Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Растко Гузина - како доживети стоту
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

28. 01. 2019.

Аутор: С. Димитријевић Извор: УНС

Растко Гузина - како доживети стоту

"Планирам и троцифрени рођендан", рекао је данас у УНС-у Растко Гузина, на прослави свог 94. рођендана.

Пре 70 година Растко је постао члан Удружења новинара Србије (УНС).

На већ пожутелом папиру одлуке о пријему пише: „Смрт фашизму-слобода народу“. Растко се против фашизма и активно борио, као млади скојевац у Другом светском рату. Више пута је рањаван, а из рата је изашао као ратни војни инвалид.

То га није спречило да паралелно завршава факултет и пише за загребачки „Студентски лист“, „Моторизацију“ и „Тeхника народу“. Упоран и систематичан, брзо је напредовао, од „Југопреса“, „Економске политике“, до „Вечерњих новости“. За време извештавања из Народне скупштине, интервијуисао је тада водеће личности у државним и политичким органима. Убрзо постаје заменик главног уредника, потом и директор ОУР-а „Новости“ у оквиру куће „Борба“. Средином седамдестих година именован је за заменика директора за друштвено економске послове, а затим и директора листа „Борба“. Потом је био директор Заједнице издавача новина Југославије, где је остао до пензије.

Као што га ратне ране нису спречиле да гради каријеру, и одлазак у пензију био је почетак нових активности, у Удружењу новинара Србије.

Радознао, увек са новим идејама и спреман на акцију, био је један од оснивача и дугогодишњи предавач у Новинарској школи УНС-а. Читаву деценију био је председник актива Новинара ветерана.

У УНС-у је и данас члан комисије за доделу бесповртне помоћи новинарима из Фонда Добрица Кузмић. Саосећа са свима којима је помоћ потребна, често незадовољан што су времена таква да се новинарима не може и више помоћи. Присећа се тада доба у „Новостима“, које су се штампале у тиражима од преко 350 хиљада примерака, када су и дописници из унутрашњости стамбено збрињавани.

Не мирује Растко ни у својим 90-има, а како сам за себе каже „стално нешто петљам“. Последњих месеци смишља како уредити просторије УНС-а, да пролазак кроз њих буде „пут кроз историју српског новинарства“. Још увек куца на „тридесетогодишњој“ писаћој машини, мада се интересује и за „компјутере“ и како да научи да ради на њима.

Често у УНС дође први, јер како каже, од детињства је навикао да устаје рано, пошто му је до школе требало сат времена пешака. И у десетој деценији воли да пешачи, а јутро у УНС-у обавезно почиње кафом и „Политиком“.

Своју виталност приписује и дугогодишњем бављењу спортом, а присети се понекад предратних соколских такмичења и послератних брдских ауто-трка на којима је учествовао. Спортска дешавања активно прати, посебно тенис, и не пропушта ни један меч Новака Ђоковића.

Растко се никада не жали, а све што се дешава подноси стоички. За сваку ситуацију има неку анегдоту, а омиљена му је везана за УНС-ову спомен собу где су портрети свих председника УНС-а.

„Богаму, сви предратни председници имају фотографије, а ови послератни су приказани карикатуром. Шта ли су тиме хтели да кажу?“, пита се Растко.

Иако је од младости био скојевац, Растко је пре рата живео у угледној трговачкој породици у Босанском Броду. Од скојеваца је усвојио идеје о социјалној правди, а из породице носи манире и понашање пуно поштовања према свакоме. Те манире, несвојствене данашњем времену, Растко и даље поштује. Пун поштовања, често додели одмерени комплимент, уз шеретски осмех.

Током своје каријере Растко Гузина је добијао и бројне награде. Ипак, како каже, најдража му је Награда за животно дело УНС-а, јер сматра да је то награда за многобројне ствари које је у животу урадио. А урадио их је заиста много.

Како сам воли да каже „не може се стално радити, мора се и причати“. Зато смо се данас и окупили да прославимо 94. рођендан Растка Гузине, да мало застанемо и међусобно попричамо.

Коментари (3)

Остави коментар
пет

01.02.

2019.

Milica Stojković [нерегистровани] у 19:46

R Još mnoga ljetae:

Komentar i čestitku sam ja napisala i ne razumem zašto sam neregistrovani poštovalac

Одговори
пон

28.01.

2019.

dr, istoričar srpske štampe [нерегистровани] у 20:55

Zahvalnost

Treba istaći i Rastkov doprinos u radu izuzetne Novinarske škole UNS - a. Bio sam slušalac Škole 2003. godine, iako sam prethodno magistrirao na FPN, doduše teza mi je bila iz istorije novinarstva. Izvodio sam i srednjoškolsku i visokoškolsku nastavu i mogu kompetentno da ocenim Rastkov taj rad najvišom pcenom.
Biće Rastko 105, pa opet. Srećno!!!

Одговори
пон

28.01.

2019.

Postovalac [нерегистровани] у 19:19

Još mnogaja ljeta

Uvek odjekne kao senzacija vest da je neko od nasih kolega iz ove surove, teske i stresne profesije - novinar, doziveo magicnih devet decenija života. Jer naš je vek, nažalost, sve kraći i kraći. I zato od srca želim našem Rastku još puno godina sreće i zdravlja i druženja sa svojim kolegama od pera i dela. Jedan od poštovalaca, Pedja Pasuljevic

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси