УНС вести
23. 04. 2019.
Учесници конференције: Не постоји никакво оправдање за насиље над новинарима
У наставку дебате на међународној конференцији „Крај некажњивости за злочине над новинарима“ у панелу „Пропаганда 1999-2019, шта смо научили“, истакнуто је да се никада неће одговарати за последице ратне пропаганде.
Учесници су истакли да се ни у ком случају не може оправдати насиље над новинарима, па ни у ратним приликама.
Љиљана Смајловић, председница Суда части УНС-а и уредница листа „Европљанин“ 1999. изјавила је да је и у време НАТО бомбардовања, РТС „мање лагао него НАТО или други медији у свету“.
На панелу се потом повела и расправа о највећим опасностима са којима се новинари данас суочавају.
Новинари су, како је речено, најчешће убијани због извештаја са ратишта, али и због извештавања о политици и политичком естаблишменту.
Прислушкивање и праћење новинара такође је велики проблем. Када их држава прислушкује онда и извори долазе у опасност, а новинари треба да их заштите, речено је у дебати на панелу „Пропаганда 1999-2019, шта смо научили“.
Метју Д. Роуз, истраживачки новинар из Берлина, рекао је да су новинари често изложени притисцима и да постоји опасност да су намерно циљане мете.
„Принуђени су да раде у оскудици, да буду фриленсери, али треба да се супротставе онима који имају моћ, било да су у Србији или у Америци“, додао је он.
Димитриј Шелухин из Москве указао је да новинарство у последњој деценији постаје једно од најопаснијих занимања, а степен опасности се не одређује етиком новинара.
„Највише нас плаши чињеница што не постоји механизам да измени такву ситуацију“, рекао је он.
На питање каква је улога социјалних медија, односно да ли они стварају опасну атмоферу за новинаре, Шелухин је истакао да се Фејсбуком и другим друштвеним мрежама „обим јединственог садржаја шири“.
Према његовим речима, убудуће неће новинар одређивати садржај, већ гиганти у оквиру социјалних мрежа.
„Поларизација мишљења зависи од алгоритама. Социјалне мреже ће све више имати утицај, али њима ће управљати индустријски гиганти“, појаснио је он.
„Одушевљена сам Фејсбуком и Твитером, али немам разумевања за колеге које тврде да су ту линчовани. Није посао новинара да зарађује популарност на тим мрежама. Имајте Твитер, али немојте тамо да све кажете. Неки озбиљни новинари, поштоване колеге, онда испадају малограђани“, казала је Љиљана Смајловић.
„Не плашим се државне безбедности, али на улици ме људи воле. Могу рећи да им се свиђам“, одговорила је на питање да ли се плаши да ће бити етикетирана на друштвеним мрежама.
Слободан Деспот из Лозане (Швајцарска) рекао је да њега друштвени медији подсећају на оно што се десило у Русији током Перестројке, јер се прешло на став – пишите шта год хоћете, баш нас брига.
„Када отворите све бране неко време притисак падне, али онда поново појача“, објаснио је Деспот.
„За мене је врло чудна ситуација у којој имате све те изворе, коментаре, блогове који се изједначавају са озбиљним новинарским текстовима. Све више и новинари почињу да пишу као неписмени блогери“, указао је он.
„Све је кренуло низбрдо – опуштени језик, троловање, емоцијални приступ свему. Ми требамо да будемо поуздани, такви извори и гласови да можемо да покренемо разумевање света“, оценио је Деспот.
Закључио је да новинарска професија треба да се редефинише, јер је због друштвених мрежа све теже сакрити неке велике ствари него што је то било раније.
Џереми Скејхил, истраживачки новинар из Њујорка, рекао је да је добро да постоје назависне информације, посебно када је реч о најновијим догађајима. Навео је властити пример - има 350.000 пратилаца на Твитеру, објавио је слику о синоћњим догађајима у Београду, а многи људи ништа о свему томе нису знали.
Извештај са првог панела "Рат уживо: Извештавање за време НАТО бомбардовања" прочитајте овде
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.