Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  УНС вести  |  Новинари региона: Не помоћ, већ обавеза државе према медијима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

30. 10. 2018.

Аутор: К. Ковач Извор: УНС

Новинари региона: Не помоћ, већ обавеза државе према медијима

„Не можемо говорити о државној помоћи медијима, тај новац је јавни, новац свих грађана и држава треба да има обавезу да одређени део из буџета даје за медије“, закључак је регионалне конференције „Државна помоћ медијима“ коју је јуче у Прес центру УНС-а организовао Савез новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ).

Оснивачи Савеза су Удружење новинара Србије (УНС) и Удружење новинара Црне Горе (УНЦГ), а конференцији су присуствовали новинари и представници новинарских удружења из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Бугарске, као и помоћница министра за информисање Славица Трифуновић и шефица Медијског одељења ОЕБС-а Гордана Јанковић.

Говорници су представили моделе финансирања медија у својим земљама и дискутовали о ефектима модела финансирања на медијску сцену и квалитет медијског садржаја.

Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да му се „чини да за новинарство никада није била боља ситуација, али да је за медије она изузетно тешка“.

„Новинари данас могу својим извештавањем да помере многе ствари, али раде у медијима који су све сиромашнији. Интернет гиганти су одузели највећи део тржишта оглашавања на који су се медији ослањали и модел који је до недавно функционисао не може више да постоји у том облику. Они који управљају буџетима треба, у интересу јавности, да подрже професионалне медије јер само тако могу да се изборе са поплавом непроверених информација“, рекао је Радомировић.

Он је подсетио да се УНС годинама залаже да се локалним самоуправама у Србији уведе обавеза да издвајају буџетска средства за медије, пре свега локалне.

„Тражимо да то буде 2 одсто годишњих буџета јер би на тај начин било обезбеђено функционисање локалних медија који су кичма сваког демократског друштва, а то улагање би се вишеструко исплатило“, рекао је Радомировић.

Славица Трифуновић – Локалне самоуправе повећавају износе за медијске пројекте, јавни сервиси најсиромашнији у региону

Помоћница за информисање и медије Министарства културе и информисања Славица Трифуновић навела је да је примена Закона о јавном информисању одмах створила проблеме, а нарочито у функционисању локалних и регионалних медија.

„Чини ми се да ти медији нису у потпуности разумели, а ни били спремни да дочекају то време када се са директног финансирања из буџета прешло на пројектно. Пројектно финансирање није финансирање медија, то је суфинансирање медијских садржаја и овај вид државне помоћи никако не може бити супститут за финансирање медија и не може да обезбеди стабилно и дугорочно финансирање локалних медија. После 3, 4 године примене овог Закона имамо ситуацију да су локални и регионални медији у незавидном положају. Уместо да смо у међувремену имали стабилизацију медијске сцене и да кренемо путем развоја, ми имамо медије који имају огромне финансијске проблеме“, рекла је Трифуновић.

Она је истакла да је тржиште оглашавања у медијима у Србији ограничено и да на њему нису препознати локални и регионални медији.

„Медијско маркетиншко тржиште се процењује на око 150 милиона евра, а највећи износи издвајају се за медије са националном фреквенцијом. После доношења Закона драстично су се смањила средства која су издвајана из локалних буџета“, рекла је Трифуновић.

Она је истакла да се „та издвајања данас ипак повећавају и да расте свест о томе колико су значајни локални и регонални медији“.

Како је рекла, ни овакав начин финансирања Jавних медијских сервиса није довољан.

„Наши медијски сервиси су најсиромашнији у окружењу, да не причам о ЕУ. Оба Jавна сервиса имају константан проблем са ликвидношћу и у наредном периоду нам предстоји да стратешким документима и законима обезбедимо њихово стабилно и дугорочно финансирање“, рекла је Трифуновић.

Гордана Јанковић – Да би остварили своју функцију, медији морају бити независни

Шефица Медијског одељења ОЕБС-а у Србији Гордана Јанковић истакла је да „медији не могу да остваре своју демократску функцију извештавања, праћења и контроле власти ако немају аутономију у односу на сопствено окружење“.

„Појављује се основна дилема када су у питању регулаторне обавезе - како деловати регулаторно, а не наметати утицај, како вршити власт и створити адекватан амбијент за деловање медија, а уздржати се од захтева за противуслугом. То је један од суштинских тестова демократије за сваку државу“, рекла је Јанковић.

Она је додала да се ОЕБС, у раду на Медијској стратегији, посветио евалуацији свих докумената који дефинишу медијску сцену у Србији и да постоје бројна питања која треба редефинисати.

„Прва ствар коју помињемо је излазак државе из власништва у медијима, приватизација великог броја медија је обављена, али остају национални медији који још увек нису у статусу који је предвидела претходна Медијска стратегија, као и медијски закони. Постоји отворено питање Танјуга, ’Политике’, ’Новости’. Осим изласка државе из медија, остаје привременост Закона о јавним сервисима. Они су већ четврту годину у статусу lex specialis-a. Неопходно је наћи моделе који ће јавним сервисима омогућити одређену врсту аутономије коју до сада нису могли да остварују зато што се финансирају значајним делом из буџета“, рекла је Јанковић.

Председник СНСЦГ Ивица Милосављевић рекао је да се „Јавни сервис све више приближава комерцијалним телевизијама, тражећи јефтину забаву и популарност, подижући рејтинг".

„Губи се основна функција јавног сервиса и то је трајна последица која највише угрожава одговорност друштва и објективне информације“, рекао је Милосављевић и додао да се такво понашање Jавног сервиса „пресликавала на нижи ниво“, односно на локалне медије.

Уредница сајта УНС-а Кристина Ковач представила је Базу података о пројектном суфинансирању медија (www.finansiranjemedija.rs) коју је у марту ове године осмислио и направио УНС, а у којој се могу пронаћи информације о свим расписаним конкурсима за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја од јавног интереса на локалном, покрајинском и републичком нивоу од 2015. године до данас.


Србија – више него преполовљена издвајања за медије

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић рекао је да је „Србија земља са рекордним бројем медија у региону“.

„У 2018. години имамо 2149 медија, од чега је 1407 у Регистру медија уписано у складу са Законом о јавном информисању и медијима. Можемо претпоставити да осталих око 700 није активно, па се основано може говорити о око 1500 медија у Србији“, рекао је Брајовић и навео да је тржиште оглашавања у Србији процењено на око 180 милиона евра, што је око један одсто БДП-а и показатељ је сиромашног тржишта.

Брајовић је изнео податак да је у 2018. години за пројектно суфинансирање медијских пројеката издвојено око 12 милиона, а годину пре око 11.5 милиона евра.

„Осим тога, око 2.3 милиона евра су директне буџетске субвенције из буџета АПВ за медије чији су оснивачи национални савети националних мањина, а од ове године обновљен је и Фонд за националне мањине који је за пројекте медија националних мањина издвојио око 175.000 евра, што је укупно око 15 милиона евра за медије у овој години“, рекао је Брајовић.

Брајовић је истакао да је УНС истраживањем дошао до података да се финансијска подршка државе медијима више него преполовила у односу на издвајања пре приватизације, те да УНС због тога инсистира на издвајању најмање два одсто локалних буџета за медијске пројекте, што би омогућило производњу медијских садржаја и развој медија.

Он је говорио о проблемима у спровођењу конкурса за пројектно суфинансирање медијских пројеката, као што су чињеница да Закон није предвидео обавезност расписивања конкурса, критеријуме и начин расподеле новца, као и именовање чланова комисија који одлучују о расподели новца.

„До сада је конкурс Министарства културе био узоран, добар начин како се спроводе медијски конкурси, али ове године постоје озбиљне замерке и на један од осам конкурса Министарства, за телевизијске продукције. Тражили смо да се уговор са фирмом 'Essentis' која је добила највише новца на том конкурсу, а у пријави је навела неколико лажних података, раскине, да се новац врати. То се, нажалост, није десило“, рекао је Брајовић.

УНС се, како је додао, залаже да се осим за пројекте, предвиди да се убудуће новац додељује и за информативне програме медија, односно да буде дефинисано да се пола предвиђеног новца за медије у буџету додељује за медијске пројекте, а пола за информативни програм.

Босна и Херцеговина – Ситуација лоша, медији делују у неповољним економским условима

Милица Андријашевић из Удружења БХ новинари представила је истраживање овог Удружења о броју медија и моделима финансирања медија из јавног сектора у БиХ и истакла да је „ситуација веома лоша“.

„На малом тржишту делује велики број медија, 43 телевизије и 143 радио станице са земаљском фреквенцијом, 53 емитера који се емитују преко других комуникацијских мрежа, три јавна сервиса, девет дневних новина, 189 магазина и осам новинских агенција. Тачан број онлајн портала није познат“, рекла је Андријашевић.

Она је додала да у БиХ постоји и велики број локалних јавних емитера, 12 телевизија и 62 радио станице у мрежи радиодифузије, као и седам радио и телевизијских станица које се емитују путем других мрежа, а чији су оснивачи кантоналне, градске и општинске власти.

„И приватни и јавни медији делују у неповољним економским условима узрокованим економском кризом и падом прихода од оглашавања. Последњих година се и значајан број оглашивача окренуо медијима из суседних земаља, а јењава и подршка међународних донатора, што је све довело до осетно мањих прихода за медије“, рекла је Андријашевић.

Како је истакла, процена је да су укупни приходи од оглашавања у БиХ у 2016. години износили око 39 милиона марака, што је драстичан пад у односу на 2008. годину када су приходи били око 200 милиона марака.

„Држава и њене институције сваке године троше десетине милиона марака на различите облике финансирања медија, од директног финансирања јавних медија, преко доделе грантова за јавне и комерцијалне медије, до различитих комерцијалних уговора. Истраживање из 2015. је показало да држава издваја око 30 милиона марака годишње за финансирање медија“, рекла је Андријашевић.

Председник Удружења БХ новинари Марко Дивковић говорио је о финансирању медија у кантонима. Он је рекао да од 10 кантона, њих пет има радио и телевизијске куће, да се ови медији финансирају из буџета, али су некада финансирани директно, а некада по основу грантова.

„Проблем је што је буџетско издвајање за кантоналне медије механизам потпуне контроле над програмским садржајима, од именовања директора, преко Надзорног одбора, до уредника. Од колега из кантоналних медија често добијамо жалбе на притиске. Често се зато све своди на: 'Или пиши како ти газда каже, или књижицу'“, рекао је Дивковић.

Он је истакао да су „медијске и професионалне слободе сведене у прилично узак канал и немамо пуно простора ни у изразу, ни у естетском - слици, ни у реторичком. То трагично дуго траје, без изгледа да се брзо коригује или почне да се коригује“, рекао је Дивковић.

Он је говорио о „инвазији“ страних медијских кућа које не конкуришу комерцијалним телевизијама, већ, како је рекао, јавним медијима.

„Плата новинара је око 250 евра и мање, то значи – сиротиња. Од таквих људи не можете очекивати да буду професионалци. Када је у питању професија и финансирање кантоналних медија, нисам оптимиста, ништа се боље неће променити. Моја процена медијске сцене је врло, врло суморна“, рекао је Дивковић.

Новинар из Републике Српске Бране Божић рекао је да је јавни новац - наш новац, а не „државна помоћ“.

„Ми радимо јавни посао. Зато ми нећемо помоћ, ми хоћемо наш новац“, рекао је Божић.

Говорећи о моделима финансирања, Божић је истакао да не могу бити исти модели финансирања медија у, на пример, Новом Саду и у Белој Паланци.

Божић је рекао и да развијена друштва имају медије у свом власништву које финансирају из буџета,“ само их не зову јавни, него непрофитни медији“.

„Пројектно суфинансирање је давање власти локалним функционерима, они одлучују коме ће давати новац, коме неће. То мора ићи по аутоматизму, а не пројектно“, рекао је Божић.

Он је истакао да свака локална самоуправа мора имати макар један медиј због сервисних информација, да је потребно тражити три одсто из буџета, да бисмо добили два, као и да мора да се зна да не могу важити исти критеријуми за оснивање медија у великим и малим местима.

Црна Гора – Ако желимо јавни интерес, медији морају бити финансијски одрживи

Драгић Рабреновић, председник Управног одбора Уније локалних јавних емитера Црне Горе рекао је да ако желимо очување јавног интереса, држава мора да омогући слободне, независне и професионалне медије који ће бити финансијски одрживи.

„Опет, ако нам дају помоћ, долазимо до финансијске зависности. Да бисмо били у независном положају, морамо имати транспарентно финансирање. Ми од 2010. године тражимо измене Закона о електронским медијима“, рекао је Рабреновић.

Он је додао да у Црној Гори постоји један национални и 14 локалних јавних емитера, од чега су три телевизије, а остало радио станице.

„Начин на који се финансирају медији, одређује колико су независни. Из буџета Црне Горе се одређује колико ће се на годишњем нивоу издвајати за програмске садржаје на Јавном сервису. Средства која се издвајају на локалу нису изједначена по градовима, локалне самоуправе одлучују о томе колико ће новца доделити. Та средства нису ни редовна, што оставља простор за притисак локалних самоуправа, али и издавача. Ми желимо да од њих будемо независни“, рекао је Рабреновић.

Председник Удружења новинара Црне Горе Горан Ћетковић рекао је да државна помоћ медијима значи да држава, оличена у актуелној власти, има механизам, и примењује га у пракси, да утиче на медијске слободе и медијски садржај.

„Државна помоћ медијима значи продужену политичку кампању. Морамо се позабавити и положајем новинара који, нажалост, имају плату од 250 евра. Они немају механизам заштите, добиће отказ пре него што се њихов глас чује“, рекао је Ћетковић.

Хрватска - Новинарска професија је пред изумирањем

Председник Хрватског новинарског друштва Хрвоје Зовко рекао је да је „суштина да је новац државе - јавни новац, наш новац, новац пореских обвезника“.

„Медији не могу опстати сами на тржишту, а најгоре је када остану препуштени 'локалним шерифима'. Онда имамо пропаганду“, рекао је Зовко.

Он је навео да штампани медији у Хрватској пореским олакшицама, када је ПДВ смањен са 25 на пет одсто, нису много добили, као и да је Закон о медијима који постоји 14 година једини Закон који нема тело које надзире његово спровеђење.

„Наша професија је у озбиљном проблему, пред изумирањем. Нарочито истраживачко новинарство. Економска криза омогућила је смањење броја новинара, мали су тиражи, а јак економски лоби, јаки оглашивачи. Због тога они аутоматски утичу на медијски садржај. Послодавци постају продужена рука оглашивача, лобија…“, рекао је Зовко.

Он је истакао да је Медијска стратегија у Хрватској на чекању, да је њена израда нетранспарентна, обавијена велом тајне, да се не зна ко на њој ради, као и да ХНД није позван да учествује у њеном писању.

„Министарство културе је од 2013. до 2016. године издвајало годишње око 400.000 евра за непрофитне медије, али је од доласка ХДЗ-а на власт, већ две и по године ова врста финансирања укинута, јер су ти медији виђени као идеолошки противници. То је за нас био удар на слободу медија“, рекао је Зовко и истакао да Министарство културе већ две године одуговлачи са расписивањем конкурса у износу од око 4 милиона евра.

Зовко је навео да се Хрватска радио телевизија (ХРТ) финансира са око 200 милиона евра годишње из буџета, а да је за 2016. и 2017. годину за локалне медије у Хрватској издвојено укупно око 17 милиона евра.

„Ко дели те новце? Политика их дели, политика креира причу, а критички медији су у великом проблему“, рекао је Зовко.

Председник ХНД-а рекао је да је „суштина целе приче да су политичари показивали и показују потпуно неразумевање за смисао постојања медија“.

„Чим је ситуација мало шкакљива за њих, имаћете ситуације да се као у Хрватској води хибридни рат“, рекао је Зовко и додао да је „новинарска професија допринела срозавању угледа“.

