УНС вести

19. 07. 2018.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Да ли је предлог да се затвором казни кршење претпоставке невиности параван за кршење права новинара на слободно извештавање

Поводом иницијативе Адвокатске коморе Београда да се у Кривични законик уведе кривично дело за које би особама у државним институцијама, али и новинарима и уредницима ако објаве изјаву или вест којом се крши право на претпоставку невиности, била запрећена казна затвора до три године, Удружење новинара Србије (УНС) и Мисија ОЕБС-а у Србији јуче су организовaли округли сто чији су учесници адвокати, судије и новинари расправљали о овом предлогу.

Учесници округлог стола “Новинарство и претпоставка невиности“ били су председник Комисије за истраживање убистава новинара и уредник информативног програма Б92 Веран Матић, адвокат и председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор, судија и заменик председника Друштва судија Србије Омер Хаџиомеровић, адвокат Зденко Томановић и новинар Вук Цвијић, а из публике узимали су реч и присутни новинари. Модератор округлог стола био је председник УНС-а Владимир Радомировић.

Претходила је јавна изнета сумња Верана Матића у начин на који Специјални суд води поступак за убиство Славка Ћурувије, на коју су негативно реаговали Друштво судија Србије, председник Адвокатске коморе Југослав Тинтор и Високи савет судства.

Смајловић: Да ли је Друштво судија Србије и даље партнер у борби за слободу говора

Некадашња председница УНС-а и колумнисткиња Љиљана Смајловић подсетила је да су се УНС и Друштвом новинара Србије 2008. године борили да се укине „скандалозни члан закона по којем новинари не смеју да коментаришу суђење које је у току“ и упитала  судију и заменика председника Друштва судија Србије Омера Хаџиомеровића да ли је Друштво и даље партнер у борби за слободу говора  „као што смо ми били у вашој реформи правосуђа“.

Одговарајући на питање Смајловић, шта сме новинар да каже, Хаџиомеровић је одговорио да новинар „сме да каже све што мисли, али да мора да води рачуна да то не ствара утисак да би суд требало да осуди некога.“

 

"Новинар би морао да води рачуна о томе какав ће ефекат произвести његово мишљење, није само као ја мислим па то кажем, нисмо ми у кафани па смо то причали, поготово када то дође од једног угледног новинара, од некога ко је члан Комисије, то у јавности може да створи тај утисак", рекао је Хаџиомеровић.

Смајловић је одговорила да "новинари баш желе да створе тај утисак у јавности".

"То је наше мишљење које ви нама забрањујете, а ви подмећете Верану Матићу кад кажете да би могло да се протумачи да је он рекао да ће суд да ослободи, он је тачно рекао то што је рекао, немојте да му подмећете и кажете издали смо саопштење јер би се могло протумачити. Објасните нам шта је проблем у оном што је он рекао, да ми хоћемо да кажемо да је наш утисак и волели би да и јавност дели наш утисак да нешто није у реду са тим суђењем, зашто нам је забрањено да то кажемо, зашто нам Друштво судија Србије од свих институција у земљи забрањује да то кажемо и објашњава да тиме кршимо Кривични законик", рекла је Смајловић.   

„Ваше је право да мислите да не кршите, а наше је право да мислимо да кршите“, рекао је Хаџиомеровић.

Тинтор: Изјашњавање Матића има специфичну тежину

Адвокат и један од председника Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор рекао је да ова комора није реаговала у некој другој ситуацији, јер нема исту тежину када се о неком судском поступку изјашњава Матић, као председник Комисије чији су чланови и припадници МУП и БИА, или неки тривијални таблоид.

 

Тинтор је рекао да не прихвата мишљене да се иницијатива изједначава  са „недозвољено јавно коментарисањем судских поступака.“

„Суштина је да ова инкриминација није иста као недозвољено јавно коментарисање судских поступака, већ је циљ да се заштити право окривљеног, циљ је да штити окривљеног грађанина у кривичном поступку од нечега што у овој земљи, пре свега од злоупотребе државних органа, али и од злоупотреба медија, подсредством којих управо ти државни органи остварају утицај на ток и  исход поступка“, истакао је Тинтор.

„Новинари су саучесници. Ви имате јавну тајну да је симбиоза између полиције и великог броја новинара и да управо та симбиоза функционише у стварности. Овде цуре информације ка новинарима, а новинари за узврат тим информацијама дижу тираже. То одговара једним и другима, које једино не одговора онима који седе на оптуженичкој клупи“, рекао је Тинтор.

Тинтор је изјавио да новинари морају бити контролори политичара и када преносе њихове веродостојне изјаве. Ова тврдња изазвала је негодовање међу пристутним новинарима.

Он је рекао и да је продукција Инсајдер “под шапом” државне безбедности, јер се до  информација у тим емисијама долази директно или индиректно уз сагласност безбедносних структура.

Новинарка „Инсајдера“ одбацила је ове тврдње објаснивши да се никада не позивају на анонимне изворе и упитала Тинтора да ли медији треба пре објављивања да проверавају веродостојност изјава председника Србије и министара.

Новинар Н1 Никола Радишић  питао је Тинтора да ли ће ићи три године у затвор уколико уживо са конференције за новинаре пренесе изјаве као што је она, када је Александар Вучић рекао да је Драгослав Космајац највећи нарко-дилер у земљи.

Тинтор је рекао да је изјава у камеру или диктафон довољан извор, а не позивање на незваничне изворе.

Томановић: Непримерена саопштења да је Веран Матић прекршио претпоставку невиности

Адвокат Зденко Томановић  истакао је да је „реаговање Друштва с обзиром на контекст у коме је дато апсолутно неадакватно, а Адвокатске коморе непримерено“.

 

 

Одговарајући на питање Владимира Радомировића колико се крши претпоставка невиности и ко је крши Томановић каже да је „политичка елита креатор неговања правне некултуре, а не правне културе, која је та код нас да негује културу лажи и има страшно пуно пијуна који су успели, што непосредно, што преко својих медија да наметнуту претпоставку кривице када им одговара“

 „Нема правне сигурности без претпоставке невиности, али нема ни слободног грађанина ако немамо слободног новинара и нема здравог друштва без права новинара да некад задире у неприкосновена права појединаца“, каже он.

Он је подсетио да, када је први пут уведена претпоставка невиности у члану декларације, та сврха тог члана се односила на државу, државне инструменте и функционере да се њима неда да је крше.

 

Новинар НИН-а Вук Цвијић је истакао да новинари треба да имају обавезу да пишу о току суђења за убиство Славка Ћурувије.

"Ја очекујем од председника Комисије за истраживање убиства новинара да тако реагује", казао је Цвијић и додао да је посебно проблематично то што је од свих предмета изабран случај убиства новинара као пример за кршење претпоставке невиности, као и да ће  он као новинар испитати из којих разлога је управо сада дошло до реакција Адвокатске коморе и Друштва судија Србије.

"Претпоставку невиности крше медији блиски власти, ту нема ни 'М' од медија, овде се новинарима прети, физички су нападни", рекао је Вук Цвијић.

Председник Комисије за истраживања убиства Веран Матић рекао је да мисли да се у нашој земљи свакодневно на најдрастичнији начин крши претпоставка невиности.  

 

„Мислим да се сваког дана врши притисак на судове и судска већа, с тим што мислим да то обично није видљиво и није било изложено анализи Друштва судије Србије, Адвокатске коморе Београда и Високог савета судства“, рекао је Матић.

Он је подсетио да је 1998. године почела системска хајка на независне медије.

“Почело је доношењем Закона о информисању и онда су на основу тог закона, почели да се воде судски процеси и да се изричу драконске казне. Судије су обављале посао који је био чишћење  медијске сцене од јесени 1998. до 5. октобра 2000. године. Судије су доносиле драконске пресуде за недостатак кривичног дела и онда се у року од 48 сати морала наплатити та новчана казна. Тиме је уништено неколико медија, а међу првима су овакве казне биле усмерене према листу ’Дневни телеграф’ и недељнику ’Европљанин’“, рекао је Матић.

Матић је подсетио да је идеју о оснивању Комисије најпре изнео Борису Тадићу 2009. године, али да је њу прихватио неколико година касније тадашњи премијер Александар Вучић.

Он је одбацио претпоставке које су се појавиле у јавности да наступа као политичар или као део извршне власти.

„Свако од нас у Комисији за истраживање убиства је остао у својој професији, није постао владин чиновник, нити има било какве бенефиције“, рекао је Матић.

Пуномоћник деце Славка Ћурувије Слободан Ружић  рекао је да оно што му „смета је то што је његова адвокатска комора, поднела иницијативу у оваквом предмету, да се инкриминише извештавање новинара који су искључиво заслужни што је дошло до оваквог поступка“.

„Овај предмет је од историјског значаја и баш је нашла Комора на овом предмету да реагује, да ућутка новинаре који су реаговали на очигледне ствари које се дешавају у предмету“, рекао је Ружић.