УНС вести
23. 03. 2018.
Веран Матић: УНС урадио велики посао у истраживањима убистава и киднаповања новинара на КиМ
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић најавио је недавно могућност формирања овакве комисије на Косову, чији би циљ био решавање случајева убистава и киднаповања 14 новинара и медијских радника на КиМ у периоду од 1998. до 2005. године. УНС је са Матићем разговарао о овој теми, УНС-овом истраживању о убијеним и киднапованим новинарима на КиМ, али и резултатима рада српске Комисије.
У емисији „Слободно српски“ рекли сте да сте се са ОЕБС-ом договорили да у наредних неколико месеци истражите судбину несталих и убијених новинара на КиМ и да ћете „покушати да прикупите документацију коју нико није тражио, а која мора да постоји у одређеним случајевима“. УНС од међународних и српских институција годинама тражи информације о колегама и објављује их. Да ли знате за ту чињеницу, зашто је у интервјуу нисте поменули и да ли ћете користити податке до којих је дошао УНС?
ВЕРАН МАТИЋ: Пре нешто више од годину дана на конференцији ОЕБС-а представио сам рад Комисије за истраживање убистава новинара и предложио да се слично тело установи и за решавање убистава и киднаповања новинара на Косову. У емисији сам нагласио да је на тој конференцији једино представник УНС-а први пут изнео комплетне податке о броју убијених и несталих новинара.
Наравно, пратио сам ангажман Удружења још од демонстрација испред просторија УНМИК-а у Приштини, 2009. године, а потом и постављање плоче на месту на којем су киднаповани Ранко Перeнић и Ђуро Славуј, као и вандалско рушење најмање шест пута исте те плоче, а да никада нису пронађени починиоци. Та упорност је веома важна за одржавање ове приче актуелном.
У протеклих годину дана, УНС и Јелена Петковић обавили су велики посао у истраживањима ових случајева. B92.net уредно преноси све текстове, што значи да врло добро знам шта ради УНС. Али и друге редакције које су се бавиле овом темом као што је Инсајдер, РТС, Газета Експрес, Медија центар Чаглавица и Будимир Ничић…
Можда сам био непрецизан уживо у емисији. Говорио сам из прерспективе консултанта ОЕБС-а и чињенице да бројна међународна тела која се смењују на Косову немају ни тачну евиденицију, што је демонстрирала шефица ЕУЛЕКС-а на поменутој конференцији. Управо због тога је потребно објединити све могуће релевантне изворе са обавезом да учествују у прикупљању расположивих података, резултата својих активности, како би се направио најбољи могући облик трајног тела које ће се онда систематски бавити свим овим случајева, како би се разоткрила судбина несталих и како би се починиоци убистава идентификовали и казнили, наравно као и налогодавци.
Неке информације од Еулекса и УНМИК-а УНС је добио тек када смо им указали да располажемо одређеним подацима који су у њиховом поседу, а до којих смо дошли нашим истраживањем. Да ли у светлу те чињенице верујете да ће међународне институције на Косову и ван њега сада подржати напор да се истраже убиства новинара и казне одговорне за њих?
ВЕРАН МАТИЋ: Мисија ОЕБС-а на Косову је врло посвећена овој теми. Верујем да ћемо у наредних неколико месеци сензибилирати и остале институције. УН и УНЕСКО, Канцеларија ОЕБС-а за слободу медија из Беча, Савет Европе (ускоро ће на позицију Комесара за људска права доћи Дуња Мијатовић) имају врло снажне резолуције против некажњивости убистава новинара, као и програме, и верујем да је могуће сама вођства ових институција укључити у стварање услова да се обједине снаге у истрагама, заједно са свим другим актерима на терену.
Свакако, важно је да се и новинарска заједница, не само УНС, снажно позабави овом темом, како би се кроз истраживања, дошло до што више чињеница, сведочанстава... јер је ова тема одређена врста табуа. Међународне организације које се специјализовано баве убиствима и киднаповањима новинара, попут Комитета за заштиту новинара, Репортери без граница, Међународна федерација новинара… сви морају бити укључени, и ових 14 случајева морају постати тема свих релевантних преговора и о будућности Косова.
Како коментаришете чињеницу да ни српски државни органи од 2000. године нису показали интересовање да истраже ова убиства и да је само УНС прикупљао податке о њима?
ВЕРАН МАТИЋ: Тек нам предстоје разговори са представницима институција Србије, са људима који су тада били на одређеним положајима у МУП-у, ДБ-у, Тужилаштвима... Из текстова Јелене Петковић може се видети да су на местима неких убистава били непосредно после злочина, верујем да постоје писани трагови о увиђајима и другим радњама. Свакако, до јуна 1999. године, до када се догодило неколико киднаповања и убистава, верујем да постоје документа и могућа релевантна сведочења. Наравно, и у периоду неколико година касније, иако није било присуство институција из Србије на терену, сигурно постоје људи који су прикупљали податке и који располажу одређеним чињеницама о убиствима и отмицама које су се догађале после Кумановског споразума.