„Ми нисмо едуковали јавност и сада тражимо подршку. Није само ствар у новцу, већ у садржају. Ми тражимо, захтевамо новац, али шта ћемо добити. Добићемо појединачни, страначки ПР у који ће се успут, увалити нека сервисна информација“, каже Зовко и додаје да „уколико се неко усуди да критикује власт догодине неће имати новца“.

Новинарка ХРТ-а Јасмина Поповић рекла је да се не може говорити о „државној помоћи“.

„Држава је сервис грађана, каква помоћ. Ако се узима новац, немогућа је мисија бити независан. Новинари су одиграли улогу послушности политици и зато грађани више не виде значај медија“, рекла је Поповић.

Она је истакла да је 2000. године један медиј у Хрватској имао тираж од око 200.000 примерака, а да данас сви заједно укупно имају око 180.000.

„Локална штампа у Хрватској набоље пролази, а локалне радио станице су најслушаније, што значи да су грађанима они важни“, рекла је Поповић.

Она је истакла да „ми сада зависимо од јавности“ као и да „јавност није купац ничијих информација, већ да она мора бити информисана“.

Бугарска – Медији све јефтинији и све мање отпорни на утицаје

Председница Савеза бугарских новинара Снежана Тодорова рекла је да је очигледно да сви медији у региону имају сличне проблеме.

„Код приватних медија долазимо до зависности од спонзора, ПР-а, а код државног финансирања долази до државне пропаганде. Бугарска је на 111. месту по слободи медија, драстично је пала на овој лествици. Већ десет година у Бугарској опажамо концентрацију медија преко фиктивног присвајања од стране приватника, али и помоћу прикривеног оглашавања“, рекла је Тодорова.

Она је истакла да су "због велике кризе медији све јефтинији, а због тога и све мање отпорни на утицаје“.

Македонија – Једина држава на Балкану која одбија државни новац за медије

Председница Македонске асоцијације новинара Ивона Талевска рекла је да је „Македонија изгледа једина држава на Балкану која одбија да тражи новац од државе за медије и жели законом да ограничи оно што држава покушава да финансира у медијима“.

„Од прошле године уведен је концепт да држава из буџета финансира штампане медије, у износу од око милиона евра годишње. У Македонији излазе три штапана медија. Њихов тираж је укупно око шест хиљада, што је катастрофа“, рекла је Талевска.

Она је истакла да тржиште оглашавања у Македонији износи 25 до 28 милиона евра годишње, да 80 одсто добија телевизија, а остатак портали, радио станице, новине и други видови оглашавања.

Како каже Талевска, највећи споредни извори новца за медије у Македонији су Фонд за отворено друштво - Сорош који даје 5 милиона евра и USAID који за медије издваја 2 милиона долара годишње.

„Проблем са овим изворима финансирања је у селективности. Већ 20 година се новац даје једној истој групи, истим медијима и истим новинарима. То је проблем јер Фонд и USAID имају веома крупан утицај, издвајају око 20 одсто од укупног тржишта оглашавања“, рекла је Талевска.

Члан УО Удружења новинара Македоније (ЗНМ) Столе Наумов рекао је да „уколико друштво жели демократију, мораће да се врати у државу, иако је од ње бежало“.

Наумов каже да нико не воли озбиљне медије и не жели да плаћа рекламе у озбиљним политичким емисијама, јер озбиљно новинарство „узнемирава“.

Он истиче да „Сорош није тако лош и да је увек финансирао различите садржаје, те да сада финансира дебатне емисије у којима нико неће да се оглашава, а све како би поспешио дебату која 11 година у Македонији није постојала“.

„Такође, ЗНМ тражи пореске олакшице за штампане медије, да ПДВ буде мањи. Држава је за сада показала интересовање, али не да даје новац, већ да ослобађа од неких обавеза“, рекао је Наумов.

Он је истакао и да професија трба да буде сагласна у критеријумима „да могу да добију новац само они који поштују професионалне стандарде“.

Видео снимак регионалне конференције "Државна помоћ медијима" можете погледати ОВДЕ.

Коментари (1)

Остави коментар
сре

31.10.

2018.

Realan [нерегистровани] у 05:00

Ah

Ko s đavolom tikve sadi...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси