УНС вести
21. 05. 2019.
За једног члана УО РТС-a 12 кандидата
Савет Регулаторног тела за електронске медија (РЕМ) објавио је листу кандидата за деветог, недостајућег члана Управног одбора Радио-телевизије Србије (УО РТС).
На листи за члана УО РТС-а су: новинар Зоран Самарџић, композитор Милован Филиповић, доктор политичких наука Невен Цветићанин, правник Шћепан Прашчевић, политиколог Милош Чолић, доктор правних и политичких наука Александар Гајић, новинарка у пензији Љубица Урошевић, магистар економије Александар Ивановић, доктор пословног управљања Зоран Ристић, доктор правних наука Драгутин Радосављевић, професор универзитета у пензији Радмило В. Тодосијевић и новинар у пензији Александар Аврамовић.
РЕМ је у марту расписао конкурс након што је Драган Караџић дао оставку на место заменика председника УО РТС-а, зато што је постао главни и одговорни уредник Телевизије О2 и Плеј радија.
Иначе, чланови УО РТС су Владимир Вулетић, Зорица Шујица, Бранко Радун, Мирослав М. Николић, Симона Митровић Дуњић, Љиљана Ђурђевац, Зоран Пановић и Ненад Јанковић.
Биографије кандидата за УО РТС-а објављене су на сајту РЕМ-а.
Зоран Самарџић, кога је предложило предузеће Eximpress, бави се новинарством од 1978. године. У Eximpressu ради од 1991. године као директор и главни и одговорни уредник, наводи се у биографији.
Самарџић је био дописник Телевизије Загреб у Београду, сарадник, репортер у Радио Нишу, уредник, ментор у информативном програму Интерспид радија, стални спољни сарадник ТВ Београда, Ревије Авто и Авто магазина, часописа Транспорт и Транзит из Љубљане…
Оснивач је и уредник портала www.auto-info.rs, www.kamioni.net и www.easteurope-auto.net.
Самарџић је у предлогу потврдио да прихвата кандидатуру јер „својим образовањем, врло богатим искуством стеченим вишегодишњим професионалим ангажманом у многим медијима“ може да да „значајан креативни допринос“ раду УО РТС-а.
Композитор Милован Филиповић, предлажући се за члана УО РТС-а, наводи да би „могао да достави десетине предлога за своју кандидатуру, али да је најбоља препорука све оно што је урадио као и уметник и стваралац у животу и током 43 године рада у РТС-у“.
„Радио сам као музички уредник, водитељ и новинар-критичар на готово свим програмима радија: Први програм, Драмски програм, Стереорама, Београд 202. Дао сам печат многим забавним и културним емисијама уређивао све програмске хоризонтале, идејно осмислио и реализовао на хиљаде шпица и џинглова“, наводи се у пријави Филиповића.
Добитник је неколико награда за композицију у земљи и иностранству.
Предлажући доктора политичких наука Невена Цветићанина директор Института друштвених наука Горан Башић наводи да је један од најплодних и најталентованијих истраживача у области друштвених наука средње генерације.
„На основу радне биографије др Невена Цветићанина се може закључити да је реч о једној беспрекорној научној каријери и одговорном јавном раду на свим дужностима на којима се он досада налазио. Аутор је пет научних монографија, једне књиге есеја као и шездесетак осталих научних радова који су објављени у престижним домаћим и страним научним часописима и зборницима“, стоји у пријави.
У предлогу пише да је Цветићанин од 2012. до 2014. године био народни посланик у Народној Скупштини Републике Србије. Био је и члан скупштинских одбора: Одбора за просвету, науку и технолошки развој, Одбора за културу и информисање, Одбора за спољне послове и Одбора за устав и законодавство.
Цветићанин је био колумниста „најугледнијих домаћих дневних новина, чланке је објављивао у престижним домаћим и светским недељницима“.
Правника Шћепана Прашчевића за члана УО РТС-а у име Београдске конференције правника предложио је Никола Илић.
У пријави се наводи да сматрају да је Прашчевић својим „радом, успесима и досадашњим залагањем, као и интелектуалним и моралним капацитетима кадар да буде именован на ову функцију“.
У биографији Прашчевића наводи се да је оснивач Београдске конференције правника „која окупља сва правничка занимања на једном месту и спаја студенте и младе правнике са њиховим старијим колегама“.
Након завршеног приправничког стажа и положеног правосудног испита Прашчевић се запошљава у Правосудној академији, где ради на пословима сталних обука судија, стоји у биографији.
Предлажући политиколога Милоша Чолића Симо Ц. Ћирковић наводи да је oн „више од четрдесет година новинар, уредник, руководилац писаних и електронских медија, аутор и продуцент телевизијских серијала и документарних филмова, саветник за медије и један од најбољих познавалаца медијских закона“.
„Многоструким интересовањем стекао је дубинске увиде у значај телевизије као медија, те њене информативне и образовне функције“, наводи се у пријави.
Ћирковић наводи да би РТС у Чолићу „добио поузданог мериоца вредности и човека спремног да се носи са свим изазовима креативне одговорности и уласка у нове етапе развоја“, као и да би Управни одбор добио „компетентну личност наглашеног такта и ауторитета“.
У биографији Чолића стоји да је био главни и одговорни уредник и директор РТВ Политике, заменик главног и одговорног уредника „Политике Експрес“, уредник и водитељ телевизије „Авала“, специјални саветник за односа са јавношћу потпредседника Владе Србије…
Друштво за традицију „Стари храст“ за члана Управног одбора предложило је доктора правних и политичких наука Александра Гајића.
У пријави се наводи да је Гајић „истакнути научни радник“ чија су истраживања, између осталог, о идентитеским и медијским политикама, као и студијама масовне културе.
Гајић има „значајно искуство у новинарству и медијским наступима“.
„Своју радну каријеру почео је као новинар у студентским новинама, а касније је своју репутацију градио као аналитичар у штампаним и електронским медијима. Текстове, анализе и колумне објављивао је у скоро свим дневним и недељним новинама, као и интернет порталима у Србији“, наводи се у пријави.
У биографији се наводи да је Гајић виши научни сарадник Института за европске студије у Београду, те да је радио у новинарству, правосуђу и адвокатури.
Удружење „Технологија и друштво“ је за члана УО РТС-а предложило новинарку у пензији Љубицу Урошевић.
Како се наводи у предлогу председника овог удружења Властимира Матејића, Урошевић би дала допринос својим чланством у УО РТС-а јер је „професионалац од јавног угледа, познавалац медија и развојне проблематике“.
Урошевић је двадесет година била уредница у Образовно-научном програму РТС-а. Последњих десет година била је главна и одговорна уредница ТВ Метрополиса и уредница образовног програма те телевизије.
Радила је у Првом и Другом програму Радио Београда. Ауторка је бројних специјалних емисија, документарно-играних ТВ филмова и емисија…
Удружење „Сабор сложних Српских спаситеља“ за члана Управног одбора предложило је магистара економије Александра Ивановића.
У предлогу се истиче да је реч о „озбиљном и квалитетном кандидату, студиозном, са којим им никакав напор неће бити, већ задовољство сарађивати“, иако је по образовању економиста.
Ивановић је, како пише у предлогу, вештак за економију и финансије, преводилац, лектор, широко образован, свестран…
„Он научне радове престао је да броји после 50-ог из економије, менаџмента, екологије, ИКТ-а, банкарства, туризма, ергономије, и сродних области, као што је економија“, наводи се у предлогу.
Зорана Ристића предложио је Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“ због „високих компетенција у познавању проблематике управљања савременим пословним системима“.
У приложеној биографији стоји да је Ристић од 2006. до 2015. године био директор Центра за образовање, истраживање и приватизацију УГС „Независност“. Био је члан Сталног радног тела за економска питања Републике Србије у име УГС „Независност“.
У предлогу доктора правних наука Драгутина Радосављевића, који је себе предложио за члана УО РТС-а, наводи се да би дао, с обзиром на стручност, радно искуство и остварене резултате у досадашњем раду, а пре свега људске квалитете, велики допринос у раду и подизању квалитета услуга јавног медијског сервиса.
У биографији се наводи да је био директор Пореске управе у Министарству финансија, државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, директор Фонда за уређивање грађевинског земљишта Града Крагујевца, на имовинским пословима у Дирекцији за урбанизам и изградњу Града Крагујевца и судски приправник у Општинском суду у Крагујевцу…
Професора универзитета у пензији Радмила В. Тодосијевића за члана УО РТС-а предложио је секретар Савеза Бораца Суботице Никола Ивошевић.
„Професор је радио 44 године и три месеца и шест дана када је отишао у пензију, а потом биран за професора емиритуса. Од укупног времена радио је шест година у привреди, а 38 на универзитету“, наводи се у пријави.
Сем универзитетског рада, Тодосијевић је био, како пише у биографији, члан Комитета за планирање САП Војводине, члан експертског тима за трансформацију Владе СФРЈ, члан Управног одбора Фонда за развој Републике Србије, члан Комисије за израду стратегије технолошког развоја Југославије, одборник и председник Скупштине града Суботице…
Филмски и ТВ монтажер Матеја Рацков предложио је новинара у пензији Александра Аврамовића за члана Управног одбора.
У предлогу пише да је Аврамовић у Радио-телевизији Београд и РТС-у био највећи део свог радног века.
Како пише Рацков, Аврамовић се први пут огласио у Другом програму Радио Београду, пре 53 године, као ученик првог разреда средње школе, где је имао и прву ауторску емисију.
Био је најмлађи дописник информативног програма Телевизије Београд, главни и одговорни уредник Радио Светозарева.
Аврамовић је, како пише у биографији био в.д. директора Телевизије Београд (од 2004. до 2006. године), помоћник и саветник генералног директора РТС-а, помоћник директора ТВБ и директор Продукције ТВ Београд, члан и координатор Стручног тима Владе Србије за изградњу Авалског торња…
Коментари (3)
Остави коментар23.05.
2019.
Re: за професију
За господина А.Аврамовића можда би, ипак,било боље да се мало одмори од РТС-а,а и РТС од њега и да ужива у пензионерским данима које многи професионалци у тој фирми нису дочекали.
Одговори23.05.
2019.
да ли да плачем или да се смејем
Јесу ли ови предлози за члана УО РТС нека неслана шала или је некритичност и овде завладала као зараза?
Одговори22.05.
2019.
Za profesiju
Aleksandar Avramović, mnogo je razloga, nadajmo se!
Одговори