Наш задатак је да их пронађемо и што више сведочанстава документујемо.
На челу Комисије Владе Србије за истраживање убистава новинара сте више од пет година. Већ на почетку рада суочили сте се с бојкотом НУНС-а, а колеге из НУНС-а и медија блиских том удружењу ретко одају признање Комисији за оптужницу против убица Славка Ћурувије. Шта мислите о томе што неке колеге из НУНС-а и даље говоре о Ћурувијином убиству као да га Тужилаштво није решило?
ВЕРАН МАТИЋ: Не могу да улазим у мотиве НУНС-а. Верујем да сви новинари и удружења треба да учине максимум на разоткривању убистава и насиља над новинарима.
Свима је јасно да, да није било Комисије, не би дошло ни до подизања оптужнице, а потом и судског процеса за убиство Славка Ћурувије. Глобално, рад Комисије и досадашњи резултати препознати су као један од ретких успешних модела за суочавање са некажњивошћу убистава новинара.
Проблеми са безбедношћу новинара су све сложенији, убиства је тешко решавати годинама касније и то захтева озбиљно обједињавање снага и тесну сарадњу са надлежним институцијама. Ако нам је заиста циљ да се учини све што је могуће да би до битнијих помака дошло.
У Србији, до формирања Комисије, као да није било политичке воље да се реше убиства новинара. Да ли су консултације којима ћете руководити на Косову само фингирање интересовања за решавања убистава или у Приштини заиста постоји политичка воља да се истраге покрену и заврше?
ВЕРАН МАТИЋ: Убеђен сам у искрену решеност Канцеларије ОЕБС-а у Приштини. Предстоји нам велики посао разговора са надлежним институцијама на Косову око стварања услова да се истрагама приступи на најозбиљнији могући начин.
Јако је важно да медијске заједнице, удружења на Косову и „српска“ и „албанска“, уложе заједнички напор и створе активности које ће трајно обезбедити новинарска истраживања о овим случајевима, стална подсећања домаће и међународне јавности, и на тај начин стварати атмосферу да постане нешто најнормалније да се истраге воде тако да донесу резултате, оптужнице и пресуде.
Мислим да је улога УНС-а веома важна, решеност да настави са овим пројектом, као и са резолуцијом о 14 убијених и несталих на Косову, која ће бити поднета Европској федерацији новинара...
Наравно, морамо побудити и политичку вољу власти у Србији да у решавању и ових убистава и отмица приступи исто као и са оним случајевима који су у мандату Комисије за истраживања убистава новинара.
Очекујете ли да се случајеви убистава новинара нађу и пред Специјалним судом за ратне злочине на Косову?
ВЕРАН МАТИЋ: Свакако мислим да би овај суд морао да се бави и овим случајевима. Остварићемо контакт и са тужиоцима Специјалног суда и предочити им све што будемо у међувремену прикупили, свакако рачунајући и оно што је УНС документовао и што ће документовати.
|
Тужилаштво интензивно ради на случају убиства Пантића На питање због чега се и даље чека оптужница за убиство дописника „Вечерњих новости“ из Јагодине Милана Пантића, чије је подизање најавио још прошлог јуна, Веран Матић наводи да је то „у ингеренцији тужилаштва“. „Од те моје изјаве, која је заснована на резултатима радне групе МУП-а, тужилаштво је кренуло интензивније у активности прикупљања сведочења, повећан је број ангажованих тужилаца и сарадника. Радна група МУП-а, уз подршку БИА, свакодневно ради на овом случају, по упутствима тужилаштва“, рекао је Матић.
|
|
Радомировић: УНС спреман да помогне Удружење новинара Србије спремно је да пружи сву подршку и помоћ како би се коначно решиле отмице и убиства наших колега на Косову и Метохији, изјавио је председник УНС-а Владимир Радомировић. "Сматрамо да иницијатива Верана Матића и Канцеларије ОЕБС-а на Косову може бити пресудна да се коначно утврди истина и казне одговорни за убиства српских и албанских новинара. Годинама је УНС једини указивао на судбину наших колега која није занимала ни наше државне органе, ни такозвану међународну заједницу ни власти на Косову и сада не треба пропустити прилику да се коначно поведу озбиљне истраге. Искуство Комисије за истраживање убистава новинара, коју је УНС од почетка подржавао и чији је рад довео до судских и тужилачких поступака, показује да новинари и новинарска удружења могу да дају кључни допринос тим истрагама. Жао ми је што је дошло до неспоразума поводом интервјуа Верана Матића на који је УНС реаговао и драго ми је да тај неспоразум сада решен", рекао је Радомировић. Он је казао да ће УНС Европској федерацији новинара поднети резолуцију поводом 20. годишњице првих убистава новинара на Косову и Метохији и изразио наду да ће ЕФЈ подржати формирање комисије за истраживање убистава новинара на Косову. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.