Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Однос суда и медија: Циљ је да унапредимо комуникацију
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

17. 05. 2019.

Аутор: Љупка Симовић Извор: УНС

Однос суда и медија: Циљ је да унапредимо комуникацију

Округли столови на тему односа судова и медија настављени у Крагујевцу. На четири панела, изнети су кључни проблеми у свакодневном раду и сагласило се око тога да боља међусобна комуникација чини стуб демократског друштва, која ће у јавности поправити слику, како новинарског посла, тако и правосудних органа.

Уводна излагања, портпаролке Врховног касационог суда Биљане Ракић, председнице Апелационог суда у Крагујевцу Дубравке Дамјановић, шефице одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији Гордане Јанковић и председник УНС и главног и одговорног уреднике Пиштаљке Владимира Радомировића, односила су се највише на то да је неопходна већа транспарентност рада судова.

Новинари и судови на заједничком задатку

Најпре је речено да се јавност рада судова у свету подразумева, што код нас није случај и да је циљ да се унапреде међусобна комуникација медија и судова.

„Препознат је значај правилног информисања о раду судова, као и штете која настаје услед лошег извештавања и свесни смо да само заједничким радом и учењем једни од других, можемо да достигнемо задати циљ“, рекла је председница Апелационог суда у Крагујевцу Дубравка Дамјановић.

Она је истакла да су, према међународним законским прописима који важе и у Србији, судови у обавези да новинарима дају информације и да су једина ограничења у том погледу заштита података о личности и заштита малолетника.

„Успостављање добре равнотеже у начину давања информација од стране судова и начину њихове интерпретације у медијима, уз поштовање одређених граница, даће бољу слику и о једним и о другима“, каже Дамјановић и додаје да информације које се дају новинарима морају да буду благовремене, тачне и јасне, како би се креирала веродостојна слика у јавности, јер благовремено пружање информација смањује простор за сензационалистичко извештавање.

„Ми смо на заједничком задатку“, рекла је она и додала да је проналажење мере у извештавању процес који траје и на коме се мора с пажњом и у континуитету радити.

Представница Мисије ОЕБС-а у Србији, Гордана Јанковић, истакла је да су овакви разговори прилика за развој односа судова и медија, у циљу остваривања интереса јавности. Владавина права је срж демократије, а медији су карика која повезује рад правосуђа и јавности. Према њеном мишљењу, јавност рада судова је неопходна и велики је значај извештавања, где је сензационализам највећа опасност.

Владимир Радомировић, председник УНС-а и главни и одговорни уредник портала Пиштаљка нагласио је да је веома важно да се смањи јаз између судова и медија.

Како је навео, недавна истраживања показала су да је поверење грађана у медије изузетно мало и да је Србија једна од европских земаља у којима грађани најмање верују медијима, као и Северна Македонија и Велика Британија.

„Моје искуство говори да је неповерење грађана у медије оправдано“, каже Радомировић и додаје да о поверењу грађана у судство не би говорио, али да је мишљења „да имамо заједнички проблем“.

Радомировић сматра да су овакви сусрети одлична основа за постизање постављеног циља (боља комуникација медија и судова, прим. аут.) и да је веома важно да имамо и независно правосуђе и слободне медије.

Транспарентност је стуб владавине права

Комуникациона стратегија Високог савета судства и судова 2018–2022, која је усвојена у новембру прошле године, створена је с циљем да се унапреди међусобна комуникација судова и медија, односно грађана као тзв. корисника услуга и једних и других. Сада се ради на Стратегије развоја правосуђа у Србији 2019–2024. и у њеном нацрту транспарентност је издвојена као пoсебно начело.

„У једној клими, где се наш свет практично преселио на интернет, где се информације брже шире него што настају, где имамо феномен лажних вести и где је поверење у институције заиста ниско, раде и судови и медији и са тог аспекта, посао ни једним ни другима није лак“, каже Милена Миловић-Благојевић, директорка комуникација на УСАИД-овом Пројекту владавине права.

