УНС вести
23. 04. 2019.
Михајловић: Рат на КиМ почео објављивањем лажних вести
Лажне вести које су почеле да се појављују 1998. биле су окидач за бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године, рекао је на међународној конференцији „Крај некажњивости за злочине над новинарима” шеф Медија центра у Приштини током НАТО бомбардовања, а данас помоћник директора Радио-телевизије Србије (РТС) Миливоје Михајловић.
Михајловић је на панелу „Рат уживо: Извештавање за време НАТО бомбардовања“ рекао да су тада светски медији причали о томе да се „ОВК бори против војске, полиције и за слободу Албанаца, а никада да су убијали Албанце политичке противнике, да су киднаповали новинаре...“
„У косовском рату започео је период светске обмане и велики проблем је тада био око демантовања вести“, рекао је он, наводећи неке од ситуација које су страни новинари представљали углавном у другачијем светлу.
Он је додао и да након 20 година од рата на Косову и Метохији и скоро 30 милијарди долара уложених на том подручју и даље има нерешених проблема.
Према речима Александра Митића, дописника АФП са Косова и Метохије током НАТО бомбардовања на Косову, појам медијског рата добио је трагичну димензију. То је, како је рекао, био и први интернет рат у историји.
Он је навео кључне карактеристике тог медијског рата, међу којима су почетак модерног концепта стратешке комуникације, као и зачетак онога што данас зовемо лажне вести.
Владимир Соловјов, репортер руских медија с Балкана деведесетих, данас председник Савеза новинара Русије рекао је да на овом простору постоје већ два примера лажних вести – сарајевске Маркале, када је почело НАТО бомбардовање положаја босанских Срба, а касније се то показало као супротно.
Други случај је, како је навео, случај Рачак, где су најпре страни новинари јавили о лешевима убијених цивила, а касније је фински форензичар открио да су то у ствари припадници ОВК који су ратовали против војске.
„Сваки од нас преживео је тада тешке дане и то је део личне историје и део новинарства. Надам се да се више нигде неће поновити“, рекао је Соловјов.
Елизабет Леви, репортерка магазина Маријан ’90-их, главна и одговорна уредница „Козера“ из Париза, указала је да се данас вести шире преко Твитера и да се јавно мњење обавештава на другачији начин.
Она се подсетила тренутака који су се догодили након рата на Косову када је својим очима видела како је направљен један лажни наратив.
„Требало је да пронађемо доказе за измишљену бајку, за реторику о масовним гробницама на Косову, концентрационим логорима и камповима и да су због тога Срби заслужили протеривање“, рекла је она.
Ретки новинари су се у Француској успротивили томе, рекла је Левијева, додајући да је написала чланак у једном престижном листу о томе шта се стварно дешавало на Косову, након чега су јој рекли да је „нациста“.
„Сви имате очекивања од судова, то је грешка, они не говоре истину. Видели смо Милошевићев процес у Хагу, то је скандалозно. Немојте очекивати правду од судова, очекујте је можда од историје“, поручила је Левијева.
Према мишљењу Олега Дмитријева, новинара Си Ен Ен-а деведесетих, данас саветника руских медија, рат на Косову први је случај лажних вести.
Једна од речи која се највише помињала у том тренутку била је геноцид, подсетио је он, нико није могао да докаже, а „нигде се нису могли чути ставови Србије“, рекао је Димитријев, додајући да је пропаганда чест клише који се и данас користи.
Виктор Лупан, репортер Фигаро магазина деведесетих, историчар и публициста, указао је да је истина тог рата трагедија за све народе бивше Југославије који и даље плаћају последице.
„Био је и ментална трагедија за Европу, која се повратила фанатизму“, рекао је он.
Лупан, који је био једини француски новинар на Косову у време бомбардовања, подсетио се слике православног гробља које је тада било тотално уништено.
„Сећам се костију које су биле раштркане, које су биле свуда и оскрнављених гробница. Оно што сам написао, у главама Француза изазвало је шизофренију, тек тада су схватили да су Срби жртве, али да је то било забрањено рећи“, истакао је он.
Данас се, према његовим речима, ретко говори о Србији у медијима у свету, повремено о Босни и о Косову.
„Босна је постала колевка исламиста, то нису позитивни чланци, а када се говори о Косову, говори се као о земљи организованог криминала, у којој влада трговина дрогом, тако да са медијског аспекта можемо да закључимо да је Србија победила“, рекао је Лупaн.
Извештај са другог панела "Пропаганда 1999-2019: Шта смо научили?" прочитајте овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.