првооптуженог бившег генералног директора Пиваре Стојановића). Њему је требало да кажем шта сам одлучио. Ако изменим свој исказ из истраге, бићу потпуно безбедан“, тврди Гвозденовић.

Пантић је два дана касније објавио и изјаву адвоката Саџаковића да он нема везе са посетом радника ДБ-а бившем техничком директору. „Гвозденовић ме је звао телефоном, али у евентуалне уцене и претње нисам умешан. То није мој стил рада, поготову што сам донедавно био општински тужилац и доследно се борио за правду и законитост.“

Цеплатин набављен у Црној Гори по знатно вишој цени

„Мућке на видику“, више него јасан је наслов текста од уторка, 6. марта 2001. године, када је Пантић почео писање о сировинама набављаним у Подгорици по вишим ценама од тржишних за Фабрику цемента „Нови Поповац“.

Цементара је, сумња се, обављала по њу неповољну компензацију са „Еко-монтенегром“ из Подгорице. Од тог предузећа у 2000. години, набављене су велике количине цеплатина. Килограм те сировине, тврди се, плаћен је 30 марака, иако је цена код других добављача била осетно мања.

„Хеми-ко“ из Београда је, рецимо, директни увозник цеплатина, за разлику од „Еко-монтенегра“, наводи Пантић.

Зашто је „Нови Поповац“ ту сировину куповао од подгоричке а не од београдске фирме – показаће истрага, закључио је новинар.

Директора враћају на посао, али не зна се још који

Пантић није пропустио ни да обавести јавност 16. марта да је против већ пет месеци суспендованог генералног директора „Јагодинске пиваре“ Јована Стојановића обустављен дисциплински поступак и да би требало ускоро да се врати на посао.

Који тачно, не зна се.

Поступак је застарео, а дописник „Вечерњих новости“ се запитао шта ће донети његов повратак у фабрику ако не још већи раскол.

Јер, једна група радника Стојановића и даље подржава, док је друга на страни новог руководства на челу са Зорицом Јеротијевић.

„Начелник један дан!“

Неочекивана кадровска политика у полицији била је тема Пантићевог писања 22. дана марта. Јер, Милан Рајичић је био начелник СУП-а Јагодина свега један дан!

Решењем министра Душана Михајловића је „прекјуче постављен на ту одговорну дужност, а већ наредне ноћи, сазнајемо, стигла је депеша да се 'решење ставља ван снаге'“, наводи Пантић и додаје да су запослени збуњени и да се коментарише да је то непоштено према Рајичићу.

Грејање најскупље, просек плата на самом дну

Последњег дана марта Милан Пантић се осврнуо на протест Народног покрета „Отпор“ против раста трошкова живота у Јагодини.

„Отпор“ схвата нужност власничке трансформације привреде и раст цена, али оне морају да прате и повећање зарада.

Локална власт се подсећа и упозорава да су цене грејања у Јагодини међу највишим у републици, док је просек плата на самом дну.

Незаконито присвојио задружно земљиште?

Почетком априла 2001. године јавност је од Пантића сазнала да је производно-услужна задруга „Вихор“, која има више од 300 чланова, оптужила савезног посланика, потпредседника Привредне коморе Југославије и власника фирме „Феман“, Миодрага Николића, да је присвојио задружно земљиште на којем је изградио своје погоне.

Према тврдњама задругара, Николић је у последњих десетак година подигао око 5.000 квадрата производних хала и магацина без грађевинске и употребне дозволе.

Међутим, и поред поднете кривичне пријаве суђења неће бити јер Николића штити посланички имунитет.

Наставак ће бити објављен сутра.