Према њеним речима, унапређење комуникације судова са грађанима треба да доведе до тога да она треба да постане проактивна и планска, насупрот реактивне и стихијске каква је сада. Она каже да ће се то постићи тако што ће се радити на подизању свести о значају добре комуникације судова и медија, кроз едукације портпарола и унапређење интернет презентација судова, са једне стране, и обуке за новинаре са друге.

„Комуникацији заиста мора да се да место које јој заиста и припада, а не да она буде успутна делатност суда, већ њен саставни део“, истакла је Миловић-Благојевић.

У плану је формирање Мреже портпарола судова на нивоу Србије, који ће бити и обучени и опремљени, али и спремни да промене досадашње ставове у погледу извештавања.

„Судови треба да препознају тзв. медијске случајеве и да буду спремни за давање информација у вези са њима“, каже Миловић-Благојевић, нагласивши значај рада портпарола у судовима, којима то не треба да буде само једно од додатних задужења.

Како је истакла, истраживања о начину информисања и поверењу грађана у институције показују да оно значајно опада, посебно међу млађом популацијом и наводи да је транспарентност један од стубова владивине права, а уједно и одговор на модерне потребе друштва.

Четвртина грађана верује у правосуђе

Снежана Милошевић, генерална секретарка Локал Преса отворила је трећи панел, о јавности рада судова, комуникације са новинарима и квалитету извештавања, рекавши да је веома задовољна Комуникационом стратегијом судства, верујући да ће дати резултате.

Њени саговорници на тему јавности рада судова, међусобне комуникације и квалитета извештавања били су Вања Родић, виша саветница за европске интеграције и међунадорне пројекте Врховног касаионог суда и Мома Илић, новинар.

Милошевић је присутнима предочила налазе истраживања под називом „Студија перцепције рада правосуђа у Србији“, обављеном 2014. године, које је показало да тек сваки четврти грађанин у Србији верује у правосудни систем, јер је, према мишљењу анкетираних неефикасно, корумпирано и зависно. Утврђено је да се много тога замера и новинарима, па су по мишљењу 75% судија и тужилаца, управо новинари најодоговорнији за негативну слику о правосуђу у јавности, а 50% адвоката дели овај став.

Заједничко им је, међутим, казала је Милошевић, да је закључено да и једни и други раде под притиском.

Новинар Мома Илић, с обзиром на своје дугогодишње искуство у извештавању са суђења, имао је задатак да одговори на питања шта се променило у последњих 15 година у односу медија и судова. Како је рекао, његов утисак је да су се судови од тада поприлично затворили, што је за њега изненађење.

„Независно судство и слободни медији су важни стубови сваког демократског друштва и они су изузетно поуздан показатељ да ли нека држава оправдано и с разлогом носи епитет правне“, каже Илић и додаје да природа посла и једних и других има доста додирних тачака, јер се и једни и други боре против криминала, корупције и злоупотреба моћника на власти.

„Иако су и судије и новинари у сталној позицији да бране своју независност, општи утисак је да се међусобно недовољно познају, не разумеју и да је њихова комуникација далеко од задовољавајуће“, истиче Илић.

Он је представио и анализу свог истраживања о комуникацији медија и судова у виду статистике, коју је већ предочио и учесницима истоименог округлог стола у Београду, а које показује да је судовима у току 2017. и 2018. године упућено укупно 400 питања на различите начине, међу којима је било и оних на која није одговорено или је одговорено само делимично.

Виша саветница за европске интеграције и међународне пројекте Врховног касационог суда Вања Родић, проблеме које је изнео Илић, предочила је из угла њене професије.

Истакла је да се портпароли судова труде да одговоре на време, али да то није увек могуће због обима захтева, или због непоседовања тражене информације, јер судови неке статичке податке које често траже истраживачки новинари, немају. Она је овакве случајеве сврстала у категорију „претерани новинарски захтеви“.

„Давање одређене информације захтевало би додатни ангажман суда, односно лица задуженог за информације од јавног значаја, па се поставља питање реалних могућности судова да поводом сличних питања пружи одговарајућу информацију. Треба имати у виду да улога лица овлашћеног за давање није да креира информацију, већ да је просто пренесе“, каже Родић.

Она се осврнула и на поједине новинарске критике рада судова, које, по њеном мишљењу, често нису примерене и последица су непознавања природе судске праксе и овлашћења.

„Паушалне оцене и вређања не би требало поистоветити са слободом штампе“, каже Родић, што је уједно била и тема трећег панела о којој је детаљније говорила Катарина Манојловић-Андрић, судија Врховног касационог суда.

Где су границе критике рада суда?

Границе дозвољеног коментарисања судских поступака, правила и праксе у домаћем правном систему и пракса Европског суда за људска права разговор је вођен у вези са полемиком коју је изазвала критика председника Комисије за истраживање убиства новинара, Верана Матића, у вези са случајем убијеног новинара Славка Ћурувије, коју је изнео у интервјуу за Цензоловку.

Мирослав Јанковић, представник Мисије ОЕБС-а у Србији, подсетио је „да новинари и грађани имају право да коментаришу рад суда, али да мора да се успостави баланс између права јавности да зна и претпоставке невиности“.

„Наш устав гарантује право на обавештеност, што значи да сваки грађанин има право да буде обавештен о питањима од јавног значаја и истовремено, устав утврђује дужност средстава јавног информисања да то право поштују“, рекла је на почетку Катарина Манојловић-Андрић.

Она је подсетила да су судски поступци по правилу јавни, али да с обзиром да мали број грађана заправо присустувује самим суђењима, медији су у ствари „очи и уши јавности“, који приликом извештавања имају право да коментаришу и критикују судске одлуке, али да то право не значи да постоји апсолутна слобода у медијском извештавању.

„Границе коментарисања и критике рада судова одређене су правним нормама, професионалном одговорношћу новинара и етичким стандардима, који би у новинарству морали да се примењују“ , појаснила је Манојловић-Андрић и додала да не постоји изричита слобода медија, већ је она условљена начелима и правилима која је уједно и штите и ограничавају.

Како је рекла, право на слободу изражавања подлеже одређеним дужностима и одговорностима, па чак и казнама уколико је то неопходно ради заштите основних демократскиих вредности, какве су национална безбедност, права других лица, морал и здравље људи итд, те да иако је слобода медија загарантована, не значи да је без ограничења.

Ограничења се односе на поштовање претпоставке невиности, на забрану изношења појединих информација из кривичног поступка, на забрану говора мржње, заштиту малолетних лица учесника у судским  поступцима, заштиту достојанства личности, права на приватност и права на породични живот и јасно су одређена законима, навела је Манојловић-Андрић.

Како је рекла, Европски суд за људска права утврдио је да је неопходно заштити рад судства од деструктивних медијских напада, који нису суштински засновани на чињеницама. Такве изјаве, како је истакла, подривају рад судске власти и њима се доводи у питање ауторитет судства.

Уз низ примера и образложења, закључено је да интерес јавности за објављивањем није довољан да се поништи штетност изношења одређених информација и да је неопходно пронаћи баланс.

„Рад судова се може критиковати, и треба да буде критикован, јер судови не могу бити изузети из јавног надзора и јавност, односно новинари у њено име, имају право да то чине, али те критике морају да буду срочене и аргументоване на одређени начин и суштински основане, како се не би доводио у питање углед и ауторитет суда“, закључила је Манојловић-Андрић.

Други панелиста, адвокат и новинар Пиштаљке, Милан Павлица, наводио је примере из праксе, међу којима је истакао оне који су очигледна злоупотреба новинарских слобода и подсетио на важност добре комуникације новинара и судова, јер, како је рекао „лоша комуникација оставља велике последице“.

„Процена границе критике треба да се односи искључиво на дубоко штетне последице“, додао је Мирослав Јанковић и нагласио да је таква процена од пресудног значаја.

Није свако неједнако поступање дискриминиција

Последња тема био је говор мржње и случајеви и изазови судске праксе тзв. медијских спорова, у којој су учествовали Ирена Гарчевић, судија Апелационог суда у Београду и Драган Јањић, представник Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Гарчевић је нагласила важност уједначавања судске праксе у медијских поступцима, које првостепено води искључиво Виши суд у Београду, а по жалбама Апелациони суд који сама представља.

Проблем говора мржње, према њеном излагању, централна је тема слободе изражавања као универзалног људског права које се вековима уобличава да би данас било дефинисано повељом Уједињених нација и загарантовано Уставом Републике Србије.

Како је појаснила, говор мржње је посебан облик дискриминације дефинисан Законом о забрани дискриминације. Односи се на неједнако поступање у односу на лице, или групу лица с обзиром на неко њихово лично својство, које се врши говором и представља кривично дело. Говор мржње забрањен је и у медијима, што је дефинисано Законом о јавном информисању и медијима.

„Иако говор мржње у медијима несумњиво повређује појединачан интерес лица на који се односи, говором мржње увек се штети и јавном интересу.“, каже Гарчевић. Регулисање овог питања у медијима, између осталог, у надлежности је и Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) које је дужно да реагује у складу са својим овлашћењима.

Она је истакла и да новинари и уредници сносе одговорност за изречени говор мржње у својим урадцима, али да су једнако одговорни и за садржај коментара читалаца које објављу на својим сајтовима, док одговорност за увредљиве или претеће коментаре на друштвеним мрежама остављене на пример испод објава на службеним страницама медија, сноси искључиво њихов аутор, јер ове платформе нису препознате као медији.

Гарчевић је додала и да нема много предмета који се воде по основи говора мржње, а да је најчешће присутан у вези са националном припадношћу.

Стрпљиво до решења

На излагање судије Гарчевић, надовезао се Драган Јањић, представник НУНС-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, коментаром да живимо у друштву у коме је поверење у институције веома ниско и да новинари и судство деле и одговорност и проблеме у тој области, иако као главног кривца ипак препознаје друштвене прилике, додајући да је то глобалан проблем, а не само наш.

Јањић напомиње да је мишљења да говор мржње не станује нити у медијима нити у судству, већ да  је његово извориште друштво и политичка елита, где атмосфера пренаглашених ставова које чујемо свакодневно појачава његово присуство.

„Наша је заједничка одговорност да се томе супротставимо и да га ограничимо и регулишемо“, каже Јањић, и наводи Сталну радну групу као пример заједничког деловања.

Примарна улога ове Радне групе је да помогне новинарима када им је угрожена безбедност, јер јасно дефинисаним протоколом о поступању може да убрза систем реакција у случајевима непосредне опасности, али се у њој разговара и о другим различитим случајевима који се односе на притиске и говор мржње.

Радна група, коју чине представници новинара, полиције и тужилаштва, према речима Јањића, од велике је користи и за разумевање шта је то што би требало да се процесуира пред судом.

С обзиром на то да НУНС и Радна група воде евиденције о случајевима претњи новинарима, Јањић је истакао да је примећено неједнако поступање полиције и тужилаштва.

„Утисак је да се врло брзо и врло ефикасно решавају случајеви у којима су предмет притиска, претњи, уцена или било чега људи који су повезани са властима или су директни представници власти, него кад су новинари или неки други у питању“, рекао је Јањић и додао да када то изнесу као примедбу на састанцима радне групе, добијају одговор да то није тако.

Новинарска Крагујевачких новина подсетила је присутне на случај Мирослава Јовановића. Представници крагујевачких судова изнели су да је, без обзира на општи утисак да је пресуда неправедна, у том случају апсолутно све по закону, уз одговарајуће образложење.

„Позвао бих на стрпљивост, на рад корак по корак и тешњу сарадњу правосуђа и новинара у настојану да се вратимо већем степену пристојности у јавној комуникацији, а онда и у регулисању других важних питања. Дубоко верујем да у отвореном разговору треба да решавамо проблеме и да смо позвани да поправљамо друштво“, закључио је Јањић.

Округли сто под називом „Однос суда у медија“ у Крагујевцу, други је по реду од укупно четири, у организацији ОЕБС-а (Организација за европску безбедност и сарадњу) Мисија у Србији, Врховног касационог суда, портала Пиштаљка и Удружења новинара Србије (УНС).

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs