УНС вести
07. 04. 2019.
Смајловић: Злочин над Ћурувијом решен још 2005. године
Са Љиљаном Смајловић, председницом Суда части УНС-а и некадашњом спољнополитичком уредницом "Европљанина" чији је издавач био Славко Ћурувија, разговарамо након пресуде оптуженима за убиство новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“: о пресуди, о нади да се пронађе још један извршилац убиства, о налогодавцу, о кампањи „Илустроване Политике“ за одбрану оптужених и о томе како је тужилаштву требало десет година да подигне оптужницу, о ударцима на Комисију за истраживање убистава новинара и о шансама да се реши убиство Милана Пантића и расветли смрт Даде Вујасиновић.
УНС: Јесте ли очекивали пресуду оптуженима за убиство Славка Ћурувије, у којој нема налогодавца и извршиоца злочина?
Смајловић: Кад је реч о „пуцачу“, односно, у судском жаргону, непосредном извршиоцу, била сам потпуно затечена као и сви остали. Знаћемо више кад прочитамо пресуду.
Што се налогодавца тиче, ко је могао да нареди Државној безбедности да убије Славка Ћурувију? Само држава, односно шеф државе. Барем се тако мени чини. Слободан Милошевић је мртав, није му суђено, постпетооктобарска власт га није теретила за убиство Славка Ђурувије. Пошто није био оптужен и није имао прилику да се брани, мислим да је сасвим исправно што у пресуди није наведен као налогодавац.
УНС: Да ли сте оптимиста да ће сада тужилаштво имати снаге да доврши овај посао, односно да се приведе правди Мирослав Курак, као и да се пронађу налогодавци и извршилац?
Смајловић: Мислим да је једини могући налогодавац умро у Хагу 2006. године. А ове остале, надам се да хоће. Држава није учинила све што је могла да дође до Мирослава Курака, који се крије у Танзанији. Можда би он био спреман да нам исприча како су тачно убили Ћурувију: ако је тројка дошла да га одстрели након што је полицијска пратња повучена, можда он може да нам каже ко је чекао за воланом аутомобила марке голф ког су убице задужиле од Ресора државне безбедности, ко је пуцао а ко чувао одступницу и мотрио на евентуалне сведоке...
УНС: Да ли сте се бојали да ће пресуда оптуженима за убиство Славка Ћурувије бити ослобађајућа, због прошлогодишње кампање коју је „Илустрована Политика“ водила против Вас и Верана Матића, као и чињеница да је судско веће два пута избацило кључне доказе?
Смајловић: Плашила сам се да ће бити ослобађајућа. Парадоксално је то да нам је „Илустрована Политика“ том ужасном кампањом у ствари помогла, барем кад је јавност у питању. Људи су се сетили како је Србија изгледала у време када су доношене одлуке да се новинари убијају по улици као пси: сурова, бездушна земља, у којој је питање власти питање живота и смрти. „Илустрована Политика“ нам је и нехотице дочарала то страшно време док је покушавала да помогне оптуженима да избегну казну.
УНС: Изјавили сте да је сасвим јасно ко је могао шефу Државне безбедности Радомиру Марковићу да нареди убиство Славка Ћурувије. Хоће ли то бити тешко доказати и пред судом?
Смајловић: То се неће ни доказивати пред судом. Србија је цивилизована земља у којој се мртви људи не изводе пред суд на ком не могу да се бране.
УНС: Да ли би икада било правде за убиство Славка Ћурувије да није било Комисије за истраживање убистава новинара? Да ли је било неповерења у Комисију када је НУНС из ње иступиo?
Смајловић: Лично не верујем да би икада било оптужнице. Полицијски инспектор Драган Кецман је криминалистички решио то убиство још 2005, али није било политичке воље да се диже оптужница. Авај, тада је још било могуће оптужити и налогодавца.
Оставка Вукашина Обрадовића била је тежак ударац кредибилитету Комисије. Никад нисам разумела зашто је то Вукашин урадио, али испоставило се да можемо и без њега. Но било је веома важно што је Комисија све време имала подршку УНС-а, ОЕБС-а, важних медија...Ништа није могуће постићи без великих институција, чак и кад покренеш експерименталну форму каква је Комисија за решавање убистава новинара.
УНС: Да ли су овом пресудом сада веће шансе да се расветли убиство Милана Пантића, као и смрт Даде Вујасиновић?
Смајловић: Верујем да јесу. Кредибилитет Комисије је већи, па ће је можда озбиљније схватати. Можда ће Специјално тужилаштво за организовани криминал коначно прихватити да покрене истрагу за убиство Милана Пантића? Ми то тражимо већ две године, откако смо уверени да је радна група полиције у основи решила случај.
УНС: Рекли сте да је Славко Ћурувија био у немирљивом сукобу са Слободаном Милошевићем, истовремено и против нелегитимне и незаконите агресије и бомбардовања. Како објашњавате чињеницу да он у то време није припадао „кругу опозиционих новинара“?
Смајловић: Славко није покретао новине да би се борио против режима. Њега је у сукоб са режимом довела унутрашња логика новинарског посла. Опозиционе колеге су га оговарале да је режимски човек, али он је дозволио „Европљанину“ да слободно објављује мишљења која су државни врх окренула против њега. А онда се и сам укључио у ту борбу, заједно са Александром Тијанићем, и то жешће и експлицитније од осталих. Држава је то доживела као његово отпадање од вере и није му опростила.
УНС: Славко Ћурувија је несумњиво био добар и познат новинар, као и уредник пред којим је била перспектива. Да ли међу данашњим новинарима видите такву личност?
Смајловић: Видим их много, али не желим да их поредим са убијеним човеком.
УНС: На Ваше инсистирање, док сте били председница УНС-а, улица је названа по Славку Ћурувији у Београду. Да ли је ту идеју било лако остварити? Шта бисте још волели да медијска заједница уради, како би се сачувало сећање на Славка Ћурувију?
Смајловић: Није ишло лако, противили су се и неки људи који су после стекли заслуге у борби да се убице изведу пред суд. Треба сада поштено рећи да Драгану Ђиласу имамо да захвалимо што је одлучио да Славко добије улицу. Он је тада био градоначелник, он је приволео и НУНС за ту идеју. Мени самој свакако то није пошло за руком.
УНС: Сутра се навршава 25 година од смрти новинарке Радиславе Даде Вујасиновић. Да ли мислите да је Више јавно тужилаштво требало до сада да утврди да ли је реч о убиству, самоубиству или несрећном случају?
Смајловић: Наравно да је то дужност Тужилаштва, и ми у Комисији смо помало огорчени што Тужилаштво ћути.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.