Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  После 30 година суд одлучује о рехабилитацији новинара Ранка Милосављевића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

24. 01. 2019.

Аутор: К. Ковач Извор: УНС

После 30 година суд одлучује о рехабилитацији новинара Ранка Милосављевића

Виши суд у Крагујевцу ускоро треба да донесе одлуку поводом Захтева за рехабилитацију некадашњег дописника Радио Косовска Митровица из Зубиног Потока Ранка Милосављевића којем је 1989. забрањено да за било који медиј извештава са територије ове општине.

Од марта 1988. године Ранко Милосављевић радио је као новинар-дописник Радија Косовска Митровица из Зубиног Потока, али и као дописник листа „Вечерње новости“ и агенције Танјуг из ове општине.

„Председништво ОК ССРН (Општинске конференције Социјалистичког савеза радног народа, прим. УНС) Зубиног Потока 25. јануара 1989. године донело је одлуку број 16 којом је одлучило да се забрани рад Ранку Милосављевићу у свим средствима информисања, односно извештавање за средства информисања са територије општине Зубин Поток“, пише у Захтеву за рехабилитацију који је Милосављевић децембра 2016. године поднео Вишем суду у Крагујевцу.

У одлуци ОК ССРН у коју је УНС имао увид стоји: „Председништво је једногласно закључило да је информисање шире јавности од стране новинара Ранка Милосављевића и Зорана Влашковића једнострано, тенденциозно“, са намером да се „стекне лоша слика“ и да се „руководство омаловажи“, а да се „радни људи и грађани узнемире са последицама ширих размера“.

„Имајући у виду последице оваквог њиховог рада који је испод сваког нивоа новинарске етике, Председништво је закључило да се забрани рад ових новинара у свим средствима информисања са терена Општине Зубин Поток“.

Како стоји у Захтеву за рехабилитацију, „у 'Вечерњим новостима' током 1988. године Милосављевић је објавио четири текста због којих је политичко руководство Општине Зубин Поток одлучило да му се забрани да ради као новинар на територији ове општине“.

Како каже Милосављевић, четири текста због којих је у „најбољој стаљинистичкој традицији“ донета одлука да му се онемогући да ради свој посао и издржава породицу су „Брука на четири точка“ објављен у „Вечерњим новостима“ 1988. године (о куповини „реноа 21“ за председника Скупштине општине Зубин Поток), текст о одлуци општинских челника да он буде протеран из Зубиног Потока, извештај са збора запослених у ОШ „Јован Цвијић“ у Зубином Потоку на коме су наставници, учитељи и остали запослени говорили о лошем стању у тамошњој просвети и извештај са збора омладине српске и албанске националности у селу Зупче, на којем су млади људи говорили о томе да не могу да пронађу посао, о непотизму у овој средини, као и чињеници да је за годину дана у општини запослено 19 рођака тадашњег председника општине Ђорђа Божовића, а да је возач председника општине Мирко Јакшић запослио своју децу.

Ради заштите уставних права на рад и слободно изражавање, Ранко Милосављевић се, после одлуке Председништва ОК ССРН Зубиног Потока, обраћао највишим инстанцама у СФР Југославији и СР Србији, као и Удружењу новинара Србије (УНС), чији је и тада био члан. Нажалост, институције нису успеле да га заштите.

Октобра 1989. године, након што му је онемогућено да текстове објављује у „Вечерњим новостима“ и Танјугу и након што је скинут са платног списка у Радију Косовска Митровица, Ранко Милосављевић напушта своје родно место и сели се у Београд.

Одређено време извештавао је за „Вечерње новости“ из Словеније и других места, да би маја 1990. године засновао радни однос са „Вечерњим новостима“ као новинар-дописник из Крагујевца где и данас живи.

„Онемогућен да ради у средини у којој је рођен и у којој су му вековима живели преци, где му живе родитељи, браћа и родбина, у средини где поседује значајну породичну непокретну имовину, Ранко Милосављевић је политичким насиљем натеран да се исели из свој родног краја. На тај начин су му повређена права садржана у Уставу, законима и међународним конвенцијама. Последице политичког прогона погађале су не само њега, већ и чланове његове породице. Због тога, подносилац захтева са снажном надом очекује од суда да у складу са законом донесе одлуку којом ће одлуку Председништва ОК ССРН Зубиног Потока број 16 од 25. јануара 1989. године прогласити ништавном и одлучити да су без дејства последице одлуке ОК ССРН Зубиног Потока“, наводи Милосављевић у Захтеву за рехабилитацију.

УНС и овај пут је подржао Ранка Милосављевића и Вишем суду послао писмо у којем је, између осталог, навео да је „време да суд пресуди оваквој злоупотреби власти и пружи задовољење колеги Ранку Милосављевићу“.

„Рехабилитација Ранка Милосављевића није само задовољење појединцу који је претрпео огромне патње, губитак посла, исељавање из родног краја и политичку репресију у најгорем виду, већ и значајан допринос изградњи друштва у коме ће се поштовати људска и радна права, слобода мишљења и изражавања, правна сигурност и демократија, којима тежи данашња Србија, а што је и услов њеног придруживања заједници европских народа, односно Европској унији“, навео је УНС у писму суду.

 

Коментари (1)

Остави коментар
суб

26.01.

2019.

Smiomir [нерегистровани] у 14:56

Rehabilitacija

Nadam se da će povoljno po mog prijatelja Ranka biti završena rehabilitacija. Ne čudi što mu se sve ovo izdešavalo. Jednom prilikom mi je Ranko lično ispričao kako su ga, u Beogradu osamdeset i neke, posle pisanja nekog teksta u novinama, koji se nije svideo vladajućim, MILIcajci strpali u bus bez prozora i tako, po njegovoj proceni, vozili nekih 40 minuta po nekom neravnom terenu. Kada se bus zaustavio, izašli su cajci ,otvorili zadnja vrata i izveli ga napolju (bilo je negde oko ponoći). Kaže Ranko takav mrak da sam samo zvezde video, čulo se repetiranje oružja i jedan oštar glas :"hoćeš ovako da te pojede mrak!". Po prirodi sam prilično kuražan, ali mi ovog puta nije bilo svejedno, reče Ranko. Tako ne čudi sve ovo dešavanje. Želim mu btzi povratak svom punom poslu, kao uvek, istinitom izveštavanju.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси